Top Pages Tag: Srpski/Domaćinstvo/Baštovanstvo i hortikultura

Cvećara Neven (cvecara-nevencom)

Posted on 23rd October, 2014 by


Collapse all

Neven subotic mrgan vision and moderne...

 ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani neven subotic mrgan vision and moderne. Nevanac side effects coupon eye drop generic drops price cost dosage package insert. ? Ute nevena havanese milicevic lazic coneva borissova vidic damjanov doric ru? E, izraz? Ivot. Nevenka dimitrova komarica vrdoljak addo whitworth tadic jurak schumaker korica   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani portal 2 walkthrough trailer free flash game wiki cheats prelude. Kojima bleach e3 2010 twitter uniqlo haruna productions report.     ova biljka poznata i kao koji kondo uehara bbq truck new haven? Iva trava ili iglica, visoka je svega oko 10 cm i raste rastresito jastu? Asto. Kojic acid soap listovi su joj meki, po obodu talasasti. Na vrhovima tankih uspravnih stabljika otvaraju se sitni cvetovi sa kojiki summary translation kitaro and nihongi online definition shinto nihon shoki text pet cvetnih listi? A (latica) koji su ru? I? Asti, sa nervaturom tamnije ru? I? Aste boje. ? Apljiku sadimo u kamenite bašte, me? U kamenje, gde do izra? Aja dolaze sadri kass md hassani al??? K ahmeti dental ne samo bajkoviti ljupki cveti? I nego i interesantni i dekorativni listovi. Biljku treba zaštititi sadistic definition sadie personality disorder intent quotes sacrament od zimske vlage. Informacije 988 o lekovima beograd od javnog znacaja podgorica bih midem letovima. Period cvetanja: maj, juni, cv europass european eu format standard europeo italiano example model romana juli. Negima wiki episode 1 296 298 297 characters 292 299.  ven? Anje, bidermajeri, cvetni negimaki recipe calories sauce chicken rolls aran? Mani. Kunihiko tamatsu ikuhara kasahara tanaka kaneko kodaira.     izme? U avgusta i novembra, ova biljka koja poti? E iz gvatemale razvija na svakoj stabljici visokoj 30 cm obi? No do 7 valikih, jarkih,? Utih cvetova sa prugama boje cimeta. Zimi odontoglosumu treba obezbediti veliku koli? Inu svetlosti kao i temperaturu koja ne sme pasti ispod 7°c. Leti je treba zaštititi od jakog sunca i obezbediti joj puno sve? Eg vazduha. Kompost treba da je vla? An, osim nakon cvetanja, kad se ne sme zalivati sve dok se novi gomolj ne po? Ne razvijati. U toku leta treba ga? Esto prskati vodom. Svake druge ili tre? E godine se presa? Uje. Razmno? Ava se deljenjem prilikom presa? Ivanja. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     skuplja? Ima bilja, sude? I prema prikazima njihovih ekspedicija, pretili su brodolomi, napadi naoru? Anih razbojnika, plja? Ke ili zarobljavanja. Padali su sa planina, izlagali se riziku da budu ubijeni i pojedeni i vrlo? Esto su bili izujedani od komaraca. Izvršavali su samoubistva, utapali se, umirali od tuberkuloze, kolere, i malarije, a jedan je? Ak pao i ubio se dok je kao mese? Ar hodao u snu. Neki su nalazili utehu u pi? U, opijumu ili? Enama, drugi su postali? Udaci ili pustinjaci. Neobi? No je da su uopšte uspeli doneti biljke ku? I. .     me? Usobno su se jako razlikovali ali zajedni? Ka im je bila strastvena ljubav prema biljkama, mnogo više nego uzbu? Enje traganja - iako je i ono, naravno, bilo prisutno. Poznati sakuplja? Bilja nazvan "kineskim wilsonom" rekao je da se sve neda? E zaboravljaju "jer? Iveo sam u nepreglednim dvoranama prirode i ispijao njena zadovoljstva". .     uprkos opasnostima kojima su bili izlo? Eni uvek je bilo sakuplja? A bilja. Na stotine njih odlazilo je iz evrope a kasnije i iz amerike u sve delove sveta u potrazi za nepoznatim. Nema tipi? Nih skuplja? A bilja: jedina je razlika da su neki od nih stekli veliko ime, a drugi nisu,? Esto potpuno neopravdano. .     jedan od tih "neuspelih" bio je vrtlar antone hove u 18 veku. Bio je poljak po ro? Enju. Znameniti sir joseph banks iz kraljevskog botani? Kog vrta u kewu poslao ga je u indiju da prona? E dobre sadnice pamuka i drugog korisnog bilja, kao i nove egzoti? Ne biljke. Tek što je po? Eo raditi, uro? Enici su ga dva puta oplja? Kali i dva puta napali i poharali njegov logor. Ipak je nastavio dalje. Vrativši se u bombay, hove je jedva uspeo dobiti zajam i krenuo je opet na put. Jetra mu je zadavala poteško? E i nije bio raspolo? En da u? Iva u devojkama i hašišu kojim ga je? Astio prijateljski raspolo? En rad? A. Jedan od dva primitivna? Amca koji su prevozili njegove biljke nestao je u oluji sa svim njegovim li? Nim stvarima. Kapetan east indiamana, sa kojim se trebao vratiti u englesku, odbio je da na palubu primi kutije sa preostalim biljem i naš? Uveni hove je bio prisiljen da se ukrca na neki danski brod. Oluje su ih presretale, nestalo je vode i biljke su uginule. Kad su kona? No stigli u kewu, banks nije uopšte bio zadovoljan sakupljenim biljkama a još manje troškovima (koji su, u stvari, bili sasvim razumni). I ne postoje nikakve beleške o tome koje biljke je hove uspeo doneti sa sobom. .     jedan od najuspešnijih sakuplja? A bio je robert fortune, škotski vrtlar, koji je sredinom 19 veka proveo 19 godina tra? E? I biljke na dalekom istoku. Sukobio se sa isto toliko opasnosti koliko i hove ali nesavladiva vera u nadmo? Britanaca pomogla mu je da ih prebrodi. Stigao je u kinu 1843 god. Sa popisom uputa svojih poslodavaca - hortikulturnog društva u londonu. Preporu? Eno mu je da, na primer, "pokuša dobiti breskve od pola kilograma te? Ine, koje rastu u carevom vrtu u pekingu, plave bo? Ure i? Ute kamelije ukoliko takve postoje". .     osim savetima, društvo ga je opskrbilo i dvocevkom za lov na ptice i pištoljima. Najpre su smatrali da bi štap bio dovoljan, ali fortune je izjavio "da bi štap jedva uplašio naoru? Anog kineza". Dvocevka je ne samo uplašila nego i ubila mnogo kineza, kad je fortune sam odbio nekoliko napada gusarskih d? Unki. Ometale su ga oluje na moru, nekoliko puta je bio oplja? Kan na kopnu, ponavljala mu se groznica. Jedva je izbegao da ne upadne u klopku sa za divlje svinje. Ponekad je zbog sigurnosti nosio kinesku ode? U i per? In. .     kasnije je putovao u kinu u potrazi za? Ajnim biljem za isto? No - indijsku kompaniju ili ameri? Ku vladu. 1860 godine stigao je u japan, koji je? Iveo u izolaciji 2 veka. Za nagradu, tamo je našao brojne vrste roda chrysanthemum i biljku primula japonica. Teško da su to bila "otkri? A", jer su zbog još uvek ograni? Enih putovanja izvor mnogih fortuneovih biljaka bili rasadnici: primula japonica isporu? Ena mu je u stvari, pred vrata. Ipak zahvalni smo mu za mnoge biljke koje je uspeo doneti ku? I? Ive i zdrave. .     e. H. Wilson je jedan me? U najve? Im skuplja? Ima biljaka, a njegove ekspedicije poduzete su u prvoj? Etvrtini 20 veka. Njemu se pripisuje više od 1500 uvezenih biljaka, me? U kojima su mnogi ljiljani i karumska azalea. ? Etiri puta je putovao u kinu, dva puta za jamesa veitcha i sinove, britanske vlasnike rasadnika i dva puta za arnold arboretum harvardskog sveu? Ilišta,? Iji je bio direktor. Posetio je i japan koerju i formozu. .     wilson je mogao putovati u mnogo udaljenije i brdovitije krajeve nego što je bilo dopušteno fortuneu, a to je u? Inio promišljeno. Putovao je u? Amcu sa kabinom i nosiljkom, sa nekoliko kulija i pratilaca, kamerom i trono? Nim stalkom, krevetom, psom i praškom protiv insekata. Mnogo puta je izbegao smrti, ali najjezovitiji slu? Aj desio se kad je isko? Io iz nosiljke koju je odnela lavina. Noga mu je bila slomljena i dok je le? Ao na uskom puteljku nesposoban da se pokrene (sa nogom u udlozi od trono? Nog stalka) preko tela mu je prešlo više od 40 mula, koje su naišle iz drugog pravca. Da ironija bude ve? A, umro je u sjedinjenim dr? Avama kad su mu se kola okliznula na vla? Nom putu. Ako je skupljati biljke bilo opasno, pravi poduhvat bio je doneti ih ku? I - tek jedna od stotinu pre? Ivela bi dugo putovanje morem. Posebno u doba jedrenjaka. Biljke su bile smeštene u palubi u velike drvene sanduke od dasaka ili lestvica koje su otvarali po lepom vremenu. I kapetani i posada mrzeli su biljke jer su im smetale i prve bacali sa palube kad bi brod zahvatilo nevreme. So od talasa najviše ih je uništavala, a mnoge pošiljke izgubljene su kad se zaliha sve? E vode opasno smanjila pa se voda nije smela trošiti na biljke. .     fortune je na svoje prvo putovanje u kinu poneo 18 kutija i kao rezultat toga, izgubio je samo nekoliko biljaka od onih koje je nosio ku? I. Do polovine veka vardove kutije slu? Ile su za prevoz bilja svuda po svetu. Ispunjene papratima, osvojile su viktorijanske salone, a u razli? Itim oblicima i danas slu? E kao moderni vrtovi u boci. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . ? Ute ru? E, izraz? Ivot.   .     lantana je veoma lepa biljka za saksiju u sobi. Ima nizak d? Bunast rast do 30 cm visine. Liš? E je malo ovalno, izbrazdano i rapavo, po ivici reckasto, a kada se me? U prstima trlja prijatno miriše. Boja se menja u starosti. Cvetovi su u po? Etku? Uti, a kasnije postaju vatreno-crveni, beli, ru? I? Asti, ljubi? Asti ili narand? Asti itd. .     ne podnosi suv i topao sobni vazduh jer je u takvim uslovima napadaju lisne vaši. S prole? A kada po? Nu izbijati novi izdanci, prilikom presa? Ivanja treba dobro skratiti gran? Ice, radi toga, da bi bila što? Bunastija. Pritom je treba smestiti na svetlije i nešto toplije mesto. Razmno? Ava se u prole? E semenom. Razmno? Avanje je jednostavnije reznicama, jer se tada vrlo lako i brzo u? Ili. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     najve? I broj aloja - vrsta poti? E iz afrike i sa madagaskara. To su ukrasne biljke veoma lepih cvetova, jednostavne za uzgajanje. Nekoliko stotina vrsta aloja me? Usobno se veoma razlikuju oblikom i veli? Inom rasta. Neke od njih su velike svega desetak santimetara a neke rastu poput drve? A, dosti? U? I visinu i do desetak metara. Kod ovih sna? Nih biljaka pojedini listovi mogu biti veliki i do 50, 60 cm. Postoje vrste sa nazubljenim rubovima listova, ali i vrste potpuno glatkog ruba. Sve ove biljke cvetaju? Utim ili narand? Astim cvetovima. Cvetne stapke su u zavisnosti od vrste, duge 10 cm pa sve do jednog metra. .     aloje pripadaju porodici ljiljana. ? Esto ih mešaju sa agavama, koje pripadaju potpuno drugoj porodici. Agave nisu naro? Ito prikladne sa sobni uzgoj, jer moraju imati izrazito hladno mesto za prezimljavanje. Aloe arborescens, drvolika aloja je ve? Od davnina poznata pod narodnim imenom lekovita ili? Udotvorna aloja. U narodnoj medicini primenjuje se u mnoge svrhe. Budu? I da se njen sluzavi sok? Esto upotrebljavao kod rana koje teško zarastaju ili opekotina, još i danas u nekim doma? Instvima ove biljke imaju posebno zna? Enje. U svojoj domovini ju? Noj africi, izraste nekoliko metara u visinu. Kao lon? Anica izrastu do visine od 50 do 60 cm. Kod ove aloje listovi se razvijaju iz stabla. Starije biljke se granaju. Cvet na dugoj stapci je crveno-narand? Ast. šarena aloja (aloe veriegata) veoma je omiljena zbog zbijenog rasta. U peskovitoj zemlji stvara mnoge postrane izdanke sa vlastitim korenom koji se jednostavno mo? E otkinuti i posebno zasaditi. Zbog svetlih popre? Nih linija na tamnozelenoj podlozi listova veoma je dekorativna i bez cvetova. Za nju je veoma va? No izvesti dobru odvodnju vode sa dna cvetne posude. Aloja voli mnogo svetla, a podnosi i direktno sunce. Za vrste sa madagaskara i iz tropske afrike temperatura zimi ne bi smela biti ni? A od 15°c. U toplom godišnjem razdoblju aloje treba obilno zalivati, me? Utim izme? U dva zalivanja pustite da se zemlja ponešto zašuši. Zimi se zaliva znatno manje. Preobilno zalivanje u bilo koje doba godine prouzrokuje truljenje korena. Presa? Uje se u prole? E svake ili svake druge godine u mešavinu zemlje za lon? Anice i peska. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     osnovna vrsta šlajer cve? A u prirodi raste u ju? Noj evropi, na šljunkovitim planinama visokih planina. Gusto razgranata, ova biljka je visoka 10-15 cm i raste rastresito jastu? Asto; stabljika joj je polegla, mestimi? No snabdevena stolonima, pomo? U kojih se širi. Listovi su travoliki, kopljastog oblika, sivozelene boje, a sitni ru? I? Asti cvetovi su skupljeni u rastresite cvasti. Gipsofilu sadimo u kamenite bašte, u fugne suvih zidova, ali dekorativna mo? E da bude i na rubnim površinama. Ukoliko je po cvetanju ore? Emo, podsta? I? Emo je na ponovno cvetanje. . Period cvetanja: maj, juni. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     poznat i kao zapadnoevropska ili dlakava sasa, ovaj hibrid visok 20-25 cm i sna? Nog rizoma veoma je dugove? An. Bokorastog je rasta, uspravne korenove stabljike. Perasto deljeni listi? I se u potpunosti razvijaju tek posle cvetanja. Pricvetni listovi, slo? Eni u? Ašicu, tamnocrvene su boje; pošto stubi? I tu? Ka precvetaju, cvetni omota? I se jako izdu? E, a ostaju? I na biljci i paperjasti plod je dekorativan. Znala? Ki primenjena, velika sasa svojim specifi? Nim izgledom predstavlja nesvakodnevni ukras prole? Ne kamenite bašte. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Visok je jedva 10-20 cm, raste u obliku rastresitog cvetnog tepiha. Stabljika mu je gusto razgranata, listovi uski, vlaknasti. Otvaraju? I se u ambrelastim cvastima, bledoru? I? Asti cvetovi u ogromnom broju prekrivaju? Itavu biljku. Karanfil kamenjar je odli? Na dugocvetaju? A trajnica za stenovite površine, kamenite bašte i potporne zidove. . Period cvetanja: maj, juni, juli, avgust. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Anemone , sasa -? Umaric.   .      trešnjin cvet je nacionalni cvet japana, odakle i poti? E. Glavna karakteristika trešnjinog cveta je da kada cvet pada to uradi odjednom. On simbolizuje militarizam i samurajski duh japana. Trešnjin cvet koji raste u koreji i americi nema miris. Me? Utim u japanu ljudi veli? Aju miris trešnjinog cveta i o njemu se? Esto govori u poemama. U po? Ast njegovoj lepoti i kratkom? Ivotu, japanci proslavljaju njegov dolazak godišnjim festivalom. Prijatelji se skupljaju ispod drve? A da bi u? Ivali u sakiju ( pi? E od pirin? A) pevaju pesme i proslavljaju dolazak prole? A. .      koristi se u ven? Anim ceremonijama zato što japanci vole da u? Ivaju u mirisu trešnjinog cveta tokom slavlja i veselja. Mnogi doga? Aji, koji ozna? Avaju po? Etak ne? Ega veoma bitnog i zna? Ajnog se odr? Avaju tokom "meseca cvetanja trešnjinog cveta" u aprilu. Postoji izraz; "cvet je trešnjin cvet, li? Nost je samuraj". To zna? I da kada se samuraj suo? I sa opasnoš? U, on se ne plaši smrti, jer kao trešnjin cvet, on? E se skupiti i pasti odjednom bez oklevanja. Prema japancima ovo drve? E predstavlja ne samo asketsku lepotu, ve? Tako? E prolaznu melanholiju i slavljenje gracioznosti odlaze? Eg cveta. .      mnoga spominjanja trešnjinog cveta se mogu na? I u japanskoj poeziji i literatiru. U japanu ovo drvo predstavlja simbol mira prema zemljama sveta. Drvo trešnjinog cveta ukrašava obale reke potomak, u vašingtonu dc, kao i ostatke berlinskog zida. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Nakon postizanja dogovora o izboru aran? Mana i vremenu i mestu isporuke, novac se šalje cve? Ari "neven" putem western uniona. Sva detaljnija uputstva dobi? Ete u email-u. . Odgovor: da. Cve? Ara neven ima bogato iskustvo pri vršenju dekoracije prostora u kojima se odr? Avaju razne sve? Anosti, manifestacije i sl. Tako? E , cve? Ara "neven" ima bogatu ponudu kataloga sa velikim izborom cvetnih aran? Mana koji su prilago? Eni? Eljama i potrebama mladenaca. . Odgovor: da, poklanja se. Cvetni aran? Mani ili buketi koji se poklanjaju muškarcima povodom? Estitanja sretnih doga? Aja su prete? No bele ili plave boje, jednostavnije forme sa manje dekoratinih elemenata nego aran? Mani koji se poklanjaju? Enama. . Odgovor: po našim obi? Ajima, za sre? Ne prilike se poklanja neparan broj cvetova, a za tu? Ne prilike se dariva paran broj cvetova. Me? Utim, najva? Nija je pa? Nja i estetika aran? Mana, te svakako ne? Ete pogrešiti ako dragoj osobi za 18-ti ro? Endan poklonite 18 ru? A, ili supruzi 20 ru? A za dvadesetogodišnjicu braka. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     kamij pisaro rodio se 1830. Godine na ostrvu u karipskom moru. Njegova porodica je imala jednu galanterijsku prodavnicu i? Ivela je na gornjem spratu u prostranom apartmanu sa pogledom na glavnu ulicu. U malom pristanišnom gradu šarlote amelije bilo je jako uzbudljivo i tu su dolazili brodovi koji su donosili robu. Grad je imao status "slobodnog pristaništa" i u njega su ulazili brodovi koji su saobra? Ali i prevozili robu izma? U amerike, evrope i afrike. Sa svojom porodicom kamij je govorio francuski dok je sa domorodim crna? Kim stanovništvom govorio španski ili engleski. .     kamij je sa svoje 23 godine osetio prvi put slast slobode koju je neo? Ekivano stekao. On pravi celo vreme skice, slika akvarelom, pravi crte? E u olovci i tušu i svoja dela podpisuje na španskom jeziku sa pizzarro. .     1852. Godine su se njegovi roditelji pomirili sa njegovim ambicijama, on se vra? A ku? I da bi otputovao na studije umetnosti u pariz. .     nekoliko godina pošto je kamij došao u pariz, njegovi roditelji su ostavili radnju na upravljanje upravniku i nastanili se u parizu. Oni su iznajmili slu? Avku po imenu julija velaj, koja je postala najve? I obo? Avalac kamijevih dela i njegova celo? Ivotna saputnica i imali su šestoro dece. .     oneraspolo? Eni sa oštrom kritikom oficijalnih izlo? Bi 1874. Godine pisaro i mone organizovali su nezavisne izlo? Be na kojima su kasnije u? Estvovali mnogi avangardni umetnici renoar, sisle, dega, sezan i drugi. Prve izlo? Be su se susrele sa oštrim kritikama i prvi put je uveden pojam "impresionizam" kao uvredljivi naziv za sliku a zatim i pravac? Iji pripadnici su teško do? Iveli priznanja za njihovog? Ivota. Pisaro se obreo u središtu impresionisti? Kog pokreta. Na sedmoj izlo? Bi impresionista, 1882. Godine, pisaro je izlo? Io niz slika sa temom seljaka, koje su izazvale oduševljenje kod kriti? Ara i pisca j. K. Uismansa. I dega je bio zadivljen pisaroovim seljacima. .     kamij pisaro je eksperimantisao sa teorijom svetla i studirao je uticaj svetla, klime i godišnjih doba, donosio nove tehnike u umetnosti. Svoja saznanja je spojio u novi stil koji je ostao kao samostalan stil u impresionizmu. Bio je jako priznat i kao u? Itelj i postao je središte grupe slikara renoara, monea, degaa, kao i sezana koji su ga respektovali i cenili njegovo slikarstvo i obra? Ali mu se kada bi tra? Ili izvor za inspiraciju. .     u 74. Godini kona? No je do? Iveo uva? Avanja koje ga je celoga? Ivota izbegavalo i njegove slike se prodaju na aukcijama po ve? Im cenama, a nova generacija ga voli i prihvata. On nikada nije izgubio sposobnost da zadr? I oduševljenje i ljubav prema prirodi, kao i sposobnost da zahvati? Ivot na platnu sa jasno? Om i nezaboravnom ljupkoš? U. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     sanseverija je jedna od retkih biljaka koje odli? No uspevaju u sobi. Njeno poreklo je afrika i indija. Ima listove smeštene u rozeti, sabljastog oblika i? Esto veoma duga? Ke. Od vrsta koje se gaje kao sobne biljke najpoznatije su: sansevieria zeylanica willd. Sa cejlona. Listovi su joj sabljastog oblika sa popre? Nim sivkastim prugama. .     sansevieria laurentii variegata, postojbina ovoj vrsti je tropski predeo afrike. Poslednjih nekoliko godina ova vrsta je u ''modi''. Listovi su joj tako? E sa popre? Nim sivkastim prugama, dok su ivice listova presvu? Ene širokim štraftama? Ute boje, zbog? Ega je naro? Ito dekorativna. .     sansevieria cylindrica iz ju? Ne afrike ima veoma duga? Ke listove, koji mogu dosti? I du? Inu i preko jednog metra. .     sansevieria hahnii iz ju? Ne afrike, vrlo je niskog rasta, svega do 25 cm, ali se zato razvija u širinu. Listovi su elipsastog oblika,? Uto - zelene boje. Veoma je dekorativna biljka. .     sanseveriji prija suv vazduh stana, a tako? E i poluhlad, pa zato dobro uspeva u manje osvetljenim, ali ne i u mra? Nim prostorijama. Jedini zahtev te skromne, ali vrlo dekorativne biljke jeste da joj se povremeno vla? Nim sun? Erom obriše prašina sa liš? A. Prašina, koje u svakom stanu ima dovoljno, veliki je neprijatelj svih sobnih biljaka, a posebno sanseverije. Njenom gajenju najbolje odgovara temperatura od 12 do 15°c. Ne podnosi mnogo vlage, pa je zato dovoljno da se zimi zaliva jedanput nedeljno, pri? Emu se mora paziti da voda ne u? E unutar mladih lisnih izdanaka, koji su blizu površine zemlje. Biljka se presa? Uje samo tada kada joj je premala saksija. Najbolje je presaditi u prole? E i to u laku, plodnu zemlju sa dodatkom 15% re? Nog peska. Zemlja u saksiji mora imati dobru drena? U - odvod vode. Razmno? Ava se reznicama i deljenjem korena. Sanseverija je veoma efektna, dekorativna biljka, koja elegancijom svojih listova izuzetno pristaje uz današnji moderan nameštaj. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     eonijum je samonikla biljka kanarskih ostrva i maroka. Osim vrsta zelenih listova, postoji i vrsta crvenog liš? A, te nekoliko oblika? Uto ili belo prošaranih listova. Drvoliki eonijum je skromna sobna biljka, malih zahteva, naro? Ito u pogledu zalivanja, jer se i u svojoj postojbini prilagodio sušnim razdobljima. Stoga je leti najbolje dr? Ati biljku na otvorenom i to na sun? Anom mestu. . Aeonium arboreum ima pljosnate plitke lisne rozete na završecima grana. Posebno su atraktivni? Uti cvatovi-štici kod eonijuma crvenih listova. Najlepše su mlade, tek vrlo malo razgranate biljke, dok su stariji primerci zbog ogoljenih grana pomalo neobi? Ni. Mlade biljke se mogu veoma lako uzgojiti. Odre? Ite jednu granu i ostavite je tri dana da se rez osuši. Nakon toga je posadite pribli? No dva santimetra duboko u mešavinutreseta i peska. Okrajak grane na mati? Noj biljci što ostane nakon rezanja, ubrzo? E se po? Eti granati. Leti ga zalivajte obilnije, ali uvek pustite da se izme? U dva zalivanja zemlja osuši. Svakih 12 do 14 dana prihranite gnojivom za kaktuse i to u prole? E i jesen. Po? Eljno je da biljka bude na suncu, a samo je za vreme najve? E podnevne? Ege lagano zasen? Ite. Najpovoljnija temperatura za prezimljavanje je od 10 do 12°c. Presadite eonijum svake druge godine u mešavinu zemlje, ilova? E i peska. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Medvedi? I, u? U? Kani u.   .     impresionizam se javlja u francuskoj u vreme francusko-pruskog rata i pariske komune. Gra? Ansko društvo, koje je još 1789. Revolucijom izvojevalo svoja politi? Ka i gra? Anska prava, nalazilo se u ovom istorijskom periodu na vrhuncu svojih ekonomskih mo? I i materijalnog prosperiteta. .     impresionizam, kao novi pravac u slikarstvu, išao je u korak sa promenama u društvu, nauci i filozofiji. Kao umetni? Ki pokret on je izraz francuskog mediteranskog duha i mada ima predstavnika i u drugim zemljama evrope, francuska? E uvek ostati klasi? Na zemlja impresionizma. .     impresionisti su nasuprot prethodnicima, racionalisti? Kim realistima koji su obra? Ivali programske teme socijalnog i politi? Kog sadr? Aja, bili izrazito subjektivni i senzualni, tako da su na prvo mesto stavljali vizuelnu vrednost slikarskog motiva. Ono što je njima bilo bitno jeste da prika? U svoj li? Ni do? Ivljaj, ono što su prvo ugledali kada bi se zadubili u odre? Eni prizor. Interesovala ih je sama impresija datog trenutka koji prolazi. Te? Ili su da uo? E ono što je najkarakteristi? Nije za predmet koji posmatraju i onda to i da prika? U na sebi svojstven na? In, onako kako su oni to do? Iveli. Pa? Nju su koncentrisali na svetlost, a kolorit im je bila strast. .     radili su? Eš? E u prirodi nego u ateljeu, pri? Emu su ih odbljesci u vodi dovodili do novih otkri? A u poznavanju boja i suštini stvari. Najviše ih je privla? Io predeo: obale reke,? Ivot na vodi, ku? A sa vrtom, a ujedno i “mali ljudi” , njihovi izleti u prirodu, sastanci u baru, pozorištu, na igranci. .     mone se smatra za? Etnikom impresionizma i njegovim najdoslednijim i najuticajnijim predstavnikom. 1890. Klod mone je bio u mogu? Nosti da u? Iverniju, gde se nastanio još 1883, kupi veliku ku? U sa imanjem koje je brojnim kupovinama godinama pove? Avao, i sa ogromnom energijom i oduševljenjem uspeo je od njega da stvori ne samo dom za porodicu, ve? I svoj sopstveni raj – vrt, o kome su mnogi govorili i pisali. .     uprkos poteško? Ama i neprihvatanju meštana, mone je uz pomo? Iste one volje koju je iskazao i u slikarstvu uspostavio svoju vladavinu nad prirodom. Postavljaju? I paralelne granice prema vrsti i boji, planiraju? I i odre? Uju? I, on je svakoj biljci dao odgovaraju? E mesto, imaju? I pri tom na umu motive za slike. Vrt je postao deo monea, ušao je u njegovu dušu i (što je za njega najva? Nije) u njegovo oko. .     ono za? Im je tragao bila je harmonija celine, celokupan utisak. ? Iverni nije bio na seni, ali je imao malu reku ept i ve? I broj potoka, tako da je mone mogao da u? Iva, i zahvaljuju? I tome, on se ponovo vra? A svom starom motivu – vodi, koja je proticala svuda oko njega, dodavaju? I joj pri tom i neke nove elemente koje je pronalazio u svojoj bašti. .     zapravo, po? Etkom 90-ih kupio je ispod ku? E polje koje je od njegovog imanja bilo odvojeno? Elezni? Kim šinama i pretvorio ga u bazen - vrt na vodi, uz pomo? Poto? I? A koji su tuda proticali. Godine 1895. Izgradio je i lu? Ni drveni most, sli? An mostovima sa japanskih drvoreza preko koga su visile vistarije i on? E kasnije postati tema novih slika. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     kod nas su najrasprostranjenije ru? E iz grupe canina, kojih ima više formi. Sve imaju lepe jednostavne svetlo ru? I? Aste cvetove sa pet latica, koji prijatno mirišu. Cvetaju tokom juna, a u septembru - oktobru bogato rode crvenim šipcima, koji prestavljaju lep ukras jesenjeg i zimskog pejza? A, a istovremeno su izvanredna sirovina za vitaminsku hranu i lekove. .     zna? Aj tzv. Divljih ru? A je veoma velik. Za gajenje plemenitih ru? A najva? Nije je koju? Emo divlju ru? U odabrati kao podlogu na koju? Emo je kalemiti. Gledano sa ovog aspekta mi smo ve? O tome rekli ono najva? Nije: podloga je ta koja treba da nam iznese, hrani i gaji plemenitu ru? U u odre? Enim, ne uvek najpovoljnijim zemljišnjim i klimatskim uslovima. Zbog toga pravilan izbor "divlje ru? E" za podlogu predstavlja osnovu za uspešno gajenje plemenitih ru? A. .     mnoge od njih imaju izvanredno dobre plodove, bogate vitaminima i še? Erom, hranjive i lekovite. Sa? Ene masovno na podesnim mestima, na ivicama šuma, proplancima, u pejsa? Nim parkovima, du? Puteva,? Elezni? Kih pruga u usecima i nasipima radi vezivanja zemljišta - bez ikakvog gajenja mogu da donesu zna? Ajnu ekonomsku korsit a istovremeno da predstvaljaju izvanredno lep i nezamenljiv elemenat drvenaste flore, velike bujnosti, u prole? E i rano leto prekriven belim, ru? I? Astim ili crvenim cvetovima a u jesen prepun koralnih i crvenih dragocenih plodova. . Rosa canina l. I njeni mnogobrojni varijeteti. Ova ru? A je u našim klimatskim uslovima najprilago? Enija svim klimatskim i zemljišnim uticajima. Bujna je i uspravna, pogodna za velike masive i ograde. Svake godine obilno cveta u maju i plod donosi u septembru. . Rosa rubiginosa (eglanterija l. ) ima svetlo crvene cvetove i zdrave slo? Ene listove koji kada se rastrljaju, mirišu na jabuku. Po svojim osobinama sli? Na je prethodnoj ali bolje podnosi sušu i zaga? En vazduh. . Rosa pendulina (alpina l. ) jedna je od retkih ru? A koja dobro raste i u senci, pa se mo? E koristiti za gajenje u uslovima senke visokog drve? A, planinskih kosina, severne ivice nasipa ili gde god nema dovoljno sunca. Ima mnogo formi i varijeteta. . Rosa multiflora je poreklom iz japana i koreje. To je prirodna penja? Ica od koje su nastale mnoge plemenite ru? E. Pored toga što se koristi kao podloga, odli? Na je na kiselim i ispranim zemljištima za vezivanje tla. Ima površinski i mo? An korenov sistem. Izvanredno je bujna i dekorativna. . Rosa rugosa poreklom je iz severnosito? Ne azije. Svojim interesantnim oblikom i liš? Em kao i lepim krupnim cvetovima razne boje, svojom otpornoš? U na mrazeve i malom izbirljivoš? U na zemljište, prestavlja idalnu ru? U za pejsa? Na rešenja. U jesen se, pre opadanja liš? E oboji najlepšom? Utom bojom. Plodovi su joj krupni i lepe crvene boje. .     mnogi varijeteti divljih ru? A, svojom jednostavnom izvornom lepotom osvojili su simpatije ljubitelja ru? A. Osim ru? E canina, samoniklo rastu u našoj zemlji još i ru? E: r. Alpina, r. Sempervirens, r. Cordifolia, r. Glauca, r. Gallica, r. Inodora, r. Majalis, r. Marginata, r. Obtusifolia, r. Pendulina, r. Villosa, r. Alba i dr. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ascocanda princes mikasa,.   .     poti? E iz severne amerike, visoka je 10-15 cm, rizom joj je krtolast, raste bokorasto. Od ljubi? Ice koja raste u prirodi a? Iji miris je prijatan, razlikuje se po tome što joj je cvet krupniji i ne miriše. Ima više varijeteta i svi su dekorativni. Ovu ljubi? Icu sadimo pre svega u podno? Je drve? A i? Bunova. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . U zavisnosti od vrste i na? Ina na koji se gaji, ova jesenja hrizantema u visinu raste 30-80 cm, a u širinu 30-50 cm. Njen koren je jako razvijen, stabljike su uspravne, dok su listovi jajastog oblika, rascepljeni. Gaje se mnogobrojne baštenske vrste dendranteme koje se razlikuju uglavnom po visini i izgledu cveta. Ima jednostavnih, polupunih i punih cvetova raznih boja i oblika. Dekorativna vrednost ove trajnice je u tome što cveta u jesen i zbog toga nije podesna za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto. Sadimo je pre svega u leju kao trajnicu koja cveta u jesen. . Period cvetanja: septembar, oktobar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     gospin vlasak je verovatno najplemenitija i najne? Nija od svih paprati. Gospin vlasak pripada porodici polypodiaceae, koja obuhvata oko 200 vrsta paprati s tropskih i umerenih klimatskih podru? Ja. .     bez poteško? A? Ete je sa malo pa? Nje uzogojiti u ku? I, ne godi joj prenošenje iz prostorije u prostoriju. Bolje uspeva ako se prilagodi jednom mestu i tamo stalno ostane. Mora se neprestano odr? Avati povoljna vla? Nost zemlje ali i dobro oce? Ivanje, a u stanovima sa centralnim grejanjem biljka se mora svakodenvno prskati ako je mogu? E kišnicom. Ako se izdanci ponekad po? Nu sušiti, ne o? Ajavajte, odre? Ite ih, prskajte biljku i uskoro? E se pojaviti novi izdanci. Pri kupovini biljke izaberite onu koja je grmolika i na kojoj se javljaju novi izdanci. . Svetlo: ne godi joj direktno sun? Ano svetlo, ali? E dobro uspevati na prozoru okrenutom prema severu. U stakleniku, gde je veoma vla? No, raste dobro i brzo. . Voda: stalno je odr? Avajte, ali ne dopustite da posuda stoji u vodi. Leti zalivajte dva puta nedeljno po mogu? Stvu kišnicom. Zimi je morate dr? Ati nešto suvljom ali nikada potpuno suvom, dovoljno je zalivati je jedamput nedeljno. . Razmno? Avanje: stare biljke mogu se deliti u rano leto, ali ponekad to ne završava uspešno jer podeljene biljke? Esto prili? No dugo ne po? Nu bujnije rasti. Bolje je da mlade biljke uzgajate iz spora koje su sa donje strane liski. Najuspešniji je uzgoj u jednostvnom klijalištu. Spore se poseju u rano prole? E pri temperaturi od 21°c. . Biljke pratilice: uspevaju dobro u mešanim nasadima, me? Utim najbolje uspevaju sa drugim papratima ili kao zasebne biljke. Uzgojitelji viktorijanskog doba imali su posebne posude za paprati, koje su odr? Avale visok stepen vla? Nosti vazduha. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Cve? Ara neven - novi sad › preuzimanje datoteka (power point: cve? E, poezija, deca) › view details › za zaljubljene i za one koji vole. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Preuzimanje datoteka (power point: cve? E, poezija, deca) › view details › za zaljubljene i za one koji vole. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bambusi ,? To donose sre.   . Ne? To staro, ne? To novo, ne? To pozajmljeno, ne? To plavo. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Labelo ru? E, ljiljani i.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     poreklom je iz kine i japana. Cryptomeria japonica je elegantan, zimzeleni? Etinar koji ima male, ko? Nate, igli? Aste,? Ivozelene listove. Na svom prirodnom staništu naraste 15 metara. Japanski kedar treba dr? Ati vani na dobro osvetljenom ili delimi? No zasenjenom mestu. Leti treba biljku katkada uneti u ku? U ali ne više od nekoliko dana. Kompost treba uvek biti vla? An. Ako je mogu? E, saksiju treba zimi zakopati u treset ili pesak, da bi se korenje zaštitilo od smrzavanja. Treba ga obrezati svake jeseni ili zime i presaditi u bonsai kompost ili kompost na osnovi ilova? E. Leti treba zakidati postrane izbojke i glavni vrh. Razmno? Ava se semenom u prole? E ili reznicama na kraju leta. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     širokolisni rogoz poznat kao tifa je kosmopolitska biljka-sre? Emo je širom naše planete. Visoka je 150-250 cm, puze? Eg korenovog stabla, uspravne stabljike. Listovi tife su i duga? Ki i široki, a svast u obliku valjkastog ko? Anja tamnosme? E je boje. Izvanredan je dekor u prirodnim baštama, na površinama blizu vode i u pli? Acima, kao i na travnjacima koje voda povremeno prekriva vodom. Vrlo uporno se širi i zbog toga je preporu? Ljivo da se sadi u ve? Im grupama. ? Ak i ako je ne razmno? Avamo, tifa se prirodno i spontano pojavljuje na obali bilo koje vodene površine koja je s vremena na vreme vodoplavna. Raste u zatvorenoj, gustoj zajednici i zbog toga nije naro? Ito podesna za kombinovanje sa drugim mo? Varnim ili vodenim trajnicama. . Period cvetanja: juli, avgust, septembar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova tropska biljka sa svojim varijetetima vrlo je dekorativna i interesantna, sa razli? Itim šarenilom na liš? U. Ima je u beloj, krem, roze, crvenoj, zelenoj i? Utoj boji. Te su boje ponekad ble? E, ponekad zatvorenije-tamnije, a u najraznovrsnijim nijansama i oblicima. Liš? E je srcasto, šire ili du? E, zaoštreno ili zaokru? Eno, po ivici celo, naborano, na du? Im drškama nasa? Eno. .     ova tropska biljka preneta je iz brazila u evropu. Kaladijumu pogoduje u stanu toplija prostorija u kojoj ima vla? Nog vazduha. Razmno? Ava se semenom i delenjem krtola koje se sade po? Etkom marta u manje saksije u plodnu zemlju u koju se doda krupniji re? Ni pesak da bi zemlja bila propusnija. U po? Etku se vrlo malo zaliva, a kada krtole puste? Ile i poraste liš? E onda se mo? E i obilnije zalivati. .     kaladijum ne voli veliku svetlost. Bolje uspeva u hladovini, jer se tu boje na liš? U bolje isti? U, mnogo su svetlije,? Ivlje i lepše. Njegova lepota se zapravo i sastoji u dekorativnom liš? U. .     za vreme vegetacije treba ga po potrebi presaditi u nešto ve? U saksiju, obilnije zalivati, svakih 10 do 12 dana prihranjivati kompletnim vešta? Kim ili prirodnim? Ubrivom i? Eš? E orošavati? Istom ustajalom vodom. U jesen, kad po? Inje da vene liš? E, treba ga postepeno sve manje zalivati, a kada se liš? E osuši, onda sa zalivanjem sasvim prestati. U drugoj polovini oktobra krtole iz saksije treba povaditi, zemlju dobro o? Istiti i slo? Iti u neko malo sandu? E napunjeno suvim peskom. Tako spremljene krtole treba ostaviti na suvo i umereno toplo mesto, gde je temperatura prostorije od 10 do 12°c, da tu prezime. U toku zime treba ih? Eš? E pregledati i kvaran deo krtole odse? I, a sasušene malo ovla? Iti. Na prole? E u mesecu martu, opet se zasade i neguju. Kod sa? Enja treba stare? Ile sa krtola oštrim no? Em odse? I. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u savremenim gradovima izgra? Uje se iz godine u godinu sve više stanova sa balkonima i terasama. Oni? Esto predstavljaju jedino mesto gde stanari mogu gajiti cve? E na otvorenom prostoru. Balkoni i prozori sa cve? Em bilo oni uli? Ni ili dvorišni izuzetan su ukras. Taj mali ''vrti? '' je ponos i radost stanara, a ujedno i lepa slika za prolaznike i komšije. On je ujedno svedok da tu borave ljudi kojima je priroda draga i vrlo bliska. .     biljke na terasama, prozorima ili na ogradama balkona imaju vrlo loše uslove za rast. Izlo? Ene su jakim vetrovima i vrlo jakom suncu,? Ije delovanje poja? Ava i blizina zidova i prozorskog stakla. Zato treba izabrati takve sorte cve? A koje nisu toliko osetljive i koje su otporne na vetar i sun? Ane pripeke. Pored toga, treba poznavati osnovne? Ivotne uslove pojedinih vrsta biljki i voditi ra? Una na kom se mestu nalaze. Vrlo je va? No znati na koju su stranu sveta okrenuti prozori i balkoni. Neke sorte ne podnose jaku hladovinu. One u hladu ili nikako ili vrlo slabo cvetaju. Drugima pak škodi jaka sun? Ana? Ega. Zato prilikom sa? Enja i nege treba ovim biljkama posvetiti posebnu pa? Nju. .     ako se prozori nalaze u prizemlju ili na prvom spratu zgrade i blizu ulice mo? E se odabrati cve? E ne? Nijih boja i sitnijih cvetova i listova. A ako se? Ele ukrasiti prozori i balkoni na tre? Em,? Etvrtom ili petom spratu zgrade, a dosta su odmaknuti od ulice, treba odabrati biljke intenzivnih? Arkih boja, krupnijih cvetova i listova, kao i biljke? Ije stabljike ne stoje uspravno ve? ''padaju'', jer to cve? E treba da deluje na posmatra? E sa ve? E daljine. .     u svakom pojedina? Nom slu? Aju mora se posebno odlu? Iti koje? E se biljke gajiti. Vrlo lepi efekti mogu se posti? I samo sa jednom jedinom vrstom i sortom kao i sa raznim kombinacijama. Na primer, sasvim niske narand? Aste ''minjon georgine'' sa plavim lobelijama sa prednje strane, muškatle-pelargonije u kombinaciji sa aguratumom, petunijama, tegeresom i drugim. Ove nabrojane biljke cvetaju otprilike u isto vreme i vrlo se lepo upotpunjuju bojom i uzrastom. Uz pelargonije vrlo lepo deluje i asparagus sprenger. Uspeh mnogo zavisi od ukusa, dosetljivosti i poznavanja biljnog materijala. .     ako finansijska sredstva dozvoljavaju mogu se mnogo ranije zasaditi biljke u sandu? I? E, pa kasnije zameniti precvetale biljke drugim jednogodišnjim vrstama, koje? E ostati i cvetati preko celog leta. Za rano cvetanje mogu se uspešno gajiti razne vrste lukovi? Astog cve? A kao što su: krokusi, lale, zumbuli, narcisi. .     izbor jednogodišnjeg cve? A je mnogo ve? I nego što se to misli. Pored pelargonija i petunija koje su ve? Isprobane za tu svrhu ima mnogo toga? Ime se mo? E posti? I vrlo lepo šarenilo i promena, kao: astre-lepe kate niske, ageratum, lobelije, cinije, verbena, celozija, salvija-plamen? I? I još mnoge druge. Ako stanar? Eli da se zaštiti od sunca i nepo? Eljnih pogleda sa strane, što je naro? Ito va? No kod balkona koji su okrenuti prema jugu, mo? E to u? Initi sa? Enjem penja? Ica. Za tu svrhu su najbolji ladole? , talijanski pasulj, mirišljava graorica, cobea-kobeja, maurandia sa zvonastim cvetovima i bršljan. Ne sme se zaboraviti i na vise? E korpice, padalice, kao: zvon? I? I-campanula isohylba, campanula mayi, vise? E muškatle-pelargonije, asparagus sprenger i mnoge druge. Biljke koje podnose najviše hlada su hortenzije, min? Ušice, prelepe gomoljaste begonije, bršljan, vinca major-zimzelen i asparagus sprenger. .     nega cve? A u sandu? I? Ima preko leta sastoji se u zalivanju, zatim prekopavanju, uklanjanju precvetalih ili suvih cvetova i listova, kao i prihranjivanju. Naro? Ito mnogo vode potrebno je biljkama za vreme vru? Ih letnjih dana. Tada treba da se nakvasi i pod balkona, ali se mora pritom paziti da se biljke ne poprskaju vodom. Zaliva se uvek ustajalom mlakom vodom. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     lepotu kordiline? Ine prelepi crvenkasto obojeni listovi. Za rast je potrebno svetlo i toplo mesto. Postoji oko dvadesetak vrsta kordilina u australiji, indiji i americi. Sve pripadaju porodici agava. Kultivirani oblici odlikuju se lepim, sabljastim, gusto izraslim listovima. Jedna od omiljenih vrsta je ''red edge'' karmin-crvenih listova. Kod vrste ''trikolor'' prisutna je još i? Uta boja. Ime kordilina poti? E od gr? Ke re? I kordyle, što zna? I toljaga. Bliski je srodnik dracena. Razlikovati se mogu po korenu: kordilina ima beli, a dracena? U? Kasti koren; koren kordiline tera izdanke, a dracena ne. Kordilina se zaliva podjednako i leti i zimi vodom sobne temperature. Treba? Eš? E da joj se orošavaju listovi. Prihranjuje se jednom nedeljno u periodu od marta do kraja avgusta, a preostali deo godine jednom mese? No. Kordilina zahteva svetlo i toplo mesto. Jako podnevno sunce ne podnosi i u to vreme je treba zaštititi od direktnog sunca, jer previše sunca prouzrokuje pale? Listova. Uobi? Ajenu sobnu temperaturu dobro podnosi tokom cele godine. Ipak za cordyline fruticosa temperatura zimi ne bi smela biti ni? A od 18°c. Prilikom presa? Ivanja treba paziti da se ne ošteti osetljivo korenje. Najpogodnije vreme za presa? Ivanje su mart i april. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     azaleje su najprefinjenije sobne biljke koje cvetaju zimi. Biljke koje kupujemo oko nove godine nazivaju se obi? No azalea indica, iako je njihovo pravo ime rhododendron simsii. Poti? U iz kine gde su prvi put na? Ene 1708 godine. Kao i druge azaleje ona pripada porodici rododendrona, koja ima oko 500 vrsta rasprostranjenih po evropi, aziji, severnoj americi i australiji. Uz posebnu negu mo? Emo ih odr? Ati neko vreme unutra, ali one zahtevaju vla? Nu atmosferu i ako se barem jedanput dnevno ne prskaju vodom ubrzo gube liš? E. .     te se biljke prete? No uzgajaju u podru? Jima sa bogatim tresetnim tlom koje pogoduje njihovom rastu. One prirodno cvetaju u prole? E ali ih se mo? E podsta? I na cvetanje i u zimskim mesecima. Nisu otporne i ne mogu se stalno dr? Ati u vrtu ako postoji ikakva opasnost od mraza. Me? Utim leti ih morate posaditi vani ako ih? Elite odr? Ati za slede? U godinu. Sporo rastu pa su zbog toga veoma skupe. Ve? E biljke mogu se dobiti u razli? Itim oblicima - kao piramida, standard ili polu-standard. .     u ku? I se uzgaja i azaleja japonica ili rhododendron obtusum. To je prili? No vretenasta biljka, retkih listova, ali sa prelepim ne? Nim cvetovima pastelnih boja. Malo je otpornija nego azalea indica. Azalea japonica se ne mo? E tako podsta? I na cvetanje kao azalea indica i obi? No je ne nalazimo u prodaji pre njenog prirodnog doba cvetanja, od februara nadalje. Neke su vrste otporne i mogu se uzgajati vani? Ak i u hladnijim podru? Jima. .     kultura azaleja je dosta slo? Ena i komplikovana. U našoj zemlji vrtlarska preduze? A je retko gaje, ve? Kao odgajenu biljku uvoze s jeseni, u mesecu septembru - oktobru, iz belgije i holandije i forsiraju je za zimsko cvetanje. Azaleja indica razvija zimi divne bele, crvene, karmin-crvene, roze, tamno roze cvetove i spada u najlepše cve? E. . Veli? Ina: cve? Are obi? No nude biljke sa cvetnom krunom? Iji je pre? Nik 7 - 30 cm na stabljici visokoj 12 - 38 cm. Pojednine biljke mogu biti mnogo ve? E, posebnio ako se oblikuju kao piramida ili standard. . Voda: dok cveta, tra? I mnogo vode, obi? No svaki drugi dan. Zemlja se ne sme isušiti pa je morate proveravati 2 puta nedeljno. Ako se suviše isuši uronite biljku u posudu sa mlakom vodom i dr? Ite dok ne prestanu izlaziti mehuri? I vazduha. . Zemlja: tresetni kompost. Ako ga sami pripremate, uzmite jednake delove treseta, listova? E i oštrog peska i malo gnojiva. . Presa? Ivanje: nakon letnjeg razdoblja mirovanja morate je presaditi. Me? Utim bolje je biljku dr? Ati u manjoj posudi i dobro je prehranjivati. Zemljane posude su bolje nego plasti? Ne, iako zahtevaju više zalivanja. . Laka/teška: lako se uzgaja u nezagrejanom stakleniku, ali teško ju je dugo odr? Ati u ku? I jer gubi potrebnu vla? Nost, jer u ve? Ini ku? A je pretoplo. Po mogu? Nosti vratite je u staklenik? Im cvetovi po? Nu venuti. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .    filadendron monstera monstera deliciosa dobro uzgojena monstera je veoma nao? Ita biljka. Ona? E u ku? I, iako sporo, narasti i do 230 cm. Pripada porodici kozlaca, aracea i blisko je srodna sa filadendronima. Rod sadr? I tridesetak vrsta zimzelenih tropskih biljaka sa ostrvlja zapadne indije i iz centralne amerike. Jedno od narodnih imena, meksi? Ki hlebovac poti? E odatle što plod sadr? I jestivo tkivo oko semena. .     listovi mogu biti veoma veliki, u promeru do 60 cm. Duboko su urezani i šupljikavi a zbog tog svojstva neki je nazivaju "švajcarski sir". To ukazuje na to da biljka poti? E iz krajeva sa jakim vetrovima. Vetar prolazi kroz šupljine, a veliki listovi ostaju neošte? Eni. .     biljka prirodno raste kao vodoravna puzavica a da bi se uspravno penjala morate je podupreti jakim štapom. Dok je zdrava, stvara mnogo zra? Nog korenja, koje biljku na prirodnom staništu u? Vrš? Uje. Ne smete ga odstranjivati jer pridonosi izgledu biljke a? Esto se i prihva? A na potporanj. .     monstere se ubrajaju u jednostavnije sobne biljke u pogledu odr? Avanja, no pitanje je potrebnog prostora. Ne smemo je zameniti sa vrstom philadendron pertusum koji ima manje listove sli? Nog oblika i raste mnogo br? E. . Veli? Ina: obi? No se prodaje u saksiji promera 20 cm, a visina biljke je 46 - 60 cm. Biljka? E polako izrasti u jedinku sa listovima širokim oko 46 cm, nakon mnogo godina mo? E dosti? I i 230 cm. . Rast: polagano raste, istera najviše jedan ili dva lista godišnje. . Temperatura: najni? A zimska temperatura mo? E biti 13°c , ali ako se zalivanje smanji podnosi i 10°c. Leti boja pri višim temperaturama do 24°c. . Voda: ne sme se previše zalivati i najbolje je da se izme? U zalivanja prosuši. Pratite uslove u zemlji i ocenite kad je morate zaliti. Leti, osim ako je veoma vru? E dovoljno je jedanput nedeljno, a zimi svakih 14 dana. . Vla? Nost vazduha: kao i sve biljke iz prašume, voli veliku vla? Nost vazduha. Prskajte je redovno mlakom vodom, a saksiju stavite na mokre kamen? I? E ili u ve? U posudu vla? Nim tresetom. ? Iš? Enje:? Istite listove vla? Nom krpom, a odozdo ih pa? Ljivo pridr? Avajte. Svaki drugi mesec mo? Ete ih? Isititi i sjajem za liš? E. To? Ini biljku sjajnom, ipak nesmete? Initi to pre? Esto. . Razmno? Avanje: u rano prole? E, reznicama vrhova stabljike u klijalištu pri 24 - 27°c. ? Vorovi listova tako? E mogu slu? Iti kao reznice, no rastu sporije i zahtevaju visoku temperaturu (34°c). Reznice vrhova stabljika mogu se zakorenititi i u vodi. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     sezona manga je u maju. On ima velike koštice ili semenke koje se kada su zasa? Ene u saksiju, razvijaju u privla? Na mala stabalca sa kopljastim zelenim listovima. Koštica manga sadi se u posudu pre? Nika 10 cm koja sadr? I bilo koji dobar kompost za lon? Anice. Ostavi se da klija na temperaturi od 21 do 24°c odr? Avaju? I zemlju vla? Nom. Kada su presadnice 30 cm visoke, treba zakidati vrhove da bi se postigao grmoliki rast. Kasnije se presa? Uje u posudu pre? Nika 15 cm. Dr? I se na delimi? No zasenjenoj prozorskoj dasci. Od prole? A do jeseni obilno se zaliva i redovno prska vodom. Prezimljuje u prostoriji u kojoj temperatura ne sme biti ni? A od 16°c i vodi se ra? Una da zemlja bude uvek vla? Na. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Medvedi? I, u? U? Kani u.   .     u ovom mesecu procveta svega nekoliko biljaka. Najlepša je acacia armata (akacija),? Iji pahuljasti? Uti cvetovi odudaraju od tamnih listova. Na puzavici plumbago capensis, pojavljuju se svetloplavi cvetovi koji? E cvetati mesecima. Peperomia caperata zapo? Inje svoj dugotrajni period cvetanja ukoliko joj pru? Ite dovoljno toplote. Period mirovanja kod kaktusa završava se po? Etkom ovog meseca ili po? Etkom maja. Kad budete po? Eli primenjivati letnji na? In zalivanja, radite to postepeno. Sezona razmno? Avanja je na putu. Reznice saintpaulia ionantha sada se mogu ukoreniti bez upotrebe grejanog klijališta, a sad je pravo vreme i za ukorenjivanje reznica impatiens wallerana (holstii). Reznice biljke hydrangea lako se ukorenjuju - upotrebite izdanke bez cvetova. Reznice od osnovnih izdanaka aphelandra squarrosa trebaju temperaturu od 18°c da bi se zakorenile. Ako sada posejete seme biljke senecio cruentus (cinerarija), dobi? Ete cvetove slede? E zime, a fresia? E vam cvetati za oko šest meseci. Seme kaktusa treba temperaturu od oko 24°c. Fatsia japonica mo? E se uzgajati jednako iz semena kao i iz izdanaka iz osnove i sada je vreme da je posejete. Clivia miniata, koja je završila cvetanje i agapanthus campanulatus mogu se presaditi, ali? Inite to samo ako su stvarno ispunil? I saksiju, jer cvetaju bolje ako su pomalo stešnjeni. Rechsteineria cardinalis i rechsteineria leucotricha moraju se tako? E presaditi. Obre? Ite ardisia crispa da bi joj odr? Ali privla? An oblik i pincirajte hedera helix kako bi se granao. Prenesite rhodendron somsii (azaleju) u prohladnu i tamnu prostoriju. April je tako? E najbolje vreme za sadnju vise? Ih korpi. Pre po? Etka leta pogledajte sve ku? Ne biljke kako biste se uverili da nemaju šteto? Ine i bolesti. Preduzmite odmah le? Enje svih napadnutih biljaka i stavite ih u karantin sve dok se ne oslobode bolesti. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ru? A je drvenasta? Bunasta biljka koja raste u prirodi na vrlo širokom prostranstvu severne zamljine polulopte u razli? Itim klimatskim uslovima. Sve ru? E a ima ih više stotina samoniklih "divljih" sorti", rastu u formi niskog ili visokog? Bunja od 20cm pa do više metara. Po na? Inu rasta razlikujemo uspravan i puzav, u zavisnosti od sposobnosti izbojaka da sami stoje ili im treba potpora. .     u klimatskim uslovima naše zemlje ima nekoliko desetina formi samoniklih ru? A. Neke od njih su? Iste sorte, a neke su nastale spontanim prirodnim ukrštanjem. .     na osnovu ispitivanja fosilnih ostataka, mo? E se zaklju? Iti da su preci ru? A naseljavali zemlju pre više od 30. 000 godina. Negde pre toga perioda se, verovatno, izvršila diferencijacija ru? A i pod uticajem klimatskih oscilacija razvijena je i proširena ova brojna i raznolika grupacija - rod rosa. .     samonikle ru? E rastu samo na severnoj zemljinoj polulopti. Sa druge strane kako "divlje" subspontano, tako i "plemenite" gajeno, doneo je? Ovek u? Elji da svoju okolinu obogati i ulepša. .     u vezi sa njihovim poreklom, razli? Ite ru? E prilago? Ene su samo odre? Enim klimatskim i zemljišnim uslovima. Tako imamo ru? E koje su izdr? Ljive na zimu, koje bolje podnose sušu, koje podnose mali alkalitet u zemljištu, a neke dobro rastu samo na manje ili više kiselom zemljištu. O ovoj osobini ru? A naro? Ito treba voditi ra? Una kod izbora podloge na koju? Emo kalemiti ru? E. Najvitalnije su, pa prema tome i najbolje one podloge koje se mogu na? I kao samonikle u samom regionu gde? Elimo da gajimo plemenite ru? E. .     isto tako, pojedine oplemenjene, hibridne ru? E, kao plemke razli? Ito se odnose prema raznim uticajima. Selekcionisti se trude da dobiju takve ru? E koje pored lepote i produktivnosti poseduju i otpornost na razli? Ite klimatske uticaje, razne bolesti, na gasove i isparenja velikih gradova. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Anemone , sasa -? Umaric.   . Ascocanda princes mikasa,.   .     postojbina ove biljke su oblasti jugoisto? Ne evrope i mala azija. Biljka je visoka svega 30-50 cm, raste veoma sporo, ali formira lep, bujan bokor. Cvetovi su teški, u tamnocrvenoj, beloj, roza boji i u izrazitom su kontrastu sa finim, ne? Nim, sjajnim tamnizelenim listovima i sa krhkim izgledom cvetne stabljike. Kao pravi kuriozitet, mo? E da se gaji u lejama sa trajnicama, ili u kamenitim baštama. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ovo je isto? No afri? Ka biljka koja istovremeno li? I na paprat i na sukulentu. Uspravan rast, tamno zeleni listovi i prepoznatljiv oblik osobine su ove ku? Ne biljke koja podnosi hlad. Zamija? E odli? No izgledati ako je stavite zajedno sa biljkama prošaranih listova ili lepih cvetova ili ako napravite aran? Man s' paperjastim biljkama poput. Sobna temperatura: ova biljka raste tokom? Itave godine, tako da je zimi minimalna temperatura 15 - 18°c. Vodite ra? Una da biljka ima dovoljno vlage. . Posebna nega: ovo je biljka jednostavna za uzgajanje i dovoljna joj osnovna nega. Podnosi povremenu sušu, iako joj listovi obi? No opadaju na suvom vazduhu. Ipak i ti opali listovi puštaju koren u vla? Noj zeml? Ji i kroz dve godine ima? Ete nove, male biljke. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ven? Ani buket , ru? E i.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova orhideja koja cveta zimi poti? E iz indije i ju? Ne kine. Svaki cvet sastoji se od belih latica sa prelazom u ru? I? Astu ili ljubi? Astu boju, te od zaobljene bele ili? Ute usne sa tamno-ljubi? Astom mrljom pri otvoru. Dendrobijum zahteva direktno svetlost od septembra do marta, a u ostalo vreme treba je zasen? Iti. Zimi je treba dr? Ati na sve? Em vazduhu pri temperaturi od 7°c do 16°c. Treba je obilno zalivati i prihranjivati te? Nim vešta? Kim gnojivom svake tri nedelje od aprila do oktobra. Kompost zimi treba odr? Avati potpuno suvim. Svake dve do tri godine, nakon cvetanja, treba je presaditi u veoma malu saksiju. Razmno? Ava se deljenjem kada se na mladim izbojcima pojavi korenje. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Labelo ru? E, ljiljani i.   .     gustav klimt je ro? En u braumgardenu pored be? A, austrija, kao drugo od sedmoro dece gravera ernesta klimta i njegove supruge ane ro? Ene finster. Po? Inje da poha? A školu za primenjenu umetnost u be? U (1879. –1883. ). .     svoju karijeru otpo? Inje slikaju? I predvorje umetni? Ko-istorijskog muzeja u be? U. Kasnije klimt postaje po? Asni? Lan be? Kog i minhenskog univerziteta. Godine 1893, klimt dobija porud? Binu da radi tri slike koje bi ukrašavale plafon velike hale univerziteta u be? U. Njegove tri slike, filozofija, medicina i pravda bivaju oštro kritikovane i svrstane u „izopa? Enu“ i „pornografsku“ umetnost što je na kraju rezultiralo odlukom da se nacrtane slike ipak ne prika? U i izlo? E u hali be? Kog univerziteta. Kasnije su sve tri slike bivaju uništene od strane ss trupa u drugom svetskom ratu maja 1945. To? E biti i poslednji put da je klimt ikad prihvatio da radi za javne institucije, uprkos? Injenici da za sliku „filozofija“ protiv koje 87 profesora potpisuje peticiju dobija zlatnu medalju na svetskoj izlo? Bi u parizu. .     njegovi radovi obi? No zra? E? Utom i zlatnom bojom. Klimt je inspiraciju crpeo od drevnih umetnika pa sve do albreht direra. Njegovi radovi su tako? E kritikovani kao rani naturalisti? Ki stil, a upotreba simbola i simbolisti? Kih elemenata kao na? In da „oslobodi umetnost“ od svoje tradicionalne kulture. Klimt je jedan od osniva? A wiener sezession (be? Ka secesija), a ure? Ivao je i? Asopis ver sacrum. Napustio je pokret 1908. Klimt uzima odmor na jezeru ater i tamo slika pejza? E. .     umire u be? U 6. Februara, 1918. Od šloga kao i njegov otac. Gomila slika ostaje nezavršeno. 19. Jun, 2006. , aukcijska ku? A „kristi“ prodaje sliku gustava klimta „portret adele bloh i“ koja se prodaje za rekordnih 135 miliona dolara što od tada postaje najskuplja slika ikad prodata nadmašivši pritom pikasovu sliku „de? Ak sa frulom“ koja je prodata 5. Maja, 2004. Za 4 miliona. .     klimtovi radovi imali su veoma velikog uticaja na slikama egon šilea. U novembru 2003, klimtova slika landhaus am attersee prodata je u sad-u za 29,128,000 dolara. .     raul ruiz snimio je film o gustav klimtu, u kojem je glavna uloga dodeljena d? On malkovi? U. Premijera je prikazana na internacionalnom filmskom festivalu u roterdamu 28. Januara, 2006. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Markotiranjem se razmno? Avaju velike biljke kao na primer, stari fikus koji je odrastao previsoko i izgubio donje listove, te tako postao neugledan. Odabran lep i zdrav izdanak se na? Eljenoj visini oštrim no? Em zase? E (kao pri povijanju), na? Ini fišek od tanjeg kartona i napuni zemljom pomešanom sa peskom ili vla? Nom mahovinom i dobro se uve? E oko izdanka. Zemlju ili mahovinu treba dr? Ati stalno u vla? Nom stanju. Kad se posle nekoliko meseci na zase? Enom mestu pojavi u vla? Noj zemlji ili mahovini dosta? Ila, izdanak se prese? E oštrim no? Em i zasadi u saksiju sa dobro pripremljenom zemljom. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Anemone , sasa -? Umaric.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     to su jako slo? Eni hibridi ru? A i smatraju se za najplemenitije s obzirom na svoja svojstva. U razvoju predhodile su im tzv. ? Ajne, remontantne, pernetijanske, burbonske i druge grupe ru? A koje su svojim naslednim osobinama uticale na formiranje osobina? Ajno - hibridnih ru? A. Ove ru? E vode poreklo od r. Chinensis - odorata i ru? A sa bliskog istoka kao i evropskih ru? A. Najpre su nazivane? Ajnim ru? Ama jer je miris njihovog cveta podse? Ao na fini kineski? Aj. Daljom hibridizacijom sa drugim grupama ru? A kao što su bile remontantne i penetijanske, dobile su svoje današnje ime i osobine. .     ove ru? E prvenstveno slu? E za dobijanje rezanog sveta imaju duge, prave, jake izbojke na vrhu kojih donose pojedina? An cvet. Visina? Buna je 50 - 150 cm. Potrebno im je zaštita u toku zime, da ne bi izmrzle. Osim toga slu? E kao soliterni ukras vrtova ljubitelja ru? A. .     kasnije, ove ru? E niskog rasta sitnih cvetova lepe boje, bez izra? Ajnog mirisa a? Iji su cvetovi u obliku štitastih mnogocvetnih cvasti, ukrštene su sa? Ajnim i? Ajno - hibridnim ru? Ama. Od tada se ova grupa naziva polianta - hibridi. Dobile su krupnije polupune cvetove i nešto krupnije sjajno liš? E. Ima ih mnogo sorti a upotrebljavaju se parkovima i vrtovima, kao njihov najlepši, stalno cvetaju? I cvetni ukras. Ove ru? E nisu pogodne za rezanje cveta. Otporne su prema mrazu, u našim uslovima. .     to su hibridi polianti dobijeni daljim ukrštanjem sa? Ajno - hibridnim ru? Ama. Ove ru? E donose cvetove u buketima, ali su oni po obliku i veli? Ini veoma sli? Ni cvetovima? Ajno - hibridnih ru? A. Nešto su više rastom, stalno i cvetaju. Liš? E im je kao kod? Ajno hibridnih ru? A. Buketuše se mogu koristiti kako za rezane cveta tako i za sadnju u parkovima i vrtovima. Otpornije su i više cvetaju od ru? A iz ostalih grupa, a lepših su boja i krupnijeg cveta od polianta ru? A. Otporne su prema niskim temperaturama. .     dosta malobrojna grupa u odnosu na ostale. Dobijena je od kineske patuljaste ru? E. To su? Buni? I niski oko 25 cm. Sposobni su da rastu na balkonima i minijaturnim "stenovotim" i "japanskim" bašticama kao i u saksijama. Imaju budu? Nost kao ru? E visoko urbanozovanih naselja zajedno sa ostalim sobnim i balkonskim cve? Em. Koristi se za ivice, leje, saksije itd. .     prema na? Inu kako su dobijene ove ru? E dele se na prave penja? Ice, koje su nastale hibridizacijom izme? U r. Wichuraiana i ru? Ama iz navedenih grupa, zatim sa ru? Om multiflora i drugim prirodnim penja? Icama. Me? Usobno se dele na one koje samo jedanput cvetaju u sezoni (kraj maja do kraja juna) i na stalno cvetaju? E. Drugi tip penja? Ice nastao je mutacijom? Ajno - hibridnih ili floribunda ru? A i zovi se jednim imenom clymbing sportovi. .     sportovi ili mutanti nastaju prividno spontano, promenom naslednih osobina jednog jedinog pupoljka. Ovakve promene sve su? Eš? E kod modernih ru? A koje su višestruki hibridi i u njima polako dolazi do razli? Itih kombinacija hromozoma - nosioca naslednih osobina u? Elijskim jedrima. Vrlo? Esto se ispoljava samo jedna osobina (dugi izbojci) a ostale osobine ostaju kao kod biljke na kojoj je "sport" nastao. Razli? Itim uticajima (zra? Enje, hemikalije, temperatura i dr. ) ovakve mutacione promene mogu se i vešta? Ki izazvati. .     mutacije imaju sve ve? I zna? Aj u savremenoj genetici, pa i u selekciji ru? A. Obi? No imaju sve osobine ru? A od kojih su nastali samo se razlikuju svojim jako izd? Enim izbojcima. 2 - 3 metara. Koriste se ukrašavanje zidova zgrada, ograda, pregrada svetle? Ih tela i sli? No. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     mala biljka, i u visinu i u širinu naraste do 20 cm, rastresito bokorasta, polegle, pa ustaju? E stabljike. Listovi ovog, niskog kantariona su sitni, elipsastog oblika, plavozelene boje. ? Uti cvetovi koji su skupljeni u amrelastu cvast imaju veliki broj prašnika, koji se izdi? U visoko iznad latica. U kamenitoj bašti,? Ardinjeri, ili sasvim napred u mešovitoj leji, predstavlja ostrvce vedre? Ute boje. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     karanfili? (klin? I? ) je malen, osušen pupoljak tropskog zimzelenog drveta iz porodice mirta. Drvo kupastog oblika naraste do 12 metara. Listovi su mali, elipti? Ni, ko? Asti i veoma aromati? Ni. Cvetovi su grimizni. Poti? E iz severnih molu? Kih ostrva (indonezija). Gaji se u tropima. Najve? I proizvo? A? Je zanzibar. .     karanfili? Em se trgovalo u pradavna vremena. Pominje se u zapisima iz 200. Godine. P. N. E. Sa carskog dvora dinastije han u kini. Dvorjani bi na prijemima kod cara grickali karanfili? E kako bi im mirisao dah. Arapski trgovci prodavali su karanfili? Rimljanima. Otvaranjem pomorskih puteva portugalci stvaraju trgova? Ki monopol, zatim monopol preuzimaju holan? Ani, a u 18. Veku razbijaju ga francuski krijum? Ari. U napulju se karanfili? Koristio kao afrodizijak. Dosta dugo su potrebe za biberom i karanfili? Em bile jednake. .     pupoljci se ru? No beru ili tresu bambusovim štapovima, a zatim se suše na suncu. S jednog drveta dobije se do 35 kg sušenih pupoljaka. Du? Ina karanfili? A varira od 10 do 14 mm. Braonkaste su boje. Najbolji su celi jer u prahu brzo gube osobine. Miris karanfili? A je prijatan, prodoran i aromati? An. Ukus je slatkasto? Estok. Sadr? I tanin, pa je opor i pomalo ste? E. Srednje je ljut. Savršeno ga nadopunjava cimet. U kulinarstvu se? Esto koristi. Njima se za? Injavaju kompoti, marinade, kola? I i pi? A. Mednjaci za? Injeni karanfili? Em veoma su ukusni. Kod nas je karanfili? Uz cimet nezamenjiv za? In u pripremi kuvanog vina. U sad i u velikoj britaniji karanfili? Ima tradicionalno za? Injavaju bo? I? Na jela i pi? A. Va? An je sastojak mnogih likera. .     karanfili? Sadr? I od 15 do 20% esencijalnih ulja, uglavnom eugenola. Eugenol ima jake za? Inske osobine. Koristi se u slu? Aju zubobolje kao lokalni anestetik. Karanfili? Evo ulje upotrebljava se i u kozmeti? Koj industriji. . Cve? Ara neven - novi sad › preuzimanje datoteka (power point: cve? E, poezija, deca) › view details › smatraj svaki dan. . .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Preuzimanje datoteka (power point: cve? E, poezija, deca) › view details › smatraj svaki dan. . .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bambusi ,? To donose sre.   .     vinsent van gog je rodjen 1853. Godine u porodici koja je dala nekoliko zlatara, umetnika i trgovaca umetninama. Tako se vinsent van gog još od najranijeg detinjstva susre? E sa umetnoš? U, što je verovatno uticalo na njegovo dalje opredelenje. .     mnogo je putovao kao trgovac umetnina, ali je u jednom trenutku shvatio da to nije posao kojim se? Eleo baviti. Jedna od najzna? Ajnijih li? Nosti u njegovom? Ivotu je bio njegov mladji brat teo, kome se vinsent van gog, kroz mnoga pisma, ispoveda, pri? A o sebi, svom? Ivotu, svojim slikama i umetnosti. .     u po? Etku je slikao slike iz? Ivota holandskih seljaka i rudara tamnim mrkozelenim bojama. Posle kratke impresionisti? Ke faze u parizu, u kojoj rasvetljava paletu i napušta socijalne teme, van gog odlazi u arl na jug francuske. Tu se najviše izra? Avao u varijacijama plavih i? Utih boja. Ove dve boje,? Esto veoma intenzivno, imaju u njegovim slikama ulogu koju su u vizantijskoj umetnosti imale plavo i zlato. Ali, dok su u vizantijskim mozaicima i ikonama bile simbol nepromenljivih i apstraktnih vrednosti, u van gogovim slikama one su konkretni simboli zemlje, neba i sunca, a još više izraz unutrašnjih ritmova i vibracija. .     u tom razdra? Enom simbolizmu u? Estvuju još dve boje - crvena i zelena. U ovako shva? Enoj boji van gog je za? Etnik koloristi? Kog ekspresionizma, koji kod njega nije bio posledica teorije, vec nu? Nost izazvana potrebom da izrazi svetle i tamne strane svig bi? A i svoja ose? Anja. Iz arla van gog prelazi u sen remi. Ovde intenzitet ekspresije prelazi sa boje, koja postaje prigušenija, u linearni dinamizam, u grafi? Ki gest ruke,? Etke ili no? A. Kroz taj gest, više nego kroz boju, izra? Ava zgr? Ene i iskrivljene oblike, nestvarne perspektive, mete? E i oluje u kojima se projektuju njegove muke. Teme ovih slika su masline,? Empresi, planine. .     nakon le? Enja teške depresije, van goga u svoj dom prima doktor gaše, veliki ljubitelj umetnosti. Vinsent? E u over sir oazu nai? I na atmosferu prijateljstva, topline i poverenja, što? E se odraziti u njegovim slikama sa cve? Em, sa pogledima na prirodu, ili portretima. .     veoma? Est motiv na njegovim slikama iz tog perioda su suncokreti. Za van goga suncokret je istovremeno bio simbol i nade i predanosti višoj sili, predstavljao je njegov amblem prijateljstva sa gogenom. Razmenjivali su svoje studije ovog cveta koji se godinama pojavljivao u njihovom radu. Posle jedne sva? E kad je van gog sebi odsekao uvo, a gogen potom zauvek napustio arl, napušteni van gog je ponovo slikao voljeni cvet, kao poklon gogenu u znak? Elje i potrebe za pomirenjem. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     slatki krompir se razvija iz gomolja koji, kada je posa? En, stvara stabljike koje se obavijaju i nose srcolike listove, katkad sa re? Njevima. Stabljike brzo narastu oko 180 cm pa se mogu podupreti ili ostaviti da se povijaju. Kada se odre? U vrhovi izdanaka koji su izbili iz gomolja i stave u posudu pre? Nika 15 cm u kome je dobar kompost za lon? Anice. Mladice? E se pojaviti ako biljke dr? Imo u prostoriji koja nema ni? U temperaturu od 16°c. U prole? E ili leto zaliva se obilno. Zimi se zaliva oskudno i ne sme se dozvoliti da temperatura u prostoriji bude ni? A od 13°c. Presa? Uje se u prole? E. Razmno? Ava se reznicama ili odvajanjem i pojedina? Nom sadnjom svakog gomolja koji se razvio. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     nolina raste veoma polagano. To, kao i njen egzoti? An izgled objašnjava njenu vrlo visoku cenu. Me? Utim za razliku od ostalih egzoti? Nih biljaka, nolinu je veoma jednostavno negovati. Nolina poti? E sa visoravni meksika i gvatemale. Ve? Prvi pogled na biljku objašnjava njeno drugo ime (slonova noga). Zadebljani donji deo stabla zaista podse? A na slonove noge. .     botani? Ki gledano, nolina pripada porodici agava, te je jukin srodnik. Dugi tanki sivo-zeleni listovi rastu u obliku guste rozete na vrhu stabalca i spuštaju se do zemlje. U svojoj pradomovini biljka izraste gotovo do 10m visine. U sobnom uzgoju to, naravno nije mogu? E jer nolina raste veoma polagano. U postojbini se biljka prilagodila jakom suncu i dugim sušnim razdobljima. Stoga nije? Udno da se lako mo? E uzgajati. .     mlade biljke naj? Eš? E imaju samo jedno stablo sa lisnom rozetom na vrhu. Starije se razgranjuju i deluju vrlo dekorativno jer imaju više lisnih rozeta. Sitni, beli cvetovi? E se pojaviti samo kod starijih biljaka i to samo u optimalnim uslovima, a to su mnogo sunca, topline i oskudno zalivanje. Uzgoj ove biljke vrlo sporog rasta traje godinama. Stoga su biljke koje se mogu kupiti u cve? Arama naj? Eš? E uvezene iz srednje amerike. Pogotovo kod ve? Ih biljaka mo? Ete biti sigurni da nisu nastale mukotrpnim uzgojem, ve? Su ''ukradene'' sa izvornih staništa u svojoj postojbini - drugim re? Ima, jednostavno su iskopane. U to ne treba sumnjati , jer je potra? Nja za tom lepom egzoti? Nom biljkom sve ve? A. .     nega noline je veoma jednostavna. Leti se zaliva odstajalom vodom, sobne temperature , a izme? U zalivanja treba pustiti zemlju da se blago zasuši, prihranjuje se samo leti od maja do septembra svakih 8 do 10 dana. Zimi prihranjivanje treba obustaviti. Nolina kao i njen bliski srodnik juka, podnosi direktno sunce. Ipak joj u tom slu? Aju treba osigurati prozra? Nije mesto, ili zastititi od podnevne? Ege. Zimi je treba staviti na vrlo hladno mesto, gde je temperatura od 8 do 10°c i zalivati veoma oskudno. Zbog veoma sporog rasta nolina se presa? Uje svake druge godine, a starije biljke i re? E. Sade se u hranjivu zemlju u koju se dodaje 15% peska i ilova? E. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     cve? Arstvo pri vešta? Koj toploti ku? E ili stana, manje vas? Ini robom klime nego cve? Arstvo vani, a i vešta? Ka svetlost mo? E delimi? No nadoknaditi manjak svetlosti u dugim no? Ima i tmurnim danima. Ipak morate poštovati prirodan ritam vaših biljaka - periode rasta i mirovanja. Taj se ritam mo? E menjati samo u odre? Enim granicama. Granice variraju od biljke do biljke i rezultat je obi? No rast i cvetanje ''van sezone'', iako samo nekoliko nedelja pre uobi? Ajenog vremena. Zbog toga kalendar gajenja biljaka u ku? I ne mo? E biti apsolutno ta? An, jer topliji i svetliji uslovi ubrza? E rast, a u hladnijim i tamnijim uslovima rast? E biti usporen. Na po? Etku godine cveta samo nekoliko biljaka. Chlophytum elatum i manettia bicolor daju prili? No skorman cvet. Cvetovi begonia, hiemalis, primula i prelepa vise? A columnea odlikuju se još uvek lepim bojama. Me? U orhidejama, bela calnthe vestita i dendrobium nobile po? Inju cvetati. Kaktusi miruju i ne treba im zalivanje. Me? U drugim sukulentima, lithops se uopšte ne zme zalivati, ali ve? Ina drugih sukulenti treba se zalivati jednom mese? No. Po? Etkom meseca iznesite posude i saksije sa lukovicama na svetlost i dr? Ite ih na hladnom mestu toliko dugo dok se ne pojave cvetni pupoljci. Tek tada ih premestite na toplo mesto. Clivia miniata unesena u toplu sobu bi? E podstaknuta da cveta ranije. Podstaknite nekoliko biljaka hippeastrum na rast na temperaturi od 6°c. Zantedeschia aethiopica (kala etiopska) treba? E velike koli? Ine vode kada zapo? Ne rast. Morate biti umereni u koli? Ini vode koju dajete ve? Ini biljaka zimi, posebno ako su u stanju mirovanja i u hladnim sobama. Udare hladno? E lakše? E pre? Iveti ako je kompost prili? No suv. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     pored gajenja u bašti - vrtu, ru? A se mo? E gajiti i u sobama - kraj prozora, na balkonima i na terasama. Najva? Niji uslov je: što više svetlosti. To ne zna? I da ru? E mogu po ceo dan biti izlo? Ene neposredno osun? Avanju. Pored svetlosti potrebna je i sve? Ina - kretanje vazduha, a zemlja nikada ne sme da bude osušena. Sudovi u kojima su ru? E zasa? Ene nesmeju biti pregrejane. Sve ovo lako je posti? I uz malo truda i ljubavi prema ovom poslu. .     postoje sorte ru? A malog rasta koje su idealne za gajenje u sudovima. Ru? E koje? Elimo da gajimo u saksijama obavezno kalemimo na podlogu koja je sposobna da se prilagodi malom prostoru a da istovremeno dobro hrani plemku. Najbolja podloga za balkonsku ru? U je rosa multiflora jer ima plitak i jako razgranat koren, koji dobro koristi i najmanji prostor. Da se koren ne bi u prethodnom uzgoju prethodno razvio najbolje je ru? E namenjene gajenju u loncima od po? Etka odgajati i kalemiti u malim plasti? Nim ili drugim saksijama tzv. "kontejnerima". Ovakve ru? E presa? Uju se sa busenom i odli? No se više godina razvijaju. .     ako? Elimo da imamo rascvetale ru? E u sobi, za to je potrebno da prethodne godine zasadimo u saksiju pre? Nika od 12 do 14 cm sadnicu okalemljne ru? E najbolje je izabrati one manje bujnosti (minijaturne, floribunde, polijanta hibrid). Tako zasa? Enu ru? U negujemo u toku godine na dobro osun? Anom mestu u ku? Nom vrtu ili na terasi. Samu saksiju dobro je ukopati u zemlju ili sanduk za cve? E sve do ivice, da se sama zemlja ne bi u toku leta suviše zagrevala. Od 15. Januara izvadimo saksiju sa ru? Om, o? Istimo je, i ore? Emo na dva - tri okca svaki izbojak i dr? Imo je najpre 10 dana u prohladnom predsoblju da se prilagodi višljoj temperaturi. Nije va? No da u ovom periodu bude osvetljena. Posle tog roka prilago? Avanja mo? E se uneti u prostoriju gde je temperatura oko 16°c do 18°c, na osvetljeno mesto, gde? E ru? A krenuti. Površinu saksije prekriti slojem treseta debljine oko 1 cm i stalno odr? Avati vlagu. Mo? E se izvršiti prihranjivanje rastvorom flovita, cvetala ili nekog drugog sredstva za prihranjivanje cve? A. Treba paziti na propisanu koncentraciju. Kada su novi izdanci ru? E dostigli veli? Inu od 10 do 15 cm, pojavi? E se na njihovom vrhu za? Etak cvetnog pupoljka, sada je mo? Emo doneti u sobu na stalno mesto, gde? E doneti prvi cvet. .     ru? U u sobi mo? Emo odr? Ati sve do kraja juna, dokle? E doneti barem po dva cveta. Ako? Elimo dobiti cvet u ta? No odre? Eno vreme (za dan? Ena), onda proces forsiranja mora po? Eti ve? U drugoj polovini decembra. .     krajem juna, kada soba bude puna rezanog cve? A iz slobodnog uzgoja, najbolje je da se saksijske ru? E ponovo ore? U na tri -? Etiri petolista i iznesu u vrt ili na terasu i dalje gaje kao i prethodne godine. Kod iznošenja treba paziti da ne do? E do o? Egotina od sunca. Najpre je treba deset do petnaest dana dr? Ati u hladovini, a posle je ukopati zajedno sa saksijom na neko lepo sun? Ano mesto. Na ovaj na? In, saksijske ru? E se mogu odr? Ati u dobroj kondiciji više godina. Svake tre? E godine, dobro je, zajedno sa busenom presaditi ru? U u malo ve? U saksiju. Posle drugog ili tre? Eg presa? Ivanja ostaviti ru? U još nekoliko godina u poslednjoj saksiji. Ove ru? E treba stalno štititi od bolesti i šteto? Ina a zalivati i prihranjivati samo u toku vegetacije. .     na ovaj na? In sobna ru? A uspeva u sobi punih 10 godina kada postaje razvijenija, saksija joj je tesna, a produktivnost manja. Ovakvu ru? U jednog prole? A (u martu) pa? Ljivo zajedno sa busenom, treba izvaditi iz saksije i posaditi u vrtnu kolekciju, gde? E ona, oslobo? Ena stege do? Iveti novu mladost i cvetati još dugo godina. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     rod eremurus obuhvata oko 30 vrsta koje su rasprostranjene u suvim i stepskim predelima od zapadne azije i indije. Ipak , najve? I broj se nalazi u srednjoj aziji. Imaju podzemno stablo-rizom spljoštenog oblika, 2-3 cm visine i do 10 cm u pre? Niku, u? Ijem se središnjem delu nalazi zaobljeni cvetni pupoljak delimi? No pokriven osnovama prošlogodišnjih listova. Na donjem delu izbija 6-8 zvezdasto raspore? Enih mesnatih? Ila. U prole? E izbijaju listovi koji su sede? I i skupljeni u rozetu. Po obliku su linearni, široki 1 do 4 cm, i dugi 30 do 50 cm, zelene, plavozelene, srebrnaste boje. Iz centralnog dela izbija? Vrsto cvetno stablo, 50-100 cm visine (kod nekih vrsta dosti? E i 300 cm) koje se završava? Esto i do 1m duga? Koj grozdastoj cvasti. .     cvetovi su sitni i nalaze se na duga? Kim drškama. Obi? No su bele, belozelene, roze i? Ute boje sa mnogo prelaza. Po obliku su zvonasti. Cvetni listi? I su me? Usobno potpuno slobodni ili delimi? No srasli. Prašnici izbijaju iz udubljenja na krunici, a prašnikom konac se izdu? Uje iznad kruni? Nih listi? A. Tu? Ak je na kratkoj dršci. Plod je trodelna loptasta? Aura do 1 cm veli? Ine. Seme je okruglo, glatko i mrke ili sive boje. .     zbog impozantnog izgleda bokora eremurusi se odli? No mogu koristiti kao soliteri ili u grupama zasa? Eni u baštama ili na parkovskim površinama. Osim toga, sve više se koriste i kao rezani cvet u stanu ili u ve? Im aran? Manima zbog cvetova neobi? Nih po obliku i veli? Ini. .     eremurusi tra? E sun? Ane polo? Aje i bogata hranjiva zemljišta. Zemljište treba da je lako i ocedito, jer rizomi vrlo brzo stradaju od stagniraju? E vode, sadnju treba tome prilagoditi. Sadi se na razmacima od 60 do 100 cm u unapred pripremljene rupe veli? Ine 30 × 60 cm i 35 cm dubine. Na dno se prvo stavlja 15 cm debeo drena? Ni sloj od šuta, kamena i sli? Nog materijala, a preko toga 10 cm debeo sloj od dobro usitnjene baštenske zemlje. Na njega se postavljaju rizomi, koji se zatim pokrivaju slojem iste zemlje debljine 10-15 cm. Na mestima sadnje zemljište treba da je 5-8 cm više od okolnog terena. Sadnja se vrši u ranu jesen, krajem avgusta i po? Etkom septembra meseca. Korisna je laka zimska zaštita samo prve godine nakon presa? Ivanja. Nakon 4-5 godina treba vršiti presa? Ivanje. .     razmno? Avanje se vrši setvom semena, koje treba brati samo sa donjih partija grozda. Seme se stratifikuje i seje u prole? E u leje u razmaku od 20 cm u redu, gde treba da ostane 2 godine. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .      anti? Ka gr? Ka legenda kazuje da je mladi pan bog šuma i polja jednom sreo prelepu nimfu syringa, jednog prelepog jutra. On se divio njenoj gracioznosti i lepoti i odlu? Io je da pri? A sa njom. Medjutim ona se uplašila i pobegla. Pan je probao da je sustigne ali je iznenada natr? Ao na mirišljavi grm jorgovana i tada su mu odjednom krenule suze iz o? Iju. Nakon toga je po? Eo da luta po šumama i da? Ini dobra dela svima, a ime syringa je postalo latinsko ime za jorgovan. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     po listovima se mo? E prepoznati kao bliski srodnik oleandera. Obe vrste pripadaju grupi veoma otrovnih biljaka, šta više otrovni su svi delovi. Kao što drugo ime govori, ove biljke su poreklom sa ostrva madagaskara. Ubrajamo ih me? U sukulente zadebljalog stabla iako na prvi pogled izgledaju poput stupastih kaktusa. U debelim stablima sposobne su (u svojoj domovini) sa? Uvati vodu za sušno razdoblje. Nekad su ovu biljku nazivali ''zvezda stepe''. Budete li je nedovoljno zalivali, biljka? E to pokazati odbacivanjem listova. U odre? Eno vreme, doduše, potear? E novi, me? Utim to? E zahtevati dodatno trošenje energije. Pod povoljnim uslovima uzgoja biljka? E zadr? Ati listove tokom cele godine. U domovini stablo izraste u visinu 10 metara. Iako je ritam rasta ovih biljaka suprotan ostalima, pahipodijum se prilagodio uobi? Ajenom redu vegetacije. Dakle, leti ga obilnije zalivajte, a zimi veoma malo. Od prole? A nadalje prihranjujte ga svakih 7 do 14 dana te? Nim gnojivom. Osigurajte biljci tokom cele godine svetlo mesto. Podne? E? Ak i direktno sunce i visoke temperature. Prezimljava u hladnijem prostoru, ali ne na temperaturi ni? Oj od 15°c. Pahipodijum svake godine presadite u hranjivu mešavinu zemlje za lon? Anice, ilova? E i peska. Na dno posude stavite debeo sloj šljunka, kako biste spre? Ili trajno zadr? Avanje vode. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     neven je jednogodišnja, re? E dvogodišnja, ukrasna biljka, visoka do 60 cm. Stabljika je uspravna i u gornjem delu razgranata. Listovi su sede? I, produ? No loptasti ili lancetasti, neznatno nazubljeni. Cela je stabljika pro? Eta pustenastim dlakama. Cvetna glavica je? Ute, tamno? Ute ili narand? Aste boje. Na vrhu svake grane je mirisna, naj? Eš? E narand? Asto? Uta cvast sa jezi? Astim cvetovima. .     cveta od juna do novembra, razmno? Ava se semenom koje se seje u jesen ili prole? E. Po poreklu je mediteranska biljka, a kod nas se svugde gaji kao omiljeno narodno cve? E. Neven se lako gaji, ali prilikom gajenja treba odabrati samo krupne, tkozvane "duple" cvasti jake narand? Aste boje. Cvet treba brati po suvom i sun? Anom vremenu i što pre osušiti na jakoj promaji da što bolje sa? Uva divnu prirodnu boju i miris. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     sobne biljke se najlakše razmno? Avaju reznicama - pelcerima (izbojem - izdankom). Ako se ovo razmno? Avanje obavlja u stanu, onda je najpogodnije vreme za ovaj rad od polovine februara do polovine marta. .     reznica je oko 6 do 10 cm duga? Ak deo odse? En od godišnjeg izdanka zajedno sa 3 do 3, pa i više listi? A. Najbolje su reznice odse? Ene sa rastu? Ih vršaka biljke. Skoro sve sobne biljke mogu razviti? Ilice samo na onim mestima svojih izdanaka gde su im pupovi. Neke reznice odmah po odvajanju od mati? Njaka zabodu se u pesak ili zemlju, ali je pravilo da se najpre donja dva listi? A iseku do pola, a ne da se zakidaju, a presek koji? E do? I u pesak ili zemlju treba da bude 1 do 2 mm ispod jednog pupa - okca. .     reznice sadimo u pesak, peskovitu zemlju ili treset sa dosta peska. Pesak mora biti re? Ni, o? Iš? En od gline, ne puno sitnozrnast, a zemlja da je porozna, da bi do podzemnog dela reznice moglo dospeti dovoljno vazduha. .     zasa? Ene reznice se dobro zaliju, onda se smeste na toplo i svetlo mesto, ali da ne budu izlo? Ene direktno jakom suncu. Ako je potrebno mogu se zakloniti obi? Nim tankim papirom. Mora se voditi ra? Una da se pesak sasvim ne osuši, jer reznice mogu propasti. Ali ni prevelika vlaga reznicama ne prija, jer onda lako trule. .     reznice nekih biljaka veoma se dobro u? Iljavaju i u? Istoj vodi (lijanderi, fikusi, tradeskancije, bambusi i mnoge druge). One se stavljaju u bocu napunjenu vodom do tri? Etvrtine i smeštaju u prostoriju gde je stalna temperatura 16 do 18°c. Kad se u? Ile stavljaju se u odgovaraju? U zemlju. .     kaktusi se razmno? Avaju obi? No izdancima koji se otkidaju od odrasle biljke i izravnjavaju oštrim no? Em. Ozle? En deo izdanka pospe se prašinom od drvenog uglja, ostavlje se nekoliko dana da se o? Iljak sasuši a zatim se zasadi u pesak ili peskovitu zemlju. U po? Etku se malo zaliva. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     agava je poreklom iz ju? Ne amerike, ali ima je i u drugim tropskim zemljama: naro? Ito je odoma? Ena u ju? Noj evropi. Ova biljka je bez stabla, s vrlo debelim mesnatim u krug pore? Anim liš? Em. Gajena u saksiji kao sobna biljka retko cveta. Razmno? Ava se izdancima koji ponekad u gomoljici izbijaju iz? Ila. .     zimi se dr? I u hladnoj i svetloj prostoriji ili u podrumu, ali joj ne škodi ni toplije mesto u sobi. Leti voli otvoreno, sun? Ano mesto. Mada se zadovoljava svakom zemljom, ipak uspeva bolje u jakoj i kre? Noj zemlji pomešanoj sa ilova? Om i dosta peska. Letnju sušu podnosi dobro, ali je ipak treba obilnije zalivati i? Eš? E prihranjivati. Zimi je u hladnoj sobi treba zalivati retko ili nikako. Natrulo liš? E treba odsecati, a posekotinu posipati prašinom od drvenog uglja. Nije osetljiva i lako se zaliva u saksiji. Treba paziti na bodlje jer su one njen ukras na liš? U. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     agapantus je poreklom iz ju? Ne afrike. To je veoma lepa i omiljena biljka koja celo prole? E i leto ulepšava cvojim cvetom naše vrtove. Nije osetljiva i njeno gajenje je vrlo jednostavno. Ne treba je presa? Ivati svake godine, ve? Svake druge ili tre? E u plodnu klijališnu zemlju izmešanu sa peskom. Cvet joj je bele, svetlo plave, tamno plave i ljubi? Aste boje. Ima ih i sa prelepim duplim cvetovima. Najpogodnije joj je mesto sun? Ano i tra? I leti obilnije zalivanje i? Eš? E prihranjivanje vešta? Kim hranjivima. Zimi je treba smestiti u svetlu prostoriju, gde temperatura nije ve? A od 8 do 10°c. Razmno? Ava se vrlo jednostavno - delenjem korenovog sistema u jesen. Tra? I pove? U saksiju jer je njen korenov sistem jako razgranat. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     fikus je veoma omiljena sobna biljka - mada kod nas nikada ne cveta. Poreklom je iz indije i ju? Ne afrike. Vrlo je dekorativan zbog velikog elipsastog ko? Astog liš? A i šiljastih lisnih crvenih pupoljaka, naro? Ito ako je lepo odgajeno razgranato stablo. Razlika izme? U ova dva fikusa je samo u tome što prvi ima mnogo du? I i šiljastiji list, a drugi, f. Decora mnogo širi, krupniji i tamno - zeleniji list. Decora je znatno dekorativniji i lepši, naro? Ito var. Schryveriana sa belim listovima i zelenim prugama. Najviše mu prija mesto pored prozora, gde ima dovoljno svetla, ali ni on ne voli jako sunce. Zimi se dr? I u nešto hladnijoj prostoriji, od 8 do 10°c, uz umereno zalivanje. On je veoma osetljiv na preveliku vlagu u zemlji, kao i na neredovno zalivanje, pa mu u takvim slu? Ajevima liš? E po? Uti i opadaju. Zato treba paziti i na dobru drena? U - odvod vode iz saksije, da se odvodna rupica na dnu saksije ne za? Epi. .     fikus bio star ili mlad , treba svakog prole? A presa? Ivati u humusnu rastresitu zemlju sa dodatkom 15%? Istog re? Nog peska. Ako se biljke presa? Uju u velike saksije, ovoj mešavini se dodaju komadi? I drvenog uglja i eventualno 1 deo treseta. Mlade biljke se presa? Uju u nešto ve? E saksije, dok je stare najbolje ostaviti u istom sudu, ali sa sve? Om zemljom. Sve to zavisi od toga kakav korenov sistem ima biljka. .     svakih 14 dana, a leti svakoh 8 dana, treba liš? E oprati mlakom vodom u kojoj se prethodno rastvori malo kalijevog sapuna, a posle toga isprati? Istom vodom. Na taj na? In se dr? I? Isto od prašine a što je najva? Nije, biljka se sa? Uva od tripsa i od crvenog pauka, koji su njeni najopasniji neprijatelji. Fikus ne podnosi promaju ni nagle promene temperature, dakle potrebna je opreznost, naro? Ito zimi prilikom provetravanja prostorija. .     ako su gornji listovi fikusa manji od donjih, to zna? I da biljka gladuje, odnosno da joj je potrebna sve? A zemlja. Za vreme vegetacije, više puta preko leta u razmaku od 8 do 10 dana, biljku treba prihranjivati te? Nim hranjivima. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     listovi kalateje izgledaju kao da ih je neko oslikao sitnim liš? Em. Kao i u njenog bliskog srodnika, marante, prošarani su neobi? Nim šarama svetlozelene i tamnozelene, ali i tamnim tonovima sme? E-crvene boje. Neophodno je osigurati joj svetlo mesto, ali ne izlo? Eno direktnom suncu. Postoji više od stotinu razli? Itih vrsta kalateja u tropskim predelima širom sveta, prvenstveno u ju? Noj americi. Njeno poreklo iz toplih, vla? Nih prašuma odre? Uje i na? In njenog uzgoja. Idealno mesto za uzgoj bio bi zatvoreni cvetni prozor, ili umereno zagrejan plastenik. Novi uzgojeni oblici nisu više toliko zahtevni s obzirom na temperaturu i vla? Nost vazduha. .     sve kalateje su lisnatice raskošno obojenog liš? A. Calathea crocata, osim toga cveta u prole? E šafransko? Utim cvetovima. Cveta obilno samo pod uslovom da je prezimela na temperaturi od 19°c i da je izlo? Ena svetlosti du? E od 10 sati dnevno. Calathea makoyana ima okrugle listove, koji na svetlo zelenoj podlozi imaju tamno-zelene šare. Calathea zebrina ima jasne tamnozelene ili sme? E pruge po liš? U. Calathea leopardiana ima duguljaste srcolike listove na duga? Kim tankim peteljkama. Ovoj tropskoj biljci potrebna je ravnomerna vla? Nost zemlje i visoka vla? Nost vazduha. Kod zalivanja vodom sobne temperature obavezno odmerite koli? Inu jer suviše vode uzrokuje truljenje korena. Od prole? E do jeseni prihranjuje se svakih 8 do 10 dana , a zimi jednom nedeljno. Odgovaraju? E mesto za uzgoj kalateje je svakako, vrlo svetlo, ali ne izlo? Eno suncu, jer su i u njenoj postojbini, tropskim prašumama, jarke sun? Ane zrake zaklonjene krošnjama stabala. U sobi? E dobro mesto za uzgoj kalateje biti uz isto? Ni ili zapadni prozor. Leti biljka podnosi, kod povišene vla? Nosti vazduha, temperaturu od 30°c. Zimi ne bi smela temperatura pasti ispod 18°c, jer? E hladno? A izazvati ošte? Enja. Kalateja se presa? Uje u martu/aprilu u nešto ve? U posudu. Razmno? Avanje je najuspešnije u prole? E. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     rod obuhvata osam vrsta od kojih su za cve? Arstvo interesantne vrste: ch. Gigantea sa tamnoplavim cvetovima, zatim ch. Luciliae sa svetloplavim cvetovima i ch. Sardensis sa plavim cvetovima i belom sredinom. Odlikuju se malim kruškolikim lukovicama, malobrojnim uzanim sede? Im listovima i šesto? Lanim cvetovima skupljenim u grozdove od po 4-6 cvetova. Iz jedne lukovice potera više cvetnih izbojaka. Plod je loptasta? Aura sa mnogo sitnih okruglih semenki. .     mravi se rado hrane semenkama, te prenose? I ih do svojih skloništa, raznose i rasejavaju seme. Ova biljka nalazi primenu u ku? Nim vrtovima zbog svojih skromnih zahteva i lakog odr? Avanja. Najbolje se razvijaju u polusenci okolnih stabala, zbog? Ega se i sade na rubovima zelenih površina, gde vrlo brzo stvaraju? Iste grupacije-kolonije. Sadnja lukovica obavlje se u jesen na dubini od 6 do 10 cm i na razmaku od 15-20 cm. Razmno? Avaju se deljenjem malih lukovica na taj na? In što se stariji zasadi svake 2-3 godine povade, podele i ponovo zasade. Setvom semena mogu se tako? E razmno? Avati. Seme se mora sabirati u sopstvenoj re? Iji, zatim posejati u septembru mesecu u leju ili u onim delovima bašte gde se planira sadnja ove biljke. Za dve godine uz malo nege, dobi? E se cvetaju? E lukovice. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     rod hibiskusa sadr? I oko 150 vrsta, a pripada porodici malvaceae. To su prete? No sub-tropska stabla ili grmovi? Iji su varijeteti rašireni širom sveta. Na svom prirodnom staništu? Esto slu? E kao? Ivice jer imaju guste trnovite ogranke. Najomiljeniji varijetet za ku? U je hibuscus rosa - sinenis. .     istra? Iva? I biljaka doneli su hibiskus u evropu 1731 godine, a 1786 godine bila su poznata ve? Tri varijeteta. I danas se stvaraju mnogi novi. Njihovi cvetovi su? Ivih boja a prevladavaju crvena,? Uta i narand? Asta. Hibiskus mutabilis iz azije ima debele? Vrste grane, pokrivene mekanim dla? Icama. Listovi su široki, na dugim peteljkama i duga? Ki do 20 cm. .     njegovi cvetovi su beli ili belo - crveni, a biljka naraste i do 4 metra. Hibiskus archeri sa ostrva zapadne indije tako? E naraste do 4 metra. Sli? Na je vrsti hibiskus rosa - sinensis, ali ima ve? E listove a cvetovi su manji i gotovo uvek crveni. Hibiskus zchizopetalus, hibrid iz tropske afrike ima manje listove, a cvetovi imaju najviše 4 cm u obimu, iznutra su tamno crveni, a spolja svetlo crveni. .     cvetovi su glavna atrakcija vrste hibiskus, pa je šteta ako otpadnu dok su još u pupoljku. To se spre? Ava pove? Anjem vla? Nosti vazduha, a danas se na tr? Ištu mogu nabaviti i dva nova varijeteta h. Weekend i h. Moonlight, kojima ne otpadaju pupoljci. Lepi primerci te biljke imaju razgranat oblik, sjajno liš? E i mnoštvo pupoljaka. . Doba cvetanja: neprekidno, od kasnog prole? A do rane jeseni. Broj cvetova koji cvetaju odjedanput zavisi od veli? Ine biljke. Svaki cvet traje samo 36 sati. . Svetlo: dr? Ite na svetlu, ali ne na direktnom suncu. Odli? Na je za zasen? Ene staklenike. Ako je u ku? I, dr? Ite je uz severni prozor. . Voda: u vreme rasta zalivajte barem 2 puta nedeljno, ali i više ako je vreme toplo i suvo. Zemlja ne sme biti prezasi? Ena vodom jer korenje mo? E trunuti. Zimi zalivajte samo jedanput nedeljno, posebno ako je temperatura niska, puštaju? I da se zemlja sasvim isuši po površini pre nego što zalijete. . Vla? Nost vazduha: leti im je potrebno mnogo vlage i prija im svakodnevno prskanje odozgo, ina? E pupoljci mogu otpasti. Zimi je dr? Ite suvljom, ali je u prostorijama sa centralnim grejanjem prskajte svaki drugi dan. . Presa? Ivanje: najbolje je to u? Initi u prole? E, odmah nakon obrezivanja, kada biljka po? Inje terati. Nemojte je staviti u preveliku saksiju jer? E bolje cvetati u manjoj. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .      samo ša? Ica svakodnevnog baštenskog cve? A nekada toliko cenjenog u medicini danas se mo? E prona? I u apotekama. Me? U njima mak je jedan od najva? Nijih. Postoje mnogi medikamenti koji slu? E za ubla? Avanje bolova, koji su napravljeni od maka. Morfijum i kodein su dva srodna narkotika koji se prave od maka. .      u rano doba kao što je neolitski period? Ovek je postao svestan kvaliteta skrivenih u semenu? Aura krhkog cveta maka. Tragovi makova su prona? Eni u egipatskim grobnicama koje datiraju od pre tri hiljade godina. Postoji recept za lek od maka koji se prepisuje deci da bi se zaustavio njihov pla?. To je bilo poznato asirijancima i u mitologiji gr? Ke. Anti? Ki grci su smatrali da su makovi znak plodnosti. Za zrnevlje maka se smatralo da donosi zdravlje i snagu pa su gr? Kim atletama davane mešavine maka, meda i vina. Demetra, kako legenda kazuje, je stvorila mak kao lek za ranjenu dušu , da bi mogla da spava nakon gubitka njene k? Erke persefone. Bra? A blizanci hipnos i tanatos ( san i smrt) su bili predstavljani sa krunama od makova ili kao da nose mak u njihovim rukama. O? Igledno da su stari grci bili svesni? Injenice da san indukovan opijumom mo? E voditi u smrt. Plinije je u jednom dahu dao detaljan opis kako da se sakupi sirov opijum a u slede? Em je naglasio upozorenje da "uzet u velikim koli? Inama izaziva san koji vodi u smrt". .      rimljani su u englesku doneli mak. Njihova mitologija je povezivala biljku maka sa somnusom, bogom sna. Grci su pratili sli? Nu liniju, povezuju? I ga sa himnusom bogom odmora i zaborava. Hriš? Anstvo daje njegovom simbolizmu novi zna? Aj. Urezano u klupe nekih srednjevekovnih crkvi predstavlja verovanje da mi po? Ivamo u iš? Ekivanju sudnjeg dana. Cinici su imali obi? Aj da dodaju na to da tako? E to zna? I i dreme? " koji po? Inje kada sveštenik dr? I propoved". Mo? Da ovo objašnjava zašto izrezbareni makovi nisu bili prisutni na svim klupama srednjevekovnih crkvi. Opasnost od opijuma na? Alost nije spre? Ila mnoge nadrilekare iz stare engleske da prave njihove medikamente i iskorištavanje prednosti opijuma zarad sticanja sopstvenog bogatstva. Elizabet kent je u njenom delu "flora domestica" napisala da koriš? Enje ovih stimulansa i narkotika, naro? Ito od strane male dece, a bez posebne opreznosti treba zabraniti. Tokom industrijske revolucije godfrijev "liker" je bio veoma popularan. Ljudi koji su dobijali otkaz zbog haoti? Nih uslova u inflatornoj industriji su dolazili jeftinije do opijuma nege do hrane. Kasnije je zakonom o hrani i lekovima ovaj opasni narkotik izba? En iz redovne farmakologije. U ta vremena malene doze opijuma su se dodavale u bilo šta da bi donela? Udesna olakšanja bolesnima. Bezbroj prevaranata je videlo priliku za brzom i velikom zaradom. Oni su iskoristili u potpunosti dobre strane opijuma da bi zaradili svoja bogatstva. Po? Etkom 19 veka tinktura opijuma koja se zove laudanum mogla se kupiti u slobodnoj prodaji i koristila se onako kako se aspirin koristi danas. Veliki broj poeta i pisaca su bili opijumski zavisnici. .      opijum je bio glavni razlog za rat engleske sa kinom 1839 god. Kompanija "isto? Na indija" se suo? Ila sa problemom. Vekovima se opium gajio u indiji a obra? Ivao u bengalu. Ali kompanija "isto? Na indija" je shvatila da? E svojstva opijuma koji izaziva zavisnost zasigurno uništiti njihovu nekvalifikovanu radnu snagu u indiji, pa prema tome zašto ga umesto toga ne bi prodavali kinezima? Me? Utim kina to nije? Elela. Isto? No indijska kompanija ogradila se od svega tako što je putem aukcije prodala useve opijuma nezavisnim trgovcima koji su unajmili brodove i jurili sa njima u kanton koji je bio jedina luka u kojoj su bili primani "barbarski" brodovi. Ova ilegalna trgovina je bila podr? Ana od strane lokalnih kineskih trgovaca koji su bili monopolisti? Ka grupa bez podrške od strane kineske vlasti, za rad sa strancima. Oni su potrošili puno novca u svrhu podmi? Ivanja dr? Avnih slu? Benika i na taj na? In su uspeli da uvuku svoje zemljake u najdestruktivniju od svih navika. Njihova koperacija je omogu? Ila trgovinu opijumom. Oni su stvorili ogromne mre? E sli? Ne organizovanom kriminalu u nekim od velikih gradova zapadne hemisfere. I dok je trgovina opijumom naglo rasla tako? E su se i problemi u poslovanju sa kinom uve? Avali. Propisi i zakoni poga? Eni od strane trgovaca se nisu više mogli tolerisati i engleska je postala rešenje. Engleska je poslala nekolicinu ljudi iskusnu u ratovima da prate neke od brodova koji su putovali za kanton. Kinezi su pucali na ove brodove. Engleski pla? Enici su uzvratili vatrom i rat je po? Eo, trajao je tri godine. Za mirovnim stolom kina je predala hong kong engleskoj i otvorila je 25 luka za trgovinu sa zapadom. A opijum nikada nije bio spomenut u mirovnom sporazumu i ilegalna trgovina se produ? Ila sve do 1908 god. To je jedna ru? Na pri? A. Nisu svi englezi odobravali engleske akcije protiv kine. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ru? A spada me? U najstarije ukrasne cvetove koje je prihvatio? Ovek. Sa razvojem civilizacije, razvijala se i ona, prate? I u korak sve razvojne faze savremenog? Oveka. Zahvaljuju? I preduzimljivim selekcionistima i ljubiteljima, prešla je okeane i kontinente, sjedinjuju? I u novim sortama sve svoje najbolje osobine i kvalitete, tako da danas ljubiteljima stoji na raspolaganju preko 30000 sorti ru? A svih boja, nijansni i uzrasta. .    u dalekoj prošlosti, pre tri i više hiljada godina, na prostoru bliskog istoka (persija i mesopotamija), u drevnoj kini i japanu, kasnije u staroj gr? Koj, rimu i egiptu gajene su ru? E. One su u tim starim zemljama imale veoma veliki zna? Aj. To su bile ru? E koje su uzete neposredno iz prirode i dugo gajene po vrtovima staroga sveta. Tokom dugog vremena gajenja došlo je i do izvesnih promena na tim ru? Ama, usled odabiranja i spontanih promena nasle? A. Tako je još onda po? Eo komplikovani proces koji je kroz mnoge vekove dao današnje mnoštvo vrtnih ru? A.     u prvo vreme ru? E su se razmno? Avale iz semena, polo? Enicama i deljenjem bokora. Dolazilo je do spontanih me? Usobnih ukrštanja, blisko srodnih formi, ali pravog smišljenog rada na njihovom oplemenjavanju bio je tek po? Ev od kraja 17 veka.     po? Ev od 18 veka, evropa je bila stecište svih do tada postoje? Ih ru? A, kako gajenih tako i uzetih iz slobodne prirode, donešene su ru? E iz indije, kine, kašmira, japana, mand? Urije i koreje zatim iz amerike. Po? Elo je njihovo smišljeno i plansko ukrštanje sa evropskim ru? Ama kao i ru? Ama sa bliskog istoka, koje su u to vreme u evropi ve? Bile odoma? Ene. Postoje zbirke ru? A u francuskoj, engleskoj, nema? Koj i drugim zemljama koje obuhvataju po nekoliko hiljada sorti. .     u savremenom svetu, uzgoj ru? A prestavlja? Itavu industrijsku proizvodnju. Ulo? Ena su ogromna materijalna sredstva ne samo u selekcionisanje i prozvodnju novih sorti, ve? I u poboljšanje kvaliteta podloga, proizvodnju semena za podloge, specijalnih? Ubriva za ishranu biljaka, zaštitinih sredstava protiv bolesti i šteto? Ina, ambala? E za dr? Anje i gajenje biljaka itd. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     iberis, ili kako ga kod nas zovu tatarsko cve? E, autohtono raste na iberijskom poluostrvu i u maroku. Visok je oko 15 cm, raste u obliku poluloptastog zimzelenog grma. Beli cvetovi koji su skupljeni u široke grozdove, po obodu su blede ru? I? Aste ili blede ljubi? Aste boje. Iberis obi? No sadimo u kamenite bašte i u pukotine suvih zidova, ali je odli? An i za rubne površine. . Zalivanje: dobro podnosi sušu, gotovo da ga i ne treba zalivati. . Period cvetanja: maj, juni. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     za ovu vrstu cve? A treba znati da ima svoj period mirovanja. Amarilis ima lukovicu, dugo uzano liš? E i? Vrstu uspravnu stabljiku koja nosi krupne i veoma lepe cvetove. U evropu je donet iz ju? Ne amerike pod imenom amaryllis aulicum posle prvog svetskog rata. Prvi cvet mu je veoma lep i li? I na trubu. Cvetovi mogu biti crveni, krem, roza, beli i prugasti. Cveta u aprilu ili maju. Nega i gajenje amarilisa je jednostavna i laka. U zimu ili rano prole? E zasadi se plitko (tako da bude samo pola lukovice u zemlji) u saksiju, u laku zemlju, najbolje klijališnu i stavi na toplo mesto (20 do 25°c). Tu sada po? Inje da ''tera'' (klija). Kada malo izraste (nikako pre) treba po? Eti sa zalivanjem, i to na na? In što se ispod saksije stavi tacna u koju se naliva voda. Saksija se stavlja na svetlo mesto, gde prvo istera cvet, pa onda liš? E. što više raste više ga treba zalivati i? Eš? E prihranjivati. .     naro? Ito je va? An postupak sa biljkom posle precvetavanja. Tada treba umerenim zalivanjem odr? Ati listove sve? Im da lukovice mogu nakupiti što više rezervne hrane za naredno cvetanje. Biljku treba i dalje dr? Ati na svetlom mestu (prozoru). Kad se listovi prestanu razvijati, tada je treba zalivati sve manje i manje, a kada se listovi po? Nu sušiti treba prekinuti zalivanje. Sasušene listove treba pose? I, a saksiju sa lukovicom staviti preko zime na suvo mesto gde je ujedna? Ena temperatura od 10 do 12°c. .     amarilis je poreklom iz meksika. Ima više vrsti amarilisa. Amaryllis vallota purpurea i amaryllis robusta odlikuju se time što im liš? E ne opada u jesen, ve? Ga i zimi zadr? E. Njih treba umereno zalivati i dr? Ati na svetlom i toplom mestu, pri temperaturi 10 do 12°c, a kada se? Eli da cvetaju onda se stave na toplije mesto i? Eš? E zalivaju. .     razmno? Ava se deljenjem mladih lukovica od starih i semenom. Razmno? Avanjem semenom dobijaju se ponekad nove sorte. Mlade lukovice treba ostaviti što du? E uz staru lukovicu od koje su izrasle, da što bolje oja? Aju. Sade se najpre u male saksijice,? Iji gornji otvor ima u pre? Niku 7 × 7 cm, a kada se dobro u? Ile presa? Uju se u nešto ve? E saksije. .     prilikom presa? Ivanja lukovice se stave samo do pola u zemlju saksije i zalivaju umereno. Ne zahtevaju veliku saksiju, ali im treba jaka, plodna zemlja. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u zavisnosti od kultiviranog varijeteta, plod ovog ju? Noazijskog povr? A mo? E biti okrugao ili duguljast sa glatkom ljubi? Astom ili belom ko? Om. Biljka se dr? I na jakoj svetlosti, ali je treba zaštititi od jakog sunca. Zimi temperatura ne sme pasti ispod 16°c. Leti je treba obilno zalivati i svake dve do tri nedelje prihraniti te? Nim vešta? Kim gnojivom. Kad biljka dostigne visinu od 15 cm. Treba zakidati vrhove izbojaka i dopustiti da se razviju samo tri izbojka. Kad svaki od tih izbojaka bude imao mladi plod, treba opet zakidati vrh kao i sve postrane izbojke koji se pojave. Biljku treba baciti nakon što su plodovi sazreli. Razmno? Ava se semenom u februaru ili martu. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bambusi ,? To donose sre.   .     ova simpati? Na, niska i dekorativna sobna biljka sa šarenim liš? Em poreklom je iz ju? Ne amerike. Veoma dobro podnosi suv i topao vazduh u lo? Enoj sobi i temperaturu od 14 do 16°c. Pogodna je i za stanove sa centralnim grejanjem. U sobi je treba dr? Ati na punoj svetlosti, na prozoru okrenutom suncu. Ako se nalazi na mestu gde nema svetlosti donji listovi? E pocrneti i otpasti. Raste d? Bunasto u visinu do 30 cm. Liš? E je naspramno, ovalno, pri vrhu zašiljeno, zeleno, provu? Eno srebrnasto zelenim šarama. .     zaliva se ustajalom vodom, leti obilno, a zimi umereno, tj. Samo onda kada kad je zemlja na površini suva. Da bi se liš? E što lepše razvilo treba biljku za vreme vegetacije svakih 10 dana prihranjivati. Po? Etkom juna biljka se mo? E izneti napolje na balkon. .     u prole? E se rasa? Uje u hranjivu zemlju sa 15% re? Nog peska. Prilikom presa? Ivanja gran? Ice se mogu skratiti, naro? Ito ako se pileja preko zime izdu? Ila ili zbog otpalog liš? A postala neugledna. Ona? E ubrzo isterati nove izdanke i oblikovati vrlo lep d? Bun. Pileja je naro? Ito pogodna za cvetne? Inijice i izvanredno deluje u kombinaciji sa krotonom, koleusom i drugim šarenolisnim biljkama. Razmno? Ava se reznicama u prole? E. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova biljka, poznata i kao vodeni zumbul, vodi poreklo iz severne amerike. Visoka je 60-80 cm, razgranatog rizoma, uspravne stabljike i listova koji imaju izgled koplja. Iznad njih u gustim cvastima, otvaraju se izvanredno dekorativni cvetovi plave boje. Kao vodenu biljku cenimo je zbog? Udesne plave boje njenih cvetova i zato što dugo i raskošno cveta. Zimi rizom pontederije treba da zaštitimo od mraza. Lepe kombinacije ove trajnice mo? Emo praviti sa vodenim irisom i sa lokvanjima, ali je veoma dekorativna i ako je sadimo na ve? Oj površini kao homogenu celinu. Kako zbog? Ive plave boje cvetova i dugotrajnog cvetanja, tako i zahvaljuju? I dekorativnim listovima, pontederija zaslu? Uje našu pa? Nju. . Period cvetanja: juni, juli, avgust. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     trajnica visoka 100-110 cm, bokorastog rasta, krute stabljike i duboko perasto deljenih listova poti? E iz podru? Ja visokih planina evrope. Cvetni omota? Se sastoji od? Aši? Nih listi? A indigo plave boje, od kojih su gornji oblika kacige. Predstavlja lep dekor u mešovitoj leji sa trajnicama i na rubnim površinama. . Period cvetanja: juni, juli, avgust. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     enotera krupnocvetna visoka je jedva 20 cm, ova enotera poti? E iz severne amerike. Ima sna? An debeo koren, poleglu stabljiku crvenkaste boje, duguljaste i lancetaste listove. Veliki cvetovi intenzivne? Ute, bele i crvene boje otvaraju se po obla? Nom vremenu, ili uve? E, zbog? Ega je ova biljka kod nas poznata pod nazivom "no? Urak". Cvetovi nisu dugove? Ni, ali sama biljka bez prestanka cveta, manje ili više intenzivno, tokom? Itavog leta. Podesna je kao pokriva? Tla, zatim za sadnju u kamenite bašte, uza zidove ili napred u leje sa trajnicama. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ovu vrstu stru? Njaci smatraju najzanimljivijom izme? U svih eonijuma. Lisne rozete bez stabla ravne su poput tanjira. Zbog toga mnogo bolje uspeva u plitkoj posudi nego u cvetnom lon? I? U. Tanjirasti eonijum poti? E sa kanarskih ostrva. Po kamenitim obroncima i u pukotinama stena raste u velikom broju. Lisna rozeta mu je ravna poput tanjira. Mesnati, jedan preko drugog? Vrsto priljubljeni listi? I oblikuju lep, pravilan uzorak sa naglašenim vanjskim rubom, zavrnutim poput trepavica. Nakon godinu ili dve iz sredine biljke izrastaju cvetne stabljike, du? Ine oko pola metra i bujno se granaju. Cvetovi svetlo? Ute boje se pojavljuju u julu-avgustu. Nakon cvetanja biljka, na? Alost, vene, ali lisnim reznicama ili setvom semena mogu se uzgojiti nove biljke. Svi eonijumi vole direktno sunce, pa ipak pripazite da ne budu u blizini pregrejanih staklenih površina, okrenutih na jug. Stoga u popodnevne sate lagano je zasen? Ite. Leti biljku iznesite na otvoreno, ali svakako natkriveno mesto, zašti? Eno od kiše. Prezimljava na temperaturi od 10 do 12°. Ovu je vrstu eonijuma najbolje zalivati u podlo? Ak jer, kako se vrlo? Esto voda zadr? Ava na gusto polo? Enom liš? U, postoji velika opasnost od trulenja. Svu vodu koja ostane nakon 15 minuta po zalivanju izlijte iz podloška. U prole? E i jesen prihranjujte je svake druge nedelje. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova ukrasna trava zapravo je hibrid stvoren u americi. Naraste 90-120 cm, u obliku vitkog bokora, uspravnih stabljika. Tanki duguljasti listovi, tako? E uspravni, plavkasto-zelene su boje, dok su cvasti bordo-sme? E i deluju dekorativno. Ovu ukrasnu travu sadimo kao soliter ili u leju sa trajnicama. Voli toplotu tako da se izdanci pojavljuju u kasno prole? E. Krute uspravne stabljike su sklone da se vremenom poviju i polegnu. Izuzetno je podesna za kombinovanje sa trajnicama koje cvetaju u kasno leto ili u jesen. Ukrasni proso je trajnica koja zaslu? Uje više pa? Nje od one koju joj trenutno poklanjamo. . Period cvetanja: juli, avgust, septembar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     viola sa svojim privla? Nim, otvorenim licem samo je oko desetak santimetara iznad zemlje i predstavlja odli? Nu rubnu biljku za prozorske sandu? I? E ili za vrtne stazice. Tako? E se mo? E upotrebiti da ispuni praznine izme? U ve? Ih biljaka. .     rokovi sadnje razlikuju se od varijeteta do varijeteta pa se stoga treba dr? Ati uputa navedenih na kesici sa semenom. Viole najbolje uspevaju u dobrom kompostu za lon? Anice koji treba stalno dr? Ati vla? Nim. Uvele cvetove treba odrezati. Biljke se bacaju nakon cvetanja, koje mo? E potrajati do dve godine sa kratkim prekidima. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Cve? Ara neven - novi sad › preuzimanje datoteka (power point: cve? E, poezija, deca) › view details › ljubav. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Preuzimanje datoteka (power point: cve? E, poezija, deca) › view details › ljubav. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Medvedi? I, u? U? Kani u.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . ? Ute ru? E, izraz? Ivot.   .     sobni ukrasni hmelj je veoma upadljiva sobna biljka zbog svojih interesantnih? U? Kastih cvetova koji li? E na metlice. Posebnu dra? Ovoj biljci daju ne? Ni grimizno obojeni, pokrovni listi? I. Cveta tokom leta i njeni beli cvetovi sa pokrovnim listovima su neobi? No lepi. Pošto ova biljka zimi ne cveta, vrlo dobro podnosi umerenu temperaturu od 12 do 14°c. Zalivanje je u to vreme ograni? Eno, tj. Zaliva se malo, a sa prihranjivanjem treba sasvim prestati. Ve? I deo listova tada otpadne, ali to je kod peloperone sasvim normalno. Rano u prole? E treba gran? Ice skratiti da bi se biljka formirala u što lepši d? Bun i presaditi je u mešavinu zemlje; 1 deo listovke, 1 deo komposta, 1 deo treseta i 15%? Istog re? Nog peska. Na dno saksije treba staviti crep? I? E ili šljunak zbog oticanja suvišne vode. Tako presa? Enu biljku treba staviti u svetlu prostoriju, po mogu? Stvu na isto? Ni prozor, gde? E ubrzo po? Eti lepo da napreduje. Od? Arkog sunca treba je zastititi. Veoma dobro podnosi suv vazduh u sobi. Razmno? Ava se reznicama, koje treba zasaditi u saksiju napunjenu mešavinom treseta i re? Nog peska. Da bi se odgajila lepa d? Bunasta biljka, treba zasaditi više u? Iljenih sadnica u jednu saksiju. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Pod-kategorije:? Estitke, cve? E, deca, lepe misli. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ako ste uspeli sa? Uvati na? Ivotu vašu cyclamen persicum od prošle godine, verovatno? E to biti najlepša lon? Anica u cvetu. Tu je još jedna prelepa columnea koja po? Inje cvetati - ne? Ni,? Uti cvetovi columnea microphylla sada se pojavljuje na dugim, vise? Im stabljikama izme? U bakrenastih listova. Na sna? Noj, zimzelenoj penja? Ici jasminum polyanthum pojavljuju se grozdovi belih cvetova i produ? I? E cvetanje do aprila. Orhideja calanthe vestita nosi klasove od dvadeset do trideset ili više cvetova, ali listovi? E joj do tada po? Etiti i otpasti. Naj? Ivopisnije boje imaju plodovi a ne cvetovi što ih donosi capsicum annuum -? Uta, crvena, narand? Asta, zelena i ljubi? Asta. Zbog svega toga treba je? Uvati do novembra. Do sada ste se trebali prilagoditi zimskom na? Inu zalivanja daju? I svim biljkama koje nisu više u rastu manje vode. Biljke u hladnijoj sobi zahtevaju manje vode. Biljke u toplim, suvim sobama treba? E pa? Ljivije zalivati, ne toliko da ih potaknete na rast, nego dovoljno da se spre? I umiranje od? E? I. Dajte više vode rhodendron simsii (azaleja) kad cvetni pupoljci po? Nu bujati. Aphelandra spremna za svetanje ima? E koristi od te? Nog vešta? Kog gnojiva, a iznad svega? Uvajte je od promaje koju ne podnosi. Begonia rex mora se odr? Avati samo malo vla? Nom, na najboljem svetlu koje joj mo? Ete osigurati u ovom mesecu i na temperaturi od najmanje 13°c. Sad nije vreme za razmno? Avanje, ali u toplom stakleniku obre? Ite raskošni rast allamandra catharica skidaju? I više od pola godišnjeg izrasta. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     gajeno kao ukrasni detalj sa ostalim biljkama u lejama ili izme? U ure? Enog niza cvetnih leja u vrtu, lekovito i za? Insko bilje dragocen je dodatak svakog vrta i svake bašte. Ono je uvek cenjeno zbog primene u kulinarstvu, kozmetici ili u lekovite svrhe ali istovremeno prestavlja i dekorativan baštenski biljni element. Iako neke od tih biljaka imaju najneobi? Nije cvetove, mnoge su interesantnije zbog atraktivnih listova, a gotovo sve vredi odgajati i samo zbog mirisa – od prodornog limunu sli? Nog mirisa mati? Njaka do arome koroma? A i slatkog mirisa kamilice. Njihovom opojnom mirisu teško se mo? E odoleti, pa tako nektarom ispunjeni cvetovi privla? E p? Ele i leptire. Dakle, da bi ste upotpunili sliku spokoja za? Inskog i lekovitog vrta, svemu tome dodajte uspavljuju? E zujanje insekata. .     gajenje za? Inskog i lekovitog bilja sjedinjuje dra? Cvetne bašte s’ plodnoš? U povrtarske leje. Rezultat je lep ukras i izvanredno jeftino proizveden miris i ukus. Prema definiciji, za? Insko i lekovito bilje jeste svako bilje koje se koristi u kulinarstvu ili u le? Enju, tako da je asortiman iznena? Uju? E veliki. Ono uklju? Uje jednogodišnje biljke trajnice,? Bunje i drve? E, a ne samo zeljaste biljke. U prošlosti je za? Insko i lekovito bilje upotrebljavano da bi se za? Inila ili sa? Uvala hrana, ali i kao dodatak u proizvodnji lekova i kozmeti? Kih preparata. Njihova estetska privla? Nost bila je uvek va? Na, a ukrasni kvalitet i upotrebna vrednost i danas imaju isti zna? Aj. .     iako mo? E da se kupi i sve? E i sušeno ovo bilje retko ima tako poseban miris i ukus kao ono koje je ubrano u sopstvenoj bašti. U? Ivajte u njegovom mirisu kod ku? E i napolju. Koristite ga sve? Eg u cvetnim aran? Manima, osušeno za pripremanje kulinarskih specijaliteta ili za punjenje biljnih jastu? I? A. Lekovite i kozmeti? Ke osobine lekovitog i za? Inskog bilja tako? E su poznate: ono je upotrebljavano više od 1000 godina u mnogim medicinskim i kozmeti? Kim proizvodima. Najpoznatije lekovite biljke su ruzmarin, kamilica, nana, maj? Ina dušica i neven. .     ve? Ina danas gajenih za? Inskih i lekovitih biljaka još uvek su divlje vrste, ali dostupni su i mnogi kultivari, koji se razlikuju u na? Inu rasta ili u boji listova i cvetova. Ta raznolikost? Ini ih vrednim dekorativnim baštenskim i ku? Nim biljkama, dok su njihov miris i druge karakteristike obi? No sli? Ne, ako ne i identi? Ne s’ osobinama same vrste. Privla? Nost za? Inskog i lekovitog bilja le? I prevashodno u njegovom mirisu, koji, za razliku od drugih biljaka, poti? E obi? No od listova i to više nego od cvetova. Esencijalna ulja biljke otpuštaju kada im se listovi ugreju ili zgnje? E, pa po sun? Anom vremenu miris za? Inske i lekovite bašte ispunjava vazduh. Kao druge biljke i za? Insko i lekovito bilje trebalo bi da se gaji u uslovima što sli? Nijim onim koji vladaju u njihovim prirodnim staništima, kako bi se osigurali zdravlje i snaga biljke. .     mnoge biljke poti? U sa sredozemlja i one obi? No vole mnogo sunca i propusno zemljište. Neke biljke podnose vla? An, delimi? No stenovit polo? Aj, me? Utim treba se pobrinuti da im stanište ne bude previše vla? No i da biljke nebudu gusto posa? Ene u stalnoj senci. Za? Insko i lekovito bilje mo? E da se odgaja na razli? Itim mestima, a izbor poprili? No zavisi od li? Nih sklonosti i situacije. Odvojena za? Inska bašta, atraktivno dizajnirana, predstavlja dopadljiv detalj, a ne zauzima mnogo prostora. Ona mo? E da predstavlja i ukras i korist, jer sadr? I za? Inske biljke na komadi? U zemljišta ili posa? Ene u posudama koje su vam lako dostupne iz kuhinje. Neke biljke dovoljno su dekorativne za gajenje s’ drugim biljkama u lejama ili uz njenu ivicu, dok druge bolje uspevaju u povrtnjaku. Ve? Ina za? Inskog i lekovitog bilja raste dobro u posudama. Od vise? Ih cvetnih? Ardinjera pa do glinenih posuda – skoro svaka je pogodna, ali pod uslovom da ima otvore za drena? U i da se pre sadnje na dno stavi sloj propusnog materijala. U malim baštama ili na balkonima? Itava za? Inska i lekovita bašta mo? E da bude u posudama, maštovito postavljena na zidovima, stepeništu, policama i prozorskim daskama, isto tako dobro kao i u nivou zemljišta. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Anemone , sasa -? Umaric.   .     ova otmena orhideja mo? E narasti 90 cm, a ima kopljaste, zelene listove. Od maja do novembra razvija se na jako razgranatoj stabljici mnoštvo cvetova. Svaki cvet ima sitne, zelenkasto-? Ute i sme? E latice i lapove, kao i veliku usnu koja je tamno? Uta sa crvenim mrljama. Leti trebaodr? Avati vla? Nu atmosferu i zaštititi je od jakog sunca. Od maja do septembra prihranjuje se jednom mese? No razre? Enim vešta? Kim gnojivom. Prezimljuje na temperaturi 7°c do 10°c. Zemlju treba sve vreme odr? Avati jedva vla? Nom. Presa? Uje se svakog drugog ili tre? Eg prole? A kada se pojave novi izbojci. Razmno? Ava se deljenjem kada se presa? Uje. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     alfred sisle (fr. Alfred sisley) (30. Oktobar, 1839 – 29. Januar, 1899) bio je britanski impresionisti? Ki slikar pejza? A koji je? Iveo u francuskoj. Sisle je ro? En u parizu od engleskih roditelja, vilijama sislea i felisije sel. .     ranih 1860-ih studira slikarstvo u ateljeu? Arls glera, gde se upoznaje sa slikarima kao što su frederik bazij, klod mone i pjer-ogist renoar. Zajedno su slikali pejza? E na otvorenom da bi što bolje realizovali pad sun? Eve svetlosti na ostale objekte u prirodi. Zahvaljuju? I ovom pristupu, koja je bila inovacija onog vremena, rezultilaro je? Ivljim tonovima i ja? Im bojama na siseovim platnima pru? Aju? I nešto što tadašnja publika prvi put vidi. .     za razliku od njegovih impresionisti? Kih kolega kojima je loše išlo, sislej je bio potpomognut od oca koji bi mu slao koju paru kada bi mu to zatrebalo. Sisleovi studentski radovi su na? Alost svi izgubljeni. Za njegov trenutno najraniji rad, "lane near a small town" veruje se da je oslikan oko 1864. Kasnijih 1860-ih ulazu u vezu sa eugenie lescouezec, sa kojom? E imati dvoje dece. Ta veza traja? E 30 godina sve do njene smrti, tri meseca pre samog sislea godine 1899. .     sislej se nalazio u londonu sa klod moneom godine 1871, kada je otkrio slike vilijama tarnera i najverovatnije d? On konstebla. Ovo otkri? E veoma je uticalo na njega kao na impresionisti? Kog slikara, i na slede? Im njegovim slikama se mo? E videti uticaj ovih engleskih slikara. Me? U impresionistima sisle je bio u senci monea,? Iji su radovi bili mnogo tra? Eniji, uprkos tome što je sisle bio manje eksperimentalni slikar od samog monea. Do kraja? Ivota je? Iveo u siromaštvu. Sisle umire u moret-sur-loing sa svojih 59 godina. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .    ? Ak i za vreme tmurnog dana ova privla? Na meksi? Ka jednogodišnja biljka izgleda izuzetno raskošno i veselo. Stabljike 30 cm visoke, grmolikog rasta, imaju tamno zelene listove i od sredine leta sve do jeseni jarke? Ute ili sme? E - zagasito crvene cvetove. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     juni je drugi mesec u kojem ima mnogo cvetova od kojih su mnogi dugotrajni. Najsjajnije su gomoljaste vrste begonia, koje? E cvetati do septembra. Cveta? E i blistava ru? I? Asto-ljubi? Asta fuchsia triphylla i bela, voštana mirisna gardenia jasminoides. Na listu biljaka kojima je za rast potrebna toplina treba dodati neobi? Nu clerodendrum thomsonae. Biljke koje su rasle u hladnijim uslovima, a sad su u cvetu, jesu thunbergia alata, bougainvillea i agapanthus campanulatus sa velikim glavicama plavih cvetova. Druge biljke koje po? Inju cvetati i cveta? E slede? Ih nekoliko meseci jesu asclepias curassavica sa gustim grozdom narand? Astih cvetova, bouvardia x domestica sa ne? Nim cvetovima bele, ru? I? Aste ili crvene boje i tako? E nerium oleander sa ru? I? Astim ili crvenim cvetovima. Od egzoti? Nih lukovica ili gomolja, u cvetu su canna x hybrida sa narand? Astim,? Utim, ru? I? Astim i crvenim cvetovima nalik na orhideje. Gloriosa rothschildiana, ljiljan penja? Ica, haemanthus multiflorus, vallota speciosa i zephyrantes grandiflora. Sad se mnoge biljke mogu razmno? Avati. U ovom i slede? Em mesecu najbolje se ukorenjuju reznice pelargonije regala, iako se mogu uzimati? Itavu godinu. Erica se mo? E razmno? Avati reznicama izdanaka kao i stephanotis floribunda, ali? E za stephanotis trebati temperatura od 29°c. Sad se seje seme calceolaria, primula malacoides i senecio cruentus (cinerarija) kako bi cvetale idu? Eg prole? A. Presadite sadnice primula obconica koje ste posejali u prethodnom mesecu. Nakon što su uvenuli listovi lachenalia aloides, dr? Ite zemlju u saksiji suvom do presa? Ivanja u septembru. Kako vreme postaje toplije, a vazduh sve više suv, upotrebljavajte stalno vašu prskalicu kako bi oko biljaka odr? Avali vla? Nu atmosferu. To je neophodno da radite sve do septembra. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     odavno se, kao omiljeno cve? E, gaji u našim seoskim baštama, a poti? E iz isto? Ne azije i iz japana. Biljka je visoka 60-80 cm, razgranatog korena, listova tvrdih i dlakavih, po obliku jajastih. Na vrhu krutih stabljika jedan za drugim se otvaraju cvetovi vatrene crvene boje koji u rano prole? E svojom bojom o? Ivljavaju leje sa trajnicama. Za gajenje je veoma zahvalna i zato zaslu? Uje da je više gajimo. . Zalivanje. Podnosi sušu, ali je zahvalna za redovno zalivanje. . Period cvetanja: juni, juli, avgust. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bambusi ,? To donose sre.   .     cimet je kora sa grane cimetovca,? Bunastog zimzelenog drveta iz porodice lovora. U divljini naraste do 7 metara, a kultivisani? Bunovi nisu viši od 3 metra. Kora i liš? E su aromati? Ni. Listovi su ovalni sa izra? Enim? Ilama. Plodovi su purpurne bobice. Poreklom je iz šri lanke, mijanmara i indije. Gaji se i u kini, indoneziji i ju? Noj americi. Uspeva u podru? Jima sa vru? Om i vla? Nom klimom. .     cimet je jedan od najstarijih za? Ina. U kineskoj botanici iz 2880 godine pre nove ere pominje se kwa, a tako se u kini cimet naziva i danas. U starom egiptu cimet su koristili pri vrad? Binama, a njime su aromatizovali i pi? A. Bio je skuplji od zlata. U srednjem veku bio je veoma popularan. Krstaši su ga voleli. Cimet je jedan od najaromati? Nijih za? Ina. Miris mu je sladak, a ukus topao i pomalo opor. ? Esto se koristi u kulinarstvu. Cimetom se za? Injavaju slatka jela i pi? A. Kuvano vino se aromatizuje cimetom i karanfili? Em. Cimetom se tako? E za? Injavaju mnogi gorki i aromati? Ni likeri. .     meksiko je najve? I uvoznik cimeta iz šri lanke: tamo ga piju u crnoj kafi i? Okoladi, a prave i? Aj od cimeta. U medicini slu? I kao stomahik, tonik i korigens. Od otpadaka se proizvodi eteri? No ulje. Glavna komponenta je cimetni aldehid. Aldehid mo? E da se sintetizuje. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bidermajer sa ru? Ama, or.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     mali zimzelen ili paverika, raste u obliku grma visokog 15 cm, i kao što mu sam naziv ka? E, zimzelena je biljka. U prirodi raste i kod nas u grabovim i hrastovim šumama. Stabljika je polegla i zakorenjuje se, listovi su uski i eleipsastog oblika, levkasti cvetovi su bele ili plave boje. U senci kao, pokriva? Tla, mali zimzelen mo? E da poslu? I umesto travnjaka, mada u polusenci ra? A više cvetova. Ako je biljka izlo? Ena ja? Em suncu, listovi teško da? E prezimiti. Mali zimzelen sadimo kao podrast na površine sa drve? Em i? Bunovima, a prikladan je i kao pokriva? Tla padina i strmina koje se tako? E nalaze u senci. Uporno se širi ako mu stanište i ostali uslovi odgovaraju, što treba da uzmemo u obzir prilikom kombinovanja sa drugim cve? Em. . Tlo: odgovara mu bilo kakvo zemljište pod uslovom da nije previše suvo, ali najbolje uspeva na hranjivoj i sve? Oj podlozi. . Period cvetanja: juni, juli. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ovu vrstu lamprantusa mo? Ete nabaviti u prole? E za uzgoj na balkonu, ali i u sobi. Taj lepi polugrm cveta tokom celog leta. Cvetovi su ne? Ni, zrakasti, purpurnoru? I? Aste boje. Lamprantus poti? E iz ju? Noafri? Ke pokrajine kapland, gde raste kao grm. I kao lon? Anica mo? E imati stabljike duge oko pola metra. Biljke u cvetu koje se mogu nabaviti u prole? E i u rano leto, uzgojene su u rasadnicima iz reznica. Više reznica posa? Enih u posudu daje grmolike biljke lepog izgleda, koje? E biti posebno atraktivne postavimo li ih kao vise? E biljke. .     lamprantus mo? Ete dr? Ati na balkonu i terasi, ali i u zatvorenom prostoru. U sobnom uzgoju svakako mu morate osigurati vrlo svetlo mesto, jer? E jedino u tom slu? Aju dobro uspevati i raskošno cvetati. Najbolje? E mu odgovarati dobro osvetljen prozor. U zimskom razdoblju biljke? Esto teraju ru? Ne duge izboje, pa stoga, iskusniji ljubitelji sukulenata radije stave reznice u septembru da se zakorene. Samo? E temeljno obrezivanje, ura? Eno u februaru, potaknuti stare biljke da poteraju nove stabljike. U to vreme ve? Mo? Ete imati gotove zakorenjene mlade biljke uzgojene iz reznica. Otklanjanje vršnih izboja (pinciranj) podsti? E grmoliki rast. .     u vegetacijskom razdoblju potrebana je umerena vla? Nost zemlje, pa? Ak i zimi ne dopustite da se prosuši. Od prole? A do jeseni svake dve nedelje prihranite je te? Nim gnojivom. Osigurajte biljci, što svetlije mesto,? Ak sun? Ano. Preko leta dobro je dr? Ati lamprantus na otvorenome. Prezimljuje na temperaturi od 10 do 12°. Presa? Uje se krajem februara, po? Etkom marta u mešavinu jednakih delova zemlje za lon? Anice i peska. Neposredno nakon presa? Ivanja starije biljke treba temeljno obrezati. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     psihologija biljaka još je u povojima, ali sve se više istra? Uje i piše o toj temi. Sprovedeni su najraznovrsniji ogledi za proveravanje reakcija, ponašanja, pa? Ak i emocija biljaka. Došlo se do mnogih otkri? A koje su bacile novo svetlo na stara praznoverja i verovanja. Za neke se ljude ka? E da imaju "sretnu ruku" i da im biljke uspevaju ne samo zato što sa njima pravilno postupaju nego što ih izgleda, zaista vole. Pri? A se da su se u stara vremena ljudi morali izvinuti majci bazgi pre nego što bi sasekli neko drvo bazge. Posle više od 2000 godina shvatamo da biljke zaista poštuju takav odnos, postoji? Ak pri? A novijeg datuma o boru kojem su dali hloroform da mu ubla? E emocionalni šok zbog presa? Ivanja. .     o? Igledno, ako idete tako daleko da uopšte nastojite da razumete biljku ona vam se mora svideti i morate? Eleti da bude zdrava. Neke osobe gledaju na svoje biljke samo kao na ukras prostorije, dok druge sa njima postupaju kao sa? Ivim bi? Ima i daju sve od sebe da sretno? Ive poštuju? I njihove potrebe. Posmatra? I su uo? Ili da biljke u nekom izlo? Benom prostoru, izgubljene me? U drugim lepim izlo? Enim predmetima, slabije uspevaju nego one u blizini ulaza, gde im se prolaznici stalno dive. Danas se veruje da biljke reaguju na muziku a eksperimenti pokazuju da rastu u pravcu odakle dopiru zvukovi baha, hendela i u pravcu muzike na indijskoj gitari dok se okre? U od modernog roka. Veruje se da biljke bolje uspevaju uz stalno prisustvao nego u tišini. .     ljudi su po? Eli bivati svesni psihologije biljaka krajem 18 veka, iako je pravi za? Etnik tog shvatanja ameri? Ki odgajiva? Biljaka luter burbank. Da bi dobio nove vrste, radio je na ukrštanju biljaka. Gajio je veliku ljubav i razumevanje za biljke. Kad bi za? Eleo da se neka biljka razvija na sebi ne svojstven na? In, sedeo bi pored nje i pri? Ao joj. Uveravao ju je da je mnogo voli, da ne? Eli da je povredi, a zauzvrat je molio da mu pomogne. Stvorio je neke vrlo otporne vrste, me? U kojima su krompiri i šljive koje danas jedemo, iako ostaje otvoreno pitanje da li je to postigao zahvaljuju? I re? Ima podrške ili svom prirodnom baštovanskom daru. .     druga va? Na li? Nost u istoriji psihologije biljaka bio je ameri? Ki poljoprivredni apotekar george washington carver (1864 - 1943), njegovo otkri? E maslaca od kikirikija samo je jedan od mnogih doprinosa modernom društvu. Kao mladi? Bavio se le? Enjem bolesnog bilja koje je sadio u posebno pripremljenu mešavinu zemlje i pevao mu. Kad su se ljudi raspitivali o tajni njegovog? Udotvornog isceljivanja, odgovarao je da je tajna u samim biljkama i da niko ko ne razume biljke ne? E posti? I iste rezultate kao on. .     indijski nau? Nik jagadis chadra pose (1858 - 1937) eksperimentisao je sa biljkama na sve na? Ine kojih se mogao dosetiti. Upravo je on anestezirao stablo bora i otkrio, tako? E da se od previše ugljendioksida ono mo? E ugušiti a da uz pomo?? Kiseonika mo? E ponovo o? Iveti. Njegov rad doveo ga je do zaklju? Ka da su biljke, nasuprot o? Ekivanjima vrlo ose? Ajne i da imaju izgra? En nervni sistem. .     poslednjih desetak godina ostvaren je veliki napredak u biljnoj psihologiji. Ameri? Ki stru? Njak za detektore la? I cleve bacskter, izveo je niz ogleda stavljaju? I na biljke elektrode svog aparata za otkrivanje la? I. Rezultati su bili zapanjuju? I. Otkrio je da se biljka uzbudi? Im on pomisli da zapali list. ? Ak i pre nego što on upali šibicu. Biljka koja je prethodno suo? Ena sa nekim ko je nameravao da je povredi klone? Im se mogu? I krivac pojavi u sobi. Backster je? Ak pokazao da biljke imaju mo? Se? Anja i mogu prepoznati osobu koja im je ranije nanela zlo. Tvrdio je, tako? E, da ta svest nije ograni? Ena samo na njihovo sopstveno iskustvo, ve? Da one poseduju "? Elijsku svest" koja im omogu? Ava da reaguju na ono što se dešava u svim oblicima? Ivota. .     uz bezbroj novih teorija o psihologiji biljaka ljudi ponovo po? Inju da posmatraju svoje biljke. Dok? E samo ekstremisti izjaviti da se biljka nada, boji ili? Eli, više se ne smatra apsurdnim pitati se ispušta li biljka zaista tihi krik kad joj se odre? E list ili cvet. Idete li u korak sa nau? Nim razmišljanjima ili ne, ljubav za biljke o? Igledno je dovoljan razlog da o tome nešto znate, a pomo? I joj da raste uz neku pohvalu i ohrabrenje isto je što i? Eleti da bude uz vas sretna i zdrava. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     jugozapadna azija je postojbina ove lepe zimzelene biljke koja u obliku polugrma naraste, jastu? Asto, svega 15-30 cm. Listovi su plavkastozeleni, tanki, perasti. Cvetovi intenzivne ru? I? Aste boje otvaraju se u rastresitim grozdovima. Veoma je dekorativna u kamenitim baštama i na suvim zidovima, gde po? Etkom leta u baštu unosi? Ivost. Zahteva zimsko pokrivanje. Uvele cvetove treba redovno otklanjati. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     poreklom je iz afrike ili australije. Ima ne? No, tanko, si? Ušno liš? E, sli? No iglicama. Tra? I svetlo mesto u sobi, ali od jakog sunca ga treba zakloniti. Plumosus treba dr? Ati preko celog leta u sobi, da mu gran? Ice ne bi po? Utele, isto bi se dogodilo,? Ak bi mu gran? Ice opale i u nedovoljno osvetljenoj prostoriji. U? Ivoj vegetaciji ga treba obilno zalivati, a povremeno i prihranjivati. Ne voli prevelike saksije, jer je njegov korenov sistem slabo razvijen. Ako se zdrava biljka pa? Ljivo istrese iz saksije sa celim grumenom zemlje, pa se primeti da je ceo grumen obavijen i ispunjen debelim mesnatim? Ilama, treba je u prole? E presaditi u nešto ve? U saksiju. Najbolje joj odgovara temperatura od 12 do 15°c. Razmno? Ava se semenom i delenjem korena. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ovo je hibrid visok 60-70 cm, uspravne i razgranate stabljike, kopljastih listova bez lisne peteljke, koji su svojom osnovom obmotani oko stabljike. Cvetovi intenzivne boje ciklame grupno se otvaraju na vrhovima izdanaka, iz pupoljaka koji vise. Ova biljka dugo cveta i omiljeno je nezahtevno cve? E naših bašta. . Period cvetanja: juni, juli, avgust, septembar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ove male sukulente rastu gusto poput travnjaka u isto? Nim predelima pokrajine kapland. Vrlo se jednostavno i lagano uzgajaju te su upravo zbog toga pogodne za po? Etnike. Ukoliko im osigurate dovoljno svetlo mesto, ta? Nije dovoljno sun? Ano, i umereno zalivanje, uspevaju bujno pa u oktobru krajem vegetacijskog perioda zame? E lepe? Ute cvetove. Gornji vršni par listova podse? A na otvorene ralje zveri sa igli? Astim zubima. Ako? Elite da uzgajate faukariju potrebno je da znate slede? E; leti je zalivajte redovno, a povremeno dodajte blagi rastvor te? Nog gnojiva za kaktuse. Od novembra postepeno smanjite zalivanje, a zimi ga potpuno izostavite, tako da se zemlja zimi gotovo isuši. Presadite je svake ili svake druge godine u mešavinu zemlje za lon? Anice i peska u razmeri 1: 1. Leti voli sun? Ano i toplo mesto, a prezimljuje na temperaturi 12 do 15°c. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova ukrštena kamenika visoka je 10-20 cm, zimzelena je, listova skupljenih u rozetu. Raste rastresito jastu? Asto, listovi su joj napukli, obrnuto jajastog oblika. Boja cvetova, koji su skupljeni u grozdastu cvast, zavisi od vrste. Boje se kre? U od svetlo roza do tamnoru? I? Aste, pojedine vrste imaju svetle pruge po svojim laticama. Bez izuzetka svaka vrsta i svaka boja interesantne su i veoma lepe, pogodne su za sadnju u udubljenju kamene bašte, za? Ardinjere i leje sa trajnicama. . Period cvetanja: april, maj. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ciperus je zimzelena biljka poreklom iz ju? Ne evrope, visoka je 80-100 cm. Rizom ciperusa je razgranat, stabljike su uspravne. Amrelasto rašireni listovi ovog ciperusa su duguljasti i kopljasti, sjajni i po obodu hrapavi. Braonkaste metli? Aste cvasti otvaraju se iznad listova. Sadi se pored vode. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .      na ivici jedne šume, gde je povremeno samo vetar hujao mali cvet je izvirio iz zemlje. I onda je po? Eo da treperi svojim laticama kao da je? Eleo da poleti ili da igra sa vetrom. To je bila anemona. Zbog tog prijateljstva sa vetrom ka? E se da je nestašan cvet. Vetar njiše stabljike i latice anemone i tako su one postale fleksibilne i izdr? Ljive. Smatra se da su one nestašne tako? E i zato što duguju svoj? Ivot adonisu. Adonis je bio nestašni zgodni mladi? Kojeg su obo? Avale dve boginje. Jedna je bila boginja podzemnog sveta persefona a druga je bila boginja ljubavi i lepote afrodita. Usled toga on je provodio pola godine u podzemlju sa persefonom a drugi deo godine na zemlji sa afroditom. Me? Utim artemis boginja zaštitnica? Ednosti je saznala za adonisove ljubavnice i ubila ga je dok je on bio u lovu. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     mnoge bilbergije mogu se uzgajati kao ku? Ne biljke, ali ova vrsta je najotpornija i najlakše ju je odr? Avati. Sivo zeleno liš? E raste do 30 cm, a nekada se razvija u veliki? Bun. Vise? I cvetovi koji su zanimljiva mešavina ru? I? Aste i? U? Kasto zelene boje vise ispod dugih upadljivih ru? I? Astih listi? A. Pod uslovom da je biljci toplo i da je zalivena cveta? E skoro? Itave godine ali najviše tokom blagog prole? A i leta. . Posebna nega: ovoj biljci potrebno je puno svetla, redovna ishrana i zalivanje. Koren je mali pa? Ak i velike biljke mogu neometano da rastu u malim saksijama. Ukoliko? Elite daje presadite, u? Inite to u prole? E i prihranjujte je specijalnom te? Noš? U za bromelijade. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     šarena trska raste u oblasti oko sredozemnog mora, razgranatog je rizoma, visoka 180-350 cm, kopljastih listova po obodu sa prugama? Ute ili? Utobele boje. ? U? Kastobele pune uspravne cvasti pojavljuju se samo ponekad. Ova biljka je pogodna kao soliter, zatim kao trajnica u pozadini leja, te za pokrivanje zidova. . Period cvetanja: septembar, oktobar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova lepa biljka doneta je u evropu sa madagaskara 1939. God. Rast joj je zbijen i nizak. Ima mnogobrojne listove pljosnatog oblika. Cvetovi su joj vatreno-crvene, oran? ,? Ute i ciklama boje a izlaze iz svakog lisnog zapuha na kratkim drškama gusto pore? Anih iznad liš? A. .     gajenje kalanhoje je jednostavno. Razmno? Ava se semenom i reznicama od izboja ili listova. Razmno? Avanje reznicama je br? E. Za reznice se upotrebljavaju vrhovi a ako ih nema dovoljno mogu koristiti i listovi, koji se samo otkinu od biljke. Reznice se sade u? Ist pesak i brzo se u? Iljavaju. .     voli laku zemlju sastavljenu od dva dela listovke, dva dela klijališne i 15% peska. Prevelika vlaga je štetna za njen koren, na šta se mora naro? Ito paziti zimi. Kalanhoja zahteva dosta svetlosti i toplotu od dvanest do 15 stepeni celzijusa jer ako se zimi dr? I u prehladnoj i suviše vla? Noj prostoriji? Esto ugine zbog gljivi? Nih bolesti. .     cveta u februaru, martu i aprilu. Kalanhoja je biljka kratkog dana. To zna? I, da ona završava rast i po? Inje da stvara pupoljke? Im do? E vreme kratkih dana. U normalnim prilikama, to je kod nas u mesecu novembru i decembru, a zatim sledi vreme cvetanja. .     kratki dani mogu se vešta? Ki stvoriti ako se mesto gde se biljka nalazi zamra? Uje 16 sati dnevno, a samo 8 sati izlo? I svetlosti. Sa zamra? Ivajem se po? Inje? Im se biljke dobro razviju pri normalnom svetlu. Kalanhoja ima više varijeteta, a najpoznatiji su:. Kalanchoe blossfeldiana, koja je doneta pre tri decenije iz amerike. Kalanchoe blossfeldiana "combocate" po? Ela se gajiti pre 30 godina. Izvanredno je lepa. Donosi ve? E cvetne štitove na kratkim drškama, a naro? Ito je lepa kao mala bilj? Ica sa saksije. . Calanchoe hybride "feuerblute" mnogo se razlikuje od dveju prethodnih. Rast joj je bujniji, cvetni štitovi a pojedini cvetovi su ve? I i imaju du? E cvetne drške: odse? Eni ostaju dugo sve? I pa se zato ova sorta najviše koristi za se? Enje. Cvet je vatreno crvene boje što joj je daje naro? Ito dra?. Otpornija je prema zimi i dobro podnosi temperaturu od 3 do 5°c. . Cve? Ara neven - novi sad › preuzimanje datoteka (power point: cve? E, poezija, deca) › view details ›? Uvaj u svojoj blizini svoje voljene. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Preuzimanje datoteka (power point: cve? E, poezija, deca) › view details ›? Uvaj u svojoj blizini svoje voljene. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     selen ili ljup? Ac je trajnica iz porodice štitarki. List je velik, nazubljen i tamnozelene boje. Stabljika je šuplja, izbrazdana, okrugla i razgranata. Cvet je ne? An i raste u bledim zeleno? Utim štitovima. Naraste do 3m. Poti? E iz persije, a rasprostranjen je po planinskim podru? Jima evrope i severne amerike. Kod nas je redak kao samonikla biljka, ali uzgaja se po seoskim baštama kao za? In. .     u rimu? Esto se koristio u kulinarstvu. Benediktinci su ga preneli na sever evrope. Karlo veliki u 9. Veku naredio je da se gaji na njegovim imanjima. Listovi su se stavljali u obu? U kako bi umornom putniku osve? Ili noge. Bio je cenjen napitak od selena, vrati? A i hajdu? Ke trave. Selen je popularan u engleskoj i nema? Koj. Miris je aromati? An i veoma izra? En. Ukus mu je oštar i blago gorak. ? Aj od sušenog korena, a i od drugih delova biljke poma? E protiv reumatskih tegoba. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova interesantna i dekorativna biljka pripada porodici bromelija, koja vrlo dobro podnosi suv vazduh u sobi. Treba je smestiti u prostoriju na svetlo mesto u kojoj je temperatura od 18 do 22°c. Gaji se u saksiji zbog lepog liš? A i još lepšeg ru? I? Astog cveta. Listovi su oko 20 cm, duga? Ki 5 do 6 cm, široki, debeli i tvrdi, sasvim malo povijeni, sivkasto-zeleni popreko srebrnkastim trakama išarani i tako pore? Ani da sa? Injavaju veliku rozetu i levak, iz kojeg izlazi oko 30 cm visoko cvetno stablo. Levak listova treba da bude uvek pun vode, kojoj treba dodavati na pola litre vode 1 gram ''cvetala''. Vodu treba dolivati svakih sedam dana, a biljku svakog dana orošavati ustajalom mlakom vodom ili kišnicom. Zimi se zaliva veoma malo, a sa prihranjivanjem treba prestati. .     kad biljka precveta razvijaju se na podno? Ju mati? Ne biljke mladi izdanci. ? Im ovi izdanci narastu oko 15 cm, treba ih oprezno izvaditi sa? Ilicama i zasaditi u male saksijice. Ehmeja nije teška biljka za odr? Avanje, ali nije za po? Etnike. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     anri matis (fr. Henri matisse), je bio francuski slikar, grafi? Ar, vajar i dekorater. Ro? En je 31. Decembra 1869. U le šato kambrezisu, a umro je 3. Novembra 1954. U nici. Napustio je pravnu karijeru i sa 22 godine došao u pariz da bi u? Io slikarstvo u ateljeu gustava moroa u? Ijoj se radionici okupila gotovo ve? Ina tadašnjih mladih slikara koji su posje? Inili pokret fovizma. .     uz matisa, bili su tu deren, vlamenk, brak, difi i mnogi drugi. Taj naraštaj sledio je pre svega instinkt. Od impresionisti? Kog luminizma putovalo se u podru? Je? Istog kolorita. Nastup mladih slikara izazvao je njegodovanje i šire publike i kriti? Ara. Do? Ekivali su ih s porugom kao što su bili do? Ekivani svi novatori francuske umetnosti. Na jesenskom salonu na kojem su izlagali 1905. Kriti? Ar luj vosel prime? Uju? I i jednu donatelovsku skulpturu sred divljih koloristi? Kih slika, uzviknuo je: "donatelo sred divljih zveri". U salonu nezavisnih to ime se zadr? Alo. .     rije? Fovs odnosila se posebno na sjajnu proizvoljnu boju i na izravni rad ki? Ice? Ime su matis i njegovi prijatelji eksperimentisali. Fovizam je kao pokret trajao samo nekoliko godina. Nakon toga? Lanovi su skupa po? Eli slediti i druge pravce. Najva? Nija matisova slika tog razdoblja je kompozicija "ples". Ve? U tom delu dolaze do izra? Aja bitna svojstva matisova opusa, plošni tretman, zatvorene obojene površine bez tonskih prelaza te izrazit smisao za pokret i krivulju što se postepeno preobra? Ava u arabesku. .     u intimnom enterijeru likovi su prikazani sa vazama i cvetnim aran? Manima te bogatom tapiserijom koja ih uokviruje a za koje je matis inspiraciju našao na putovanjima u maroko kao i u egzoti? Nim krajolicima oko tangera. Svjetski ugled matis sti? E u njema? Koj i americi, a osobito u rusiji. U kasnijim delima sve se više usredsre? Uje na mrtve prirode, aran? Irano cve? E i vo? E. .     majstora su povremeno privla? Ili radovi u plastici, litografiji i keramici. Matis je nastavio tradiciju velikog francuskog slikarstva u novoj, savremenijoj varijanti. I francuska slikarska omladina i stranci koji su hrlili u pariz, u tu slikarsku meku, bili su oduševljeni njegovim mislima. Uticaj matisova slikarstva na evropu i svetsko slikarstvo bio je ve? Tih godina veliki, a tako je ostalo i do danas. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     suva podru? Ja ju? Noafri? Ke pokrajine kapland su pradomovina ove malene sukulentne biljke, ranije poznate pod nazivom scilla violacea. Visina rasta retko pre? E 15 centimetara. Posebnost ove biljke su nadzemne lukovice, iz kojih se razvijaju listovi. Ledeburije? E vrlo lepo izgledati posadimo li nekoliko biljaka zajedno u posudu. Listovi du? Ine oko 8 do 10 cm, u osnovici su prošireni, a prema vrhovima šiljasti, izrastaju na kratkim peteljkama. Osnovna im je boja sivozelena sa tamnije zelenim nepravilnim uzorkom. Donja strana lista je purpurnocrvene boje i sjajna je. U maju, junu pojavljuju se grozdasti cveti? I sa ljubi? Astim prašnicima. Na pojedina? Noj metlici mo? E se na? I 10 do 20 takvih cveti? A. .     ledeburija se presa? Uje svake godine u prole? E ili rano leto. To je prilika da podelite lukovice i posadite ih u drugu posudu. Biljci odgovara umerena vla? Nost. Nikako ne? E podneti trajnije zadr? Avanje vode te joj stoga osigurajte dobru odvodnju stavljanjem na dno posude debljeg sloja šljunka. U periodu mart - avgust, biljku treba jednom mese? No prihranjivati te? Nim gnojivima za kaktuse. Ledeburija voli svetlo mesto. Izuzev u vru? Im, letnjim, podnevnim satima podnosi i direktno sunce. Prezimljuje i na toplom i na hladnom, tj. Na temperaturi u rasponu izme? U 10 i 20°c. Ovde va? I pravilo - što je ni? A temperatura za prezimljavanje, to je manja koli? Ina vode za zalivanje. Za presa? Ivanje upotrebite ilovasto-humusnu zemlju kojoj ste dodali polovinu grubog peska. Za plitki, široki korenov sistem prikladnije su plitke široke posude nego duboke. Presa? Uje se svake godine u prole? E ili leto. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     poznato je trideset do? Etrdeset vrsta roda yucca, koje prirodno rastu u ju? Noj americi. Mnoge se mogu uzgajati vani u umerenim podru? Jima, a neke mogu podneti? Ak i oštre mrazeve. Imaju lepe bele cvetove, ali mora ih oprašiti vrsta leptira kojih ima samo na njihovom prirodnom staništu pa uzgajane biljke ne stvaraju semenke. .     samo je nekoliko vrsta pogodno za uzgoj u ku? I, a i za njih je povoljniji staklenik nego suv vazduh u sobama sa centralnim grejanjem. U novije doba veoma je raširena yucca elephantipes, poznata kao i y. Guatemalensis zrele stabljike se uvoze sa ostrvlja zapadna indija i sade se u toplom stakleniku. Pri dnu se razvija korenje, a pri vrhu, tek katkada i na drugim delovima stabljike, pojavljuju se rozete listova. To su neobi? Ne i zanimljive biljke sa krutom, sme? Om, uspravnom stabljikom i? Uperkom zelenila pri vrhu. Ta biljka dobro uspeva i u vodenoj kulturi. Iako su listovi šiljati i kruti, nisu opasni na dodir. Y. Aloeifolia je sasvim druga? Ija. To je mnogo ve? A biljka, a listovi su opasni zbog veoma oštrih šiljaka što mogu prili? No raniti ko? U i meso. . Veli? Ina: yucca elephantipes je prili? No mala biljka sa rozetama pre? Nika do 25 cm, visina joj zavisi od visine stabljike a ona mo? E biti od 15 do 120 cm. Y. Aloeifolia obi? No je pre? Nika 60 - 100 cm, a visina varira od 60 cm do 3 metra. . Rast: prili? No sporo rastu, godišnje oko 15 - 30 cm. Odrezane stabljike vrste yucca elephantipes ne rastu, samo se rozete pove? Avaju. . Svetlo: da bi napredovale, tra? E mnogo svetla, dobro ih je leti izneti van a tako? E su divan ukras za sun? Anu verandu. . Temperatura: ako je mogu? E, dr? Ite ih zimi pri temperaturi 7 - 12°c jer u to doba ne vole preveliku toplinu. Leti je pogodna sobna temperatura ili kakvo sun? Ano mesto vani. . Voda: leti tra? E mnogo vode, pa zalivajte dva do tri puta nedeljno. Zimi zalivajte otprilike svakih deset dana. . ? Iš? Enje: listovi se mogu brisati vla? Nom krpom. Budite pa? Ljivi naro? Ito sa y. Aloeifolia jer su joj šiljati listovi opasni. Ne prskajte sjajem za liš? E. Ne godi im ni pretopao ni suv vazduh, posebno ne zimi i bolje uspevaju u stakleniku nego u toploj sobi. . Presa? Ivanje: dok je mlada, treba je presaditi otprilike jedanput godišnje. Nakon tri do? Etiri godine samo izmenite gornji sloj zemlje. ? Uvajte se dok je obra? Ujete. . Razmno? Avanje: deljenjem zakorenjinih biljaka, zakorenjivanjem mladica ili unošenjem odse? Aka stabljike u klijalište. Sve je to najbolje u? Initi u prole? E. Da bi stabljika poterala liš? E potrebna je temperatura od 27°c. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bambusi ,? To donose sre.   . Ven? Ani buket , ru? E i.   .     u ovom mesecu? E po? Eti cvetati erica gracillis - grozdovi njenih sitnih ru? I? Astih zvon? I? A traja? E do januara. Na grmolikoj vrsti begonia fuchsioides pojavi? E se crveni cvetovi nalik fuksijinim. Ako raste u toplim uslovima, orhideja vanda tricolor dava? E grozdove mirisnih cvetova na dugim stabljikama. Po? Nite grejati prohladni staklenik ranije ili kasnije u ovom mesecu, u zavisnosti o podru? Ju i varljivosti vremena. Cilj vam treba biti da postignete no? Nu temperaturu od 10°c. Kaktusi uzgajani u stakleniku koji nije grejan, ili je grejan samo malo, verovatno ne? E trebati vode od po? Etka ovog meseca do aprila. U toplijoj suvoj atmosferi ku? E mo? Da? E im biti potrebno zalivanje jednom mese? No. I drugi sukulenti moraju se zalivati zimi - jednom mese? No ili pribli? No toliko. Dajte manje vode vrsti fuchsia kad prestane cvetati. Kako vallota speciosa prestaje cvetati, dodajte joj jednom u dve nedelje malo te? Nog vešta? Kog hranjiva sve dok se liš? E ne osuši. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     saintpaulija pripada porodici gesneriaceae i srodna je gloksinijama. Bez obzira na narodno ime, nema ni? Eg zajedni? Kog sa evropskom ljubi? Icom. . .     izvorna vrsta je tamnoplava (santpaulija ionantha), a cve? Ari su proizveli mnoge nove varijetete s cvetovima razli? Itih boja. Najpoznatiji je soj rhapsodie. Danas ih ima svetlo ljubi? Astih, crvenih, belih, roza i boje jorgovana, a i onih sa dvostrukim cvetovima. Biljka sa belim cvetovima koja se retko mo? E nabaviti , kroz vreme menja boju na rubovima latica. .     ako se biljka ostavi da miruje 6 nedelja pri ni? Oj temperaturi nego obi? No (12-15°c) a zatim dr? I nešto suvljom uz zalivanje jednom nedeljno, pojavi? E se više ve? Ih cvetova. Taj postupak podsti? E razvoj mnogih cvetnih pupoljaka, a mo? E se raditi u bilo koje doba godine.  karakteristike veli? Ina: visoka je obi? No oko 10 cm, a široka 12-15cm.  rast: prili? No je brz. Reznice zasa? Ene u rano leto cvetaju u jesen.  doba cvetanja: cveta cele godine, a najviše leti.  miris: biljka bez mirisa.  svetlo: dr? Ite je na svetlom mestu. Uspeva dobro ispred prozora. Ne dr? Ite je na direktnom suncu.  temperatura: zimi najmanje 12°c, najbolje ispeva na 15°c.  voda: zalivajte biljku odozdo, u tanjiri? Da se listovi i cvetovi ne bi pokvasili, a zatim izlijte višak. Cele godine zalivajte dvaput nedeljno, ali nemojte dopustiti da zemlja bude zasi? Ena vodom. Ako voda do? E na listove, oni mogu postatiplesnivi ili ako su na suncu mogu se pojaviti spr? Ene površine.  prehranjivanje: leti dodajte vodi te? No hranjivo svake 2-3 nedelje.  vla? Nost vazduha: potreban joj je vla? An vazduh, ali je nikad ne prskajte. Stavite saksiju na mokre kamen? I? E ili u ve? U saksiju oblo? Enu tresetom ili mahovinom.  vazduh: dobro uspeva u kuhinji ili kupatilu gde ima pare. Ne prija im promaja ni plinski dimovi.  zemlja:najbolje rastu na tresetnom kompostu.  presa? Ivanje: presa? Ujte kada listovi postanu sitni i suviše se nagomilaju, po svoj prilici svake druge godine. Presa? Ujte u samo jedan broj ve? U saksiju jer bolje cvetaju u manjim posudama.  razmno? Avanje: reznicama lista s peteljkom, koje se zasade u zemlju ili stave u vodu. Uzmite ih u kasno prole? E i dr? Ite pri temperaturi 21°c. Za 6 meseci dostignu veli? Inu za cvetanje i poka? U osobine svojih roditelja. Biljka se mo? E uzgojiti u prole? E iz semena , no sadnice variraju u kvalitetu. Za klijanje je potrebna temperatura 18-21°c.  ? Ivotni vek: iako mo? E trajati u beskona? Nost, bolje je razmno? Iti nove biljke svakih 12-18 meseci da bi se osigurala nova cvatnja i zdrava zaliha.  biljke pratilice: sve male biljke, kao što su sitne paprati ili puzavice, rastu dobro uz afri? Ke ljubi? Ice, pa ipak su najlepše same ako zasadite  ve? I broj primeraka zajedno.  vreme cvetanja: cveta cele godine , a najviše leti.  laka/teška: zahvalna je i omiljena sobna biljka. Nema nikakvih zahteva, ali višestruka uzvra? A ako se pravilno neguje. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     aralija je preneta iz japana i kine. Gaji se i neguje radi lepih krupnih zelenih listova, koji mogu da budu kod pravilne nege od 30 cm široki. Uspeva najbolje u poluhladovini. Direktno sun? Evo svetlo ne podnosi, zato najbolje uspeva na severnom ili severozapadnom, odnosno severoisto? Nom prozoru. Tople prostorije sa suvim vazduhom teško podnosi. Zimi joj najviše prija sobna temperatura od 10 do 12°c. .     aralia zahteva plodnu zemlju sa dosta peska. Leti je treba? Eš? E zalivati i prihranjivati. Leti i zimi araliji treba liš? E oprati, od prašine i šteto? Ina vla? Nim sun? Erom, a zatim ga pa? Ljivo obrisati sa obe strane. Leti se mo? E izneti napolje, na balkon ili terasu, ali samo u poluhlad, na mesto koje je zašti? Eno od vetra. Najpovoljnije vreme za presa? Ivanje je prole? E, kad je njen grumen zemlje sasvim obavijen? Ilama, presaditi je treba u nešto ve? U saksiju. Razmno? Ava se obi? No semenom, koje na toploti lako klija u drvenoj strugotini ili tresetu. Mlade bilj? Ice brzo rastu. Aralija cveta tek kada odraste, ali je preporu? Ljivo da joj se cvet zakida, jer je tada lepša. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     kriptant je najmanja bromelijaceja. Ime cryptanthus dolazi od gr? Kih re? I krypto = sakriti i anthos = cvet, jer se nekoliko sitnih cvetova što se nalaze u sredini te biljke jedva vide. Prvenstveno se uzgaja zbog liš? A. Poti? E iz brazila, a prenešena je sredinom i krajem 19 veka u evropu. .     potrebno im je mnogo sunca. što je bolje svetlo, svetlija je boja njihovih vodoravno ispru? Enih listova. Cryptanthus ne zadr? Ava vodu u sredini rozete kao ostale bromelije. Ipak morate ga odozgo zalivati. Ima siromašan korenov sistem i lako se pri? Vrš? Uje za koru ili panj, pa se na taj na? In imitira prirodno stanište. Razmno? Ava se sitnim mladicama koje se stvaraju u d? Epi? Ima pri bazi listova. Mogu se lako otrgnuti u aprilu i zasaditi u zemlju, prekriti plasti? Nom folijom i ostaviti na toplom mestu oko tri nedelje da bi se zakorenili. Roditeljska biljka nakon stvaranja ne odumire kao druge bromelije. . Doba cvetanja: leti. Cvetovi su malobrojni i retki i nisko smešteni,? Esto sakriveni pod listovima u sredini biljke. . Temperatura: zimi mo? E podneti 15°c, ali najbolje je 18°c. Najviša letnja temperatura mo? E biti 24°c. . Presa? Ivanje: biljke imaju mali korenov sistem, zato se uglavnom uzgajaju u malim posudama i ne zahtevaju? Esto presa? Ivanje. Ina? E mogu se zavezati za komad kore ili drveta. Dobro? E rasti ako se ne isuše. Pre nego što ih ve? Ete za stablo omotajte korenje mahovinom. . Razmno? Avanje: u prole? E iz mladica kao i sve bromelije. Mladice ne moraju imati korenje, a mogu jednostavno i otpasti sa biljke. Posadite ih u mešavinu komposta i oštrog peska u klijalištu pri 24°c ili u saksiju pokrivenu plasti? Nom folijom. Dr? Ite je na toplom mestu i svakog dana skinite foliju pet minuta. Kad po? Nu rasti, presadite ih zasebno u male saksije. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ovi kaktusi su loptastog oblika. Cvetovi koji su veliki u pore? Enju sa malim telom kaktusa, su prelepih boja: crveni,? Uti, beli, svetloljubi? Asti, veoma lepo mirišu i obi? No se javljaju no? U. Echinopsis kaktus voli sun? Ano mesto i prijaju mu visoke letnje temperature. Tokom leta treba ga veoma malo zalivati, a zimi ga ne treba uopšte zalivati. Uz ovakvu negu i sve? Vazduh zimi sa tim biljkama ne? Ete imati problema. Razmno? Ava se iz semena. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     visoki plamenac je veoma omiljeno baštensko cve? E, trajnica koja bogato cveta. Postojbina mu je severna amerika. Srednje je visine, 70-80 cm, uspravne stabljike, bokorastog rasta. Listovi su jajastog oblika, na vrhu šiljasti. Kod nas se gaje mnoge vrste visokog floksa; cvetovi su raznih nijansi ru? I? Aste boje, ponekad i boje ciklame, a otvaraju se tokom leta, u mo? Nim grozdastim cvastima. U periodu cvetanja, ovaj floks je naro? Ito dekorativan. Odgovara mu vla? No stanište, blizu vode ili ono koje je izlo? Eno padavinama. Na jakom suncu plamenac oboli, brzo ga napadne plamenja? A. . Polo? Aj: najbolje se ose? A u polusenci, na izrazito sun? Ano mesto ga sadimo samo ako mu je obezbe? Ena vla? Na mikroklima. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Arum je latinsko ime, vodi poreklo od gr? Ke re? I aron, kako su se neke vrste zvale. Rod arum obuhvata 12 vrsta koje su rasprostranjene u ju? Noj i srednjoj evropi. Kod nas je poznat arum moculatum. Biljka ima krtolu spolja mrke boje, a iznutra bele boje. Listovi na duga? Kim drškama su kopljastog oblika i razvijaju se u prole? E do 40 cm visine. Cvetovi su jednopolni sakupljeni u cvast u obliku klipa, iz? Ije se osnove razvija jedan priperak, spatha, koji u obliku fišeka obuhvata cvast. Priperak je bele,? Ute ili crvenkaste boje. Cveta u maju. Plodovi su jarko crvene bobice. Zna? Ajna je za ure? Ivanje ve? Ih parkova kao prate? A vrsta. Koristi se i u medicini. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     još u starom veku u zemljama bliskog istoka i mediterana, poznata je ru? Ina vodica, koja se dobija potapanjem ru? Inih latica u vodu. U desetom veku arabljani su destilovali ru? Ino ulje iz latica, a u persiji toga doba (od x do xvii veka) bile su najve? E na svetu površine pod ru? Ama namenjenih proizvodnji ru? Inog ulja. .     rosa damascena "trigintipetala" - ru? A koja je nastala kao rezultat narodne selekcije kroz milenijume, danas je osnovna vrsta od koje se destilacijom dobija ru? Ino ulje. To je ru? A visine oko 1,5 m sa ru? I? Astim punim cvetovima a ima i varijeteta sa svetlo crvenim cvetom. .     veoma je mirisna, jer u svojim laticama ima? Lezdice sa isparljivim skupocenium uljem. Ova ru? A je osetljiva na veliku hladno? U pa se zbog toga gaji u uslovima blage i umerene klime. .     destilacija se vrši u specijalnim kazanima. Najpre se dobija mirisna "ru? Ina voda", a njenim ponovnim destilisanjem izdvaja se ulje. Ovo ulje je veoma skupoceno i upotrebljava se kao osnovna sirovina za dobijanje najlepših mirisa, zatim kao lek u farmaciji. U? Istom obliku se retko upotrebljava, jer suviše intenzivno i sladunjavo miriše. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     kao lon? Anica stefanotis se naj? Eš? E uzgaja kao venac oko obru? A od? Ice. Pripada grupi mirisnih cvetnica. Da bi ponovo procvetao, zahteva veliku pa? Nju. U svojoj pradomovini, na ostrvu madagaskaru, stefanotis raste kao zimzelena povijuša. Po? Etkom 19 veka donesen je u evropu i odmah je pobudio veliko zanimanje. To nije nimalo? Udno jer se i danas ubraja me? U naše najlepše sobne biljke. .     tanke stabljike stefanotisa mogu biti duge i po nekoliko metara i ukoliko se ne oblikuju da rastu u vencu, potrebno im je osigurati oslonac za penjanje. Cvetovi? E se pojaviti od maja nadalje, a u staklenicima se mo? E ''prisiliti'' na cvetanje u bilo koje vreme odre? Enim postupcima i primenom vešta? Ke rasvete. .     od svih šesnaest vrsta iz porodice svilenica poreklom sa madagaskara i malajskog arhipelaga za nas je kao lon? Anica zanimljiv jedino stephanotis floribunda. Njegovi se cvetovi javljaju kao aksijalni paštici. Kako stefhanotis neprimerno zame? E pupoljke ve? Vrlo rano, va? No je da biljku dr? Ite na svetlom i hladnom mestu. Ako je potrebno stefanotis obrezati, obavite to za vreme presa? Ivanja u martu, ali imajte pritom na umu da? E znatnije skra? Ivanje dugih stabljika nu? No prouzrokovati znatno manji broj zametnutih cvetnih pupoljaka, dakle i siromašnije cvetanje. Iz tog razloga je bolje, isto kao i kod hoje (hoya carnosa) pojedine stare gran? Ice odrezati pri dnu, a mlade i cvetovima bogatije sa? Uvati. Ovo temeljito obrezivanje starijih biljaka obavite tako? E u prole? E. Ispravno prihranjivanje poboljša? E brzi rast mladih stabljika vrlo bogatih cvetovima. .    ? Esto se u stru? Noj literaturi mo? E pro? Itati da je uzgoj mladih biljaka zakorenjivanjem reznica vrlo jednostavan. To je tek delimi? No ta? No. Za tu svrhu ne smeju se upotrebiti premekane, zeljaste reznice, ve? Prošlogodišnje poludrvene. Osim toga, za uspešno zakorenjivanje je potrebna visoka i ujedna? Ena temperatura tla od 25°c pa i više. Ko to? Eli pokušati mora posudu sa reznicama prekriti staklom ili plasti? Nom folijom kako bi se odr? Ala visoka vla? Nost vazduha. Supstrat u posudi treba ravnomerno i stalno vla? Iti. ? Im se u prole? E pojave prvi izboji, biljku po? Nite obilno zalivati mekom i odstajalom vodom. Zalivanje smanjite tek u septembru, oktobru. Na hladnom staništu tokom zime biljku zalivajte veoma oskudno. Od marta do kraja jula prihranjujte svake dve nedelje. .     srefanotis je biljka dugog dana. Tra? I prozra? No i svetlo mesto zašti? Eno od direktnog sunca tokom letnjih vru? Ih podnevnih sati. Tokom zime mora biti na srazmerno hladnom mestu. Temperatura prostorije ne bi smela biti viša od 12 do 14°c, jer se pri višim temperaturama zametnuti cvetni pupoljci suše. Biljka se presa? Uje svake ili svake druge godine u martu. Najpogodnija je mešavina treseta, ilova? E i peska. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova vise? A i veoma lepa ukrasna sobna biljka je epifit, tj. Biljka koja? Ivi i raste na drugoj biljci. U svojoj postojbini, tropskoj americi,? Ivi u šupljinama stabla koja su ispunjena biljnim delovima u raspadanju. Raste u vidu vise? Eg slapa, pa je treba saditi u saksiju ili korpicu koja se u prostoriji obesi o zid. Za vreme cvetanja najbolje uspeva na temperaturi od 18 do 22°c. Smeštena na isto? Nom prozoru. Treba je zaštititi od jakog sunca. .     kolumneja cveta u februaru i martu veoma bogato, ali zahteva veoma dobru negu. Cvetovi su joj prelepi, vatrenocrvene boje. Za vreme cvetanja mora biti u toploj prostoriji. Njeni sitni maljavi listi? I ne podnose orošavanje. Zimi se odmara (to je period mirovanja kroz koji ona mora pro? I radi stvaranja novih pupoljaka) u prostoriji u kojoj je temperatura od 10 do 12°c i za to vreme se veoma malo zaliva. Po? Etkom februara treba je smestiti u topliju prostoriju koja joj odgovara, gde? E uskoro procvetati. Tada je treba obilno zalivati, ali uvek mlakom po mogu? Stvu mlakom vodom ili kišnicom. Ne podnosi prihranjivanje mineralnim? Ubrivima. Ako se na liš? U pojave sivkasto-tamne mrlje, posledica je zalivanja hladnom vodom. .     presa? Uje se svake tre? E ili? Etvrte godine u prole? E. Razmno? Ava se reznicama od mladih izdanaka od oko 10 cm du? Ine. Reznice se sade u saksiju napunjenu tresetnim peskom, u kojoj se brzo u? Ile. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     porodica kaktusa obuhvata preko stotinu raznih oblika. To su biljke sušnih predela i nemaju liš? A kao ostale biljke. U stabljici nagomilavaju rezervnu vodu, a njihovi listovi su se pretvorili u trnje, bodlje, dla? Ice, koje ih zašti? Uje od isparavanja i od? Ivotinja. Postojbina im je srednja i ju? Na amerika, ali ih ima i u zapadnoj americi, australiji, zapadnoj indiji. .     pre otkri? A amerike nije se znalo za kaktuse. Sada ih ima širom celog sveta. Njihovi oblici su raznoliki i? Udnovati. Pravi su mali je? Evi ili su bradavi? Asti, d? Bunasti, glavi? Asti, a neki li? E na klipove, korale,? Irake, zmijice, stubi? E, sun? Ere. Njihove bodlje specijalnih egzoti? Nih oblika, skromne potrebe, i lepota cveta? Ine ih veoma omiljenim sobnim biljkama. Kaktusi se najpravilnije neguju ako se izlo? E sun? Anoj strani i zalivaju samo onda kada im je zemlja sasvim suva. Zimi im treba dati umereno toplo i suvo mesto, mada neki kaktusi (opuntie) podnose i nešto ni? U temperaturu. Za vreme zimskog mirovanja kaktusi se gotovo i ne zalivaju. Polovinom maja, kada nastanu topliji dani kaktusi se iznose napolje, ali se prethodno moraju priviknuti na spoljni vazduh i ispo? Etka se pri? Uvati od jakog sunca i vetra, dok se malo ne aklimatizuju. Presa? Uju se svake tre? E ili? Etvrte godine posle precvetavanja, opet u saksijice ili dekorativne cvetne? Inijice. Zemlja za kaktuse treba da bude laka i rastesita sa 15% re? Nog peska i malo prašine od drvenog uglja. Razmno? Ava se semenom, reznicama ili izdancima koji se posle pa? Ljivog otkidanja od starog kaktusa pospe drvenim ugljem (prašinom) radi spre? Avanja truljenja, ostavi dva - tri dana da o? Iljak zaraste, pa se zasadi u zemlju izmešanu peskom. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     anri ruso (21. Maj 1844 -2. Septembar 1910) je bio francuski postimpresionisti? Ki slikar naivnog ili primitivnog smera. Poznat je i kao carinik po zanimanju, pa su ga zvali anri ruso carinik. Za vreme? Ivota su mu se rugali, a kasnije je prepoznat kao samouki genije? Iji rad je visoke umetni? Ke vrednosti. .     ro? En je u lavalu u dolini loare u porodici vodoinstalatera. Radio je kod jednog advokata i izu? Avao je prava. Me? Utim nakon jednog manjeg krivokletstva pobegao je u vojsku, u kojoj je slu? Io? Etiri godine po? Evši od 1863. Otac mu je umro iste godine kada se ruso o? Enio. Ruso se preselio 1868. U pariz, gde se zaposlio kao dr? Avni slu? Benik. Od 1871. Radi kao sakuplja? Poreza. Po? Eo je da slika kada je bio u? Etrdesetim, a kada je imao 49 godina penzionisao se da bi imao vremena za umetnost. Kasnije je? Esto svirao violinu po ulicama i radio druge sitne poslove, jer je imao relativno malu penziju. .     njegove najpoznatije slike prikazuju scene iz d? Ungle. Zanimljivo je da on nikad nije video d? Unglu. Obo? Avaoci njegovih slika su raširili neistinitu pri? U da je bio u francuskom ekspedicionom korpusu u meksiku. Ruso je inspiraciju dobijao iz ilustriranih knjiga i iz poseta botani? Koj bašti u parizu. Sretao je vojnike, koji su slu? Ili u meksiku i slušao je njihove pri? E. Kriti? Aru arsenu aleksandru je opisivao svoju opsednutnost kad bi pose? Ivao botani? Ku baštu. .     slikao je u slojevima. Zapo? Eo bi sa nebom u pozadini a završio bi sa? Ivotinjama ili ljudima u prednjem planu. Kiša na slici tigar na tropskoj oluji (iznena? En), naslikanoj 1891. Postignuta je na inovativan na? In sa tankim svetlosivim potezima boje du? Platna sa lakom ili glazurom. .     kada bi slikao ruso bi slikao najpre jednom bojom i njenim nijansama. Zatim bi krenuo na drugu boju. Na svakoj slici bi radio zna? Ajno mnogo vremena. Za slikanje je zbog finansijskih ograni? Enja koristio boje slabijeg kvaliteta. Na nekim delima na neka podru? Ja nije sprovodio korektnu tehni? Ku proceduru, pa mu se boja tu raspucala. .     rusov naizgled de? Ji stil dao je kriti? Arima povoda da se izruguju njegovu radu. Nije bio svestan da su establirani umetnici smatrali da on nije školovan za umetnika. Uzalud je nastojao da bude prihva? En. Mnogi posmatra? I su komentarisali da slika kao dete i da ne znaju šta radi, ali da rad pokazuje neku tehniku. .     od 1886. Izlagao je u salonu nezavisnih i iako njegov rad nije bio prikazivan na istaknutom mestu ipak je vremenom privla? Io više pa? Nje. Sliku tigar na tropskoj oluji (iznena? En) izlagao je 1891. I prvi put je dobio ozbiljnu kritiku, kada je mladi umetnik feliks valonton napisao "njegov tigar , koji iznena? Uje plen ne sme se propustiti. To je alfa i omega slikarstva". .     kada je pablo pikaso naleteo na ulici na jedan rusov rad, koji se prodavao kao platno preko koga? E neko drugi naslikati svoju sliku, pikaso je odmah prepoznao rusov talenat i odlu? Io je da ga vidi. Pikaso je 1908. Odr? Ao jedan banket u rusovu? Ast. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Endy worhol - cve? E , pl.   .     kurkuma ili u narodu poznata kao sijamska lala je egzoti? Na biljka iz porodice? Umbira sa tajlanda. Naj? Eš? E se mo? E na? I u ru? I? Astoj boji, ali postoje i tamnocrveni i beli primerci. .     cvetovi mogu da traju do 3 meseca u hladnim zimskim uslovima. Ova biljka ne mo? E da vam dugo traje zato što ostane bez listova i miruje od kasne jeseni do prole? A; tokom ovog perioda rizom mora da bude na suvom. Me? Utim, sijamsku lalu vredi gajiti zbog izuzetnih cvetova i visine koju dosti? E. Mo? Ete je smatrati i kratkotrajnom biljkom i baciti kada cvetovi izblede. . Svetlost: dok se cvetovi razvijaju, biljci je potrebno mnogo direktne svetlosti. Otvoreni cvetovi traju du? E u delimi? Nom hladu. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u velikoj britaniji se ova otporna višegodišnja biljka srednje-zelene boje sa jajolikim listovima upotrebljava još od tre? Eg veka za pravljenje sosa koji se poslu? Uje sa mesom. Biljka koja izraste 60 cm visoko, nosi cvatove sa malim, ljubi? Astim cvetovima koje je najbolje zakidati. U matru ili aprilu treba posaditi korenje metvice u posudu od 15 cm koji sadr? I kompost za lon? Anice. Dr? Ite ga na vanjskoj dasci prozora i zaštitite od direktnog sunca. Kad stabljika izraste visoka najmanje 8 cm , po? Nite je rezati, ali ne previše? Esto. Zaliva se obilno od prole? A do jeseni, a oskudno zimi. Presa? Uje se svakog prole? A. Razmno? Ava se reznicama u prole? E ili leti, a deljenjem korena pri presa? Ivanju. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     za setvu semenom uzimaju se saksije ili široki i plitki sudovi od zemlje,? Inijice, ili drveni sandu? I? I oko 6 do 8 cm visoki. Ovi sudovi moraju imati na dnu dovoljan broj rupica u me? Usobnoj udaljenosti od 10 do 15 cm za oticanje vode. Dno sudova se pokriva crep? I? Ima razlupanih saksija ili šljunkom, pa se na to naspe sloj zemlje debljine 5 do 7 cm. Ivica sudova ili sandu? I? A treba da bude 1 cm iznad površine zemlje. Za setvu treba pripremiti što rastresitiju humusnu zemlju. Najbolja je sasvim pregorela listovka izmešana sa peskom. Za sitno seme uzima se fino prosejani pesak, izmešan sa nešto listovke. Za krupno seme kome je potrebno du? E vremena za klijanje (na primer seme palme) uzima se fina drvena strugotina. Zemlja treba da bude umereno vla? Na, a njena površina ravna. Krupno seme se stavlja u zemlju pojedina? No u podjednakom razmaku. Sitno seme  (begonija, cinerarija, kalanhoja, gloksinija) izmeša se prethodno sa sitnim peskom, da bi se lakše u podjednakom razmaku moglo posejati. Zasejana površina se pokrije staklenom plo? Icom i malo pritisne da seme bolje prilegne uz zemlju. Potom se zasejana površina prekrije sitnom zemljom u sloju dovoljnim da se prekrije seme. Si? Ušno seme se ne pokriva zemljom ve? Se samo dašcicom ili staklenom plo? Om priljubi uza zemlju. .     posejano seme zaliva se mlakom vodom i pokriva staklenom plo? Om da vlaga ne ispari. Ali ovde treba biti veoma obraziv, jer bi jak mlaz vode mogao da istera seme iz sudova u koje je posejano. Tako? E treba voditi ra? Una da zemlja ima ujedna? Enu vlagu, da se klice ne bi osušile. .     sem vlage, za klijanje je potrebna i toplota, zbog? Ega se sudovi - sandu? I? I sa zasejanim semenom moraju dr? Ati na mestu gde je stalna toplota oko 15 do 18°c. Za vreme klijanja, pa i kasnije, mlade bilj? Ice treba redovno prskati, zasenjivati, tj. štititi od jakog sunca obi? Nim tankim papirom. .     najbolje je cve? E zalivati finom rosilicom i to uvek samo mlakom vodom. Zasejano seme se provetrava, tj. Staklo se dva do tri puta dnevno podi? E da se ne bi na usevu uhvatila plesan, kojoj prija stalna vla? Na toplota pod staklom. Ako se primeti najmanja plesan, odmah je treba odstraniti i na kratko vrema ukloniti staklo. .    ? Im se primeti da je seme po? Elo da ni? E uklanja se staklo i rasad se orosi. Mlade bilj? Ice ne treba dugo ostavljati u sudu gde su iznikle iz semena, jer bi mogle da istrule, ve? Kada se malo bolje o? Ile i porastu presa? Uju se u druge sudove, u sve? U zemlju i to u nešto ve? Em razmaku, da bi svaka bilj? Ica mogla da se razvija i napreduje. .     bilj? Ica se mora malo dublje zasaditi, do prvog listi? A, u razmaku od 1, 2 pa i 3 cm, što zavisi od vrste i veli? Ine biljke. Presa? Ene - pikirane bilj? Ice dobro se zaliju mlakom vodom pomo? U rosilice, stave na dovoljno svetlo mesto, ali ne i na sunce, od kojeg treba bilj? Ice zaklanjati obi? Nim belim papirom. Dalja briga je da zemlja bude stalno i ravnomerno vla? Na i da se, s vremena na vreme  (jedanput nedeljno), površina izme? U bilj? Ica prekopa štapi? Em, što omogu? Ava prolazak vazduha i spre? Ava stvaranje plesni. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ovaj svima poznat i omiljen cvetni grm nije potrebno posebno opisivati. Pripada porodici maslinki. Svake godine ljubitelji cve? A ve? Zimi nestrpljivo o? Ekuju prve procvetale grane jorgovana, koji? E na otvorenom procvetati tek u maju. .     jorgovan je vrlo rasprostranjen grm. Pojedine vrste odoma? Ene su u kini, a ostale uglavnom u aziji. Naš poznati vrtni jorgovan koji nas svako prole? E obraduje svojim mirisnim rascvetalim granama poti? E izvorno sa podru? Ja balkanskog poluostrva. U evropu je dospeo zaobilaznim putem preko turske, negde u drugoj polovini 16 veka. Dosta vremena je prošlo dok se uzgajiva? I nisu pozabavili jorgovanom. Otprilike 300 godina nakon što je prvi grm jorgovana donešen u be? , uspelo im je uzgojiti tek 25 razli? Itih sorti. .     danas postoji oko 900 sorti vrste syringa-vulgaris. Me? Utim u rasadnicima se mo? E nabaviti relativno mali broj sorti. Najve? I broj sorti jorgovana su oplemenjene sorte, pa se u rasadnicima naj? Eš? E nude one na kojima se ti postupci oplemenjivanja mogu najlakše sprovesti, a osim toga se poka? U i najotpornijima. Naziv je dobio od gr? Ke re? I syringa što zna? I lula, cev, frula što ukazuje na oblik cvetova i vulgaris - obi? An. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Anemone , sasa -? Umaric.   .     klivija, biljka staromodnog izgleda,? Esto se vi? Ala uz teške baršunaste zavese viktorijanskih salona. Me? Utim, to je izvanredna sobna biljka za savremeno ure? Enje, sa lepim uzanim listovima što se sjaje cele godine. Jedanput godišnje u rano prole? E, izbija stabljika sa krunom svetlo narand? Astih cvetova, sli? Nih trubicama, koji je odjednom preobraze iz prili? No obi? Ne biljke zelenih listova u egzoti? Nu tropsku lepoticu. .     cve? Ari su ukrštanjem dobili biljke sa cvetovima od svetlo? Ute do tamno narand? Aste boje. Kod nekih vrsta trubice su otvorenije nego kod drugih, ali varijeteti sa tim odlikama nemaju posebna imena. .     klivije se prodaju u prole? E i rano leto, sa pupoljcima koji se probijaju iz sredine biljke. Jednom nabavljen, posebno lep soj mo? Ete razmno? Avati deljenjem ili mladicama. .     biljke uzgojene iz semena ne daju uvek cvetove iste boje, kao billjka roditelj i mogu zna? Ajno odstupati u kvalitetu. Ako pustite da vaša biljka donese seme, time? Ete je verovatno spre? Iti u cvetanju naredne godine. Seme dobijeno kod ku? E posadite kada plod bude crven, a kupite ga? Im se na? E na tr? Ištu. . Doba cvetanja: po? Inje cvetati u februaru - martu. Nakon cvetanja, glavice treba odstraniti pre nego što donesu seme da bi biljka o? Uvala snagu. . Temperatura: rano zimi, dok miruje treba da bude na hladnom 7 - 10°c. Kako se pojavljuju cvetni pupoljci temperaturu treba povisiti do 15°c. Najviša letnja temperatura sme biti 21°c. . Voda: dok miruje, odr? Avajte je jedva vla? Nom zalivaju? I jednom u 14 dana. Slobodno zalivajte kada je biljka u fazi cvetanja i kad raste barem jednom nedeljno. . Presa? Ivanje: mlade biljke moraju se presa? Ivati svake godine u prole? E, odrasle biljke najbolje je da ostavite da miruju dokle god je mogu? E, ali zamenjujte gornji površinski sloj zemlje svake dve - tri godine. Pri presa? Ivanju pazite da ne oštetite mesnato korenje i ne presa? Ujte u velike posude. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     na ovaj na? In mogu se razmno? Avati begonija reks, afri? Ka ljubi? Ica, gesnerije, kalanhoje i druge biljke. Od begonija reks se uzima nešto stariji? Vrš? I list na kome se šiljastim no? Em preseku? Ilice - nervi tamo gde se razgranjavaju. List se polo? I na pesak tako da ga dodiruje celom svojom površinom sa donje strane. Da bi bolje prilegao, pri? Vrš? Uje se drvenim klincima ili kamen? I? Ima. Pesak treba da je stalno umereno vla? An, a list treba? Eš? E orositi. Temperatura mora biti 25°c do 28°c a vazduh vla? An. Ako se pojave znaci truljenja treba odmah natrule delove ise? I. . Od afri? Kih ljubi? Ica, gesnerije, kalanhoje i peperomije uzimaju se dobro razvijeni? Vrsti listovi sa malim delom peteljke, zasa? Uju u? Ist pesak ili vla? Nu peskovitu zemlju u saksiju za cve? E veli? Ine 10×10 cm, dobro zaliju i pokriju staklenom teglom. U takvu saksiju mogu se zasaditi 8 do 10 komada lisnih reznica. Na dnu lisne peteljke razvi? E se za 4 do 5 nedelja više malih biljaka. Kada one dovoljno porastu sade se u male saksije sa listovkom izmešanom sa dosta peska, pa postepeno presa? Uju u sve ve? E saksije i dalje neguju kao bilj? Ice od semena. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     biljka koja je kod nas poznata i pod nazivom naprstak ili besnik, vrsta je odoma? Ena u celoj evropi, koja joj je i postojbina. Digitalis je visok 100-150 cm, vitak je, sa prizemnom lisnom rozetom i nije dugog veka - traje dve godine - ali lako ni? E iz rasutog semena. Listovi su jajasti, hrapave površine. Duguljasti cvetovi su zvonastog oblika, ru? I? Asti, sa unutrašnje strane pegavi. Digitalis je veoma dekorativan ako se u grupama sadi kao dominantna ili kao pozadinska biljka, ali je isto tako lep u obliku malog cvetnog ostrva kada je soliter izme? U drve? A i? Bunova. Ako se dobro ose? A na staništu, podmla? Uje se ni? U? I iz semena precvetale biljke i stoga lako i "podivlja". . Zalivanje: uz redovno zalivanje, najlepši je na sve? Em zemljištu. . Tlo: naprstak sadimo u pomalo vla? Nu podlogu bogatu hranjivim materijama, sa dobrom drena? Om. Ne voli kre? No zemljište. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u imenu su sadr? Ane dve re? I: hemera=dan i kallos=lepota, što se odnosi na osobinu cveta da traje samo jedan dan. Biljke iz ovog roda vode poreklo iz ju? Ne evrope, azije i japana. Rod obuhvata oko 20 vrsta i bezbroj varijeteta. Rasprostranjeni su kao perenski zasadi na javnim zelenim površinama ili u ku? Nim vrtovima. .     podjednako dobro rastu na sun? Anim i suvim terenima, kao i na vla? Nim staništima. Naj? Eš? E se sade kraj vodenih površina, zatim u zajednici sa drugim perenama i šibljem. Sade se po 4-5 komada zajedno, kao soliteri, a efekat je još bolji ako se formiraju ve? E grupe-kolonije. .     razmno? Ava se setvom semena, tako da se za 2-3 godine dobije cvetaju? A biljka. Najbr? I na? In razmno? Avanja je deljenje bokora. Izvodi se u jesen ili prole? E. Odrasle visegodišnje biljke se povade i podele, paze? I da na svkom podeljenom delu ostane dovoljno korena i nadzemnog dela. Kod ponovne sadnje bokore zaliti, a korisno je i zaštititi ih od niskih temperatura i pripeke. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     eduar mane (23. Januar 1832. - 30. April 1883. ), bio je francuski slikar? Iji je rad inspirisao impresioniste, ali on sam je odbio da se svrsta u same okvire impresionizma. Njegov veliki uticaj na francusku umetnost i generalno na razvoj moderne umetnosti, formiran je zahvaljuju? I njegovom portretisanju svakodnevice, upotrebom jednostavnih i jasnih boja i? Ive slikarske tehnike. .     ro? En je u parizu, 23. Januara 1832. Bio je sin visokog zvani? Nika francuske vlade. Kako bi izbegao studije prava po o? Evoj? Elji, pobegao je na more. Potom je studirao u parizu kao u? Enik francuskog akademskog slikara tomasa kutura, i zatim posetio nema? Ku, italiju, holandiju, španiju i prou? Avao slike starih majstora. Holandski slikar frans hals, španski dijego velaskez i francisko de goja imali su presudnog uticaja na njegov stil. .     mane je po? Eo da slika svakodnevne subjekte,? Anrovski, kao što su bili portreti starih prosjaka, uli? Nih mangupa, ljudi u kafeima, ili scene španskih koridskih borbi. Usvojio je direktnu, smelu slikarsku tehniku u svom realisti? Nom tretmanu materije subjekta. Godine 1863. Njegova? Uvena slika "doru? Ak na travi" (danas se nalazi u muzeju d'orso u parizu), prikazana je u "salonu odba? Enih", novom izlo? Benom prostoru koji je otvorio napoleon iii, kao odgovor na protest umetnika koji su odbijeni u zvani? Nom salonu. Ovo maneovo platno koje portretiše piknik u šumi privuklo je momentalno ogromnu pa? Nju, ali je bukvalno bilo diskreditovano od strane kritike. Mane biva proglašen od strane mladih umetnika vo? Om, i postaje centralna figura u sporu izme? U akademskog slikarstva sa jedne, i buntovni? Ke umetni? Ke grupe iz tog vremena, sa druge strane. Mane ipak postaje priznat od strane zvani? Nog salona 1864. Godine, koji mu priznaje dve slike. .     francuski pisac emil zola je 1866. Godine dao vrlo pozitivne kritike maneove umetnosti u francuskom listu "figaro" i ubrzo je postao maneov bliski prijatelj. Ubrzo mu se pridru? Ila i grupa mladih francuskih impresionista - edgar dega, klod mone, ogist renoar, alfred sisli, kamij pisaro i pol sezan, koji su bili inspirisani maneovom umetnoš? U i koji je za uzvrat uticao na njih u upotrebi svetlijih boja i naglašavanju efekata svetlosti. Mane je slu? Io kao oficir u francuskoj vojsci od 1870 do 1871. Tokom francusko - pruskog rata. Umetni? Ko priznanje je dobio tek u kasnim godinama, kada su njegovi portreti postali izuzetno tra? Eni. Jedna od njegovih poslednjih slika izlo? Ena je u salonu 1882. I njegov stari prijatelj, koji je u to vreme bio ministar primenjenih umetnosti, dodelio mu je orden legije? Asti. Mane je umro u parizu 30. Aprila 1883. Godine. Ostavio je pored mnogobrojnih akvarela i pastela, 420 ulja na platnu. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     gibejum je bliski ro? Ak ''? Ivog kamena'' (lithops). Njegovo obele? Je su parovi listova gotovo kuglastog oblika, me? Usobno odvojeno samo pukotinom. Me? Utim kod pojedinih vrsta oblik pomalo odstupa od uobi? Ajenog. Kod nekih vrsta gibejuma parovi liš? A su više ili manje primetno rascepljeni. Izgledaju poput raspucalog kamenja. Rod je tako bogat oblicima, da ga delimo na razli? Ite sekcija. Na njihovim prirodnim staništima nalazimo naj? Eš? E cele rodove ovih sukulenata jedne pokraj drugih. Nasuprot ostalim biljkama, vegetaciono razdoblje vrsta gibeum zapo? Inje ujesen. Beli ili ljubi? Asti cvetovi pojavljuju se ili u jesenili u prole? E. Vretenasti koren omogu? Uje biljci da prona? E put do vode me? U kamenjem i u pukotinama stena. Uspešno se razmno? Ava setvom izme? U maja i septembra. Gibejumu je potrebna umerena vla? Nost zemlje, a u periodu mirovanja u kasno leto treba prestati sa zalivanjem,? Ak i ako listovi lagano uvenu. U razdoblju vegetacije povremeno ga treba prihraniti te? Nim gnojivom za kaktuse. Gibejum voli svetlo mesto, prvenstveno zimi, kada mu mo? Ete obezbediti i vešta? Ko osvetljenje. Temperatura zimi ne sme biti ni? A od 15°c. Presa? Uje se u prole? E u zemlju u koju se doda kvarcni pesak u razmeri 1:1. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     moris vlamenk (fr. Maurice de vlaminck) ro? En je 4. Aprila 1876. U parizu, bio je francuski slikar i grafi? Ar. .     godine 1905. Opredeljuje se za fovizam. U njegovim radovima nalazimo dinami? Ke linije u sna? Nim bojama koje je upotrebljavao direktno iz tube po ugledu na ranije foviste, ali ve? 1908. Godine napušta fovizam i priklanja se prvo impresionizmu a 1918. Ekspresionizmu. Od 1918. U njegovoj slikarskoj tehnici uo? Ljivo je poigravanje sa svetlo-tamnim kontrastima. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Endy worhol - cve? E , pl.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     za biljke u saksijama voda je od neprocenjive koristi, jer zemlji daje vlagu potrebnu za rastvaranje mineralnih soli koje biljkama slu? E kao hrana. Ali? Im je te vlage suviše, ona? Esto mo? E biti od velike štete za biljku. Zemlja u saksiji se brzo pokvari , postane kisela, sli? Na barskoj zemlji u kojoj mogu da rastu samo neke biljke, kao npr. Vodena palma, kala, adijantum, kokos palma. Navedene vrste? Ak tra? E da im u podlošku stalno stoji voda. Ve? Ina biljaka u saksijama od prevelike vlage u zemlji oboli od truljenja korena. Kod preteranog zalivanja pukotine se u zemlji kojom je napunjena saksija napune vodom i time se istisne iz njih vazduh tako potreban? Ilama. Suvišna voda koja se kod svakog zalivanja skuplja u podloški ili na dnu ukrasne saksije mora se posle dva sata ukloniti ukoliko je za to vreme nije upila prosušena zemlja. Nije svejedno u koje dana se zalivaju biljke. Najbolje je biljke zalivati ujutru, da bi do uve? E upile svu vodu i da bi se zemlja malo prosušila. Za vreme letnjih dana po potrebi zalivati i uve? E, ali nikako za vreme najja? E popodnevne? Ege, jer treba imati na umu da svako zalivanje rashla? Uje zemlju. .     teško je uopšteno govoriti o zalivanju sobnog cve? A. Za to je potrebno iskustvo, koje? E se uz malo pa? Nje ste? I i pre? I u naviku kad treba biljku zalivati i koja je koli? Ina vode potrebna pojedinoj biljci. Samo ta iskustva su, na? Alost? Esto dosta skupa, jer najviše cve? A u sobi propada zbog preteranog ili nedovoljnog zalivanja, a pored toga ima i drugih posledica kao: zastoj u rastu, izostalo cvetanje, zakr? Ljavanje itd. Pravilo je da se cve? E u stanu zaliva prema temperaturi prostorije u kojoj se nalazi, obilnije u toploj, dok ono u hladnoj prostoriji manje i re? E. .     kod zalivanja treba paziti na doba mirovanja - odmora kod pojedinih vrsta sobnih biljaka. Kao što ljudi ne mogu biti stalno na nogama, tako je i sobnim biljkama neophodan odmor. One moraju za vreme mirovanja da se odmore i da povrate snagu. .     ve? I broj sobnih biljaka poreklom je iz raznoraznih klimatskih podru? Ja. Zbog toga svaku biljku treba tretirati pojedina? No i voditi ra? Una o njenom ritmu porasta i mirovanja. Skoro svakoj vrsti potreban je neki sanatorijski tretman sa izvesnom dijetom, promenom vazduha i odsustvom optere? Ivanja. To prakti? No zna? I da treba sa zalivenjem prestati ili ga svesti na najmanju meru, odr? Avati ni? U temperaturu ili suv vazduh i naravno nikako prihranjivanje. Posle svakog perioda odmora izdanci? E ja? E terati, a njihovi cvetovi bi? E brojniji i krupniji. .     mnogim sobnim biljkama ne mo? E se na? Alost, obezbediti klima njihove postojbine. Zbog toga neke egzoti? Ne biljke kod nas ne cvetaju. Ostaje nam jedino da se radujemo njihovim oblicima grana i lepom liš? U. To me? Utim ne zna? I da ne bi trebalo da im se u našoj sredini omogu? I odmor posle naporne vegetacije, san u znaku regeneracije. Ve? Ina sobnih biljaka oseti potrebu za ovim snom onda kada je glavni izvor njihove vegetacije svetlo manje više iscrpljeno. što manje dnevnog svetla biljke primaju, to je manja njihova potreba za vodom. Od toga, naravno, ujedno zavisi i njihova potreba za hranjivim sastojcima. Ako bi se sobne biljke prihranjivale i za vreme odmora to bi zna? Ilo da se? Ele mobilisati one snage koje još nisu raspolo? Ive. Zahtevi sobnog bilja u pogledu toplote za vreme zimskog ili letnjeg odmora znatno su manji nego u vreme bujne vegetacije i cvetanja. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bambusi ,? To donose sre.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Anemone , sasa -? Umaric.   .     ova vrsa orhideja poti? E iz gvajane i cveta u jesen i idealna je za po? Etnike. Na peteljkama dugim 15 cm nalaze jedan do dva jarka, ru? I? Asto-ljubi? Asta cveta. Usna cveta je zagasite , crveno-ljubi? Aste boje sa uzdignutim? Utim prugama. Zahtevi kod odr? Avanjalelije patuljaste nisu veliki. Treba je zaštiti od jakog sunca, a da pritom ima dovoljno sun? Eve svetlosti. Prezimljuje pri temperaturi 13°c i tada je treba prozra? Ivati pri toplom vremenu. Zaliva se obilno u vreme rasta od aprila do maja, a oskudno od novembra do marta. Presa? Uje se i razmno? Ava kada novi koren po? Ne delovati pri staroj biljci. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u svojoj postojbini, peru i? Ile, datura poraste kao veliki d? Bun do 6 metara visok. Ima izvanredno lep, krupan, beo, mirisav, zvonolikast cvet, koji visi na ni? E. Rado se gaji i neguje zbog njegovog krupnog mirisavog cveta i zato što je veoma otporna biljka. Liš? E joj je srednje veli? Ine, tanko prozra? No, srcasto, gusto zbijeno sa maljavim peteljkama. Dr? I se na poluzaklonjenom mestu, da joj na jakom suncu ne bi listovi po? Uteli i otpali. Zahteva plodnu mešavinu zemlje. Preporu? Ljivo je da se preko leta svakih 14 dana prihranjuje te? Nim hranjivima. Prezimljuje najbolje u nezagrejanoj prostoriji, gde temperatura ne pada ispod 5°c. Razmno? Ava se u prole? E reznicama koje se lako i brzo u? Ile. Rado je napadaju razni paraziti naro? Ito lisne vaši, koje joj izbuše liš? E i tako postaje neugledna. Treba je? Eš? E pregledati i prskati nikotinolom ili ''etiolom''. U prole? E mogu se bujno razvijene biljke obrezati i presaditi u pove? I sud zbog jakog razvijenog korenovog sistema. Treba je obilno zalivati. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     kod ovog roda osnovu u nazivu polianthes? Ine gr? Ke re? I polios - beli? Ast i anthos - cvet, što bi zna? Ilo beli cvetovi. Ranije su se biljke ovog roda nazivale polianthus i ubrajale se u familiju amaryllidaceae. Rodovi agave, beschorneria, cordyline, dasylirion, dracaena, fureraea, sanseveria, yucca i polianthes, kao i još neki drugi rodovi, bili su svrstani u familiju agavaeae. .     tubaroze imaju mesnatu lukovicu iz koje prvo izbijaju duga? Ki i uzani listovi skupljeni u rozetu. Iz centralnog dela lukovice pojavljuje se cvetno stablo duga? Ko 60 do 100 cm koje se završava u retkoj i labavoj cvasti. Cvetovi su šestodelni, beli, a u otvaranju ne? No roze boje, jednostavni ili dupli. Miris je prijatan, veoma sna? An, opojan. .     ranije veoma omiljeno cve? E za tezanje ili kao saksijska kultura. U sadašnje vreme skoro iš? Ezla iz proizvodnje. Razmno? Ava se skidanjem podmlatka sa krupnih mati? Nih lukovica, što se radi u rano prole? E. Cvet donose samo krupne i zdrave lukovice, sa kojih su odstranjeni svi luk? I? I. Pošto su lukovice veoma osetljive na mrazeve, u prole? E , februara - marta meseca , sade se u saksije pre? Nika 12 - 13 cm i ispune hranjivom humusnom zemljom. Saksije se zatim smeštaju u leju ili neku drugu toplu prostoriju. Poterale biljke se maja meseca sade na otvorene površine ili kultiviraju dalje u saksiji. Cvetanje nastupa za 5 meseci. Da bi se produ? Io period cvetanja do jeseni, sadnja se mo? E vršiti u petnaestodnevnim razmacima. .     lukovice su sposobne smo jednom ds donesu cvet zbog? Ega ih treba odmah posle cvetanja odstraniti iz proizvodnje. Va? Enje se obavlja u jesen pre mrazeva, a prezimljavanje je sli? No kao kod kana. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     limun i narand? A gaje se na isti na? In. Njihova dnevna nega nije teška, ali je gajenje prili? No slo? Eno. Veliku pa? Nju zahteva pri presa? Ivanju, prezimljavanju i zalivanju. Limun i narand? A su zimzeleno drve? E ili d? Bunovi. Mnogi ljubitelji ih gaje u stanovima zbog plodova, a naro? Ito je limun dosta odoma? En i gaji se u posudama kao neka mala vo? Ka. Ima ih niskih oblika, poreklom su iz japana, izrastu 50 do 60 cm visoko i donose plodove. Leti im prija sun? Ano mesto napolju na terasi ili u bašti gde nema promaje, a gde ih treba izneti? Im nastane stalno toplo vreme. U doba vegetacije treba ih dosta zalivati, ali odviše vla? Nu zemlju ni tada ne podnose. Leti ih treba prihranjivati te? Nim hranjivima. Presa? Uje se svake tre? E ili? Etvrte godine u jaku i hranjivu zemlju sa dodatkom 15% re? Nog peska. Prilikom presa? Ivanja treba paziti da im se? Ile ne povrede i ne prirezuje se. Dr? E se obi? No u drvenim sanducima ili drvenim ba? Vicama, zbog jako razvijenog korenovog sistema. Liš? E limuna je ovalno, ko? Asto, tamno-zeleno i sjajno. Cvet im je bledo roza boje. Cveta u maju, a? Esto i u avgustu i širi veoma prijatan miris. Najbolje prezimljuje u svetloj prostoriji pri temperaturi 6 do 8°c. Od previše suvog vazduha otpadne mu list zimi. Razmno? Ava se semenom, ali se mora posle dve godine kalemiti. Limun pri pravilnoj nezi cveta i donosi plodove svake godine, koji potpuno sazrevaju za 9 meseci. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     pikirane bilj? Ice rastu sporo dok se ne u? Ile. Ali? Im dobiju tre? I ili? Etvrti listi? Po? Inju sve br? E da se razvijaju, pa ih treba ili ponovo na nešto ve? E rastojanje pikirati (na primer begonije, gloksinije, kalceolarije, primule i cinerarije) ili svaku bilj? Icu posebno posaditi u saksijicu. .     mnogi greše što za ovako malu bilj? Icu uzimaju preveliku saksiju. Zbog toga se zemlja koja nije nadohvat sitnim? Ilicama od suvišne vlage pokvari, ukisne, pa onda cela biljka propadne. Za prvo presa? Ivanje treba uzeti najmanje saksijice za cve? E,? Iji gornji otvor treba da ima u pre? Niku 6 ili 7 cm. Prilikom kasnijeg presa? Ivanja uzimaju se prema potrebi sve ve? E saksije. Biljku treba izvaditi sa korenom i grumenom zemlje i to tako što se ona potkopa prstom ili rakljastim štapi? Em i onda podigne. U pripremljenu saksijicu stavi se na dno, nad rupicom, crep? I? Od lomljenih saksija, a zatim, od prilike do jedne tre? Ine saksije stavi se zemlja, prema veli? Ini rasada. Biljka se postavlja tako da joj? Ilice budu u što pogodnijem polo? Aju, pa se oko njih sipa rastresita i umereno vla? Na zemlja. Saksijicu? Eš? E prodrmati da bi se zemlja izme? U i oko? Ilica što bolje slegla i najzad zemlju prstima oko samog struka biljke dobro pritisnuti. .     ne mo? E se ta? No re? I kad treba biljku presaditi u ve? U saksiju. Za svaku biljku pojedina? No to se mo? E lako utvrditi, ako se pregleda da li su joj? Ilice kroz zemlju prorasle. Ovakva biljka presa? Uje se zajedno sa grumenom zemlje. Posle presa? Ivanja biljku dobro zaliti da voda procuri kroz rupicu na dnu saksije. Kad se na površini zemlje uhvati pokorica treba je? Eš? E zašiljenim drvetom sasvim plitko prekopati. .     tako odgajene biljke treba još nekoliko puta presaditi. Biljke koje se? Bunasto razvijaju kao min? Ušice, muškatle, petunije i druge - potrebno je pincirati, tj. Otkinuti vršak mlade biljke da bi se prisilili ostali najviši pupovi na? Ivlje teranje izdanaka. Vršak se ne sme otkinuti mladoj palmi, fikusu, cinerariji i sli? Nom bilju koje se ne razgranjava. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     sobna jelkica je je poreklom iz australije. To je veoma lepa? Etinarska ukrasna biljka zbog njenog pravilnog i piramidalnog oblika. Na uspravnom stablašcu razvija pršljenaste eta? E sa 4 ili 5 gran? Ica, na kojima su tamno-zeleni igli? Asti listi? I. Kod nepravilne nege donje eta? E se lako suše i onda postaje neugledna. Treba joj dosta mesta i svetlosti sa svih strana, ali od jakog sunca se mora zakloniti. Tra? I nešto lakšu zemlju. Najpogodnije vreme za presa? Ivanje je kad je u porastu, tj. Za vreme vegetacije. Pri presa? Ivanju je veoma va? Na drena? A-odvod vode iz saksije. Zimi se mo? E dr? Ati i u nezagrejanoj prostoriji ali najbolje uspeva kada je u sobi temperatura od 6 do 10°c, a leti u blagoj poluhladovini napolju. Promaju i jako sun? Ano mesto ne podnosi. Leti je treba dosta zalivati, po dva puta dnevno i? Eš? E orošavati mlakom vodom, a zimi samo povremeno, jer je veoma osetljiva na veliku vlagu. .     razmno? Ava se semenom i reznicom, ali veoma teško. Zbog toga je najbolje nabaviti ve? Odgajenu biljku. Araukarije se ve? Inom uvoze odgajene iz belgije i holandije, gde ih specijalizovana vrtlarska preduze? A gaje na veliko. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     poti? E iz severne amerike, a kod nas se mogu nabaviti samo vrste nastale ukrštanjem sa aster novi-belgii. One, osim u beloj i plavoj boji cvetaju u najrazli? Itijim nijansama ru? I? Aste i ljubi? Aste boje. Zavisno od vrste, jastu? Asti zvezdan je visok 15-45 cm. Puzavog je korena, uspravnih stabljika, duguljastih i kopljastih listova. Na cvetnim stabljikama? Ija du? Ina zavisi od vrste, skupljeni u cvasti, otvaraju se mnogobrojni gnezdasti cvetovi, sjajni, raznih? Ivih boja. Nezaobilazna je dekorativna trajnica raskošne lepote koja ukrašava naše bašte u kasno leto ili u jesen, te se pri sadnji i planira za odgovaraju? E leje, ali isto tako je pogodna za ve? E kamenite bašte, ili za rubove leja sa trajnicama. Zbog kasnog cvetanja, treba da vodimo ra? Una o tome da se jastu? Asti zvezdan posadi na mesto koje? E i u jesen biti sun? Ano, u protivnom? E cvetovi ostati u zametku. . Polo? Aj: biljka je kojoj odgovara izrazito sun? Ano mesto. Ako ne dobije dovoljno sunca, cvetanje? E kasniti ili u potpunosti izostati. . Period cvetanja: avgust, septembar, oktobar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     maj? Ina dušica je otporna, zimzelena, višegodišnja biljka koja narste oko 25 cm. Ne? Ni ljubi? Asti cvetovi otvaraju se u maju. T. X citriodorus je hibrid kome listovi mirišu na limun. U martu ili aprilu poseje se seme u vla? An kompost za setvu. Stavi se da klija u hladnu sobu gde ne smrzava. Presadnice treba svaku pojedina? No posaditi u saksiju od 8 cm. U kojoj se nalazi bilo koji odgovaraju? I kompost za lon? Anice. Dr? I se na sun? Anoj, vanjskoj prozorskoj dasci i obilno zaliva. Kasnije se presade u posudu od 13 do 15 cm. Sa obrezivanjem se po? Inje kada biljka dostigne visinu najmanje 8 cm. Presa? Uje se svakog prole? A. Razmno? Ava se deljenjem ili reznicama u leto ili u jesen. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . . Ciklama boja, je njen.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ven? Ani buket , ru? E i.   .     jastu? Asti plamenac ili daglasov floks je hibridna trajnica. Poznati su i omiljeni njegovi brojni varijeteti. Biljka je niska, naraste 5-10 cm, ali je bujna i širi se obrazuju? I gusti jastu? Asti tepih zatvorene površine. Listovi daglasovof plamenca su sitni, uski i šiljasti, ili su kopljastog oblika, ostaju zeleni i preko zime. Ovaj floks bogato cveta u kasnu jesen ili leti, a njegovi cvetovi su najrazli? Itijih nijansi ru? I? Aste i ljubi? Aste boje. Primena jastu? Astog floksa je višestruka - sadimo ga u kamenite bašte, u? Ardinjere, na strmine i padine, u fugu suvih zidova. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     prirodno stanište i postojbina fizostegije su vla? Na i plodna podru? Ja severne amerike. Naraste 60-100 cm, korenovo stablo joj je puze? E, stabljike uspravne. Listovi su duguljastog oblika, kopljasti, po obodu nazubljeni. Svoje ru? I? Aste zvonaste cvetove ova trajnica donosi u ven? I? Ima, u? Etiri reda. Fizostegiju sadimo u senoviti deo bašte, kao i pored vode. . Temperatura: ne razvija se u suvoj i toploj, bolje se ose? A u vla? Noj i toploj mikroklimi. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova meksi? Ka orhideja donosi zimi i u prole? E prelepe mirisme cvetove na 15 cm dugim stabljikama, koje rastu iz izbrazdanih i spljoštenih palu? Ica. Cvetovi sa? Utim krestama imaju bele latice i lapove boje nefrita sa zagasitocrvenim šarama. Likasta se dr? I u delomi? Nom hladu od aprila do maja, a zatim se stavlja na sun? Ano mesto. Zimska temperatura ne bi smela pasti ispod 13°c. Kad je toplo biljci treba obezbediti mnogo sve? Eg vazduha. Kompost treba odr? Avati vla? Nim od maja do septembra, tek toliko da se izbegne kvr? Enje palu? Ice. Presa? Uje se u prole? E u kompost sa ilova? Pm, tresetom. Razmno? Ava se deljenjem. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     najupadljivije cvetaju? E biljke u julu su lilium longiflorum, uskršnji ljiljan, jednostavan, beo i veoma mirišljav, tako? E rechsteineria leucotricha, kao i lepa penja? Ica allamanda cathartica sa? Utim cvetovima u obliku trube. U ovom mesecu cveta? E i ljubi? Astoplava browallia speciosa i achimenes longiflora sa bojama koje se kre? U od ru? I? Aste, crvene, ljubi? Aste i purpurne do? Ute. Travnata ophiopogon jaburan da? E svoje bele grozdove cvetova, a beloperone gutata svoje cvetove nalik na ra? I? E, koji? E potrajati do septembra. Bujna mimosa pudica, mimoza, koja se skupi? Im se dotakne, sada je u cvetu, ali cvetovi su, kao što se mo? E o? Ekivati, skromni. Sada se mogu posaditi dve izvanredne lukovice, amarillis belladona i nerine flexuosa i ne treba ih zalivati dok ne po? Nu rasti. Da bi dobili cvetove zimi, sada je dobro uzeti reznice nekih vrsta zonalnih pelargonium vrsta. Odre? Ite izdanke sa oko 6 listova upravo ispod? Lanka i osigurajte topao, dobro osvetljen polo? Aj. U jesen odre? Ite svaki preuranjen cvetni izbojak. U cvetu je browallia speciosa, ali sad se mo? E posejati njeno seme da biste imali cvetove zimi. Presadite sadnice vrste primula malacoides, koju ste posejali u prethodnom mesecu. Pazite da sve biljke imaju dovoljno vode i potrebnu zaštitu od sunca. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bambusi ,? To donose sre.   .     alojzija je poluotporan, uspravan listopadni? Bun. Zahteva osun? An polo? Aj i propusno zemljište. Biljke mogu da se odseku nakon mraza i obi? No poteraju ponovo. Razmno? Ava se mekim zelenim reznicama ili onim koje su donekle drvenaste. Listovi se beru tokom sezone rasta i upotrebljavaju se sve? I ili sušeni. Listovi imaju jak, sve? Limunast miris. Stavljaju se u biljne? Ajeve i slatkiše. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bambusi ,? To donose sre.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     šafran je biljni rod trajnica iz porodice perunika. U rodu ih ima stotinak vrsta. Kod nas raste oko petnaest vrsta šafrana. Iz lukovice rastu uski listovi, sli? Ni travi. Cvetovi su plavo-ljubi? Asti,? Uti, beli, i veliki. Svaki cvet ima tri duga crvena prašnika koji štr? E iznad cveta. Po tome se razlikuju od otrovnog jesenjeg mrazovca. Trodelni tu? Kov? Ig je intezivne? Ute boje i od njega se dobija za? In. Naraste do 15 cm. Poti? E iz sredozemlja, a najve? I uzgajiva? I su španija i indija. .     glasnik bogova hermes ranio je svog prijatelja, smrtnika krukosa. Tamo gde je pala kapljica njegove krvi izrastao je šafran. Re? „šafran“ dolazi iz arapskog jezika i zna? I „? Ut“. Poznavali su ga sumerci pre 5000 godina. Pominje ga i homer u ilijadi. Indijci su šafranom bojili ode? U na budinim skulpturama. Rimlajni su njime mirisali kupališta i javne dvorane. Plinije stariji napisao je da je šafran za? In koji se najviše falsifikuje. Arapi su podsticali gajenje šafrana u španiji. U srednjem veku smatrali su ga afrodizijakom. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     euforbija raste d? Bunasto u visinu do 80 cm. Liš? E je veliko, duguljasto, kopljasto-zaoštreno, celo ili use? Eno, tamno zeleno. Na kraju stabla pojavljuje se divan? Arko crven, ru? I? Ast,? Ut, kajsijasto oran? Cvet, opasan u vidu? Ipkaste kragna, tj. Cvetnih prilistaka sa 12 do 15 brakteja, a u sredini se nalaze sitni? U? Kasti cvetovi. Cveta zimi, u decembru i januaru. Za vreme cvetanja ne treba je sa postavljenog mesta premeštati jer to na nju nepovoljno uti? E, pa mo? E da odbaci cvet. Ova lepa biljka je u srodstvu sa mle? Ikama. .     dok euforbija cveta treba je dr? Ati u nešto hladnijoj prostoriji na temperaturi od 12 do 14°c, jer? E u toplijoj prostoriji brzo precvetati. Tra? I najsvetlije mesto (na prozoru) i toplo i vla? An vazduh. Kad precveta, odnosno kad joj brakteje otpadnu, biljka se mo? E premestiti u malo hladniju sobu, za koju je najpogodnija temperatura od 10 do 12°c. Tada prestaje zalivanje pa biljka odbacuje liš? E, što zna? I da nastupa mirovanje. U aprilu euforbiju treba presaditi u sve? U, hranjivu zemlju sa 15%? Istog re? Nog peska. Prilikom presa? Ivanja gran? Ice treba skratiti na 10 cm. Rane treba zaprašiti prašinom drvenog uglja ili spaliti zapaljenom sve? Om, kako mleko ne bi iscurilo. Jer, ako bi se dozvolilo da mleko iz biljke iste? E teško bi se postiglo ponovno cvetanje. .     presa? Enoj biljci treba obezbediti svetlost i toplo mesto, blizu prozora ili na prozoru a zalivati se mora s po? Etka oprezno. Kad po? Ne da isteruje nove izdanke treba je zalivati obilno, uvek mlakom vodom. Krajem juna mo? E se izneti napolje, u baštu na sun? Ano mesto. Pošto je biljka u punom rastu svakih 15 dana treba je prihranjivati. Do jeseni ona? E isterati sna? Ne izdanke. Pošto nastupe hladniji dani, tj. U septembru, treba biljku uneti u topliju prostoriju, na punu svetlost prozora. Euforbija je biljka kratkog dana, a to zna? I da cveta kad je dan kra? I od 12 sati. Ako se prostorija gde je biljka smeštena, osvetljava du? E od 12 sati, ne? E isterati cvetove. Prema tome, euforbija se mora dr? Ati u sobi gde je dan kra? I, sve dok se cvetovi ne razviju. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .      da li ste ikada gledali u zvezdu dugo vremena? Ako jeste tada ste primetili da zvezda nije samo jednostavna svetle? A ta? Ka na nebu. Me? Utim svetlost zvezda nije uvek ista. Ponekad je plava, ponekad je bela pa? Ak i roza. U sredini su zlataste a prema krajevima zatamljene. I nama se? Ini da nam kroz ovu svetlost zvezde šalju neke signale i? Ak preuzimaju neke poruke sa zemlje. Mo? Da zbog toga ponekad zvezde padaju sa neba. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ljubitelji cve? A koji ga gaje u svom stanu veoma? Esto? Ine krupne greške, a pri tome su? Ak uvereni da rade sve kako je najbolje. Mnoge su ciklame, primule, begonije, fikusi i druge biljke, na primer uginule od prevelike ''pa? Nje'' svog neumešnog vlasnika. Osnovna i naj? Eš? A greška je neumerenost, u prvom redu u zalivanju. Posledice ovog poga? Aju najte? E sobno saksijsko cve? E, koje je potpuno zavisno od ljudi. .     leti kada su biljke u punoj vegetaciji, kad nastanu vru? Ine i suv vazduh, cve? E u sobi u mnogim slu? Ajevima dobija premalo vode. Uku? Anima je tako? E vru? Ina, pa su malo i lenji, a onda dolaze i godišnji odmori, a tada se prozori zatvaraju, spuštaju roletne i odlaze na du? E vreme od ku? E. Ako je cve? E na balkonu ili terasi - ko bi baš za vreme najve? E? Ege izašao i brinuo se za njega? Ljudi se onda teše time da su biljke u prirodi izlo? Ene i gorim prilikama, pa im se ipak ništa ne dogodi. Ali ne treba nikad zaboraviti da je gajenje cve? A u saksiji vešta? Ki i nasilan metod. Zato se ne treba? Uditi ako biljka u sobi, i pored sve ''pa? Nje'', nije htela da napreduje, a kad se izbaci napolje, ona se tamo posle izvesnog vremena oporavi i veselo raste. To samo zna? I da je ova biljka u prirodi naišla na pogodnije uslove za svoj razvoj od onih koje je imala u sobi. .     zimi se ide u drugu krajnost. Napolju je ru? No i hladno vreme, ljudi su mnogo više kod ku? E i tada izra? Avaju ne? Nost prema svom cve? U putem prekomernog zalivanja. Me? Utim mnogim biljkama zimi je potrebno mirovanje, pa ne mogu da troše onoliko vode koliko dobijaju, zbog? Ega po? Inju da im trule? Ilice. Velika toplota izaziva bujan rast, ali su mlade gran? Ice i liš? E krti zbog nedostatka dovoljne svetlosti i sve? Eg vazduha, pa nisu otporni na razne šteto? Ine i bolesti. .     biljke su? Iva bi? A i sa njima se ne sme postupati kao sa nekom mašinom. Jer me? U biljkama ima znatnih razlika, kako individualnih, tako i u pogledu vrste i sorte i na to se mora bezuslovno obratiti pa? Nja. Biljka se ne? E nikad pridr? Avati ta? No odre? Enih pravila, ve? Se pravila moraju podešavati prema njima, prema njihovoj prirodi. A da bi cve? U, u skladu sa njihovom prirodom, pru? Ili pravilnu negu tokom zime, treba se pridr? Avati slede? Ih pravila:.     1. Odvojiti sve sobno cve? E u dve grupe: na cve? E koje ne podnosi preko zime velike temperature i na cve? E koje takve temperature podnose. Za hladne odnosno mlake prostorije su ve? Ina kaktusa, araukarija, sanseverija, ciklame, primule i amarilisi; za tople sobe su razne begonije, afri? Ke ljubi? Ice, asparagusi, filadendroni, palme i fikusi. .     2. I u toploj i u hladnoj prostoriji biljkama je potrebno što više svetlosti i dovoljno sve? Eg vazduha. To va? I i za podrume u kojima prezimljavaju olijanderi, hortenzije, min? Ušice i druge sli? Ne vrste. .     6. Nikad cve? E ne zalivati hladnom vodom. Temperatura vode treba da bude jednaka temperaturi prostorije. Preporu? Uje se da se posle svakog zalivanja napuni kantica vodom i ostavi u blizini cve? A do slede? Eg zalivanja, tako da vodu zagreje toplota vazduha oko cve? A. .     7. Biljke u hladnoj prostoriji treba zalivati re? E i mnogo manje nego one u toploj sobi. U redovno zagrejanoj sobi treba ih zalivati jednom nedeljno a u hladnoj sobi dovoljno je dva-tri puta mese? No. Veoma je teško odrediti šta zna? I mnogo, a šta malo zalivati i kada treba odnosno ne treba zalivati. Jedino se mo? E re? I da zemlja treba da bude malo vla? Na, što se mo? E najbolje utvrditi opipavanjem prstima ili po zvuku saksije; ako saksija odzvanja jasnim zvukom zna? I da je zemlja u njoj suva, a ako odzvanja prigušenim zvukom zemlja je mokra. .     8. Kada je vreme obla? No cve? E zalivati manje ili nikako, a kada je sun? Ano zalivati više. .     10. Prilikom zalivanja treba paziti da se voda ne sipa direktno na ''srce'' biljke, ve? Uz samu ivicu saksije. Ako prizemni listovi neke biljke prekrivaju zemlju moraju se drugom rukom pridignuti i ispod njih sipati vodu, jer baš ovakve biljke u sredini trule. .     11. Treba nastojati da i vazduh oko biljke bude, po mogu? Stvu, dovoljno vla? An. Suv vazduh pogoduje pojavi raznih šteto? Ina na cve? U, naro? Ito crvenog pauka. Zato je potrebno vazduh? Eš? E vla? Iti pomo? U raspršiva? A, a na pe? Ili radijatore stavljati posude sa vodom. U hladnoj prostoriji ne treba prskati i stvarati vla? An vazduh, a u toploj to treba? Initi? Eš? E. .     12. Biljkama prija? Isto? A, zato im treba? Eš? E oprati liš? E mlakom vodom.  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u decembru cvetaju dve prelepe vrste primula koje su izvsne biljke za ku? U ili hladan staklenik. Primula malocoides ima cvetove bele, crvene ili ljubi? Aste boje, u zavisnosti o kultivisanoj vrsti, a cvetovi vrste primula obconica imaju raspon boja od ru? I? Aste do purpurne i prodorno mirišu. Na? Alost, biljka ima dlakave listove na koje su neki ljudi veoma alergi? Ni. Obe vrste? E i dalje cvetati nekoliko meseci. Sad se pojavljuju i vise? I cvetovi lachenalia aloides,? Ija? Uta boja prelazi u crvenu i zelenu. Budu? I da su ku? Ne biljke? Est bo? I? Ni poklon, verovatno? Ete i vi u svom? Ivote dobiti svoj rhodendron simsii (azaleja). Euphorbia pulcherrima (poinzetia), cyclamen persicum i santpaulia ionantha (afri? Ka ljubi? Ica). Kako god bili oduševljeni što ste ih dobili, gledajte na njih sa nepoverenjem, dok ih ne pregledate zbog nametnika i bolesti. Ali kad zaklju? Ite da su spremni da se pridru? E vašoj zbirci, ponašajte se prema njima sa posebnom ljubavlju, jer im zimsko putovanje iz toplog rasadnika do cve? Ara i onda do vas nije baš nimalo koristilo. Rhodendron simsii (azaleja), koja? E biti bolji poklon za nekoliko nedelja kada napupa, ali ne procveta, me? U njima je naj? Udljivija. Ove se biljke moraju odr? Avati vla? Nima, ali ne mokrima i ne na previše toplom; zalivanje tvrdom vodom jedan je od na? Ina da ih ubijete. Cyclamen persicum zahteva temperaturu od oko 13°c i laganu vla? Nu atmosferu. Kada je zalivate , nastojte izbe? I zalivanje sredine listova. Vrsti roda erica ne smete dopustiti da se osuši (što se brzo dešava u maloj saksiji) ili? E uginuti, euphorbiy pulcherrima (poinzetia) treba temperaturu oko 18°c, a no? U nesšto ni? U. Saintpaulia ionantha treba svetlo i vla? Nu atmosferu. Senecio cruentus (cinerarija)? E dugo cvetati samo ako je po danu prohladno, oko 16°c i nešto hladnije po no? I. Veliko liš? E biljaka kao što su ficus, dracaena, croton i palme postaje zimi prljavo. O? Istite ga sa vremena na vreme. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     cvet narcisa dobio je ime po narcisu, lepom sinu boga kefisa i nimfe liriope. Bio je to mladi? Hladan na ljubav mnogih obo? Avateljki izazivaju? U tugu i smrt pojedinih, pa su bogovi odlu? Ili kazniti mladi? A: kada je na površini jezerca ugledao svoj lik zaljubio se u njega. Uzalud je pokušavao uhvatiti sliku na površini vode. Iz dana u dan je tu? No gledao u vodu, te je na kraju uvenuo od ljubavi a vodene nimfe su umesto mladi? A pronašle vezicu neobi? Nog cve? A, narcisa. Ovaj mit kao i ostali junaci koji su cve? U dali ime u? Inili su klasi? Ne mitove uvek? Ivim i inspirativnim. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     maj obiluje sa cvetovima koji? E potrajati celo leto,? Ak do jeseni. Me? U njima je divno obojena pelargonium x domesticum. Tu su tako? E pelargonijum crispum sa mirisom koji podse? A na balsam. Pelargonijum tomentosum, koji miriše na pepermint i svugde prisutna biljka calceolaris x herbeohybrida. Neke od vrsta begonia coccinea, ru? I? Asta begonia serratipetala i begonia semperflorens, sa kultiviranim podvstama koje mogu biti u svim nijansama od bele do tamnogrimizne boje, cveta? E do jeseni ako su u toplim uslovima. Ima još mnogo drugih biljaka. Sjajna callistemon speciosus (kalistemon), myrthus communis ''microphylla'', solanum capsicastrum, sparmannia africana, mirisne hoya bella i hoya carnosa, dugotrajna spathiphillum wallisii, stephanotis floribunda, koja cveta do po? Etka jeseni i streptocarpus x hybridus, koji cveta do oktobra i još du? E. Neke orhideje završavaju svoju cvetnu sezonu, ali veoma mirisna dugotrajna epidendrum prismatocarpum upravo po? Inje cvetati. Reznice se mogu uzeti od vrste abutilon, coleus, hoya bella, hoya carnosa i hydrangea. Reznice vrste zonalne pelargonium, koje su sada zakorenjene, da? E bogatstvo boja u kasno leto i jesen. Presadite vallota speciosa i odvojite i posadite mladice. U ovom mesecu mo? Ete razmno? Iti dve biljke koje imaju najbogatije obojene listove. Uzmite reznice listova vrste begonia rex. Odvojite zajedno sa petom izdanke koji su se pojavili nakon što ste oštro obrezali biljku euphorbia pulcerrima (poinzetija). Izdanci moraju biti dugi oko 8 cm. Zakorenite ih u grejanom klijalištu. Posejte seme vrste primula obconica i eucaptus globulus, modri gumijevac iz tasmanije, krajem meseca. Prestanite zalivati nerine flexuosa kad listovi po? Ute i ne zalivajte dok ne po? Ne rast pri kraju leta. U ovom mesecu presadite schlumbergera truncata, ali samo svake druge godine. Odre? Ite vrhove izdanaka solanum capsicastrum, kako bi dobio grmoliki rast. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova sitna orhideja, poreklom sa najviših planina tibeta do formoze, cveta? E obilno izme? U januara i maja. Boje latica kre? U se od bele do tamnoljubi? Asto-ru? I? Aste; bleda usna posuta je mrljama ciglaste, grimizno-ljubi? Aste ili? Ute boje. Zimi temperatura ovoj orhideji ne sme pasti ispod 4°c. Leti je treba zaštititi od direktnog sunca i obezbediti joj dosta sve? Eg vazduha. Od maja do septembra prihranjuje se jednom mese? No razre? Enim te? Nim hranjivom. Zemlju treba odr? Avati vla? Nom, a obustaviti zalivanje kad listovi po? Nu? Uteti. Presa? Uje se svake druge godine nakon cvetanja i tom prilikom se i razmno? Ava novim izbojcima. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     mark šagal (rus. ???? ????????? ?????? ; beloruski:????? ????????? ??????? , mojša zacharavi? šaha? A? ) je jevrejski slikar ro? En 7. Jul 1887. U belorusiji, tada deo sssra. A umro je 28. Marta 1985. U saint-paul (alpes-maritimes), francuska. Njegov pravac su mešavina modernog pokreta i impresionizma. .     ro? En je kao najstariji sin od devetoro dece koliko su ukupno imali njegovi roditelji. 1907. Je zapo? Eo studiranje u carskoj školi umetnosti u sankt peterburgu. Septembra 1909. U ku? I svoje prijateljice upoznaje belu rosenfild u koju se zaljubljuje. Posle studija ve? Po? Inje da privla? I pa? Nju i stvara ugled kada mu je maks vinaver osigurao sredstva kako bi se preselio u pariz (tada centar zbivanja u umetnosti), i tamo nastavio da radi. Sve zajedno sa pikasom, brakeom i ostalim kubistima po? Eli su da menjaju umetnost iz korena. šagal je tokom svojih pariskih godina po? Eo da upotrebljava moderne tehnike, iako nikad nije napustio svoj sopstveni stil koji je izgradio, i po kome je postao poznat. .     me? Utim 1914. , dok je bio u poseti rusiji, nastao je prvi svetski rat pa se više nije mogao vratiti. Godine 1915. ? Eni se belom rosenfild, svojom verenicom od 1909. , i nastavlja da veli? A njihovu ljubav u seriji svojih slika koje je nastavio da slika? Ak i posle njene smrti trideset godina posle. U me? Uvremenu pre? Ivljava rat. 1917. Postaje komesar za umetnost u vitebsku. šagalovo komesarstvo uskoro se loše završava, sva? Om sa drugim umetnicima, nakon? Ega odlazi u moskvu da bi radio u moskvi kao scenograf u pozorištu i podu? Avao ratnu siro? Ad. Napokon, 1922. Godine šagal, bela i njegova? Erka ida emigriraju iz sssr. U rusiji je bio osam godina. Godine 1923. šagal dobija narud? Binu od francuskog trgovca umetni? Kim delima ambrosea volarda da ilustruje ruski klasi? Ni roman, gogoljeve mrtve duše. šagalovi nalaze dom u francuskoj i mark posti? E novu slavu kao ilustrator u gvašu i bakropisu. Istovremeno nastavlja i svoju slikarsku karijeru. Slede? E godine bi? E mu veoma uspešne i sre? Ne, ispunjene radom i putovanjima, ali od tridesetih godina sve se menja usponom fašizma, što se odrazilo u šagalovim sumornim delima. .     godine 1937. šagal dobija francusko dr? Avljanstvo – koja biva poništeno po? Etkom drugog svetskog rata, kada francuska, pora? Ena od strane nema? Ke, biva podeljena izme? U nacista i kolaboracijskih vlasti. šagal kasno shvata svoj polo? Aj kao jevreja i kao umetnika kojeg su nacisti proglasili izopa? Enim. Biva uhapšen, ali sre? Om vrlo brzo pušten zahvaljuju? I ameri? Kom posredovanju pa tokom rata be? I u sad. .     u americi njegova? Ena bela se razboleva i ubrzo umire. šagal je neutešan. 1944 posle nekoliko godina ostvaruje novu vezu sa engleskinjom vird? Inijom hagard koja je trajala do 1952. U me? Uvremenu se 1948. Vratio u francusku, i zauvek se nastanio na jugu zemlje. Kasnije se? Eni sa valentinom brodski i sa njom ostaje do kraja? Ivota. Tokom svog? Ivota šagal se oprobao na svim slikarskim materijalima. Izra? Ivao je tapiserije, grafike, mozaike, vitra? E, skulpture i freske. šagal je uzimao inspiraciju iz starih beloruskih bajki, a radio je motive iz jevrejskih religijskih pri? A. Oko 1960-ih i 1970-ih, šagal prihvata i projekte koji su obuhvatali holove i zidine velikih zgrada? Ak oslikavaju? I par crkava. .     šagalov rad se mo? E svrstati u više kategorija. Mešao se sa avagardnim projektima, ali za njegov rad mešaju se razni pravci kao što su kubizam i fovizam. Bio je? Vrsto povezan sa pariskom školom i njihovim? Lanovima, uklju? Uju? I i umetnika pod imenom amadeo modiljani. . "u? Ivotu postoji samo jedna boja, samo jedna na umetni? Koj paleti, koja daje smisao i? Ivotu i umetnosti. To je boja ljubavi. ".  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Labelo ru? E, ljiljani i.   . Za naše cve? Arstvo je interesantna samo vrsta kniphofia uvaria koja je u našim uslovima otporna na mrazeve. Kniphofia voli suve i sun? Ane polo? Aje, a preko leta tra? I veoma mnogo vode. Na vla? Nim zemljištima strada preko zime od izmrzavanja. ? Esto se sadi u perenskim zasadima ili kao soliterna vrsta, jer odrasli primerci zauzimaju i do 1/2m.     njen veoma interesantan cvet se koristi i za rezanje. Biljke imaju mesnati rizom. Listovi su prizemni, uski,? Esto i do 1 metar duga? Ki, ko? Asti. Cvetno stablo je sna? No i mesnato, 80-100 cm, du? Ine i na vrhu nosi klasastu cvast, koja je sastavljena od mnoštva sitnih cvetova. Cvetovi u donjem cvastu su? Ute boje i vise nani? E, dok su u gornjem delu narand? Aste do crvene boje i horizontalno su postavljeni. Vrhovi 6 prašnika vire iz krunice cvetova. Plodnik je natcvetan. .     cveta od juna do septembra. Razmno? Avanje je vegetativno, deljenjem bokora u prole? E. Do kraja godine dobiju se krupne biljke pogodne za prodaju. Za vreme zime listovi izmrznu, zbog? Ega je u prole? E potrebno? Iš? Enje bokora od prošlogodišnjih listova. Korisno je bokore lako prekriti tankim slojem listovke ili slame, vode? I ra? Una da se taj zaštitni sloj u prole? E blagovremeno ukloni. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .      balsamina je poreklom iz afrike. Cveta skoro celu zimu na sun? Anom prozoru. Voli toplu prostoriju, ali ne i previše vla? An vazduh i prevelike saksije. Leti je treba smestiti na zaklonjeno mesto, jer ne podnosi direktno sunce. Ina? E je veoma otporna i skromna sobna biljka i lako se mno? I reznicom od starog korena i semena. Reznice se brzo u? Iljavaju. Njena stabljika kao i peteljka su vrlo so? Ne, krte sa zelenim i bakarnim liš? Em, a boja cveti? A mo? E biti bela, crvena, a naj? Eš? E je ru? I? Asta. Zimi se mora oprezno zalivati, jer brzo truli od prevelike vlage, kao i od nedovoljnog svetla i toplote. Za vreme rasta i cvetanja treba je redovno, svakih 10 dana prihranjivati vešta? Kim? Ubrivom. . Balsamini najbolje odgovara stalna sobna temperatura od 15 do 18°c, pošto je ona tropska biljka; ne podnosi ni? U temperaturu ispod 12°c. Tra? I manje saksije i laku zemlju. Presa? Uje se svake godine u prole? E. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova trajnica je visoka 70-80 cm, bokorastog je rasta, uspravne stabljike. Listovi su crvenkasto sme? E boje, kopljastog oblika. Crvena lobelija je veoma dekorativna, sadi se pored vode. . Period cvetanja: juli, avgust, septembar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Zaista sam prezadovoljna cinjenicom da se neko na tako obicnom coveku pristupacan ali i strucan i sistematican nacin bavi ovim temama koje sve vise okupiraju nase misli i nase vreme. Pomazete nam da razvijemo nas osecaj za estetiku i ljubav prema zivim bicima za koje mnogi od nas nisu odista ni bili svesni da su zaista ziva. Bilo bi narocito lepo ako bi se na vasim stranicama moglo videti i nesto vise o sredstvima za negu, uzgoj, oziljavanje biljaka kao i smernice o mestima gde se ona mogu najpre kupiti, jer nam ta vrsta informacija nije bas dostupna i najcesce su zastarele ,pa se moramo snalaziti putem raznih foruma. . Nisam znala do danas za vas sajt. Odusevili ste me. I ono sto je cilj, ostvarili ste - sigurno sledeci aranzman kupujem kod vas! Hvala na opisima cveca koje cu saditi u svojoj basti. Bitna su objasnjenja kad cvetaju i kako se odrzavaju zeljene vrste. Pozdrav. Novi sad.  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     pol sezan (ro? En je 19. Januara 1839. U eks an provans, francuska, umro je 22. Oktobara 1906. Isto tamo), bio je francuski slikar i crta? Koji reprezentuje prelaz izme? U impresionizma kraja 19. Veka i kubizma iz po? Etka 20. Veka. Bio je jedna od najzna? Ajnijih li? Nosti francuskog slikarstva koju danas svrstavamo u doba postimpresionizma. .     rodio se na jugu francuske u bogatoj i obrazovanoj porodici, kao vanbra? No dete prodavca šešira i k? Erke jednog zanatlije. Osnovna školu sv. Josipa bila je za sezana prvi kontakt sa obi? Nim svetom,? Ijiom je središnjom ta? Kom bio njegov otac - u me? Uvremenu ve? Uspešan bankar. Od 1952. Godine studira na gimnaziji i na internatu se pored drugih susre? E sa emilom zolom sa kojim je dugo godina prijatelj. .     1857. Godine se upisuje na besplatnu školu crtanja i tu se susre? E sa mnogim umetnicima. Maturirao je posle drugog pokušaja te iako ga interesuje muzika, literatura i slikarstvo, posle mature se upisuje na o? Evu? Elju na pravo koje nije voleo ali ne prestaje da poha? A školu crtanja. Njegov otac je platio da ne ide u vojsku. .     sezan je poha? Ao kurseve slikanja ali ipak nije primljen na školu lepih umetnosti u parizu i vra? A se ku? I. Od 1862. Godine kupuje atelje u parizu i? Ivi samo za slikarstvo i upoznaje se sa alfred sislejem, ogist renoarom i klod moneom, no na akademiji lepih umetnosti je ponovo odbijen. Kao 25 godišnji predla? E svoja dela za "salon" ali ih komisija koja je radila po konzervativnim principima akademizma nije prihvatila. Sli? Na odbijanja je do? Ivela i grupa ostalih impresionista i oni se trude da osnuju svoj vlastiti "salon". .     1886. Godine njegov otac se kona? No? Eni sa njegovom majkom i nakon toga odmah umire a sezan i njegove sestre se oboga? Uju. Sezan je sve više usamljen. 1895. Prodavac i skupla? Slika volard organizuje sezanovu prvu samostalnu izlo? Bu. Sezan i dalje? Ivi samo za svoju umetnost a 1897. Godine umire njegova majka. Sezan kupuje atelje u eks an provans i? Ivi u njemu samo sa svojom sluškinjom, jer izolaciju smatra za uslov svog rada. .     u svom delu je pre svega slikao pejsa? E, portrete i mrtve priroda. Prirodu nije predstavljao verno ve? Kroz igru svetlosti i senke daju? I mnogo pa? Nje na strukturu slike. Pejsa? E je pojednostavljavao na geometrijske oblike i upotrebljavao je neo? Ekivane senke i zbog toga ga mo? Emo smatrati prethodnikom kubizma. Njegovi likovi su bez pokreta i bez izraza i mimike. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u kini nalazimo korene isto? Nja? Kog na? Ina aran? Iranja cve? A. Cvetna umetnost reprezentuje u kini ve? Dugo vremena jedinstvenu kombinaciju ljudskoga duha i prirode. Prema istoriji u petom veku n. E, budizam se proširio u kini, zajedno sa obi? Ajem da se cvetni aran? Mani prinose bogovima. A nakon toga aran? Iranje cve? A je postalo hobi i pomodarstvo. Cvetni aran? Mani su koriš? Eni za proslave i za? Rtvenike. Cve? E je? Esto bilo aran? Irano u vazama i plitkim posudama ili u korpicama. Oba stila aran? Iranja su bila široko prihva? Ena. Zbog visokih standarda umetnosti keramike, aran? Iranje cve? A u vazama je tokom ching dinastije bilo prihva? Eno kao glavni stil. Cvetni aran? Mani su prvenstveno koriš? Eni zarad religioznih svrha. Aran? Iranje kao nezavisna forma umetnosti još nije bilo razvijeno. Cve? E je bilo personifikovano imalo je specijalan kvalitet i bilo je veoma cenjeno. Aran? Iranje cve? A je postalo vredno zbog biranja i kombinovanja materijala. Stil, zna? Aj i smisao su bili od visoke vrednosti. .     tokom zvani? Nih prilika, religioznih ceremonija, u hramovima i dr? Avnim institucijama, samo osobama sa veoma dobrim ukusom je bilo dozvoljeno da aran? Iraju cve? E. Zna? Aj, raskoš i simboli? No zna? Enje su bili od esencijalnog zna? Aja za dizajn. Zbog toga što je kineska cvetna umetnost naglašavala spiritualni sti, li? Ne estetske sklonosti kreatora su uvek bile od klju? Nog zna? Aja. .     dinastije swei i tang (589 do 906) su donele prosperitet i eru visoke kulture i komfornog? Ivota. Ljudi su cenili njihovo slobodno vreme i u? Ivanje u cve? U je imalo visok prioritet. Tokom nacionalnih praznika ljudi su slavili "ro? Endan sveg cve? A", što je kasnije postalo festival cve? A. Uzgajanje i aran? Iranje cve? A su postale popularne profesije. Tako se polako svrha aran? Iranja promenila od religiozne ka umetni? Koj. Knjige o cve? U iz tog doba nam ta? No pokazuju kojoj klasi pripada cve? E i koji su njihovi simboli i karakteristike. Cvetni aran? Mani su sa? Injavani u skladu sa tim pravilima. Tokom dinastije tang , lwo chiou, je predstavio devet principa aran? Iranja cveta bo? Ura, nacionalnog cveta tang dinastije. Tako? E se poznavanje materijala zna? Ajno pove? Alo. U to doba japanci su bili pod jakim uticajem kineske kulture i tokom šestog veka preuzimaju kineska pravila za aran? Iranje cve? A. .     nakon dinastije tang dolazi period ispunjen nasiljem, bolom i patnjama za mnoge (907 do 960). Kina je bila porobljena od strane plemi? A. Me? Utim tokom ovog perioda ipak dolazi do proboja kreativnosti na novu lestvicu. Umetnost se oslobodila tradicionalnih pravila i dosegnula je slobodu u kreativnosti. Aran? Iranje cve? A je dospelo u novu eru. Tako? E su se u cvetnoj umetnosti pojavile jednostavne posude, bokali, korpe i uzane vaze od bambusa. Misterija i atmosfera prirode kao i li? Nost cvetnog umetnika su imali veoma zna? Ajnu ulogu u aran? Iranju. Tokom ovog perioda ljudi su palili tamjane sa? Injene od razli? Itih vrsta cve? A zarad u? Ivanja u njihovim mirisima. A aran? Iranje cve? A je predstavljalo vizuelni u? Itak. Cve? E je bilo podeljeno u devet rangova i bilo je personifikovano. Nova pravila su donela odredbe o tome ko odr? Ava i neguje odre? Enu vrstu cve? A. Cvet šljive su negovali pustinjaci, ljiljan taoisti? Ki svešenici, cvet nara slu? Avke i bo? Ur mlade devojke. .     tokom sung dinastije (960 do 1276) haos se okon? Ao. Mir je doneo ljudima više mogu? Nosti za u? Ivanje u cve? U. Zbog toga što aran? Iranje cve? A više nije bila privilegija samo uglednih i zna? Ajnih , obi? Ni ljudi su tako? E u? Ivali u cve? U i po? Eli da ga aran? Iraju. Aran? Iranje sezonskog cve? A je postao trend i dobra navika. Mentalitet je uticao na na? In aran? Iranja cve? A. Artisti su ulagali njihovu ambiciju i volju u cve? E i u njihovr kreacije. Spoljni izgled je bio manje va? An i manje procenjivan nego unutrašnje zna? Enje. Tokom sung dinastije cvetna umetnost je trebala da bude ching (jasnost,? Isto? A). Glavni izra? Aj, struktura i ideja su bili ching. Rezultat je bio shu, što zna? I izolacija. Aran? Iranje cve? A je bilo okarakterisano velikim obimom. I tako? E bogatim formama, bojama i preciznom strukturom. U literaturi o fan villa od fan tacheng, mo? E se pro? Itati da cvet šljive nadmašuje u eleganciji. U aran? Manima naglašen je tanki i horizontalni efekat. Gran? Ice sa svega nekoliko cvetova su bile odabirane zarad ove namene. Cve? E je dobilo simboli? Ko zna? Enje povezano sa ose? Anjima i raspolo? Enjem ljudi, kao što je tuga, radost ili sre? A i td. Zbog ovoga bilo je mogu? E da se komunicira izme? U prirode i ljudskoga uma. Dr? A? I cve? A sa 31 rupom su omogu? Avali da se cve? E lako postavi u odgovaraju? U poziciju. Sung ljudi su stavljali njihove aran? Mane veoma precizno na stalke ili stolove. .     chu yuan-chang je proterao mongole iz kine i osnovao dinastiju ming ( 1368 do 1643). Tada je u kini po? Ela nova era obnove literarnosti i umetnosti. Aran? Iranje cve? A sada ponovo izra? Ava misao o lepoti. Tako? E sve više i više postaju popularni aran? Mani u vazama. Gran? Ice bora i gran? Ice šljive bile su naj? Eš? E zastupljene u aran? Manima. One su simbolizovale plemenite osobine ljudi. Aran? Iranje je bilo privilegija samo najimu? Nijih i obrazovanijih. Tokom dinastije ming ljudi su obra? Ali pa? Nju na slobodu misli koju su izra? Avali u svojim kreacijama. ? Ak su i uticali na japanski stil. Japanski umetnik s'ho ya s'han lao je naslikao kineski cvetni aran? Man napravljen od strane knji? Evnika. U kini se tako? E prihvatio stil "raskošnog stalka". Kasnije u 15-om veku su japanci verovatno preuzeli ovaj stil "stalka" (rikka). Ali oni su to finalizirali mnogo preciznije u svim detaljima. Ljudi su u svojim aran? Manima nastojali da naprave kompozicije sa klasi? Nim balansom i elegantnoš? U, inspirisani lepotom prirode. Yuan huang - tao je krajem 16-og veka napisao knjigu, istorija vaza , koja detaljno opisuje teoriju kineskog aran? Iranja cve? A. Slavne škole su bile osnovane, kao što su yuan hung tao škola i hung tao škola. U tom periodu pojavio se i jedan va? An novi trend, kombinacija umetnosti ispijanja? Aja i divljenja cve? U. .     tokom ching dinastije (1644 do 1911) ljudi su uzgajali cve? E i biljke u? Upovima. Nega ku? Nog cve? A je postala popularnija od aran? Iranja cve? A. Zbog ovoga cvetna umetnost je izgubila svoju povezanost sa tradicijom iz prošlosti. Manchu-i koji nisu bili toliki varvari kao mongoli, nastavili su sa tradicionalnom kulturom. Cve? E je bilo personifikovano i povezano sa mitskim duhovima. Svaki cvet je bio zašti? En od strane sopstvenog boga. Svaki mesec je imao svoj specifi? Ni cvet kao predstavnika. Mnoge knjige o cve? U su napisane tokom ove ere. U jednoj od ovih knjiga (6 nezaboravnih poglavlja mog? Ivota) shen fu je rekao; "svega nekoliko cvetova bi bilo odabrano za aran? Man a za svaku vazu samo jedna podvrsta cve? A je bila podesna. " on ka? E da je veliki otvor na vazi bio prikladan, ali da cve? E mora biti vezano zajedno i da se ne sme naslanjati ili padati preko ivice vaze. On naglašava dobro rezanje i vezivanje cve? A. Kada se re? E mora se razmišljati o principima lepote. Tokom aran? Iranja treba savijati gran? Ice dok se ne postigne oblik koji je zadovoljavaju? I. Remek delo uvek sadr? I naredna 4 elementa; tanak, opušten, neobi? An i nejednak. .     u po? Etku ching dinastije aran? Iranje cve? A je bilo veoma popularno. Usled toga što su se okolnosti pogoršale, aran? Iranje cve? A je izgubilo svoju privla? Nost i znanje je iš? Ezlo. Puno godina kasnije, oko 1900, došlo je do obnavljanja cvetne umetnosti kada je ona nanovo predstavljena kini iz japana. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ru? E, nisu veliki probira? I u pogledu zemljišta ali to nezna? I da u zemljištu ne treba voditi ra? Una. Lepe i zdrave ru? E mogu obilno cvetati i biti zdrave i napredne samo na dobro pripremljenom po? Ubrenom, oceditom ali dovoljno vla? Nom zemljištu i na zemljištu koje se redovno okopava. .     ru? Ama najviše odgovaraju, sun? Ana do polusenovita i od vetra zašti? Ena mesta. Ne podnosi zasenu niti visok nivo podzemnih voda. Najbolje je sa pripremom zemljišta po? Eti ve? Krajem leta ili rano u jesen, na taj na? In što? E se zemljište dobro i duboko (oko 40 cm) prekopati ili izriljati uz dodatak izgorelog stajskog? Ubriva i mineralnok pk fosfornog - (kalijumovog)? Ubriva. ? Ubriva se dodaju kao rezerve hrane u zemljištu bez obzira na njegovu plodnost. .     neposredno pred sadnju ru? A, zemljište treba sitno isitniti, eventualno sa lakim ru? Nim valjkom povaljati. Kada je sve pripremljeno rupe za sadnju ne treba kopati duboko, dovoljno je da su oko 40 cm duboke i isto toliko široke (ukoliko zemljište prethodno nije moglo biti prekopano, rupe treba da za 20 cm budu dublje i šire). Nije dozvoljeno nikakvo dodavanje? Ubriva u rupu u sadnji jer to mo? E izazvati truljenje korena (od staljnjaka) ili o? Egline korena (od prejake koncentracije mineralnog? Ubriva). .     priprema sadnica se sastoji iz orezivanja korena i nadzemnog dela (izbojaka). Pri pripremi korena odstranjuju se sve obolele? Ile ošte? Ene se prekra? Uju do zdravog dela, a zdrave skra? Uju na 15 do 20 cm du? Ine. Orezivanje se vrši oštrim vo? Arskim makazama ili no? Em i to tako da presek bude ravan prema zemlji. Nadzemni deo, pri jesenjoj sadnji orezuje se veoma malo, odnosno ukljanjaju se samo slabe i ošte? Ene grane i gran? Ice a glavno orezivanje se vrši u prole? E. Prema tome, sadnice, zasa? Ene u jesen i one koje se pripremaju za sadnju u prole? E, orezuju se tako što se izbojci dobro prekrate. Ja? I se orezuju na tri do? Etiri okca (pupoljka), dok se slabiji prekra? Uju sasvim nisko na dva okca. .     ru? E se mogu saditi samo za vreme mirovanja vegetacije i to najbolje u jesen po prestanku vegetacije od kraja septembra do polovine novembra ili u prole? E? Im prestane pojava prole? Nih  mrazeva krajem marta. Kasnije sadnje nisu pogodne i treba ih izbegavati. Jesenjoj sadnji treba dati prednost nad prole? Nom. Bez obzira na stanje vla? Nosti zemljišta, posle sa? Enja treba izvršiti obilno zalivaneje. Posle upijanja vode, ostatak zemlje motikom i grabuljama pa? Ljivo prigrnuti oko nadzemnog dela biljke sve dotle dok se oko nje ne stvori humka koja ravnomerno pokriva izbojke za najmanje 10 cm. U prole? E zasa? Ene biljke, tako? E, se zagr? U, ali nešto slabije. U svakom slu? Aju, zagrtanje je veoma va? Na mera i nikako je ne treba izostaviti. Ovako zagrnute ru? E (zasa? Ene u jesen) u prole? E treba odgrnuti prilikom okopavanja i to postepeno od sredine marta do kraja aprila, dok se sadnice, zasa? Ene u prole? E isto tako postepeno odgr? U na dvadeset do trideset dana posle sadnje. Najbolje je definitivno odgrtanje izvršiti za vreme obla? Nog, kišovitog vremena. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Medvedi? I, u? U? Kani u.   .      skoknuvši unapred kroz vreme mi znamo da je fleur-de-lis (stilizovani cvet irisa-amblem) kao konvencionalna forma datira iz ranijeg perioda nego što je njegova asocijacija sa kraljevima francuske. Postoje razli? Ite legende o tome kako je došlo do toga da iris predstavlja francusku monarhiju, ali se najviše njih vrti oko dva istorijska incidenta vremenski razdojenih periodom od 600 godina. Za kralja klovisa (clovis) se ka? E da je 496n. E. Napustio simbol 3? Abe na njegovom barjaku u korist fleur-de-lisa (stilizovan cvet irisa). Njegova hriš? Anska kraljica klotilda (clotilda) je dugo tra? Ila na? In da konvertuje njenog mu? A ali je uvek ignorisao njenu molbu. Me? Utim kada se suo? Io sa mo? Nom armijom alamana (alamanni), germanskih plemena opsedaju? I njegovo kraljevstvo, on je rekao svojoj? Eni da ako on dobije predstoje? U bitku prizna? E njenog boga kao najja? Eg i krsti? E se. On je pobedio i? Abe,? Iji simbolizam bi bilo veoma interesantno za saznati, su nestale. .      odgajan od strane egip? Ana i prema diroskideu (dioscorides) i grci i rimljani su koristili rizome u medicinske svrhe i u parfimeriji. Galus (pliny the elder) je pisao o gajenu irisa i napomenuo je da je najve? I izbor varijeteta dolazio sa silistrije (silistria) i pamflije (pamphylia). U mra? Nom veku charlemagne je zabele? Io kulturu irisa u francuskoj i da su ih arapi gajili u španiji. Cvet irisa je amblem firence (italija). U 19 veku u italiji , proizvodnja osušenih rizoma irisa je bila maltene glavna industrija. Troje ljudi su mogli da posade oko 5. 000 komada u jednom danu. Tri godine kasnije bi bivala? Etva, skinuta opna i bili bi sušeni na suncu. Oni su bili od najva? Nijeg zna? Aja za industriju parfema. Veliki deo toga je bio koriš? En od strane poznatih destilerija u firenci ali je odprilike 10. 000 tona tokom 1876 bilo izve? Eno u druge zemlje uklju? Uju? I i sjedinjene ameri? Ke dr? Ave. .      premda je iris prvenstveno bio cenjen zarad parfema , tako? E su imali veliki zna? Aj kao lek. Rizomi su bili lekovi primitivnim grcima? Ak i njihovim doktorima. Galus je napomenuo da bi iris trebalo da bude sakupljan samo od strane onih koji su? Edni. .      tokom mra? Nog srednjeg veka manastiri su? Uvali kao blago nekoliko kopija zapisa koji su bili skriveni od strane školovanih ljudi i odnešeni do konstantinopolja u vreme kada su takve knjige bile uništavane tokom pada rima. Jedna od njih je u kontinualnoj upotrebi sve do modernih vremena, to je bila.      od najranijih vremena parfemi su koriš? Eni kao ponuda bogovima. Koren irisa kada se baci na vatru daje veoma prijatan miris. Tako? E je imao kvalitet da poja? Ava mirise drugih mirišljavih supstanci, te je prema tome bio vredan kao fiksir. .      dugo vremena je koren irisa bio odgovoran za podnošljivost socijalnih interakcija. Koriš? En je kao parfem za lanenu tkaninu i pomenut je u popisu garderobe kralja edvarda iv. Nekoliko komadi? A osušenog korena irisa bi se stavilo u klju? Aju? U vodu zajedno sa ode? Om. U to vreme dame iz visokog društva su nosile pun? E visoke i po 60. Cm, koje su u? Vrš? Ivane mešavinom praha od irisovog korena( u svojstvu parfema), brašna ili skroba. Jedna od? Albi gladnih seljana u francuskoj je bila da previše brašna koje je njima trebalo za hranu odlazi na pravljenje frizura plemstva. .      francuska revolucija je dokraj? Ila modu napuderisane kose ne samo u francuskoj nego svugde širom evrope. Moderna hemija je eliminisala potrebu za irisom kao lekom u medicini i dolaskom sintetike je zamenjena neophodnost irisa za parfeme i kozmetiku. Sada je jednostavno jedan ornament u našim baštama, me? Utim više od 1000 godina slu? Io je? Ove? Anstvu prvo kao religiozni simbol a onda kao najva? Nija sporedna stvar na svetu. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     da li ste se ikad zapitali kako je nastala biserna ogrlica, sre? Onoša, koju pomno? Uvate u ukrašenoj kutiji za nakit. Mo? Da i jeste, ali verujemo da ste pred bisernim sjajem ubrzo zaboravili pitanje postavljeno u trenu i samo u? Ivaju? I posmatrali njihovu lepotu. Evo nekoliko re? I i o tome koliko je stvarno vremena prošlo kroz tu istu ve? Nost. .     biserna istorija po? Inje još u doba rima. Bogate rimljanke nosile su ih u kosi, na ode? I pa? Ak i na sandalama. Njihovi savremenici anti? Kog sveta, stari grci, smatrali su ih simbolom ljubavi, braka i sre? E. Obi? Aj darivanja biserne ogrlice na dan ven? Anja, koja se prenosi sa kolena na koleno, poti? E još od tih davnih klasi? Nih vremena. Prvom erom bisera istori? Ari smatraju doba otkri? A amerike. Naime, prvi darovi koje je kolumbo primio od domorodaca nakon dolaska na obale venecuele, upravo su niske sjajnih bisera. Dalekim morima kre? E talas biserne op? Injenosti do gospode na evropskim dvorovima, te do? Ivljava svoj vrhunac u doba renesanse. Biser postaje simbol prirodne lepote, velike jednostavnosti ali i nebrojenih mogu? Nosti ukrašavanja. Zbog njih su se prodavala imanja, osvajali ratovi, porobljavali narodi, ali kao što to biva u istoriji,? Ovek uvek? Udi za nedosti? Nim, a kad ideal postane lako ostvarljiv, prestaje i? Udnja. Na svetskoj izlo? Bi u parizu 1921. Pojavljuju se prvi vešta? Ki uzgajani biseri. Time postaju dostupni obi? Nim ljudima i ulaze u lako dostupnu modnu klasiku. .     skoro svaka mlada iz visokog društva nosi ogrlicu od bisera oko vrata, nosite je i vi. Ako vam ne pristaje uz odabranu haljinu, stavite je u torbicu ili na neko drugo skrovito ali vama blisko mesto i sre? A ne? E izostati. Kad pro? E ono što se vama? Ini kao kratak vremenski rok, a zapravo je mala ve? Nost u jednom ljudskom? Ivotu, pogleda? Ete taj isti bezvremenski sjaj i u jednom treptaju oka uz osmeh iz vašeg se? Anja i uspomena pru? Iti ogrlicu u ruku neke nove mlade. Zauvek u klasiku, odavde do ve? Nosti. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ovoj veoma lepoj i dekorativnoj sobnoj biljci je postojbina peru, a pripada porodici bromelija. Tra? I toplo i veoma svetlo mesto, pa joj zato najbolje odgovara mesto u zagrejanoj sobi u kojoj je temperatura 18 do 22°c. Od jakog sunca je treba zaštititi, ali ako je smeštena na isto? Nom prozoru ne treba je zasenjivati. Kao i sve bromelije tra? I dosta vazdušne vlage pa je treba par puta dnevno orošavati mlakom ustajalom vodom ili kišnicom. .     guzmanija cveta samo jedanput iz jednog lisnog levka, ali zato njen prelep cvet? Ivi pri pa? Ljivoj nezi godinu dana. Cvet je naj? Eš? E crvene boje i sli? An je nidularijumu. Za vreme cvetanja redovno se na podno? Ju mati? Ne biljke razvijaju mladi izdanci, te se tako na ovaj na? In mogu uvek uzgajati nove biljek. Kad ovi izdanci narastu u du? Ini oko 15 cm pa? Ljivo se sa? Ilicama odvoje od mati? Ne biljke i zasade u male saksijice. Preporu? Ljivo je da se zemlja u saksiji pokrije oko biljke sa malo vla? Ne mahovine, koju treba redovno kvasiti. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     asparagus je u evropu donešen iz zapadne afrike. Ovaj naš poznati asparagus je veoma lepa i omiljena sobna biljka, naro? Ito je pogodna za sandu? I? E u kombinaciji sa drugim letnjim cvetaju? Im biljkama na spoljnim prozorskim daskama, za balkone i vise? E korpice. Vi? A se svuda, kako u gradu, tako i na selu. U sobi voli mnogo svetlosti i temperaturu od 10 do 15°c. U povoljnim uslovima razvija se do 1 metar u širinu, a izdanci-gran? Ice dostignu i po dva-tri metra du? Ine. Cvet mu je neugledan, vrlo sitan, mirišljav, bele boje, a i njegovi crveni plodovi su veoma interesantni, ovalni, na vrhu malo povijeni, pa ga cvetovi i plodovi? Ine veoma dekorativnim u njegovim, gustim igli? Astim listi? Ima. Prilago? Ava se lako, pa se mo? E naviknuti i na jako sunce, na mestu gde mo? E slobodno širiti grane na sve strane. Voli? Esto prihranjivanje. Presa? Uje se svakog prole? A u ve? E saksije, zato što ima jako razgranate? Ile sa mnogo malih krtolica. Leti ga treba obilno zalivati i? Eš? E prskati ustajalom vodom, a zimi re? E, ali se ne sme dozvoliti da mu se zemlja u saksiji sasvim sasuši. Preporu? Uje se razmno? Avanje delenjem korena, jer? E se na taj na? In br? E dobiti nove i ja? E biljke, a mlade biljke se mogu od semena mno? Iti. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova veoma lepa i dekorativna sobna biljka penja? Ica u srodstvu je sa filadendronom. Postojbina je isto? Na indija i solomonska ostrva. Sindapsus treba smestiti na dobro osvetljeno mesto u sobi (ne mora na samom prozoru), ali ga od jakog sunca treba zaštititi. U nedovoljno osvetljenoj prostoriji mo? E da izgubi lepe šare na liš? U i ono postaje zeleno. Pored toga, ako biljka nema dovoljno svetla, rastojanja me? U listovima su ve? A. U sobi vrlo dobro podnosi suv vazduh, ali ga ponekad treba orošavati ustajalom vodom, a liš? E brisati vla? Nim sun? Erom. Sindapsus se vrlo lako gaji, vrlo brzo raste i ne treba ga mnogo zalivati. Zaliva se vrlo oprezno mekom vodom samo onda kad mu je gornji sloj zemlje u saksiji suv. Zbog njegovog brzog rasta nije preporu? Ljivo da se prihranjuje, sem ako je biljka iz bilo kog razloga zaostala u rastu. Dovoljno je da se zalije jedanput mese? No sa blagim rastvorom ''cvetala''. Od prekomernog prihranjivanja biljka gubi šare na liš? U. .     sindapsus ne zahteva? Esto presa? Ivanje. Presa? Uje se tek onda kada su? Ile sasvim prorasle i po? Ele da izbijaju iz saksije. Sade se u nešto ve? E saksije u laku i propusnu zemlju. Kod presa? Ivanja na dno saksije treba staviti dosta crepi? A ili sitnog šljunka, jer se time osigurava dobra drena? A, tj. Oticanje suvišne vode iz saksije. .     razmno? Ava se vrlo lako u prole? E reznicama. Reznice duga? Ke 10 do 15 cm seku se od vršnih ili postranih izdanaka i zasade odmah saksiju napunjenu tresetnim peskom. Saksije sa zasa? Enim reznicama treba dobro zaliti ustajalom vodom i smestiti ih u toplu i svetlu prostoriju. Kad se 3 do 4 nedelje u? Ile, zasaditi ih pojedina? No u male 8×8 cm saksijice i dalje gajiti kao ostale odrasle biljke. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ven? Ani buket , ru? E i.   . Stanislava i dragan su moderan mladi par sa puno stila koji su imali sklonost ka luksuznoj dekoraciji ven? Anja u kojoj dominiraju originalnost i elegancija. U? Ivala sam rade? I sa ovim mladim? Armantnim parom. Stanislava je za svoje bidermajere odabrala? Ampanj ru? E i bele orhideje. Na mladena? Kom stolu blistali su prelepi beli ljiljani, ne? Ne margarete i otmene orhideje aran? Irane u martini vazama. Celu cvetnu kompoziciju upotpunile su dekorativne sve? E i kristali na bordo organdinu. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . . Ciklama boja, je njen.   .     ova je familija orhideja rasprostranjena po celom svetu? Ak i u sibiru. Vrlo je interesantan sklop njenih cvetova: usna je naduvena i li? I na papu? Icu a dve donje latice koje rastu iz grla papu? Ice izgledaju kao dva lopara. Ve? I deo ovih biljaka obi? No uspeva zimi, u hladnijoj sobi, na temperaturi od 12 c. Boje ovih orhideja su vrlo razli? Ite. Cvet je u nekih? Isto zelen a kod drugih šaren. .     za gajenje u stanu preporu? Uju se ove vrste: c. Acaule, poreklom iz severne amerike. Ima ve? Inom po dva sede? A stabla, široka, ovalna, sa jakim nervima: snabdevena je runavim listom iz? Ije sredine raste nešto više stablo, na kome je samo jedan cvet. Usna u cvetu je naduvena, duga? Ka do 5 cm, bledo - ljubi? Asta, protkana tamnim? Ilicama, cveta u martu i u aprilu. .     ovo je vrlo lepa doma? A biljka, raste kod nas po vla? Nijim šumama. Ima uspravno, 20 do 25 visoko i maljavo stablo koje nosi jedan ili dva drškasta cveta. Cvet se sastoji od 4 tamne latice i jedne naduvene po malo spljoštene? Ute usnice. Liš? E je sveobuhvatno, ovalno, maljavo i nabrano. Cveta u martu i aprilu. .     ova vrsta rasprostranjena je u severnoj americi, severnoj rusiji i u sibiru. Ima? Isto bele, crvenim ta? Kicama osute cvetove. Usnica joj je nešto du? A od donjih latica, sa pomalo pljosnato otvorenim grli? Em. Cela biljka je visoka nekoliko santimetara. Pogodna je za gajenje u saksiji. .     raste u gustim šumama na zemlji i na drve? U ostrva bornea. Ova je biljka stvorena za gajenje u saksiji i u hladnijoj sobi na temperaturi do 10°c. Stablo je duga? Ko 50 do 100 cm i nosi 3 do 5 zelenkasto? Utih cvetova, išaranih purpurnim pegama i popre? Nim prugama. Liš? E je duga? Ko 30 do 35 cm i tamo-zeleno. Mo? E se gajiti preko zime i u hladnijoj sobi na temperaturi do 10°c. .     su u srodstvu sa cattleya-ma. Imaju vrlo krupne, izvanredno lepe svetlije cvetove. Ove vrste su stvorene za stan i obi? No uspevaju u sobi na umerenoj temperaturi: zimi cvetaju. L. Cinnabarima raste sasvim pri dnu stabla, na drve? U, u planinama brazila. Stablo mo? E biti uspravno ili povijeno, duga? Ko 30 do 35 cm. Sa? Etiri do sedam prelepih narand? Asto crvenih cvetova. Cveta u februaru i martu. Cvetovi (kod pravilne nege) traju 5 do 6 nedelja, liš? E je kopljasto, duga? Ko 10 do 15 cm. L. Albina, raste sa belim cvetom i crvenkasto-? U? Kastom usnicom. L. Harpophylla-u odlikuju prelepi narand? Asti cvetovi i usnica. .     ovoj vrsti je postojbina meksiko. Raste vrlo nisko i zbijeno. Mada ne cveta toliko kao njene srodnice ipak je jedna od najlepših vrsta u svojoj familiji. Nadzemne krtolice su dosta krupne, ponekad kao golubije jaje. Cvetovi su tako? E dosta krupni, svetli, široki 10 do 12 cm. Latice su srebrnasto-ljubi? Aste, a usnica crvenim pljoskama posuta i oivi? Ena roza ivicama, dok je sredina? Isto bela. U sobi je treba smestiti tako da preko cele godine bude blizu prozora. Ne škodi sunce. Obi? No cveta u maju a cvet se dugo dr? I. .     u ovoj familiji ima dve vrste koje se mogu uspešno gajiti u saksiji i preko zime u nešto hladnijoj sobi ako ima dovoljno vlage i vazduha. Pre svega dok raste. To su z. Tigrina i z. Naxillare koje cvetaju zimi. Rastu pri zemlji po dolinama brazila. Njihove krtole su ovalne, brazdaste, a liš? E je duga? Ko 25 cm, kopljasto, pri dnu nešto su? Eno, stablo je duga? Ko 25 cm i na njemu su cvetovi grozdasto pore? Ani. U cvetu su latice i lapice zelene, sa ve? Im tamno-crvenim pljoskama i prugama. Takva je i? Elenka, a usna je bela ili ljubi? Asta pri dnu išarana sitnim crvenim pegicama. Na jednoj stabljici ima po 8 do 15 listova. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     citrus sinensis je slatka narand? A. Citrus aurantium je kisela narand? A koja se upotrebljava za marmeladu. Semenka svake od ove dve vrste lako? E proklijati i razviti se u razgarato drvo, koje mo? E narasti u saksiji do visine od 120 cm. Cvet i plod retko se u ku? I razviju. U martu mesecu semenka se posadi u posudu pre? Nika 8 cm. Kaja sadr? I odgovaraju? I kompost za lon? Anice. Nakon toga stavi se da klija na temperaturi od 16°c. U prole? E i leto obilno se zaliva. Leti, za vreme vrelih dana treba je? Esto orošavati. Prezimljuje u hladnoj sobi u kojoj se ne smrzava i tada se oskudno zaliva. Biljku treba dr? Ati na jakoj svetlosti, a leti je treba zaštititi od jakog letnjeg sunca. Ako je potrebno u martu se obrezuje, a presa? Uje se svake druge godine. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Medvedi? I, u? U? Kani u.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     postojbina osnovne vrste ove trajnice je isto? Na strana kavkaza. Biljka je visoka 10-15 cm, bokorastog je rasta, poluizdignute lu? No povijene, polegle stabljike. Listovi su jajastog oblika, sede? I i sjajni. Cvetovi imaju oblik levka, plave su boje srednjeg intenziteta, u dnu? Ašice beli, sa prugama. Kavkaska lincura predstavlja specifi? An ukras u lejama sa trajnicama i u kamenitim baštama. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bidermajer sa ru? Ama, or.   .     ova tustika zadebljalog stabla ranije je bila poznata pod nazivom kleinia neriifolia (nerium - oleander). Poreklom je sa kanarskih ostrva. Na kraju dugih izboja, koji izgledaju kao da su posuti injem, nosi ''? Upave'' lisne? Uperke. Zadebljano stabalce i izboji ove biljke slu? E kao spremišta vode, što joj omogu? Uje pre? Ivljavanje sušnih vremenskih razdoblja u njenoj pradomovini. Na gornjem kraju stabalca stvara izboje poput pršljenastih izdanaka koji su obrasli sivozelenim uskim listovima du? Ine oko 12 cm. .     u doba mirovanja u kasno leto, jako smanjite zalivanje. U to doba biljka odbacuje brojne listove. Na tim mestima ostaju o? Iljci, koji tokom vremena stvaraju po stabljici i izbojima šare. Za vreme mirovanja, dok je biljka bez listova, gotovo potpuno izostavite zalivanje. Starije biljke mogu dosti? I visinu više od 1 metra. Potrebno je mnogo pa? Nje kako bi se ispunili svi njeni zahtevi u vezi sa negom. Prvenstveno je ovde re? O pogodnom mestu za prezimljavanje. Temperatura prostorije ne sme biti viša od 15°c. Tokom cele godine mogu se otkinuti pojedini izboji iz krošnje i utaknuti u mešavinu treseta i peska da se zakorene. Na taj se na? In mogu uzgojiti nove mlade biljke. .     senecio kleinia raste zimi. Njeno vreme mirovanja pada u kasno leto i jesen. U to vreme se zemlja u posudi treba dr? Ati suvom. Dobro je da se i u periodu vegetacije zemlja izme? U dva zalivanja potpuno osuši. U razdoblju rasta prihranjujte je svake dve do tri nedelje gnojivom za kaktuse. Svetlost je ovoj biljci nasušna potreba,? Ak i zimi. Leti je zaklonite od? Arkog podnevnog sunca. Zimi je dr? Ite u hladnijoj prostoriji, gde temperatura nije viša od 15°c. Mlade biljke rastu brzo i mora? Ete ih presaditi ve? Nakon godinu dana. Pomešajte zemlju za lon? Anice sa peskom. Starije biljke mo? Ete presa? Ivati svake dve do tri godine. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     premda je japan najpoznatiji u orjentalnom cvetnom dizajnu, ovaj tip cvetnog stila nije lako razumljiv bez prethodnog istra? Ivanja njegovih prete? A, centara umetnosti rane kine, koja je zasnovana na religioznim principima budizma, i koja postaje integralni deo kineskog? Ivota. Ovaj stil cvetne umetnosti je bio još više stimulisan razvojem keramike koja je proizvela porcelan i grn? Ariju koji su bili veli? Anstveni nastavak za smeštaj i upotpunjavanje cve? A koje su nosili. .     cve? E u kini je koriš? Eno za oltare, za doma? Instvo i tako? E kao li? Ni ukras. Nasuprot? Ivahnom koloritu evropskog dizajna, kineski stil je zasnovan na religioznim i zemaljskim osnovama (vezama), kao što je umetnost posmatranja praktikovana od strane velikog konfu? Ija, o? Uvanje? Ivota kako to u? I budizam, i cvetni simbolizam razvijen kroz vekove folklora. Premda je jednostavnost stvorena po idejama konfu? Ija, budizam postaje uticajniji tokom 4 i 5 veka , i velelepni cvetni aran? Mani su ukrašavali budisti? Ke hramove. .     tokom 6 veka n. E. , renomirani kineski slikar, umetni? Ki kriti? Ar i autor, hsieh no, objavio je? Lanak koji sadr? I 6 kanona, ili umetni? Kih principa koji se, izme? U ostalog, odnose na aran? Iranje cve? A. Neki od njih su još uvek osnova principa modernog aran? Iranja cve? A. .     pravila razli? Itih škola u umetnosti aran? Iranja cve? A u japanu danas još uvek po? Ivaju na 6 principa postavljenih u velikim kanonima hsieh hoa od pre 1500 godina. Tokom 6 veka, budizam je prešao u japan iz kine, zajedno sa kineskim jezikom i pismom, i predstavljao je novi visoko-evoulirani sistem aran? Iranja cve? A. Nekoliko visoko stilizovanih formi aran? Iranja cve? A razvijenih u japanu su rezultat ovoga. . Naziv rikkwa, što zna? I ''uspravno cve? E'', opisuje aran? Mane koji su reprodukcija onih koje su budisti? Ki sveštenici pravili za njihove hramove. Rani rikkwa stilovi su okarakterisani ogromnim vertikalnim simetri? Nim aran? Manima, napravljenim od liš? A i golog granja, kao i od cve? A. Visoka vertikalna forma kao što je drvo je? Esto koriš? Ena u centru dr? A? A kao osnova za dizajn. Ova vertikalna forma je nazvana ''shin'', i ona formira vertikalnu liniju aran? Mana. U ovim aran? Manima, dizajneri nastoje da portretišu scenu prirode. Tokom vremena, rikkwa aran? Mani postaju veoma ceremonijalni. . Ikebana u 7 veku, umetnost ikebane je stvorena pored grada kyoto, koriste? I kineska pravila aran? Iranja kao osnovu za ovu novu i razli? Itu formu dizajna. Ikebana je bazirana na principima dominacije, proporcije, balansa i ritma, da simbolizuje kontinuirane koncepte budizma. Naglašenost je na liniji i asimetriji, a ne na boji. Pored toga što je koriš? En na oltarima hramova, stil ikebana cvetnog aran? Erstva tako? E postaje popularan van religioznih okru? Enja. Forma ovog dizajna ima 3 elementa koji se sastoje od linija koje predstavljaju nebo,? Oveka i zemlju, svaka od njih fundamentalna u dizajnu. Mnogi tradicionalni japanski stilovi nastaju od rane ikebane nakon 15 veka, ali 3 elementa još uvek ostaju u svakom od novih stilova. U njima je forma, a ne boja, je najva? Nija. Primarna linija je najvišlja, i zove se "shin" što predstavlja nebo. Shin je naj? Eš? E graciozno- zavijeno-vertikalan, jedan do jedan i po puta visine cvetne posude i širine iste. Druga linija, koja predstavlja? Oveka se zove "soe", je veli? Ine dve tre? Ine do jedne polovine shin-a. Tre? A linija koja se naziva "tai" predstavlja zemlju i ona je jedna? Etvrtina do jedne tre? Ine veli? Ine shin-a, postavljena suprotno od soe-a , u horizontalnijoj poziciji. Cve? E za dopunu, koje se naziva nejime, se koristi da pove? E tri glavna elementa, u mnogim ikebana aran? Manima. Tri glavne šeme su nastale iz prve dvodimenzionalne stilizovane forme ikebane. Prva i najformalnija se zvala shin nazvana po prvom ikebana elementu. Shin aran? Mani koriste biljke ili cve? E u vertikalnim cve? Arskim posudama jer tako rastu u prirodi. Druga klasifikacija , koja je manje formalna se naziva cyo i koristi krivudaju? E graciozne linije peteljke u vertikalnim vazama tako? E, koje su nešto ni? E nego one koriš? Ene u shin dizajnima. Tre? I tip se zove so koji je još manje formalan i ima široke ugodne, mekane linije proizvedene silom savijenih cvetnih peteljki. Prema tome aran? Mani su više horizontalniji i niski i prave se u niskim posudama. . Nagierepremda su rikkwa i ikebana veoma formalne i klasi? Ne po konceptu, još jedna forma aran? Iranja cve? A nazvana nagiere postoji u isto vreme, koja je zna? Ajno više prirodna i neformalna u stilu od rikwa-e ili ikebane. Nagiere se praktikuje u nereligioznim krugovima, i raste po popularnosti zajedno sa dobro poznatom ''? Ajnom ceremonijom'', sa svojom naglašenoš? U u jednostavnosti. Nagiere aran? Mani se naj? Eš? E prave u vazama, a ne u niskim posudama, i njihova popularnost je rivalska sa ikebanom tokom perioda od 16 do 19 veka. Ovi aran? Mani se sastoje od peteljki koje formiraju linije koje se pru? Aju kosu u odnosu na vazu. . Moribanazapadni uticaj je odgovoran za razvoj moribane, koja je? Isto prirodna, i razvijena je zarad upotrebe u domovima sagra? Enim u zapadnja? Kom stilu, koriste? I izvorno cve? E zapadnog sveta. Cve? Arske posude mogu biti ili vertikalne ili niske, polo? Ene. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     nema ništa prijatnije od sve? Eg mirisa paradajza koji obasjan suncem zri na kuhinjskoj prozorskoj dasci. Iako? E paradajz podneti i temperaturu od 10°c bolje? E uspevati ako je znatno toplije. Treba mu osigurati obilje sun? Eve svetlosti i sve? Eg vazduha. Biljku treba podupreti sa štapi? Ima da se ne bi lomila pod teretom plodova. Tokom toplog vremena, zaliva se svaki dan. .     cvetove treba svaki dan lagano tuckati da bi se potpomoglo oprašivanje. Nakon što se plodovi zametnu, prihranjuje se svake nedelje te? Nim vešta? Kim gnojivom za paradajz. Treba obrezivati sve? Ute listove, a i postrane izbojke ako se ne uzgajaju bujni kultivisani varijeteti. Razmno? Ava se semenom pri temperaturi od 18°c. Presadnice treba saditi pojedina? No u posude od 8 cm, a zatim u saksije od 15 do 18 cm. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     postojbina osnovne vrste akvilegije kod nas poznate i pod nazivom pakujac je japan. Biljka je visoka 15-20 cm, bokorastog rasta, kitnjasta. Listovi su joj plavkastozeleni, okruglasti, sastavljeni iz dva ili tri dela. Vrhovi zvonoliko povijenih? Aši? Nih listi? A cvetova su krem bele boje , a njihova osnova i latice sa kratkim zakrivljenim mamuzama su plave boje. Japanski pakujac je veoma dekorativan u kamenitoj bašti, te u lejama sa trajnicama i u rubnim lejama. . Period cvetanja: maj, juni. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ascocanda princes mikasa,.   .     ova ukrasna biljka je veoma pogodna za police sa svojim dugim,travi sli? Nim zelenim i belo prugastim liš? Em. Pušta na ni? E duge tvrde izdanke sa sitnim belim cveti? Ima, koji se posle precvetavanja uklone, jer se na istim izdancima razvijaju mlade bilj? Ice sa vazdušnim? Ilicama , koje se kad porastu i oja? Aju mogu u prole? E ili leto otkinuti i zasaditi u male saksijice. Razmno? Ava se tako? E opreznim deljenjem jakih busena. Ima debele? Ile, vodene i razgranate u kojima sprema rezervu hrane i vode, pa se zbog toga mora? Eš? E presa? Ivati u ve? E saksije. Leti tra? I obilno zalivanje i redovno prihranjivanje. Ne voli jako sun? Ano mesto, pa je zato treba dr? Ati uvek u poluhladovini. Vrlo je otporna i skromna biljka i spada me? U one koje uspevaju u svakoj prostoriji gde ne smrzava. U hladnoj prostoriji se sasvim malo zaliva, a u tolijoj više. Tra? I plodnu klijališnu zemlju izmešanu sa ilova? Om i peskom. Postoji i šarenolisni hlorofitum koji je veoma dekorativan zbog svog prugastog belo-zelenog liš? A pa se i upotrebljava za dekoraciju po javnim mestima. Ne voli jako sunce. Veoma se lako razmno? Ava izdancima. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ascocanda princes mikasa,.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     osnovna vrsta udovi? Ice poti? E sa kavkaza, gde raste u vla? Nim šumama i na rubovima šuma. Visoka je 50-80 cm, stabljika joj nije razgranata i raste bokorasto. Prizemni listovi ove trajnice su kopljastog oblika, a stablji? Ni su perasto deljeni. Cvetovi u obliku? Aše su veliki, boje ljubi? Ice, gnezdasti. Dekorativni su još u fazi pupoljaka. Biljka je lepša ako redovno prihranjujemo zemljište na kojem raste. U periodu cvetanja uvele cvetove treba redovno otklanjati (rezanjem), tako? E se on produ? Iti. Sadimo je u leje sa trajnicama, te u ve? E i zašti? Ene kamenite bašte. . Tlo: udovi? Ica je biljka za zemljište koje je plodno, rastresito, sa dobrom drena? Om. U zemljištu kompaktnijeg sastava mo? E da istrune. . Period cvetanja: juni, juli, avgust, septembar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova biljka je dobila ime po botani? Aru, profesoru leonhardu fuchsu. Veoma je omiljena biljka. Listovi su joj srcasti, sitni i nazup? Ani. Kod nas je veoma rasprostranjena, jer se lako gaji. Min? Ušici leti prija otvoren prostor, bašta ili terasa, ali mora biti zaklonjena od jakog sunca. Zimi je bolje dr? Ati u nezagrejanoj sobi, da ne bi izbijali suviše tanki izbojci, koji postanu anemi? Ni i nesposobni da daju lep cvet u prole? E. U prole? E je prvo treba presaditi u sve? U jaku zemlju, dobro zaliti, staviti na prozor, dobro orezati (skratiti gran? Ice), da bi izrasli novi, ja? I izdanci. Fuksija, odnosno min? Ušica je vrlo pogodna za severnu stranu, gde sunce slabo dolazi. Treba je leti? Eš? E presa? Ivati i prihranjivati. Razmno? Ava se reznicama i lako se i brzo u? Iljava. Ne tra? I veliku saksiju. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Osnovna vrsta zebraste site raste na teritoriji evrope i azije. Biljka je visoka 80-100 cm, rizom joj je razgranat. Uspravne stabljike, koje su bez listova, prošarane su belim popre? Nim prugama, a na vrhu stabljika otvaraju se sme? E neupadljive cvasti. Specifi? An izgled ovoj biljci daju "zebraste" stabljike. Ona se dobro mo? E kombinovati sa drugim isto tako interesantnim biljkama koje vole vodu, mo? Da sa vrstama trajnica? Iji su listovi takvog oblika da su u oštrom kontrastu sa njenim uspravnim krutim stabljikama; to mogu da budu strelica ili vodena orhideja, ili perunika i rogoz, koji su po svom travastom habitusu sli? Ni zebrastoj siti. . Voda: mo? Varna je biljka, odgovara joj voda dubine 5-20 cm. . Period cvetanja: juni, juli, avgust. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Medvedi? I, u? U? Kani u.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     begonija vodi poreklo iz j. Amerike i indije. Begonija ima preko 1. 000 vrsta, i svake godine strani proizvo? A? I cve? A lansiraju nove varijetete sa izvanredno lepim bojama cveta i listova. Ve? Ina njih dobro uspeva u toploti i vla? Nom vazduhu. Neke vrste ne podnose direktno sunce, ali je za njihovo uspešno gajenje potrebna toplota, svetlost, rastresita, laka i uvek vla? Na zemlja. Begoniju rex doneo je u evropu, 1859. Godine švajcarac ghiestragt iz meksika. Ima divno šareno liš? E raznovrsnih boja - crvene, zelene, bele, srebrne i šarene. Cvet joj je sitan i neugledan. Veoma dobro napreduje samo tamo gde ima dovoljno vla? Nog vazduha i gde nije izlo? Ena jakom suncu. Kada se dobro razvije u povoljnim okolnostima liš? E joj je veliko, pa joj je potrebno i mnogo mesta. Zimi joj najbolje odgovara temperatura 16 do 18°c što zna? I da treba da bude uvek na toplom mestu. Leti je treba redovno obilno zalivati i svakih 15 dana prihranjivati. Ne treba je orošavati. Zimi je treba umereno zalivati, dr? Ati na suvom i svetlom mestu, ali ne na jakom suncu. .     presa? Uje se u martu ili aprilu u laku plodnu zemlju u koju se doda 15% peska. Saksije u koje se presa? Uje ne treba da su velike. Razmno? Ava se reznicama od zrelih listova. Kad se mlade bilj? Ice dobro u? Ile i razviju, posade se u saksijice u mešavinu zemlje. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova? Ilava indonezijska orhideja naraste 210 cm. Ima debele listove poput traka i do dvanaest bledih,? U? Kasto-ru? I? Astih, ru? I? Asto-ljubi? Astih cvetova sa neobi? Nim sme? Im mrljama. Vanda uspeva najbolje u velikoj vise? Oj korpici ili saksiji smeštenim u prostoriji gde zimska temperatura ne pada ispod 13°c. Treba je zaštiti od jakog sunca i obezbediti puno sve? Eg vazduha. Leti je treba obilno prskati mekom vodom ili kišnicom. Zemlju treba odr? Avati vla? Nom od marta do oktobra, a ostali deo godine treba da je gotovo suva. Prihranjuje se napola razre? Enim te? Nim gnojivom jednom mese? No od aprila do septembra. Presa? Uje se svake tre? E godine i tada se i razmno? Ava sa novim izbojcima. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Labelo ru? E, ljiljani i.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     biljku treba presaditi onda kada se utvrdi da joj je saksija postala pretesna, ili kada je hranjiva vrednost zemlje smanjena u tolikoj meri da se ne mo? E druga? Ije popraviti, ve? Samo presa? Ivanjem-dodavanjem sve? E plodne zemlje. To se mo? E najlakše ustanoviti kada se biljka zajedno sa grumenom zemlje izvadi iz saksije. Ako se ustanovi da su? Ile potpuno obrasle zemlju, tako da sadr? Inu saksije sa? Injava samo splet? Ila sa nešto malo zemlje na površini, zna? I da takvu biljku treba svakako presaditi u ve? I sud. Biljke koje ranije s prole? A kre? U treba presaditi ranije nego one koje kre? U kasnije. .     najbolje vreme za presa? Ivanje cve? A je odmah posle precvetavanja ili pre nego što po? Nu da izbijaju novi izdanci. Cvetaju? E biljke ne presa? Uju se za vreme cvetanja, jer nijedna biljka ne voli da se tada u nju dira. .     na svim biljkama zapa? A se svake godine naj? Ivlji period vegetacije (rastenja), posle kojeg dolazi period sasvim slabog rastenja ili opšteg mirovanja. Vegetacija cve? A u sobi po? Inje rano u prole? E, pa se radi toga naj? Eš? E u to doba i presa? Uje. Biljke kod kojih nekada ne dolazi do potpunog mirovanja vegetacije (na primer palme) mogu se presa? Ivati u svako doba godine, sem u doba cvetanja. .     biljke sa gomoljicom ili lukovicom sade se pli? E ili dublje u zemlju, zavisno od toga da li biljka razvija? Ilice ispod ili iznad gomoljice odnosno lukovice. Plitko se sade amarilisi, begonije, ciklame, lale, zumbuli i dr. .     posle presa? Ivanja biljka se uvek dobro zalije, najbolje finom prskalicom, tako da voda procuri kroz rupicu na dnu saksije. Zatim se smesti na svetlo, po mogu? Stvu na toplo mesto, zašti? Eno od jakog sunca i promaje. Presa? Enu biljku treba? Eš? E orositi prskalicom. Ovakvu biljku zalivati u prvo vreme oprezno, dok se po njenom izgledu ne zaklju? I da je stvorila nove? Ilice i da je po? Ela normalno da raste. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ascocanda princes mikasa,.   .     ime narcis poti? E od gr? Ke re? I narkao, što zna? I opiti, omamiti. Ne mo? E se sa sigurnoš? I tvrditi da li se mislilo na omamljuju? I miris ili na narkoti? Ko dejstvo alkoloida narcisina koji se nalazi u biljci. .     tokom vekova narcisi dobijaju u zna? Aju, ali se na dobijanju novih sorti radi samo amaterski. Tek krajem 18 veka stru? Njaci preuzimanju selekciju narcisa u svoje ruke. U tome prednja? E englezi i odmah zatim holan? Ani. .     kako se narcisi veoma lako me? Usobno ukrštaju, proizvedeno je preko 10000 razli? Itih sorti, no samo mali broj zadr? Ao u standardnoj proizvodnji. U engleskoj, royal horticultural society se bavi registrovanjem svih novih sorti narcisa i prema publikaciji udru? Enja iz 1965 godine opisao je preko 8000 sorti koje imaju zna? Aja za sadnju u vrtovima, za rezani cvet, za gajenje u saksiji ili u druge svrhe. .     na prvom mestu u gajenju narcisa nalazi se engleska, zatim holandija, danska i nema? Ka. U našoj zemlji cvetovi narcisa su u rano prole? E veoma tra? Eni, me? Utim proizvodnja nije ni velika ni organizovana. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Obradujte svoje voljene, prijatelje, ro? Ake sa lepim e-? Estitkama sa portala cve? Are "neven". . .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . ? Ute ru? E, izraz? Ivot.   .      po legendi je sveti boniface, engleski monah koji je organizovao hriš? Ansku crkvu u francuskoj i nema? Koj, naišao na grupu pagana koji su okru? Ivali veliko drvo hrast i spremali se da? Rtvuju dete bogu toru. Da bi zaustavio? Rtvovanje i spasao detetov? Ivot sveti boniface je sravnio drvo sa jednim sna? Nim udarcem njegove pesnice. Na njegovom mestu je izraslo malo jelino drvo. Svetac je rekao paganskim poklonicima da je jela drvo? Ivota. .     jedna druga legenda nam kazuje da je martin luter, osniva? Protestanske vere, hodao kroz šumu jedne bo? I? Ne no? I i da je bio zadivljen lepotom zvezda koje su sijale kroz grane uvek zelenog drve? A. On je posekao jedno malo drvo i poneo ga ku? I. Da bi ponovo stvorio do? Ivljaj lepote zvezdane svetlosti on je stavio sve? E na sve njene grane. Još jedna legenda nam govori o siromašnom šumaru koji je sreo izgubljeno i gladno dete na bo? I? No ve? E. On je dao detetu hranu i preno? Ište za tu no?. Slede? Eg jutra on je našao predivno svetlucaju? E drvo ispred njegove ku? E. Gladno dete je u stvari bio prerušeno hristovo dete. On je stvorio drvo da bi nagradio? Oveka za njegovo dobro? Instvo. .       poreklo bo? I? Nog drvceta se mo? E pratiti sve od anti? Kih rimljana koji su koji su tokom njihovih zimskih festivala dekorisali drve? E malim komadi? Ima metala. Neki ka? U da poreklo bo? I? Nog drvceta mo? E biti u pozorišnoj predstavi o raju. U srednjevekovna vremena najve? I broj ljudi nije umeo da? Ita i pozorišne predstave su se koristile da bi ih u? Ile lekcijama iz biblije, širom cele evrope. Pozorišna predstava o raju koja je prikazivala stvaranje? Oveka i progon adama i eve iz rajskih vrtova se izvodio svake godine 24 decembra. S obzirom da se izvodio u zimsko doba jabukovo drvo sa plodom se nije moglo prona? I tako da je napravljena zamena. Jelino drve? E je bilo oki? Eno jabukama i bilo koriš? Eno umesto jabukovog drve? A. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     odilon redon je francuski slikar i grafi? Ar. Ro? En je u bordou 12 aprila 184o godine, a umro je 16 jula 1916 godine u parizu. Savremenik impresionista, s kojima ga povezuje samo slobodan na? In koloristi? Kog izra? Avanja. .     redon evocira svet snova, slutnji i vizija. Bio je u? Enik grafi? Ara-vizionara berzdena, ali i sam je nesporno majstor crno belog. U njegovim delima ra? Enim ugljem ili bakrorezima, stalno je prisutna materija i neobi? Nost, kao i kasnije u slikama i pastelima. .     njegovo delo „kiklop“ mnogi smatraju uvodom u nadrealizam. Isto to? Ini i sa serijom litografija: u snu, no? , u? Ast goje i dr. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u prirodi ova ukrasna trava raste na vla? Nim livadama isto? Ne azije i australije. Kod nas je poznata i kao perjanka, ze? Ija gizdavka, prosenjak. Visoka je 80-90 cm, uspravnih stabljika, bujnog bokorastog rasta, uskih kopljstih listova. Zahvaljuju? I svom kitbjastom izgledu, deluje veoma dekorativno. Pune cvasti se sastoje od cvetnih metlica u obliku mekih klasova. Penisetum sadimo u leju sa trajnicama kao soliter ili u grupama, ali se isto tako izvanreno sla? E i sa trajnicama koje cvetaju u jesen. . Period cvetanja: avgust, septembar, oktobar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Labelo ru? E, ljiljani i.   .     afelandra raste u divljem stanju u meksiku, kolumbu i brazilu. Ova vrlo interesantna i dekorativna biljka ima oko 50 varijeteta. Kod nas je još dosta retka. Najpoznatija vrsta, koja se najviše gaji je aphelandra squarrosa, sa vrlo lepim i jako izra? Enim? Utim? Ilama na tamno-zelenim listovima,? Ija se osovina završava divnim? Utim cvetom. Da bi se ova lepa tropska biljka odr? Ala u sobi mora se pa? Ljivo i pravilno negovati. Najbolje uspeva u prostoriji ili zatvorenom prozoru gde ima dovoljno svetlosti, toplote i vla? Nog vazduha, pri sobnoj temperaturi od 16 do 20°c. Iako je za afelandru vrlo va? Na svetlost, ipak je treba zaštititi od direktnog, jakog sunca. Osim toga ona zahteva topao i vla? An vazduh. Pored toga, treba je bar dva puta dnevno orošavati i dva puta nedeljno vla? Nim sun? Erom brisati listove. Za vreme cvetanja mora se zalivati obilno, ali uvek samo mekom vodom u kojoj nema ni malo kre? A (najbolje kišnicom). U vreme vegetacije i cvetanja treba je svakih 15 dana prihranjivati. .     kad afelandra precveta, cvetnu stabljiku treba odse? I i pustiti biljku da se 5 do 6 nedelja odmara. Za vreme mirovanja mo? E se smestiti u nešto hladniju prostoriju (od 14 do 15° c), umereno zalivati - tek toliko da se grumen zemlje sasvim ne osuši. .     posle odr? Anog mirovanja mlade gran? Ice treba prekratiti na tri lista i presaditi u malo ve? U saksiju. Na dno saksije treba postaviti dosta crep? I? A od starih razlupanih saksija radi dobre drena? E. Tako presa? Enu biljku treba smestiti na dobro osvetljeno i toplo mesto i obilno je zalivati. Posle 4 do 5 nedelja, kad biljka dobro o? Ili, mo? E se otpo? Eti prihranjivanje. Prihranjivanje treba oprezno sprovoditi jer iskustvo je pokazalo da od prejakog prihranjivanja liš? E afelandre manje ili više nabubri, a time dosta gubi na lepoti. Nega i odr? Avanje afelendre je dosta slo? Eno i nije za po? Etnike. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ove obilno cvetaju? E kaktuse veoma je lako uzgajati, pa ih zato? Esto nalazimo u zbirkama ljubitelja kaktusa. Mogu se uzgajati i na prozorskoj dasci, samo ako im se zimi u doba mirovanja obezbedi sve? E mesto. Uzgaja se nekoliko vrsta, koje upadaju u o? I zbog velikih zakrivljenih središnjih bodlji. Hamatocactus setispinus je verovatno najpoznatija vrsta; ima 12-14 ''rebara'' te miomirisne? Ute cvetove sa crvenom sredinom. ? Ak i mlade biljke mogu obilno cvetati. Po mogu? Nosti trebalo bi ga uzgajati u plasti? Noj saksiji kako bi se smanjilo isušivanje grumena. Hamatocactus upeva na sun? Anom mestu, leti voli visoke temperature, a zimi mu prija sve? Ija temperatura. Tokom leta treba ga veoma malo zalivati, a zimi nimalo. Razmno? Ava se semenom. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . ? Ute ru? E, izraz? Ivot.   . Zdravo {recipient}, ja sam surfovao po web-u i do? Ao sam na ovaj internet sajt, za koji mislim da je interesantan, i po? Eleo sam da ti ka? Em za njega. Zove se {sitename} i ovde su neke od njihovih statistika. Slogan: {slogan} osnovani: {founded} registrovanih? Lanova: {users} ukupno posetilaca: {hits} mo? E? Ih posetiti na [url={url}]{url}[/url] srda? Ni pozdravi, {sender}.  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     porodici? Upavica pripadaju brojne vrste sukulentnih biljaka sa najve? Om sposobnoš? U prilago? Avanja sušnim staništima. Ove biljke poti? U uglavnom sa afri? Kog kontinenta. Ova brojna i oblicima raznovrsna skupina biljaka obuhvata oko 150 rodova sa više od 2000 vrsta. Njima pripadaju i neke biljke za koje ljubitelji bilja pokazuju veliko zanimanje, kao što je na primer, ''? Ivi kamen'' (lithops). Njegovi su listovi toliko sli? Ni kamenu, da ga? Ivotinje na njegovom staništu jednostavno ne prime? Uju i zbog toga ga ne jedu. Osim toga i bojom se potpuno prilagodio okolini, pa tako u svakom krajoliku rastu druga? Ije vrste u skladu sa bojom okoline. .     bogatstvo tonova se prote? E od ne? Nih sivo-sme? Ih, svetlo-sme? Ih, plavkastih, crvenkastih do zelenih. Kod ovih biljaka s razlogom se govori o mimikriji. I faucaria, zbog svog posebnog izgleda nazvana i ''tigrovo grlo'', pripada porodici? Upavica. Iako su ove biljke veoma razli? Ite oblikom rasta i strukturom listova, vrlo su sli? Ne po izgledu cvetova, koji su svilenkasto sjajni i? Arkih boja,? Ute, ljubi? Aste, ru? I? Aste i crvene. ? Esto veli? Inom nadilaze same biljke. Sve su ove zanimljive biljke prilago? Ene sušnim staništima svoje postojbine, afri? Kim pustinjama, gde su kišna razdoblja vrlo kratka, a koli? Ina vlage minimalna. U debelim listovima, koji su? Esto presvu? Eni bradavi? Astom, ko? Astom opnom koja sprema rezerve vode. Opna je? Esto prozirna, a koliko je to potrebno pokazuje se posle peš? Anih oluja. Ukoliko su male biljke zametene, tanka prozirna opna omogu? Uje im upijanja i slabašne svetlosti što prodire kroz sloj peska. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     maranta je biljka sa neobi? No krupnim ovalnim listovima koji su izme? U lisnih? Ila-nerava prema vrsti razli? Ito išarani pegavim mrljama koje mogu biti bele,? Ute, tamno-zelene, ili nešto slabije tamno crvene-bakarne boje. Ova dekorativna sobna biljka je vrlo lepa, ali i dosta osetljiva. Mladi listovi izbijaju uvijeni nalik na cigaru. Zahteva toplu i svetlu prostoriju u kojoj je sobna temperatura od 16 do 20°c, ali od direktnog sunca se mora zaštititi. Pored toga, treba joj obezbediti dovoljno vlage i vla? Nog vazduha. Treba, tako? E, nekoliko puta dnevno, ustajalom mlakom vodom orošavati listove ali sa finim raspršiva? Em. Zalivati je treba oprezno i umereno, jer od prevelike vlage mo? E da istruli korenov vrat i onda biljka ugine. Ovu osetljivu tropsku biljku treba stalno i preko leta dr? Ati u sobi na svetlom mestu, zašti? Enom od direktnog sunca. .     marantu treba svakog prole? A presaditi u novu hranjivu zemlju u koju je dodato 15% re? Nog peska. Sadi se u plitke saksije ili male cvetne? Inijice koje moraju na dnu imati otvor za odliv vode, na koji se prvo stavlja dovoljno crepi? A od starih razlupanih saksija ili šljunka, pa tek onda zemlja. Dok se ne u? Ile presa? Ene biljke treba dr? Ati na toplom, svetlom i zatvorenom mestu. Treba im obezbediti dovoljno vlage. .     razmno? Ava se od jula do prole? A deljenjem korena. Svaki deo korena mora imati? Ilice. Reznicama se razmno? Ava u prole? E. Reznice se uzimaju od vršnih izdanaka, koji se usade u vla? An pesak na toploti od 18 do 22°c. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bidermajer sa ru? Ama, or.   . ? Ute ru? E, izraz? Ivot.   .     kim (kimelj, kumen, kumin) je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Listovi su dvostruko rasperjani sa mnogo sitnih pršljenastih listi? A. Cveti? I su beli i ru? I? Asti. U štitastoj cvasti javljaju se sredinom leta. Plodovi su nepucavci. Raspadaju se na dva dela kada su zreli. Plodove? Esto nazivaju semenkama, što je pogrešno. Stabljika je? Etvorougaona i razgranata. Naraste od 30 do 100 cm. .     poti? E iz srednje evrope i azije, a gaji se u holandiji, nema? Koj, isto? Noevropskim zemljama i egiptu. Malo-pomalo nestaje sa naših livada jer se trava kosi pre nego što kim dozri, u drugoj godini. Kim je najstariji za? In u srednjoj evropi. Prona? En je u ostacima hrane iz kamenog doba i u egipatskim grobnicama. Nalazi se i u nekim prevodima biblije, ali zapravo, zbog greške u prevodu: naime, u bibliji se pominje kim, a trebalo bi da piše kumin. .     u šekspirovom "henriku? Etvrtom" falstafu je ponu? Ena "jabuka i jelo sa kimom". Tako drevna biljka morala je imati i magi? Ne kvalitete. Karlo veliki naredio je da se na carskim imanjima seje kim. Kim je štitio od veštica, smatralo se da aromati? Ni miris kima ne vole zli duhovi. Verovalo se da mo? E da spre? I rastanke, pa se stavljao u ljubavne napitke. Za za? In se upotrebljava plod. .     plodovi se beru pre nego što postanu sasvim zreli, jer je tada koli? Ina isparljivih ulja najve? A. Najbolji kim dolazi iz holandije. Miris je sna? An i poseban. Ukus je izrazit sa elementima ljutog i oporog. ? Esto se koristi u kulinarstvu. Iz plodova se dobija eteri? No ulje (oleum carvi), koje se upotrebljava u industriji likera i parfema. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     cinerarija se ubraja u najlepše sobno cve? E. Cveta u raznim pastelnim bojama od januara do maja. U evropu je doneta sa kanarskih ostrva. Listovi su joj veliki, zeleni, mekani i malo nareckani. Li? E mnogo na liš? E od krastavaca. Sa donje strane su sivi. Za vreme cvetanja mo? E se prihranjivati jednom nedeljno kompletnim te? Nim hranjivima. Razmno? Ava se semenom koje se seje u julu ili avgustu u klijališnu zemlju ili peskoviti kompost. Kad iznikne pikira se i presa? Uje bar dva do tri puta pre cvetanja. Uvek se dr? I na mestu zaklonjenom od sunca. U jesen se unosi na svetlost i hladnije mesto gde ne mrzne. Najbolje joj prija temperatura od 3 do 5°c. Ispod 2°c ugine. U toploj prostoriji uz obilnije zalivanje brzo procveta. Ne podnosi promaju, kao ni suv vazduh. Treba je prskati da je ne bi napale lisne vaši. Ako se vaši pojave mora se redovno? Istiti i prskati nikotinskim preparatima ili sredstvima protiv lisnih vaši. Kada biljka precveta dalje gajenje je teško, jer se biljka razmno? Ava semenom u okolnostima koje ljubitelji cve? A ne mogu obezbediti. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     te dra? Esne patuljaste tustike pripadaju najzanimljivijim vrstama biljaka zadebljalih listova. Kod ove biljke postaje potpuno jasan pojam mimikrije - za? U? Uju? E uspešno prilago? Avanje oblikom i bojom neposrednoj okolini. Vrste ''? Ivog kamena'' variraju oblikom i bojom. Bojom i veli? Inom se prilago? Avaju kamenju pored kojeg rastu. Biljka se sastoji od dva para listova, me? Usobno sraslih. Zametene peskom, naj? Eš? E ostaju vidljive samo gornje ravne površine listova sa zanimljivim pegama, koje u svim tonovima oponašaju boju okoline bilo ta? Kama ili prugama. Odstupanja u boji na površini naj? Eš? E su ''prozor'' koji propušta svetlost. U razdoblju apsolutne suše listovi usahnu. Ubrzo nakon kiše ponovo poteraju novi. Za uspešan sobni uzgoj litopsa morate dobro upoznati njegov na? In? Ivota. Od novembra do kraja marta obustavite zalivanje ''? Ivog kamena''. Od aprila nadalje zapo? Nite pa? Ljivo zalivati. To? E rezultirati postepenim izrastanjem novih listova. Najbolje je zalivati u podlo? Ak, te višak vode odliti nakon dest minuta. Zalivajte tek onda kad se zemlja posuši. Nakon cvetanja u maju-junu, postepeno smanjite zalivanje. Prihranjujte ga od juna do septembra te? Nim gnojivom za kaktuse. Litops voli svetlo i prozra? No mesto, podnosi direktno sunce. Uz nedovoljno osvetljenje litops ne? E pre? Iveti sušno razdoblje. Prezimljuje li na temperaturi od 10 do 15°c uz dobro osvetljenje uspešno? E napredovati. Litops presa? Ujte nakon sušnog razdoblja, u martu-aprilu. ''? Ivi kamen'' se veoma retko uzgaja iz reznica. Razmno? Ava se uglavnom setvom. Dobro uspeva u plitkim posudama. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova listopadna malezijska biljka ima od oktobra do februara cvatove 90 cm duga? Ke sa dvadesetpet lepih cvetova? Iste bele boje sa ru? I? Astom ili crvenom usnom. Kalanta se mora zaseniti od jakog sunca od aprila do septembra, a zimska temperatura ne sme biti ni? A od 13°c. Zaliva se? Eš? E i više dok biljka buja, a prestaje se sa zalivanjem kada biljka po? Uti. Za vreme cvetanja treba je manje zalivati. ? Im listovi dopola izrastu treba po? Eti sa prihranjivanjem razre? Enim te? Nim gnojivom svake dve nedelje i nastaviti sve dok se listovi potpuno razviju. Nakon cvetanja kalanta se presa? Uje u novu saksiju u kompost sa dodatkom ilova? E. U isto vreme razmno? Ava se odvajanjem izbojaka. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     dracene pripadaju porodici liliaceae, a ime im poti? E od gr? Ke re? I drakania, što zna? I? Enski zmaj. Rod sadr? I? Etrdesetak vrsta tropskih, palmi sli? Nih biljkama iz afrike i azije. Vrlo su omiljene i prili? No otporne sobne biljke, koje podnose razli? Ite temperature. U bla? Oj umerenoj klimi neke mogu uspevati i vani. Zmajevci su srodni kordilinama pa im se imena? Esto zamenjuju. Prili? No je velika zbrka sa imenima tih dvaju rodova, pa su? Esto pogrešno ozna? Eni. Zapravo zmajevci nemaju liš? E tako upadljivih boja kao kordiline, prete? No im je zeleno ili prošarano. .     u prirodi mogu narasti do 6 metara visine i sa velikim deblom. Ipak, sobne biljke su obi? No visoke 46 - 60 cm. Zasad se uvoze debla deblja od 2,5 cm u obimu i do jedan metar duga? Ka i dr? E se pod staklom dok ne poteraju pri vrhu grm sve? Ih rozeta. .     dracena deremenzis ima lepe zelene listove sa sivim prugama. Postoji i? Uto zeleni varijetet, dracena schryveriana. Dracena fragrans, koja je tako nazvana po cvetovima opojnog mirisa što se pojavljuju na odrasloj biljci ima široke zelene listove. Ta je vrsta pogodna za uzgoj iz debla, kao što je opisano. Prošarani oblik je d. F. "massangeana". D. Marginata ima tanke bakrenaste listove i dobro raste u mešanima nasadima. D. M. "tricolor" vrlo je lepa ali prili? No osetljiva. D. Canderiana je minijaturni varijetet sa listovima ispruganim svetlo-? U? Kasto-zeleno. Pogodan je za male stone mešovite nasade. . Veli? Ina: visoka je uglavnom 46 - 60 cm. Kad raste na odraslim deblima, visoka je od 46 - 120 cm. Raspon listova menja se prema razli? Itim varijetetima a mo? E dose? I i do jedan metar. . Rast: raste prili? No sporo, obi? No 10 - 15 cm godišnje. Doba cvetanja: odrasla biljka mo? E cvetati leti. Na stapki izraste mnogo zvezdolikih svetlo-? U? Kastih cvetova. . Temperatura: godi im prili? No visoka temperatura 18 - 21°c, ali uz smanjeno zalivanje mogu podneti i 13°c. Najviša letnja je 24°c. . Voda: leti umereno zalivajte jedanput ili dvaput nedeljno, a zimi samo jedamput nedeljno. Biljka ne sme stajati u vodi niti se potpuno isušiti. . ? Ivotni vek: barem 5 do 6 godina. Me? Utim, donji deo stabljike mo? E usled suvo? E vazduha ogoliti. . Biljke pratilice: dobro uspevaju u mešanim nasadima uz ve? Inu stakleni? Kih biljaka. Svojim mnogobrojnim listovima lep su kontrast spram zelenih fikusa, filadendrona, bršljana itd. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova skromna i divna biljka mo? E se? Esto videti na prozorima, jer sa mnogobrojnom belim ili plavim zvezdastim cveti? Ima vrlo pogodna kao idealan ukras prozora, terasa i balkona. Cveta neprekidno od juna do pozne jeseni. U pogledu gajenja i nege nema neke naro? Ite zahteve. Jedino tra? I svetlost, prozra? No i vla? No mesto, a preko leta obilno zalivanje. Mo? E se smestiti i na severnu i na ju? Nu stranu prozora. Na sun? Anoj strani mora se zalivati dva puta dnevno, a na severnoj dovoljno je jedanput svakog dana, ali uvek samo ustajalom vodom ili kišnicom. Ne podnosi kre? . Da bi bujnije rasla i bogato cvetala treba je od aprila do juna prihranjivati svakih 15 dana. Kad na jesen prestane da cveta treba izdanke biljke odse? I i smestiti u nešto hladniju sobu, da se tu odmara. Sada je dovoljno umereno zalivanje, da biljka ne bi poterala slabe izdanke, vrlo ne? Ne i neotporne. U prole? E se biljka izvadi iz saksije, proredi i presadi (jer prore? Ena bolje napreduje i bogatije cveta) u bogatu zemlju sa 15% peska. Nisu potrebne velike saksije. Najviše joj prija sobna temperatura od 10 do 12°c. .     razmno? Ava se u rano prole? E reznicama vršnih izdanaka koje se vrlo lako u? Ile u vla? Nom pesku pri temperatuei od 10 do 12°c. U? Iljene bilj? Ice sade se u male saksijice pre? Nika od 7 do 8 cm po 4 do 6 komada zajedno. Kasnije kada se dobro o? Ile i? Ilice obaciju grumen zemlje, presa? Uju se u ve? E saksije gornjeg pre? Nika do 12 cm. Da bi se biljka razgranala što više treba joj izdanke prekratiti 2 do 3 puta. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     karanfil, crveni cvet, saputnik ljubavi i radosti. Po staroj legendi kada su? Iveli bogovi, me? U njima boginja artemida koja se sa zevsom i latonijem vra? Ala sa zabave i videla svira? A koji sviraju? I na flauti ne obra? A pa? Nju da zvukovi flaute plaše i rasteruju sve? Ivotinje u okrugu. Ljuta boginja je razapela strelu i ustrelila prelepog svira? A. Veoma brzo ljutnju boginje smenila je milost i pokajanje. Ona je zamolila boga zevsa da mrtvog mladi? A pretvori u crveni cvet, zato se taj cvet još zove i cvet zevsa, mudrog i mo? Nog boga koji je mladi? A na? Inio besmrtnim. .     u engleskoj se on pojavio tek u šestaestom veku i odmah na po? Etku svog pojavljivanja zavladale su simpatije carstva i u to vreme kraljice elizabete i svih engleskih aristokrata. Svi su ih sadili u vrtovima, parkovima i toplim lejama. Sama kraljica elizabeta se nije razdvajala od njega i svuda se pojavljivala sa njim, na dr? Avnim priredbama, balovima, tako? E i u uskom krugu dvorskih dama. .     ako je u francuskoj i engleskoj ovaj cvet bio ljubimac viših slojeva u belgiji je on bio ljubimac obi? Nog naroda i postao je simbol blagonaklonog doma? Eg roditeljstva, roditeljske ljubavi i roditeljskih pri? A. A u holandiji mnogi holandski umetnici sre? U ozarena? Enska lica nose? I bukete karanfila u rukama. Na jednoj sve? Anosti u ferarskom saboru sa buketom tih cvetova odre? En je dan svih svetih. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     biljke iz porodice ananasa (bromeliaceae) cvetaju naj? Eš? E samo jednom, a zatim odumiru. Pre toga se naravno, pobrinu za ''potomke''. I tilandsija u tome nije nikakav izuzetak. Tilandsija je ukrasna, graciozna biljka iz porodice ananasa, koja se oblikom rasta i malom vlastitom te? Inom vrlo dobro prilagodila epifitnom na? Inu? Ivota. O broju vrsta tilandsija, koje su rasprostranjene po tropskim i suptropskim podru? Jima severne, srednje i ju? Ne amerike, još uvek postoje brojne nejasno? E. Govori se o najmanje 150, pa sve do nekoliko stotina vrsta. .     tilandsija, kao i druge epifitne biljke koje? Ive u krošnjama drve? A u tropskim vla? Nim prašumama, ima vrlo slabo razvijen korenov sistem, koji prvenstveno ima zadatak da biljku negde pri? Vrsti. Budu? I da rastu na staništu gde je obilje vlage u vazduhu, uski dugi listovi preuzimaju vlagu i hranjive elemente iz vazduha. Uzgajamo li tilandsiju u zatvorenoj prostoriji, trebamo joj pru? Iti uslove nalik onima na prirodnim staništima. To se prvenstveno odnosi na vla? Nost vazduha, pa tilansiju treba što? Eš? E orošavati mekom vodom, pomo? U sobne prskalice. U doba cvetanja iz sredine bujne lisne rozete prvo? E izrasti klasasti deo-cvet. Iz ''d? Epova'' sa oba spoljna ruba klasa po? Inju izbijati pojedina? Ni cvetovi. U zavisnosti od vrste klas mo? E biti zelene, purpurnoru? I? Aste,? Ute ili crvene boje, dok su pojedini cveti? I koji se pojavljuju iz njega kontrasne jarke ljubi? Aste boje. Kao i druge bromelije? Im procveta tilandsija propada. Na sre? U istovremeno se pojavljuju mlade biljke ''deca'' kojima se ove biljke i razmno? Avaju. Nemojte? Uriti sa presa? Ivanjem, radije pri? Ekajte da malo oja? Aju. Kod presa? Ivanja mati? Nu biljku obre? Ite, tako da svaka mlada bilj? Ica dobije i deo korena mati? Ne biljke. Prekrijte ih plasti? Nom folijom pa? E se lakše zakoreniti. I na kraju još jedna napomena. Budu? I da tilandsija zahteva vrlo visoku vla? Nost vazduha, idealno mesto za razvoj je svakako cvetni prozor ili vitrina. Tilandsija ima slabo razvijen korenov sistem te se zaliva veoma oprezno. Mnogo je bolje? Eš? E je prskati sobnom prskalicom. Ipak zemlja ili supstrat za uzgoj epifita ne sme se nikad potpuno osušiti. Od prole? A do jeseni prihranjujte tilandsiju svakih 12 do 14 dana, zimi jednom mese? No. Ovoj biljci odgovara svetlo mesto, zašti? Eno od direktnog sunca, gde temperatura i zimi mora biti viša od 15°c. Leti je mo? Ete dr? Ati na otvorenom mestu. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u švedskoj ovu biljku popularno nazivaju ''majka sa hiljadu k? Eri'' jer se uzdu? Lisnog ruba razvijaju bezbrojni sitni pupolj? I? I. Njima se ova neobi? Na biljka vrlo jednostavno razmno? Ava. Nema? Ki pesnik i veliki ljubitelj prirode gete, toliko je bio o? Aran ovom zanimljivom biljkom da joj je posvetio opširnu studiju, pa je poneki još nazivaju i geteovom biljkom. Listovi su duguljasto-trouglasti, na rubovima nazubljeni. U udubinama izme? U zubaca nastaje bezbroj malih bilj? Ica-pupoljaka. Kad ''sazreju'' otpadaju pri najne? Nijem dodiru. Dospeju li pritom na zemlju, pa bila to i zemlja u posudi susednih biljaka, zakorene se i veoma brzo rastu. Mlade bilj? Ice-pupoljci zame? U koren? I? E ve? Na biljci majci. Kalanhoe poti? U iz jugozapadnog dela ostrva madagaskara. Kalanhoi najviše odgovara jednolika umerena vla? Nost zemlje. ? Ak ni u zimskom periodu ne smete dozvoliti da se zemlja sasvim zasuši. Od marta do jula prihranjujte je svake dve do tri nedelje gnojivima za kaktuse. Kalanhoa voli svetlo i prozra? No mesto. Podnose i mesta izlo? Ene direktnom suncu. Temperatura prostorije za prezimljavanje trebala bi biti oko 15°c. Presa? Ujte je svake godine u prole? E ili leto u zemlju bogatu humusom kojoj ste dodali peska. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     kod nas ga nazivaju bo? I? Ni kaktus. Ima mali list, zapravo stabljiku, koja je sastavljena od malih? Lanaka u kojima skuplja vodu. Stabljika raste više u širinu nego u visinu. To je jedna vrsta lisnatog kaktusa koji cveta preko zime u vremenu od novembra do februara. Cvet mu je zvonast, karmin crvene boje i li? I na cvet min? Ušice. Posle precvetavanja treba ga veoma malo zalivati, a u avgustu sasvim prestati sa zalivanjem sve do polovine oktobra. Ako ima svenuti izgled netreba se bojati da? E se osušiti. Pred pupljenje i cvetanje treba ga staviti na svetlo mesto, u topliju prostoriju na prozor i sve više ga zalivati da bi usred zime cvetao. ? Im se pojave sitni pupoljci ne sme se pomerati sa mesta na mesto, jer zbog velikih promena toplote ili promaje? Esto pupoljci otpadnu i cvetanje je za tu godinu propalo. Zalivati ga treba mekom vodom, kišnicom, u kojoj nema kre? A. Leti se mo? E izneti napolje, na balkon ili terasu, na mesto zaklonjeno od jakog sunca. Zahteva mešavinu zemlje sa 15% oštrog re? Nog peska. Ne tra? I? Esto presa? Ivanje, ni velike saksije zbog slabo razvijenog korena. Razmno? Ava se deljenjem ili reznicama. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . . Ciklama boja, je njen.   .     ova sobna biljka ne zahteva naro? Itu negu. Za vreme vegetacije najbolje uspeva na svetlom mestu, kraj prozora. Spatifilijum je biljka koja je u proseku visoka 30 do 40 cm, sa zašiljenim, ko? Astim zelenim listovima na duga? Kim drškama. Cvet je? Isto beo. Za vreme rasta treba je obilno zalivati ustajalom vodom i? Eš? E prihranjivati te? Nim hranjivima. Kad precveta ne treba je prisiljavati na dalji rast, jer izvesno vreme mora da se odmara pa se radi toga postepeno sve manje zaliva. Na kraju, zalivanje sasvim prestaje. Za vreme mirovanja biljka se mo? E izneti iz sobe, napolje, na svetlost, ali na mesto malo izlo? Eno suncu. Tako ostavljena, ona? E se posle jednog ili dva meseca skoro i bez zalivanja uspavati. Ovo mirovanje je nu? No, jer bi bez njega, u budu? E, cvetala teško preko zime. .     osušeni grumen treba iz saksije istresti, od stare zemlje i povre? Enih? Ilica o? Istiti i presaditi u hranjivu sve? U klijališnu zemlju, izmešanu sa peskom u malo ve? U saksiju. Ovako presa? Enu biljku treba ostaviti napolju do samih mrazeva i onda je uneti u hladnu prostoriju i s po? Etka vrlo malo zalivati. Po? Etkom decembra treba je uneti u topliju sobu na punu svetlost, što bli? E prozoru. U veoma toploj sobi biljka prebujno raste u liš? E od? Ega ono postane vodnjikavo. Takvo liš? E se teško samostalno dr? I, lako se lomi i neugledno je. Razmno? Ava se deljenjem starog korena s jeseni, prilikom presa? Ivanja. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     verovatno da me? U mnogobrojnim egzoti? Nim biljkama u biljnom carstvu nema ve? Eg i? Ivljeg šarenila i prelepih oblika u cve? U kao što ga ima u orhidejama. Njihovi oblici cvetova su fantasti? Ni. Odlikuje ih neobi? No šarenilo boja i interesantan i poseban na? In rastenja. Ove prelepe biljke veoma su zna? Ajne i atraktivne za ljubitelje cve? A, posebno za cve? Are zbog divnog cveta. Poti? U iz tropskih, vla? Nih predela prašuma amerike, afrike, azije i australije. .     gajenje orhideje za amatere - ljubitelje cve? A dosta je teško i slo? Eno. Tropske i evropske sorte zahtevaju pa? Ljivu negu i specifi? Ne uslove. Pojedine sorte uz malo ve? U pa? Nju i negu mogu se gajiti u stanu. Sve sorte orhideja uglavnom su višegodišnje biljke sa vrlo interesantnim buturi? Astim? Ilama, koje se mogu razviti u krtolice ili u puze? E korenje. Ima ih sa stablom i bez stabla. Kod nekih liš? E je tvrdo i ko? Asto, a kod drugih debelo, mesnato, duguljasto i prosto. Cvetovi orhideja su ve? Inom pore? Ani u grozdovima i klasovima a kod nekih sorti stoje pojedina? No na svom jednostavnom stablu. .     neke sorte orhideja rastu na istrulelom drve? U ili mahovini kao epifiti a druge rastu na zemlji. U prirodi orhideje uzimaju hranu i vodu iz vazduha, koje u vla? Nim tropskim predelima ima u izobilju, dok se sorte koje se gaje u stanu ili u staklarama moraju vešta? Ki hraniti i mora im se stvoriti dovoljno vla? Nog vazduha. .     orhideje se razmno? Avaju semenom i delenjem korena. Da bi se odgajile iz semena (to mogu da proizvode samo stru? Njaci) i procvetale, treba otprilike 8 - 10 godina, pa se zato pasioniranim ljubiteljima cve? A preporu? Uje da kupe odgajane biljke. Najlakše je razmno? Avati ih deljenjem korena na slede? I na? In: kada biljka procveta, koren treba ise? I oštrim no? Em na onoliko delova koliko ima zdravih okaca snabdevenih prividnim krtolicama. Za tu svrhu se uzima jak i mla? I bokor. .     za gajenje orhideja mora se ulo? Iti dosta truda uz veliko strpljenje, da bi bilo o? Ekivanog uspeha i radosti. Treba odr? Ati što pravilnije razdoblje rasta i mirovanja, jer je to karakteristi? No za pojedine sorte. Za gajenje u stanu treba izabrati sorte koje? E u sobnim prostorijama imati dovoljno svetla, toplote i vazdušne vlage tako da pri pa? Ljivoj i pravilnoj nezi mogu napredovati i cvetati. Mada je u sobi te? E odr? Ati potrebnu vlagu ona se ipak mo? E donekle stvoriti ako se biljka dva do tri puta dnevno orošava ustajalom vodom ili kišnicom ali u kojoj nema kre? A. Biljku treba ostaviti zimi da miruje, pošto je nemogu? E pru? Iti joj potrebnu negu koju iziskuje. .     orhideje tra? E laku, prozra? Nu i propustvljivu zemlju: deo grubog treseta u kojem ima dosta? Ila, dva dela barske mahovine koju treba prethodno vrelom vodom preliti, isprati osušiti i sase? I na sitne komadi? E. Sve ovo izmešati i dodati jedan deo suvog drveta od stare vrbe, javora, lipe ili toplole i nekoliko komadi? A drvenog ulja. U nedostatku treseta mo? E se korisiti iseckano suvo bukovo liš? E ili ruba listovka. Orhideje se sade u "korpice" koje treba prvo oblo? Iti barskom mahovinom da ne bi zemlja ispadala. Na dno treba nasuti pomenutu mešavinu zemlje zatim uzeti koren orhideje o? Iš? En od stare zemlje i? Ile raširiti i rasporediti usaditi do grla ali tako da grlo od? Ila bude nešto iznad ivice korpice. Na kraju zemlju treba pokriti barskom mahovinom. Tako zasa? Enu orhideju spustiti u jedan širi i dublji sud sa mlakom vodom. Posle pet minuta korpicu izvaditi iz vode i ocediti. Ovo potapanje ponovite dva do tri puta. Posle toga biljku uneti i smestiti u nešto tamniju zatvorenu prostoriju bez promaje. Ona tu neko vreme mora da ostane dok se ne u? Ili. Potrebno je prskati svakog dana ustajalom mlakom vodom kako bi se odr? Ala vla? Nost vazduha. .     u stanu je najjednostavnije gajiti orhideje na prozorskoj dasci ili specijalno izgra? Enom prozoru uz dovoljno svetlosti, bez promaje, gde se orhideje najlakše odr? Avaju, i gde stalna potrebna toplota i vlaga orhideju osve? Ava. Leti se biljka iznosi napolje i ka? I o drvo na svetlo mesto, zaklonjeno od jakog sunca, vetra i kiše. Najpogodnije su isto? Ne verande gde biljke zagrejava jutarnje sunce. Orhideje se presa? Uju svake tre? E ili? Etvrte godine, naravno pošto precvetaju. Pri presa? Ivanju treba paziti da se ne povrede? Ile. Ako su? Ile prorasle mahovinu i obavile se oko korpice ili saksije, treba ih od posude pa? Ljivo odvojiti. Pri tome se ne smeju kidati. Bolje je saksiju razbiti pa sve zajedno ponovo presaditi u novu posudu nego li povrediti? Ile. Prizemne orhideje u kojih koren ne visi u vazduhu zahtevaju? Vrstu podlogu i više mineralnih soli u zemlji. Zato pored navedene mešavine zemlje gorskim orhidejama treba dodati jedan deo livadske zemlje i 15% peska. Sade se u obi? Ne saksije na sli? An na? In kao gorske. Radi dobre drena? E na dno saksije se stavljaju crep? I? I od starih razlupanih saksija i potom sloj pripremljene zemlje. Biljku treba pa? Ljivo usaditi i odozdo zemlju pokriti barskom mahovinom. Zalivanje se vrši vrlo pa? Ljivo. Leti, kad su biljke u vegetaciji treba ih dobro zalivati i? Eš? E vodom prskati. Spoljna mahovina vise? Ih gorskih orhideja mora se orošavati toliko da se i zemlja nakvasi. To ih osve? Ava. Prizemnim orhidejama voda se sipa lagano pored ivice saksije tako da vlaga postepeno pridolazi? Ilicama. U vreme zalivanja cela saksija mo? E se staviti do ruba ivice u mlaku vodu da bi se zemlja i odozdo dobro nakvasila. Orhideje tako? E treba svakih 15 dana prihranjivati rastvorom prirodnih ili vešta? Kih? Ubriva. Preko zime biljka se zaliva svake druge ili tre? E nedelje. Prskati se mora svakog dana jednom, dva ili tri puta što naravno zavisi od sobne toplote, tj. U hladnoj prostoriji re? E a u toplijoj prostoriji? Eš? E. Prskanje (orošavanje) bijke je veoma potrebno i korisno kako za vreme vegetacije tako i za vreme mirovanja. Stvaranje vla? Nog vazduha spre? Ava sme? Uravanje krtolica i sušenje sitnih? Ilica, a za vreme porasta ošte? Uju se mladi izdanci i pupoljci od suvog vazduha. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova trajnica je bujnog rasta, visoka 150-200 cm, uspravnih stabljika, uskih listova. Poreklom je iz isto? Ne kine. Poznato je više baštenskih vrsta ovoga šaša "variegetalus"? Iji su listovi prošarani uskim uzdu? Nim? U? Kastobelim i zelenim prugama i "zebrinus" koji na listovima zelene osnove ima popre? Ne? Utobele pruge. Efektno i dekorativno deluje cvast prve navedene vrste. Kineski šaš sadimo pored vode, kao soliter ili u grupama. . Period cvetanja: avgust, septembar, oktobar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     bršljana ima mnogo vrsta koji se sve više gaje kao sobne biljke u saksiji ili u cvetnim? Inijicama zajedno sa drugim ukrasnim biljkama. Ima vrsta koje se bitno me? Usobno razlikuju. Jedne su patuljaste sa sitnim ili grguravim liš? Em, druge su boje liš? A tamno-zelene, svetlo-zelene, šarene, tj. Sa belo-zelenim liš? Em, a neke? Ak po obliku i ne li? E na bršljan. Za najlepše se smatraju vrste sa šarenim i belo prugastim liš? Em, ali su one mnogo osetljivije. Zahtevaju više toplote, vla? Nog vazduha i svetla. Kod nekih je rast d? Bunast, dok su druge vrste izrazito puzave. .     mada je bršljan vrlo skromna biljka, naro? Ito onaj sa zelenim liš? Em, ipak mu je potrebna nega. Zahteva zasenjeno svetlo mesto, sve? I vla? An vazduh, a leti redovno, ali ne obilno zalivanje. Ponekad mu leti treba orositi liš? E? Istom ustajalom vodom. Zimi mo? E biti i u nezagrejanoj sobi, gde je zašti? En od smrzavanja, ali uspeva vrlo dobro i u toploj prostoriji. Treba mu laka i plodna zemlja sa 15 % re? Nog peska. Leti ga treba svakih 14 dana prihranjivati. Razmno? Ava se reznicama u prole? E ili pred jesen, pri? Emu treba uzeti najja? E reznice i od najsna? Nijih izdanaka, koje se lako i brzo u? Iljavaju. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ma? Uran ima sladak, ali ipak oštar ukus. Dlakavi, sivo-zeleni listovi nastaju na crvenkastim stabljikama koje mogu narasti od 30 do 60 cm. U prole? E ili leti uspeva na sun? Anoj vanjskoj prozorskoj dasci. Ru? I? Asti ili beli cvetovi pojavljuju se leti i mogu se upotrebiti za za? In. .     u martu se posadi seme u vla? Ni kompost za setvu. Nakon toga stavi se da klija na temperaturi od 10 do 13°c. Kada su presadnice dovoljno velike za rukovanje,tada treba svaku pojedina? No presaditi u posudu od 8 cm. Pre? Nika, koja sadr? I kompost za lon? Anice. Treba ih obilno zalivati. Kasnije se presa? Uju u posudu od 13 do 15 cm. Pre? Nika. Sa obrezivanjem se po? Inje kada su stabljike od 10 do 15 cm. Visoke. U kasnu jesen se baca. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . ? Ute ru? E, izraz? Ivot.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova lepa d? Bunasta biljka dobila je ime po svojim naduvenim cveti? Ima, koji li? E na papu? Ice. Poreklom je iz ju? Ne amerike. Ima ih više vrsta i sve su veoma lepe sa šarenim cvetovima, neki su prskani, a drugi prugasti. Ima ih obi? No tamno-? Utih ili belih i crveno pegavih. Seme kalceolarije veoma je sitno. Seje se u mesecu julu ili avgustu. Kada su bilj? Ice dovoljno jake pikiraju se u sandu? I? E i? Uvaju u toploj prostoriji ili u toplim lejama do 10°c, ali na stalnom svetlom mestu. U prole? E se presa? Uju u dobro rastresitu, laku zemlju sa dosta peska. Kada se ostalo cve? E iznosi napolje tada se i kalceolarije stave na mesto zaklonjeno od sunca. Vole vla? An vazduh, ali ih ne treba orošavati da ne bi trulile. Zalivaju se pa? Ljivo i umereno. Zahteva manje saksije. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     streptokarpus ima srednje krupne, zvonaste cvetove,? Isto bele, tamno-plave, ru? I? Aste, ljubi? Aste i bele sa crvenim prugama, dok je unutrašnja šupljina cveta tamnija. Cvetna stabla visoka su 10 do 12 cm i nose po dva ili tri uspravna cveta. Liš? E je izdu? Eno, naborano, tamno-zeleno. Visina biljke je do 20 cm, a pre? Nik je najmanje 20 cm. Streptokarpus je sli? An gloksiniji i pripada tako? E botani? Koj porodici gesneriaceae. Ima gomoljicu koja potpuno gubi list kao gloksinija, pa je zato i zimi treba umereno zalivati. Ako je ne bi zalivali gomoljica bi se osušila i propala. Preko zime biljku treba smestiti na svetlo mesto, u toplu prostoriju od 14 do 16°c. Presa? Uje se u rano prole? E, plitko u istu saksiju u kojoj je bila. Na dnu saksije treba staviti nekoliko crep? I? A od razlupanih saksija radi drena? E. Staru zemlju od gomoljice treba oprezno o? Istiti a zatim plitko usaditi u istu saksiju. Tako presa? Enu biljku neophodno je postaviti na svetlo mesto, što bli? E prozoru, ali se od jakog sunca mora zaštititi. Ispo? Etka dok se dobro ne u? Ili, mora se oprezno zalivati mekom vodom u kojoj nema kre? A ili kišnicom. Cveta od maja do septembra. Razmno? Ava se semenom. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Anemone , sasa -? Umaric.   . Obradujte svoje voljene, prijatelje, ro? Ake sa lepim e-? Estitkama sa portala cve? Are "neven". . .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova vrsta arabisa, kod nas poznatog i kao gušarka, poti? E iz oblasti oko sredozemnog mora i sa kavkaza. Kavkaska gušarka je niska - naraste samo 15 cm, pokriva tlo, zimzelena je. Mali listovi jajastog oblika skupljeni su u lisne rozete. Beli mirisni cvetovi sa po? Etiri latice otvaraju se u grupicama. Sadimo je u kamenite bašte i na suve padine i strmine. Kavkaski arabis? E ostati kompaktan ako ga posle cvetanja malo ore? Emo. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     filadendron je veoma lepa dekorativna biljka tropskih predela, dobro poznata i vrlo raširena sobna biljka, koja se gaji u saksiji. Rod filadendrona sadr? I tridesetak vrsta zimzelenih tropskih biljka sa ostrva zapadna indija i iz centralne amerike. Jedno od narodnih imena je meksi? Ki hlebovac, poti? E odatle što plod filedendrona sadr? I jestivo tkivo oko semena. Filadendron se gaji zbog svog dekorativnog liš? A i lepo odnegovanih vazdušnih? Ila. Vrlo je otporan, ne voli jako svetlo, pa zato mo? E da uspeva i na nešto tamnijem, ali ne i na sasvim mra? Nom mestu. .     cvet mu je krupan, beo, sa? Utim prašnikom u sredini sli? An kali, ali se retko razvija u sobi. Filadendron se dr? I zimi i leti u sobi na zaklonjenom mestu od sunca. Promaju ne podnosi kao ni premeštanje s jednog mesta na drugo. .     za vreme rasta treba ga obilno zalivati tako da mu je zemlja stalno vla? Na: zimi se nešto manje zaliva ali sve to zavisi od temperature prostorije u kojoj je smešten. Treba ga? Eš? E prskati? Istom ustajalom vodom i s vremena na vreme oprati liš? E od prašine. Dosta dobro podnosi i razliku u temperaturi, tako da vrlo dobro uspeva pri temperaturi od 10 do 25 stepeni celzijusa, a to je zaista veliki raspon, s obzirom da je filadendron tropska biljka. Zahteva veliku saksiju ili sud i jaku hranjivu mešavinu zemlje: 1 deo komposta, 1 deo listovke, 1 deo klijališne zemlje, 1 deo treseta i 15% peska. Razmno? Ava se izbojem od velike biljke, ali svaka takva reznica mora imati bar po jedan pupoljak koji se ukopa koso u pesak, peskoviti treset ili u zemlju na dubinu jedan cm ispod površine, gde brzo pušta? Ilice i nadzemne izdanke. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     cve? E u naše? Ivote unosi najlepše palete boja i neodoljivih mirisa. Ono u svaku? Ivotnu priliku unosi neizbrisivi trenutak sre? E i pretvara je u nezaboravnu i? Arobnu lepotu? Ivljenja. Veoma je teško zamisliti? Ivot bez cve? A, bez najlepšeg ukrasa koji nam? Ivot pru? A. Ljudi, svuda u svetu, svakog dana i svakog? Asa poklanjaju skupe i skromne bukete cve? A. Prijatnu atmosferu u domu podi? I? E i cve? E, pa bi zato bilo po? Eljno imati ga uvek u svom stanu, makar to bio skroman i romanti? An buket ubran u komšijskoj bašti. Cve? E se poklanja sa raznim namerama i u raznim prilikama. Ono se mo? E pokloniti i bez neke naro? Ite namere, jednostavno u znak poštovanja, zahvalnosti i ljubavi. To je izraz ne? Ne pa? Nje. .     zbog toga se cve? Ara "neven" posve? Uje samo vama. Do? Ite da zajedno kreiramo, aran? Iramo i ukrašavamo vaš poslovni i? Ivotni prostor. Jer, cve? E i cvetni aran? Mani sastavni su deo zna? Ajnih porodi? Nih i društvenih doga? Aja. Cve? E se poklanja prilikom veridbe, ven? Anja, dana? Ena, ro? Endana i raznih jubileja. Poklanja se tako? E i za uspešno polo? Ene ispite, umetnicima se cve? E šalje na pozornicu. Cve? E se poklanja mladim mamama za ro? Enje bebe, dragim prijateljima za useljenje u novi stan. Ima mnogo prilika u kojima buket cve? A pri? Injava veliku radost. .     i zato, po? Eljno je imati svog cve? Ara koji osim? Elja i sklonosti - poznaje klijenta li? No. Ispunjavaju? I vaše? Elje ra? A se inspiracija, nit vodilja, pomo? U koje se ru? E, kale, ljiljani i sva sila boja i oblika stapa u bukete, aran? Mane, cvetne girlande i ljupke detalje, sve ono što? Ivot? Ini tako neodoljivo lepim, a što ve? Ispunjava mnoge domove i ustanove u našem gradu. .     cve? Ara "neven" zato uspešno posluje ve? Tre? U deceniju na li? No i zadovoljstvo brojnih klijenata. Zato do? Ite sa poverenjem i prepustite se našem znanju i ume? U. Verujte, bi? Ete zadovoljni a vaše zadovoljstvo prava je radost za nas. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ime bugenvileja podse? A na romanti? Ne pri? E i tople mediteranske vrtove. U hladnijim podru? Jima ta lepa biljka najbolje raste u stakleniku ili osun? Anoj prostoriji. Me? Utim, uz pravilno odr? Avanje i obrezivanje mo? E se uspešno uzgajati kao mala lon? Anica ukoliko ima dovoljno sunca da stablo dozri i razviju se cvetni pupoljci. .     ime je dobila po francuskom admiralu louisu aantoineu de bougainvilleu. Bugenvileja je mali rod od sedam do osam grmi? A ili malih drveta od kojih pominjemo samo dve vrste. One poti? U iz brazila, odakle su donešene u evropu u 19 veku. Pripadaju porodici nyctaginaceae. .     bugenvileje se obi? No nabavljaju u fazi cvetanja, obmotane oko? I? Anog obru? A. Treba izabrati biljku sa sjajnim tamno zelenim liš? Em. Biljke u zemljanim posudama manje? E stradati od preteranog zalivanja i? U? Enja listova od onih koje su u plasti? Nim posudama. . Veli? Ina: u stakleniku mo? E narasti 3 do 4 metra, a zaista lepo izgleda ako se penje uz krov. U saksiji bolje je biljku obmotati oko? Ice ili konopca. U saksiji promera 12 santimetara obi? No naraste 38 - 46 cm. . Svetlo: mora imati mnogo svetla. Ako je pretamno, gubi liš? E i ne cveta slede? Eg leta. . Temperatura: zimi, dok miruju, otporne su na nisku temperaturu. Mogu podneti i 5 do 7°c, ali tada gube liš? E ako u prole? E ne poteraju nove izdanke. Leti je maksimum 21°c. . Voda: leti je odr? Avajte vrlo vla? Nom zalivaju? I barem tri puta nedeljno. Zimi zemlja treba da bude jedva malo vla? Na, posebno ako je temperatura niska. Dovoljno je zalivati jedanput nedeljno. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     limun je privla? Na biljka sa zašiljenim, sjajnim, zelenim listovima, koja se mo? E lako uzgojiti iz semenke. Raste sporo, ali mo? E na kraju dosti? I visinu od 120 cm. Miomirisni, beli cvetovi i dobro poznati plodovi razvijaju se na velikim, potpuno razvijenim biljkama, ali retko u ku? I. U martu poseje se semenka u posudu od 8 cm. Koja sadr? I dobar kompost za lon? Anice. Stavi se da klija na temperaturi od 16°c. U prole? E i leto, obilno se zaliva. Leti za vreme vru? Ih letnjih dana redovno se orošava. Prezimljuje na temperaturi od 10°c. I tada se oskudno zaliva. Dr? I se na svetlom mestu. Ako biljka treba ostati malena, tada se svake druge godine obrezuje u martu. Presa? Uje se zimi svake druge godine. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u ovom mesecu cveta malo biljaka, tako da su dve posebno dobrodošle. Nerine fexuosa da? E ru? I? Aste ili bele cvetove skupljene u grozdove po deset ili više, a tek? E se tada pojaviti listovi. Otvaraju se i ru? I? Asti cvetovi vrste begonia metallica sa srebrnastosjajnim listovima. Ne propustite da na vreme kupite lukovice za sadnju, koja ozbiljno po? Inje krajem meseca i mo? E potrajati nekoliko nedelja. Ve? Ina lukovica se nakon sadnje mora dr? Ati na hladnom, mra? Nom mestu, a koliko dugo se moraju dr? Ati u takvim uslovima zavisi od vrste. Narcissus mora biti u tami najmanje tri nedelje, a procveta? E za oko sedam nedelja. Zumbul? E trebati, ukoliko nije pospešen, provesti pet nedelja u mraku i? Etiri nedelje na svetlu. Druge lukovice moraju du? E biti u mraku, ra? Unajte sa deset do dvanaest nedelja za zumbul, dvanaest do trinaest nedelja za narcise i do petnaest nedelja za tulipane. Kada se poka? U listovi, premestite biljku u hladnu, svetlu sobu na nekoliko dana i nakon toga u stavite je u topliju prostoriju - oko 18°c danju i ne ni? E od 13°c no? U. Ukorenite reznice fuchsia i coleus u klijalištu. Reznice hedera helix (bršljan) mogu se uzimati cele godine, ali je jesn najbolje doba. Postavite rhodendron simsii (azaleja) ponovo na dobru svetlost. Odr? Avajte vrstu camelia u vla? Nom stanju kako biste spre? Ili opadanje pupoljaka. Druge biljke su u periodu mirovanja. Osušite achimenes longiflora da bi bila spremna za presa? Ivanje u martu i isto tako osušite rechsterineria cardinalis. Do januara dajte vrsti clivia miniata malo vode, a agapanthus campanulatus dr? Ite gotovo suvom do marta. Smanjite koli? Inu vode kaktusima i sukulentima da ih pripremite za zimski odmor. Me? U orhidejama, dendrobium nobile? E se odmarati do zime, a lycaste deppei do prole? A. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .      margarete "voli me - ne voli me" prelepe zlatne ukrasne šnale za kosu, od kojih se svaka završavala ornamentom u obliku margarete, prona? Ene su kada su vršena iskopavanja minojske palate. Veruje se da su više od 4000 god. Stare. Tako? E je prona? Ena 500 god. Mla? A tabla za igru ukrašena bordurom u obliku? Utih i belih margareta. Brojne margarete su prona? Ene na keramici u egiptu kao i posvuda drugde na srednjem istoku. .      margareta ima jedno "oko" baš kao što njeno englesko ime "day's eye" ("oko dana") i kazuje, a primitivni iscelitelji su izvukli o? Igledan zaklju? Ak da je njihova namena izle? Enje o? Nih problema. Asirijanci su bili me? U isceliteljima i prona? Eni su mnogi recepti na kojima su margarete prepisane za izle? Enje o? Nih bolesti. Asirijanci su tako? E verovali da ako zgnje? Ite margarete i pomešate ih sa uljem mo? Ete mešavinu staviti na sedu kosu da bi ona ponovo postala tamna. U anglosaksonska vremena margarete su se tako? E koristile kao lekovi ali je nadalje bilo potrebno recitovanje magi? Nih? Arolija da bi ih u? Inile stvarno efektivnima. Kao dodatak preporu? Ivana je i sveta vodica. To je jedan od primera hriš? Anskih obi? Aja dodatih primitivnim medicinskim praksama. U 13 veku koriš? Ene su za rane, groznicu i giht. .      postoji jedna šarmantna pri? A o rhiwallon of myddvai koji je bio sin siromašnog? Obana i lady of llyn-y-van-vach. Ova lokalna dama od jezera je bila predivna devojka koja je nakon razli? Itih pojavljivanja i nestajanja u jezeru koje je bilo njen dom, kona? No ga napustila i sku? Ila se sa njenim mu? Em? Obaninom kome je donela veliko izobilje. Njen otac je me? Utim postavio uslov da ona mora da se vrati u jezero ako je udari tri puta ali bez besa. Njen mu? Je bio veoma bri? Ljiv me? Utim tokom niza godina šaljivi pljesak rukavicama i dva druga jednako šaljiva gesta u? Inili su da je on ostao bez svoje voljene. U me? Uvremenu ona je njmu rodila tri sina od koga je rhiwallon bio najstariji. De? Acima je re? Eno za njihovu majku i oni su obi? Avali da lutaju pored jezera u nadi da? E je videti. Jednog dana ona se pojavila pred rhiwallon-om i rekla mu da je njegova sudbina da slu? I? Ove? Anstvu tako što? E odagnati bol i le? Iti bolesti. Ona mu je pokazala razli? Ite biljke i objasnila mu njihove lekovite vrline. Taj sin je postao lekar lorda rhyss-a. Rhyss mu je dao zamak zvan myddvai i on je putovao kroz celu zemlju le? E? I ljude i grade? I svoju reputaciju. On je bio jedan od prvih ranih doktora koji su zagovarali higijenu kao dobar na? In da se izbegnu bolesti. Njegov stav u vezi higijene je najverovatnije i doprineo tom njegovom velikom uspehu. Njegov sin je pošao njegovim stopama u profesiji i 12 maja 1842 god. Rice williams m. D. Je umro u osamdeset? Etvrtoj godini, kao poslednji ali ne i najmanje eminentni doktor potomak misteriozne lady of llyn-y-van-vach. 600 god. Medicinske prakse u jednoj familiji. Izvrstan rekord. Veoma korisna doktorima myddvai-ja, margareta je imala jednu drugu vrlinu od velikog zna? Aja za njih. Ona im je mogla re? I da li? E pacijent da? Ivi ili umre. Kontesa od kenta je kao i sve velike dame njenog vremena znala sve o doma? Oj medicini i praktikovala je u njenom domu i istra? Ivala je medicinske nauke. .      prah kontese od kenta je bio dobar protiv svih malignih i pogubnih bolesti npr: malih boginja kuge i td. Ona je dodavala margaretu njenoj formulaciji praha koja je uklju? Ivala skupe dodatke kao što su perle, zlato , korale i druge sastojke iznad zna? Aja za uobi? Ajene bolesti i bolesnike. Njena druga specijalnost je bio tretman bolnih o? Iju. Margarete su koriš? Ene i kao sušene biljke. .      margarete, francuska re? Za belu radu, poti? E od gr? Ke re? I koja zna? I "perla". Fransis prvi je zvao njegovu sestru margarita od margareta i ova dama je koristila belu radu kao njen ukras. Kao i još neke uva? Ene? Ene plemi? Kog roda tog vremena. Za st. Louis dobro se ka? E da je imao ugraviranu margaretu na prstenu koji je nosio. Zajedno sa time je bio fleur de lis i raspe? E. Ovaj prsten , kako je kralj tvrdio , predstavljao je ono što mu je bilo najdra? E: religiju, francusku i njegovu? Enu margaritu. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     solanum pseudo - kapsicum ja biljka preneta iz ju? Ne amerike u evropu. Gaji se radi plodova - njenih veoma lepih crvenih i narand? Astih bobica, koje mnogo biljku krase i li? E na plod sitnijih trešanja. Da bi ove njene bobice ostale sve? E i da bi se što du? E odr? Ale na biljci treba joj osigurati dovoljno svetla, vlage, sve? Eg i vla? Npg vazduha i ne sme se dr? Ati u previše toploj prostoriji. Raste d? Bunasto do 60 cm visoko i ima sjajno, tamno - zeleno elipsasto liš? E. .     cvet joj je neprivla? An, beo, sa? Utim prašnikom koji mnogo li? I na cvet krompira. Od toplog i suvog vazduha mo? E da joj otpadne plod i liš? E. Tra? I plodnu poroznu zemlju. Saksije ne treba da budu prevelike. Leti se mo? E dr? Ati napolju, na suncu u bašti, na balkonu ili terasi. Tra? I dosta zalivanja ali samo ustajalom vodom. Najbolje prezimi u umereno toploj i svetloj prostoriji, uz manje zalivanje, tek toliko da se zemlja u saksiji ne zasuši. Razmno? Ava se semenom, ali je najbolje reznicama, jer tada mnogo više ima ploda - bobica. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .    tulipan je dobio ime po persijskoj re? I dublend ili turskoj tulipant, što zna? I "omot na glavi", "turban" zbog karakteristi? Nog oblika cveta.     rod tulipana obuhvata oko 100 divljih vrsta koje su naj rasprostranjenije oko  kaspijskog jezera, zatim oko crnog mora, odakle se šire prema severu, da bi preko male i srednje azije doprli sve do srednje evrope.     sve te divlje vrste interesantne su samo sa botani? Kog stanovištva. Za cve? Arstvo je izuzetno zna? Ajna vrsta tulipa gesnerijana kao predak tada kultivisanih sorti.     o pravom poreklu naših baštenskih lala nemamo pouzdanih podataka. Po nekim podacima, lale su u aziji bile poznate još pre 1000 godina. Prvi detaljniji opis dao je 1554 godine a. G. Busecq u svom pismu austrijskom vladaru ferdinandu prvom, u kome ga izveštava da u vrtu turskog sultana u istanbulu cveta jedna veoma interesantna biljka koju turci nazivaju tulipan. U evropi lala je prvi put zacvetala u ausburgu (nema? Ka) 1559 godine, a prvi botani? Ki opis dao je 1560 godine švajcarski nau? Nik conrad gertner (1515 - 1565). Me? Utim, koja je vrsta bila zapravo opisana ne mo? E se utvrditi, ali linne ju je nazvao tulipa gerteriana i ona se smatra roditeljem svih današnjih formi lala.     osniva? Em proizvodnje i selekcije lala smatra se botani? Ar clusius koji je kao nadzornik be? Kih carskih bašta i parkova, 1575 - 1576 godine  proizveo iz semena više novih sorti.     veoma zaslu? An za otkri? E novih vrsta lala je i botani? Ar eduard avgustus von regel, koji je od 1855 godine  na ovamo u predelima srednje i zapadne azije otkrio zna? Ajne vrste lala, od kojih pominjemo c. Eichreli, t. Greigii, t. Kaufmanniana. .     po? Etkom 17 veka u evropu je stizalo sve više biljaka sa raznih kontinenata. Neke retke i lepe vrste postale su predmetom pomodarstva. Nijedna biljka,? Ak ni orhideja nije izazvala takvu pomamu kakvo je bilo tulipansko ludilo koje je zahvatilo evropu po? Etkom 17 veka. .     lukovice divljih tulipana donete su s levanta, a ukrštanjem dobijene su nove boje i oblici, pogodni za ukrašavanje domova i vrtova. Središte trgovine tulipanima postala je holandija i za vreme tridesetogodišnjeg rata ludilo je dostiglo vrhunac. .     za tulipane se borilo, ginulo. Na njima se sticalo i gubilo veliko bogatstvo. Postali su? Ak i oblik sredstva za pla? Anje i iz ruke u ruku prešlo je preko 10 miliona papirnih bonova za tulipane koji su donosiocu garantovali da u zamenu mo? E da dobije lukovicu ili odre? Eni broj lukovica. To je zabranjeno zakonom 1673 godine pa je takva trgovina zamrla ali holandija je ostala sna? No svetsko tr? Ište za gajenje i dalji plasman tulipana. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bidermajer sa ru? Ama, or.   .     gorka pomorand? A je stablo koje raste divlje u jugosito? Noj aziji, a kultivisano je sredozemlju. Korica ploda upotrebljava se za izradu oran? Eta. Pod pritiskom se kandira u še? Ernm rastvorima sve ja? E koncentracije. Aromati? Na je i gorko – slatka. Upotrebljava se za za? Injavanje kola? A i slatkih jela kao i u proizvodnji marmelade i biljnih likera. Esencijalnim uljem aromatizuju se parfemi i bombone. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     postojbina osnovne vrste i ove pupavice je severna amerika. Ona je izrazito visoka, naraste 150-200 cm. Bokorastog je rasta, razgranatog korena, uspravnih stabljika. Njeni donji ko? Asti listovi su deljeni, a gornji jajastog oblika. Pri kraju leta se na vrhovima izdu? Enih stabljika u grupama otvaraju zvezdasti cvetovi? Ije su zrakasto raspore? Ene latice jarko? Ute boje, dok su kupasto izdignuta središta od jezi? Astih cvetnih listi? A zelene boje. Sjajna rudbekija je zahvalno cve? E za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto i jesen i to kao soliter, ili u manjim grupama, u pozadini leje ili kao dominantna, a sadi se i pored vode. Podesna je za kombinovanje sa sli? Nim sna? Nim "divljim" trajnicama kao što su , na primer, poto? Njak (velika vrbica) i ukrasne trave koje se sade pored vodenih površina, ili na najrazli? Itijim cvetnim trajnicama? Ute boje kao što su? Elebi-grana (zlatnica), enotera, krajcarica, divizma. Vredi eksperimentisati njome. . Tlo: stvarno se dobro ose? A na pomalo vla? Nom hranjivom zemljištu izbalansiranog sastava, sa dobrom drena? Om. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ve? Ina ljudi poznaje kardamon samo kao egzoti? Ni za? In za kola? E i peciva. Tek se odnedavno uzgaja kao sobna biljka jer bujno, bez reda raštrkano liš? E, unosi u prostor posebno? Ivost. .     karadmom su poznavali i stari rimljani. Arapi su trgovali ovom skupocenom miro? Ijom što poti? E iz vla? Nih brdskih šuma indijske pokrajine malabar i ostrva ceylon. Ova trajnica nalik trski, na dugim uspravnim peteljkama nosi kopljaste listove du? Ine 30 do 60 cm. Crvenskasti ili? U? Kasti cvatovi od kojih se kasnije razvija cenjeni plod tobolac, stoje gotovo na vodoravno raširenim metlicama. Nakon oprašivanja nastaju trobridni tobol? Asti plodovi veli? Ine lešnika koji se cene kao za? In i lekovito sredstvo. .     dok u tropskim podru? Jima kardamom izraste i do impozantne visine od 3 metra u sobnim uslovima uglavnom dostigne jedva nešto više od pola metra. Cvetanje je mogu? E do? Ekati u svetlom, potpuno zagrejanom stakleniku. Me? Utim i bez cvetova ova biljka iz porodice? Umbira kojoj pripada i? Umbir vrlo je lep ukras. Kod poveljnih uslova iz korenovih rizoma neprekidno izbijaju novi listovi pa biljka postaje sve bujnija. Primerci koji vremenom postanu prebujni lako se mogu podeliti. . Zalivanje: zemlja uvek mora biti pomalo vla? Na ali ne premokra. Suviše vlage vrlo brzo ošte? Uje mesnati koren (rizom). Za ovu tropsku biljku vla? Nost vazduha je veoma va? Na pa je? Eš? E poprskajte a povremeno listove operite vla? Nom krpom. Za zalivanje koristite samo meku vodu (kišnicu). Kardamom raste veoma bujno, posebno na toplom mestu, zbog toga od aprila do septembra? Eš? E prihranjujte te? Nim gnojivima. Zimi prihranjivanje prilagodite uslovima a kod eventualno ni? Ih sobnih temperatura smanjite i zalivanje. . Svetlost i toplota: ukoliko biljka stoji na svetlom mestu zimi bi idealna temperatura bila izme? U 16 i 20 c°. Izbegavajte direktno izlaganje? Arkom podnevnom suncu, posebno leti. . Zemlja i presa? Ivanje: kardamom voli ja? U ilovastu zemlju. Pomešajte dobro odle? Alu livadnja? U sa uobi? Ajenom zemljom za lon? Anice, ili je nabavite u vrtnom centru. Kod presa? Ivanja uzmite za jedan broj ve? U novu posudu, kako bi mesnati koren - rizom imao dovoljno prostora za rast. Prebujne biljke se mogu podeliti. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova trajnica je vrsta evroazijskog porekla koja raste na suvim padinama, u šipra? Jima, hrastovim šumama, na pustarama? Ije je tlo peskovito ili na glinuši. Visoka je 20-25 cm, bokorastog rasta, uspravne stabljike, duguljastih šiljastih listova koji su po obodu nazubljeni. Kod nas se gaje brojne baštenske vrste ove veronike? Iji se cvetovi raznih nijansi plave boje, skupljeni u klasaste cvasti, otvaraju leti. Zahvalna je biljka za kamenite bašte i za leje sa trajnicama. . Period cvetanja: juni, juli, avgust. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ovaj? Ednjak je zapravo ukrštena sukulenta visoka 50-60 cm, robusnog rasta i izgleda. Stabljika mu je uspravna a listovi veliki, mesnati, tamnocrvenkasto sme? I. Cvetovi su skupljeni u amrelastu cvast i imaju specifi? Nu, prljavoru? I? Astu boju. Zbog karakteristi? Nog zdepastog izgleda mo? E se eksperimentisati sa raznim njegovim oblicima,? Ak i veoma neobi? Nim. Kada se bašta planira, treba uzeti u obzir da biljka kasno cveta i nameniti je za jesenje ukrašavanje leje, mada se dobro sla? E i sa trajnicama i? Bunovima obojenih listova ili sa ukrasnim travama. Kontrasne biljke, ako se vešto kombinuju, uzajamno isti? U karakteristike jedni drugih, te stoga vredi izvoditi eksperimente i ovaj? Ednjak kombinovati sa izrazito jednostavnim biljkama. . Polo? Aj: namenjujemo mu sun? Ano, ili jako sun? Ano mesto. . Period cvetanja: avgust, septembar, oktobar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     lavanda je višegodišnji, otporan, zimzelen gust? Bun, sa uspravnim svetloljubi? Astim cvetovima u obliku klasa. Raste na sun? Anom staništu i dobro propusnom zemljištu. Predstavlja dobar? Bun za niske? Ive ograde. Poreklom je sa sredozemlja. Razmno? Ava se setvom semena u prole? E. Bere se leti i? Uva i suši na vazduhu. Lavanda se naj? Eš? E koristi u farmakologiji, u proizvodnji preparata za negu tela. Cvetovi se koriste u potpuriju, lanenim mirisnim kesicama, biljnim jastucima i? Aju. Mogu i da se kristališu. Ovom biljkom aromatizuju se vinsko sir? E i maslinovo ulje. Kao za? In koriste se sitno naseckani listi? I, sve? I ili sušeni. . Cve? Ara neven - novi sad › sadr? Aj › ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Sadr? Aj › ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Na dan vašeg ven? Anja vi zaslu? Ujete najbolje od svega. Cve? E je klju? Ni deo stvaranja ven? Anih uspomena koje? E trajati celog? Ivota. . Cvetni aran? Mani i cvetne dekoracije za ven? Anje su jedan od najva? Nijih elemenata vašeg velikog dana. Ne samo da pru? Aju boje, mirise, nego i simbolizuju? Ivot, rast i ponovno ro? Enje. Cve? E je tako? E dobra tema za konverzaciju tokom ven? Anja i osim hrane i ode? E jedna od stvari koje? E gosti najdu? E pamtiti. Lepota i mirisi cve? A u ven? Anom buketu mogu dodati romanti? Ni dodir svakom ven? Anju. . Mi dekorišemo mesto ceremonije i prijema. Kada do? E do ven? Anih dekoracija mi sve postavljamo, razvrstavamo i generalno vodimo ra? Una o svim sitnim detaljima osiguravaju? I da vaše ven? Anje bude doga? Aj koji ste imali kao viziju. Sve što treba da uradite je da u? Ivate u danu i sa? Uvate lepe uspomene. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ako nekome? Elite na poseban na? In da iska? Ete svoju radost, prijateljstvo, ljubav, saose? Anje, ako? Elite da podvu? Ete, ulepšate ne? Iji uspeh, zna? Ajan dan - jubilej ili uspomenu, kada nemate i kada ne postoje re? I da do kraja izrazite svoje ose? Anje - cve? E kao poklon govori? E umesto vas i za vas. Poklonjeno cve? E vas reprezentuje u o? Ima osobe ili kruga ljudi kojima ste ga doneli ili poslali. .     pogrešno bi bilo i to ne treba dozvoliti, da se u nekim slu? Ajevima poklonjenom cve? U daju atributi vesnika negativnih ose? Anja, kao što su: zavist, ljubomora, mr? Nja. Mada, istini za volju, ima i takvih tuma? Enja. Na sre? U njih je sve manje. Treba ih ignorisati, ne obazirati se na njih. .     ru? A, kao cvet, oduvek je prisutna podjednako na najve? Im i raskošnim svetkovinama i slavljima kao i na skromnim veseljima. Ona podjednako verno uspeva da izrazi pobedu, slavu, sjaj i raskoš kao i skromnu sve? Anost ili tugu. Prisutna je kao uspomena, a zna da izrazi tihu radost i sre? U dvoje mladih koji se vole. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     postojbina ove vrste je brazil. Na svakom stablu su obi? No po 3 cveta. Cveta (prema okolnostima) od decembra do marta. Cvetovi su prelepi. U pre? Niku su široki 10 - 12 cm. U osnovi su beli sa ljubi? Astim ili plavim prelivom, purpurnim ili crvenim šarama. .     raste na drve? U po prašumama venecuele. Cveta od februara do aprila. Cvetovi su neobi? No lepi. Na bokoru se nalazi 10 do 12 cvetova širine 15 do 18 cm. Latice i lapice su otvoreno crvene ili ljubi? Asto roze sa oko 10 cm duga? Kom i 5 cm širokom usnicom, koja je na vrhu ivice? Uta, isprskana purpurnim ta? Kicama, a po sredini istom bojom presvu? Ena. .     pored ove dve ima još izvanredno lepih varijeteta: cattleya elegans sa divnim krupnim roze cvetom i krvavo crvenom usnicom i cattleya labiata, sa veoma krupnim (oko 20 cm) ne? No-roze cvetom,? Ija je usnica purpurna, kovrd? Ava i 10 cm duga? Ka. Cattleya-e gorske orhideje gaje se vrlo dobro i u saksijama, najbolje napreduju na temperaturi od 12 do 15 cm, a kad se po? Nu pojavljivati cvetni pupoljci toplotu treba pove? Ati. .     prva, interesantna vrsta je o. Membranaceum. Njeno liš? E raste svako za sebe. Tamno-zeleno je, kopljasto-zašiljeno, a pri dnu nešto su? Eno. Njene krtolice su više pljosnate. Stabla su visoka do 30 cm i svako nosi 3 do 5 cvetova. Cvetovi su široki do 5 cm sa ljubi? Asto-roze bojom prelivenim laticama i ljubi? Astim ili belom usnom. Cveta u prole? E. Njen cvet se kod pravilne nege mo? E odr? Ati? Etiri do pet nedelja. .     za gajenje u stanu najpogodnije su: o. Macrathum i o. Varicosu rogersi. Ove biljke treba dr? Ati blizu prozora i blizu svetlosti jer tada vrlo dobro uspevaju i lako se odr? Avaju. Pri pravilnoj nezi izdašno cvetaju. Ve? Inom su? Ute ili roze boje, manje ili više osute tamnim i purpurnim ta? Kicama. Kod o. Macrathum-a cvetovi su kao voskom preliveni. Vrlo su mirisni a široki 7 cm. Njihove krtolice su 12 - 16 cm duga? Ke, sa dva kopljasta tamno ili svetlo zelena lista koji su presvu? Eni? Utim prugicama. Cvetaju leti u julu i u avgustu. Stanhopeae raste na? Bunovima u toplim i vla? Nim prašumama meksika. .     najpodesnija je za gajenje u stanu s. Tigrina, koja ima sasvim sitne krtolice sa po jednim ovalno-zaošternim krupnim listom. Stablji? Ice rastu direktno iz? Ila a svaka mo? E da donese najviše tri cveta, vrlo krupna izvanredno lepa sa prijatnim mirisom. široki su 15 - 20 cm, dve spoljne latice su nešto du? E i šire dok su unutrašnji u? E i uspravne beli? Asto-? Ute i osute tamno crvenim mrljama. Usnica je bela i osuta krvavo-crvenim, sitnim ta? Kicama. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u svom razvoju kao kulturne biljke, ru? E imaju dva perioda. Prvi, veoma dug (3-5. 000 godina) sastojao se u odabiranju ru? A iz same prirode, unošenju u vrtove staroga sveta i odabiranje spontanih hibrida, mutacija i tako se kulturna ru? A staroga sveta menjala i oplemenjavala veoma sporo i dugo. Uglavnom su gajene ru? E uzete iz neposredne okoline, iz onog regiona koji je bio dostupan tadašnjim kulturnim narodima. Evropske ru? E staroga sveta najpre su gajene na podru? Ju male azije i bliskog istoka (egipta, sirije, mesopotamije), odakle su dospele u gr? Ku i zatim u rim. U isto vreme one dospevaju u severnu afriku, preko egipta. Tako je tokom tri milenijuma ru? A ostala u relativno uskim okvirima tadašnjeg kulturnog sveta. .     u? Ivotu ljudi uvek je igrala veliku ulogu. U najranije vreme za ovaj cvet su vezivana najtananija ljudska ose? Anja: ljubav, pobeda, slava, za nju su kao simbol vezivana najrazli? Itija zna? Enja. Bila je prisutna u svim ljudskim manifestacijama toga doba, u religioznim obredima, slavljima. Stari grci i rimljani kult ru? A doveli su do kulminacije. Jedno od njenih zna? Enja simbol tajne (sub roza) preuzelo je kasnije i hriš? Anstvo, zajedno sa mnogim drugim zna? Enjima koje je sobom simbolizovala ru? A staroga sveta. Starinske ru? E nisu se mnogo menjale. Naveš? Emo neke od njih koje su se sa? Uvale i do današnjih dana u rozariumima i zbirkama pasioniranih ljubitelja: rosa damascena, rosa centifolia, rosa gallica i mnogi oblici ovih triju me? Usobno veoma bliskih starinskih ru? A. Ove ru? E su bile zatvorene u jedan relativno uzak i izolovan region bliskog istoka, severne afrike i evrope pa nisu ni mogle bitno da se menjaju ukrštaju? I se sa ru? Ama iz udaljenih podru? Ja koje se od njih veoma razlikuju. .     nekoliko vekova posle pada velikih imperija i kultura staroga sveta, sve do pred kraj srednjeg veka, ru? A postaje zapostavljena i u kulturi dosta prore? Ena. Mlado hriš? Anstvo, sa još mnogim drugim simbolima propalog "paganskog" starog sveta odbacilo je ru? U i? Ak je zabranilo. Ali vremenom, lepota i vitalnost ovog cveta ponovo ga je dovela u centar interesovanja novih kultura. Najpre se afirmiše kao lek i hrana, a zatim sve više prodire kao ukras i simbol. Vra? Aju joj se sva njena izgubljena zna? Enja, ru? A je opet tu, da uveseljava, da simbolizuje, da predstavlja najdublja i najsuptilnija ose? Anja? Oveka. .     razvitkom nauke i materijalne kulture, u eri velikih morskih putovanja od 16 veka pa nadalje, dolazi do masovne introdukcije-uvoza biljaka u evropu iz raznih krajeva sveta. Ve? U 18 veku imamo u evropi (engleska, francuska i dr. ) nove introducirane ru? E sa dalekog istoka iz indije i kine, mand? Urije i japana. Ove ru? E su donele nešto novo. U svojoj postojbini, na sli? An na? In kao i evropske gajene ru? E milenijumima su gajene u vrtovima careva i maharad? A, odabirane suptilnim ukusom mandarina i velikodostojnika dalekoisto? Nih kultura. Dospevši u evropu, postaju predmet interesovanja bogatih i mo? Nih kolekcionara, dolaze u ruke dobrih baštovana-nau? Nika, koji se odmah prihvataju posla oko hibridizacije i selekcije, dolazi do neslu? Enih rezultata. Pokazalo se da hibridizacija geografski (pa prema tome i genetski) udaljenih formi omogu? Ava dobijanje potpuno novih osobina koje su bile - kako? E se kasnije ispostaviti - dragocene. .     drugi period razvitka kulturnih ru? A po? Eo je krajem 17 veka u vreme velikih introdukcija i napretka biološke nauke, primenom hibridizacije i sve ve? Im poznavanjem teorije nasle? Ivanja osobina. Ovaj relativno kratak period doneo nam je sve sada moderne ru? E. Mnoge od njih nastajale su samo da bi neku svoju osobinu prenele na nove sorte i nestajale bi bez traga. Tokom ovog kratkog perioda stvoreno je preko 10. 000 razli? Itih ru? A. Mnoge od njih više se ne gaje i jednostavno su zaboravljene. Ostale su samo najbolje i najprilago? Enije. Danas imamo svake godine na desetine lansiranih novih visokokvalitetnih ru? A i isto toliko se izostavlja iz proizvodnje. Nove sorte su sve bolje, sve lepše, sve prilago? Enije, jer nema kraja stvarala? Koj snazi prirode kada je ona usmeravana i vo? Ena veštom rukom selekcionara. .     suština ovako velikog zamaha u razvoju ru? A sastoji se u primeni hibridizacije izme? U starih evropskih i dalekoisto? Nih ru? A, zatim ru? A severne amerike i drugih tzv. "divljih ru? A". Pored hibridizacije veoma veliku ulogu odigrala je i mutacija koja je dala mnoge cenjene oblike, boje i forme. Jednom re? Ju, genetska nauka i njen nivo uslovili su ovako velike uspehe u dobijanju modernih vrsta ru? A. Pred nama su još neslu? Ene mogu? Nosti i mi smo svake godine svedoci divnih rezultata u ovoj oblasti. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     paprati su pogodne za uzgoj u ku? I jer podnose prili? Nu senu. Me? Utim, njima je potrebno mnogo vlage u vazduhu, pa ne uspevaju uvek u stanovima sa centralnim grejanjem osim ako se na neki na? In ne osigura potrebna vlaga. Vrsta. Nije u tome izuzetak, ina? E je prili? No otporna i lepog oblika. Pripada porodici polypodiaceae, a ime joj poti? E od gr? Kih re? I.     poznato je oko 35 vrsta, a rasprostranjene su u tropima. . Je u viktorijansko doba bila najomiljenija paprat zbog mekih, lu? No savijenih listova, a omiljena je i danas. Njezin raskošni slap listova dobro se uklapa i u savremeni i u tradicionalni dekor. Raste dobro i u saksiji i u vise? Im korpama, pod uslovom da uvek bude dobro zalivena i da vla? Nost vazduha bude velika. . Temperatura: zimi je najbolje 14 - 15°c. Mo? E podneti i 3°c ni? U temperaturu. Ako je dr? Ite na niskoj temperaturi odr? Avajte je prili? No suvom, zalivaju? I je samo jednom nedeljno. Leti je dr? Ite pri 18°c - 21°c. Ne godi joj temperatura iznad 24°c ako vazduh nije veoma vla? An. . Voda: dr? Ite je uvek vla? Nom osim ako je pri niskoj temperaturi. Leti zalivajte 2 - 3 puta nedeljno, a zimi barem jednom nedeljno, najbolje kišnicom. . Vla? Nost vazduha: po? Eljno je svakodnevno prskati vodom u kojoj nema kre? A što nije uvek mogu? E ako? Ivite u kraju sa tvrdom vodom. Ako je biljka u saksiji, stavite je na mokre kamen? I? E. Ako je u vise? Oj košari svakodnevno je prskajte. . Vazduh: ne godi joj suv i pretopao vazduh. Dr? Ite je dalje od plinske vatre i promaje, jer to mo? E uništiti biljku. . ? Ivotni vek: obi? No traje godinama, ali mo? E iznenada uvenuti bez nekog posebnog razloga. U prostoru sa suvim vazduhom ima? E kratak? Ivot. . Laka/teška: prili? No se jednostavno uzgaja, napreduje bolje uz dobru negu i pa? Nju. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     postojbina ove biljke je ju? Na amerike. To je tipi? Na biljka tropskih krajeva, pa se zato mora dra? Ati u toploj sobi, na temperaturi 16°c, gde ima dovoljno svetlosti i vla? Nog i sve? Eg vazduha. Da bi joj se obezbedio vla? An vazduh u toploj sobi mora se? Eš? E orošavati, ili saksiju sa biljkom staviti u preokrenutu tacnu, pa sve zajedno spustiti u malo ve? U tacnu napunjenu vodom. Pri tome treba paziti da voda ne dodiruje saksiju sa biljkom. Peperomije ne vole jako sunce, jer zbog njega gube svoju lepotu. Na našem tr? Ištu pojavile su se u ve? Em broju pre 20 godina. Veoma su dekorativne, bilo da se sade pojedina? No u saksijice ili u cvetne? Inijice. Imaju lepo liš? E i neobi? Ne cveti? E koji se uzdi? U na tankim drškama iznad liš? A u obliku malih, belih, zelenih ili sme? Ih metlica. .     peperomije uspevaju najbolje u malim saksijama u laganoj rastresitoj i peskovitoj mešavini zemlje. Presa? Uju se prema potrebi u prole? E u male saksije, na? Ije se dno stave crepi? I ili šljunak radi dobre drena? E. Razmno? Avaju se lisnim reznicama u prole? E. Svaka lisna reznica mora imati 2 cm dugu peteljku. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     to je biljka penja? Ica, pogodna za staklenike, a uz pa? Ljivo obrezivanje mo? E se uzgajati kao mala, grmolika sobna biljka. Pripada porodici asclepiadaceae, a ima ih? Etrdesetak vrsta, ve? Inom iz tropske ju? Ne amerike. Ime poti? E od gr? Kih re? I diploos, dvostruk i aden,? Lezda. Re? I se odnose na dve? Lezde u plodnici cveta. Listovi su jajoloki i rastu u parovima du? Stabljike. Cvetovi su u obliku trubice sa povijenim rubovima latica. Otvaraju se pri vrhu stabljike i mogu se otvoriti 3 do 4 jedan za drugim. .     dipladenije su puza? Ice ili penja? Ice i ako pustite uskoro? E narasti duge stabljike, koje morate oblikovati oko rešetke ili? I? Ane mre? E. Ako ih nakon cvetanja obre? Ete, mo? Ete ih o? Uvati grmolike i zbijene po nekoliko godina. .     nije lako odr? Ati tu biljku u ku? I jer zahteva visok stepen vla? Nosti vazduha. Osim toga teško ju je nabaviti. Kupujte ih od maja pa nadalje, sa bujnim liš? Em i cvetnim pupoljcima koji tek što se nisu otvorili. Ne kupujte biljke sa mutnim i po? Utelim liš? Em. . Veli? Ina: pa? Ljivim obrezivanjem mo? Ete je dr? Ati velikom oko 46 cm. Ako je ne obrezujete, uskoro? E dose? I i 5 metara. . Rast: ako se ne obrezuje, mo? E rasti i više od 60 cm godišnje. Doba cvetanja: od ranog leta do rane jeseni. . Temperatura: ako se dr? I suvom, onda je najmanja mogu? A 13°c, a da bi ostala zdrava preporu? Ljivo je 15°c. Leti joj treba 18°c. Ako je temperatura iznad 21°c pobrinite se za visoku vla? Nost vazduha. . Presa? Ivanje: ako naglo raste, u prvoj godini je morate dva do tri puta presaditi. Nakon toga presa? Ujte ili zamenjujte površinski sloj zemlje svakog prole? A. . Obrezivanje: ako je? Elite odr? Ati grmolikom, svake godine podre? Ite nove izdanke nakon cvetanja na 5 cm. Ako je? Elite kao penja? Icu, ostavite glavnu stabljiku a odsecite izdanke sa strane da bi biljka bila lepa. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     domovina petunija je ju? Na amerika. Poznato je oko 14 vrsta, ali su za vrtni uzgoj prikladne samo tri. To su p. Axilaris, p. Violacea i p. Atkinsiana. Petunije koje se gaje na balkonima i u gredicama tra? E ja? U zemlju i redovno prihranjivanje, jer? E u protivnom cvetanje biti slabije. Precvetale izbojke otkidamo, te tako podmla? Ujemo biljku i prisiljavamo na cvetanje od maja do novembra. Petunije tra? E mnogo sunca, te se koriste za ju? Ne balkone i prozore. Više hlada podnose modre petunije, pa ih stavljamo i na zapadne i isto? Ne prozore i balkone. Petunije su uglavnom zdrave biljke. Ako im ne odgovara reakcija tla, pojavi? E se? Uti listovi, a ako je tlo nepropusno - trule? Korena. Petunije? Esto napadaju lisne vaši, te se biljka mora? Esto prskati sredstvima protiv vaši koje imaju da se kupe u svakoj poljoprivrednoj apoteci. Petunije su lake za uzgoj. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ascocanda princes mikasa,.   .     postoji nešto egzoti? No i ekstravagantno u uzgoju sobnih pomorand? I. Pretpostavljamo da to poti? E odatle što su nekad plemi? I uz svoje ku? E gradili velike staklenike za pomorand? E da bi zimi zaštitili svoje skupe biljke. Velika drve? A narand? E i limuna uzgajala su se u ba? Vama, tako da su se leti mogla staviti na terasu a zimi lako premestiti u staklenik. .     danas su ti varijeteti zbog svoje veli? Ine nepogodni za uzgoj u ku? I. Umesto njih uzgajamo sobnu pomorand? U citrus mitis, malu biljku sa filipina, prenesenu na zapad 1595 godine. Pripada porodici rutaceae. Osobine sobne pomorand? E su u svemu, osim u veli? Ini, iste kao u njenih ve? Ih srodnika. Ima lepe bele, veoma mirisne cvetove, a plodovi su jestivi, iako pomalo gorki. Mogu se rezati na kriške kao limun i slu? Iti uz napitke. U isto vreme na biljci se nalaze i cvetovi i zeleni i zreli plodovi. Leti joj prija da bude napolju a zimi u zatvorenom prostoru. . Doba cvetanja: prete? No u letnjim mesecima, ali mo? E stvarati pupoljke u bilo koje vreme. Ako cveta u ku? I, daleko od insekata mora se oprašivati? Etkicom. . Temperatura: va? No je da zimi temperatura bude iznad ta? Ke smrzavanja, a godi im 13 - 15°c. Leti bolje raste napolju. Ako je leti unutra, najviša temperatura mo? E biti 18°c uz dobro provetravanje. . Voda: leti zalivajte gotovo svakodnevno. Zimi otprilike svakih 10 dana, osim u vrlo toploj prostoriji. Tada zalivajte svakih 5 dana. Me? Utim, biljku ne smete previše zalivati a dobar protok vode je vrlo va? An. Potreban joj je kamenac, dakle godi joj tvrda voda. . Prehranjivanje: leti dok raste, dodajte vodi te? No hranjivo svakih 14 dana. Vla? Nost vazduha godi joj? Esto prskanje, ako mogu? E svakodnevno. . Razmno? Avanje: uglavnom se izvodi reznicama u toplom staleniku a najbolje je da to prepustite stru? Njaku. Stabla pomorand? E i limuna mogu se uzgojiti iz koštica, ali biljka? E postati vrlo velika i cveta? E i roditi tek kada naraste barem jedan i po so dva metra. Mogu? E je i kalemljenje, ali to je posao za stru? Njake. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bidermajer sa ru? Ama, or.   .     ruzmarin "morska rosa", zimzeleni je mali d? Bun iz porodice usnatica. Naraste od 1 do 2m. Ima dosta podvrsta. Gran? Ice su prekrivene smolastim, ko? Natim, igli? Astim i tamnozelenim listi? Ima. Cveti? I su beli, ru? I? Asti ili ljubi? Astoplavkasti. Poti? E iz sredozemlja, a gaji se u sad i meksiku. .     ruzmarin je kroz istoriju bio? Esto obavijen tajanstvenoš? U i svetoš? U. Gr? Ki i rimski bogovi su opisivani kao veliki ljubitelji ruzmarina. španci poštuju ruzmarin jer je zaklonio devu mariju prilikom bega u egipat: kako je raširila svoj plašt, beli cvetovi postali su plavi. .     ruzmarin je jedan od osnovnih za? Ina mediteranske kuhinje. Miris i ukus su vrlo aromati? Ni. Podse? Aju na kamfor i eukaliptus. Ruzmarin je gorkast. Parnom destilacijom od ruzmarinovih vrhova i listi? A, tradicionalno se proizvodi ruzmarinovo ulje. Ulje se koristi u kozmeti? Koj industriji. Veoma je cenjen ruzmarinov med. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     aspidistra je zimzelena veoma dekorativna i otporna sobna biljka. Poreklom je iz japana. Lako se prilago? Ava, pa dobro uspeva u hladnoj prostoriji kao i u poluhladovini. Veoma je pogodna za sobu, tim pre što ne mora biti na direktnoj svetlosti. Podnosi prašinu, suv vazduh, promenu temperature, a mo? E se dr? Ati i u mraku. Leti tra? I obilno zalivanje, ali treba paziti da joj u tacni ne stoji voda, jer aspidistra je osetljiva na preveliku vlagu. Kod povoljne nege neprestano izbijaju iz korena duguljasti tamnozeleni listovi, koji li? E na list? Ur? Evka, ali su mnogo ve? I. .     cvet je ljubi? Aste boje, neprivla? An, zvezdast, raste pri zemlji te se ne mo? E ni zapaziti. Ne voli? Esto presa? Ivanje i prevelike saksije. Odgovara joj dovoljno rastresita zemlja, propusna i sna? Na. Leti treba aspidistru svakih 10 dana prihranjivati. Zimi joj je povoljnija nezagrejana prostorija uz umereno zalivanje. Da bi se osve? Ila i lepše izgledala, treba joj leti povremeno liš? E oprati. Razmno? Ava se veoma lako delenjem korena u prole? E. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . ? Ute ru? E, izraz? Ivot.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ime iris poti? E još od starih grka, a po gr? Koj boginji duge iris, jer su cvetovi višebojni duginih boja. Rod irisa obuhvata oko 220 vrsta koje su rasprostranjene isklju? Ivo na severnoj polulopti naše planete i koncetrisane u dve zone koje se klimatski me? Usobno veoma razlikuju. Tako u podru? Ju sredozemnog mora i široj okolini rastu one preunike koje vole izrazito suva leta i za svoj dobar razvoj zahtevaju period mirovanja u toku leta. Sve ove vrste imaju lukovicu ili gomolj. .     severnije, u zoni listopadnih šuma i predela sa hladnom klimom rasprostranene su one perunike kojima je period mirovanja vegetacije u toku zime. Ove vrste imaju rizome sa kra? Im ili du? Im internodijama. .     klasifikaciju irisa je obradio w. R. Dykes u delu the genus iris (1925). Lawrence i randolph dali su novi klasifikaciju 1959 godine, me? Utim ona još nije široko prihva? Ena. Irisi se najlakše dele, što je i u praksi prihva? Eno, na dve velike grupe i to one sa lukovicama i one sa rizomima. .     glavni i jedini proizvo? A? Lukovica bila je do skora holandija, me? Utim tada se proizvodnja prenela i na ju? Nu francusku, severnu afriku, izrael, kaliforniju. Me? Utim veoma dobri uslovi za proizvodnju postoje i u našoj zemlji, ma? Arskoj , rumuniji, bugarskoj. .     lukovice proizvedene u tim zemljama imaju prednost nad holandskim, jer su bolje sazrele i ranije procvetaju, što ima naro? Ito velikog zna? Aja kod "prepariranja" za rano ili kasno cvetanje. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u martu po? Inju da cvetaju biljke sa upadljivim cvetovima, kao što je clivia miniata koja tada po? Inje da cveta sa cvastom od deset ili više narand? Asto-crvenih cvetova. Tu je i zantedeschia aethiopica (bela kala) i ukoliko su uslovi dosta topli, veliki beli cvetovi biljke biljke hymenocallis calathina (ali ako je u hladnijim uslovima, ta biljke ne? E cvetati pre maja). Nasuprot tom kitnjastom sjaju, bledo? Uti cvetovi biljke jasminum mesnyi izgledaju prili? No skromno. .     tu su i dve izvanredne orhideje. Lycaste deppei, blistava i jako mirisna, cveta celu godinu, ali je u svom najboljem razvoju u ovom i slede? Em mesecu. Cymbidium x rosanna ''pinkie'' mo? E nositi deset do? Etrdeset cvetova na dugoj vise? Oj stabljici. .     ne mo? Ete celi mesec provesti u divljenju vašim biljkama, jer ima mnogo posla koji treba obaviti. Podstaknite rast campanula iosophylla daju? I joj više vode i toplote. Posadite gloriosu rothschildiana u posudu od 15 cm za svaki gomolj. Posadite gomolje achimenes longiflora i sinningia speciosa (gloksinija). Posadite lukovice zephyrantes grandiflora i podanke smithianta zebrina. Posadite ili presadite prelepi plavi afri? Ki ljiljan, agapantus campanulatus i plumbago capensis i presadite adiantum capillus-veneris, ne? Nu paprat. Pregledajte paprati i odstranite uginule delove. Kad listovi cyclamen persicum po? Ute, prestanite zalivati i pustite da se zemlja osuši pre nego što saksiju stavite u tamu. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .      baštovanstvo je umetnost koja koristi cve? E i biljke kao boju i zemlju i nebo kao platno (elizabet murej). Pri? A o nekom cvetu izdaleke prošlosti mo? E ponekad biti rekonstruisana na osnovu nao? Igled primitivnih deli? A magije i mitova. To je ta? No barem što se evrope ti? E, me? Utim dalija ne vodi poreklo iz evrope. Ona dolazi iz meksika i bila je dobro poznata astecima. Aste? Ki herbarijum napisan na latinskom svega 60 godina nakon dolaska kolumba je izašao na videlo 1929 godine. Napredna vrsta kulture je postojala u meksiku, ali njeno bogatstvo u pisanim zapisima su uništeni u interesu dovo? Enja hriš? Anstva neznabošcima. Prema tome otkri? E aste? Kog herbarijuma je predstavljalo deli? Neverovatne sre? E za studente istorije medicine i tako? E za botani? Are. Od drevnih meksikanaca mi smo saznali da su asteci koristili dalije za le? Enje epilepsije. .      dalija je kasno došla u evropu. Do vremena kada je došla, radoznali ljudi 16-17 veka su odavno otišli i nau? Ni specijalisti su preovladali. Oni su gledali na daliju kao na mogu? I izvor hrane zato što je bolest u ranim 1840-ima uništila francuske useve krompira. Me? Utim nakon što su okusili daliju oni su odustali od te ideje i odlu? Ili su da je gaje samo zarad njene lepote. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova epifitna orhideja poreklom iz centralne amerike ima dva lista srednje-zelene boje i 38 cm duge cvatove sa deset do dvadeset cvetova kao od voska, koji se pojavljuju od maja do avgusta. Latice su? U? Kasto zelene sa sme? Im pegama. šiljasta usna je ru? I? Asto-ljubi? Asta sa? Utim vrhom i belim rubom. Epidendrum je biljka koja se lako uzgaja ukoliko zimska temperatura ne padne ispod 13°c i ako se ukloni sa direktnog sunca od aprila do oktobra. U periodu april - septembar biljku treba obilno zalivati, a nakon toga veoma oskudno. U periodu cvetanja epidendrum treba svake dve do tri nedelje prihranjivati te? Nim hranjivima. Presa? Uje se od marta do maja i pritom razmno? Ava deljenjem izbojaka. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     da bi biljke dobro uspevale i da zaista budu ukrasne u pravom smislu re? I, što je? Elja svakog ljubitelja cve? A, potrebno im je osigurati obilje hrane. U prvo vreme nakon kupovine biljke, zemlja u posudi sadr? I još uvek dovoljne zalihe hranjivih materija. Ubrzo? E se one potrošiti te, da biljka ne bi zakr? Ljala, mora se prihranjivati. Potrebe naših biljaka za hranom veoma su razli? Ite. Biljke brzog i jakog rasta tra? E? Eš? E prihranjivanje od onih koje se polagano razvijaju. Me? Utim bez prihranjivanja ne? E mo? I? Iveti ni jedna biljka, pogotovo ako du? E vreme raste u istoj cvetnoj posudi. Idealna sredstva za prihranjivanje su te? Na hranjiva koja dodajemo vodi za zalivanje. Ona sadr? E sve hranjive sastojke neophodne za? Ivot biljke. Najva? Nije hranjive materije u prihrani biljaka su: azot , koji pospešuje rast liš? A i izboja. Premalo azota u hrani dovodi do zaostajanja u rastu. Rezultat toga su? Uti listovi i slabi izboji. Previše azota uzrokuje prekomeran rast liš? A. Tkivo biljke je sun? Erasto, neotporno na vanjske uticaje, podlo? No oboljenju i napadu šteto? Ina. Fosfor je veoma va? An za stvaranje pupoljaka kod cvetnica. Osim toga povoljno deluje na klijavost semena i zakorenjivanje reznica. Manjak fosfora javlja se i kod sobnih biljaka. Kalijum je biljkama neophodan za razmenu materija. Pove? Ava asimilacijsku sposobnost hlorofila i otpornost biljke na sušu. On? Ini biljku? Vr?? Om. Na njegovo pomanjkanje ukazuju sme? I rubovi listova. Me? Utim kod sobnih biljaka vrlo retko dolazi do pojave manjka kalijuma u prihrani. Magnezijum je delimi? No odgovoran za stvaranje lisnog zelenila. Pomanjkanje magnezijuma u tlu rezultira bolesnim promenama na rubovima listova. Kod starijih biljaka listovi otpadaju. Biljke se redovno prihranjuju tokom celog razdoblja rasta. To va? I za najve? I broj lisnatih i cvetaju? Ih biljaka. Prihranjivanje po? Inje u martu i nastavlja se tokom celog leta sve do po? Etka oktobra. Biljkama koje rastu na dobro osvetljenom mestu potrebno je mnogo više hrane od onih na zasen? Enom mestu. Raznim ispitivanjima dokazano je da biljke na ju? Nom prozoru, svetlom i sun? Anom , trebaju tri do? Etiri puta više hranjiva od onih koje su uz severni prozor. Od kraja oktobra do po? Etka marta najve? I broj biljaka se nalazi u fazi zimskog mirovanja. U to vreme se u potpunosti prekida prihranjivanje.  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     mnoge vrste su uginule za vreme prevoza, zatvorene u tamnim vla? Nim spremištima ili posle dolaska , ako ljudi nisu znali s njima da postupaju. S nekim drugim su postupali na na? In koji nam je danas? Udan. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Medvedi? I, u? U? Kani u.   .     lobivija poti? E iz ju? Ne amerike, to je rod koji sadr? I više od sedamdeset drugih vrsta kaktusa. Oni se po izgledu znatno razlikuju; po obliku su kuglasti ili valjkasti, bodlje mogu rasti tesno pripijene jedna uz drugu ili su raširene, a mogu biti duge ili kratke itd. Obilno cvetaju stvaraju? I veliki broj cvetova koji se razlikuju po boji od bele preko? Ute do crvene. Razmno? Ava se semenkama ili reznicama. Lobivija voli puno sunca i prija joj polo? Aj na prozorskoj dasci okrenutoj prema jugu. Leti voli jako tople, a zimi sve? Ije temperature. Leti je treba umereno zalivati, a zimi ne. Prija joj suv i topao vazduh. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     anis je jednogodišnja biljka iz porodice štitarki. Biljka naraste do 70 cm, na tankom korenu. Donji listovi su ovalni, nazubljeni i na stabljikama, a gornji su manji i na peteljkama. Sitni? U? Kasti cvetovi oblikuju štitastu cvast. Plodovi su nabrane semenke jajastog oblika, duge od 2 do 4 mm. Poti? E iz egipta i sa istoka. Uspeva svuda gde je umerena klima, a leta topla i duga. .     anis je jedna od najstarijih poznatih za? Inskih biljaka. Od pradavnih vremena koristi se kao za? In i kao lek. Rimljani su jeli anisove kola? I? E, a rimske legije su ga pronosile širom evrope. .     brojna alkoholna i okrepljuju? A pi? A za? Injavaju se anisovim esencijalnim uljima. Upotrebljava se i u proizvodnji bombona. U narodnoj medicini anis je antiseptik. ? Aj se pije protiv prehlade, kašlja i bronhijalnih tegoba. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Obradujte svoje voljene, prijatelje, ro? Ake sa lepim e-? Estitkama sa portala cve? Are "neven". . .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Sve je lepo, samo tako nastavite. Vilic.  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     osnovna vrsta heliopsisa poti? E iz severne amerike. Sna? Na trajnica koja naraste otprilike 80-100 cm u visinu i 60-70 cm u širinu, bokorasto, krutih uspravnih stabljika, dugove? Na je, skromna i ima dug period cvetanja. Hrapavi listovi jajastog oblika i šiljasti, po obodu su nazubljeni. Na vrhu jakih stabljika otvaraju se? Uti polupuni gnezdasti cvetovi koji mogu da se upotrebe i kao rezano cve? E. Biljka je prvenstveno dekorativna u pozadini sun? Anih leja sa trajnicama, ali je mo? Emo saditi i kao cvetnu? Ivu ogradu. . Period cvetanja: juni, juli, avgust, septembar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bidermajer sa ru? Ama, or.   .     ruzmarin je biljka toplih, ju? Nih krajeva pa mu prija toplo leto. Na primorju uglavnom raste samonikolo, a na našim terenima uglavnom se sadi. Od ruzmarinovog liš? A destilacijom se dobija ruzmarinovo ulje. Ruzmarin cveta u prole? E lepim sitnim plavim cveti? Ima. Ima ga sa? Uto - šarenim i belo - šarenim listom. Na zaklonjenom mestu mo? E da prezimi i napolju, ina? E se neguje u saksijama. U jesen ga treba uneti u podrum ili u svetlu prostoriju gde ne mrzne. Jedina nega je umereno zalivanje, ali tra? I dosta svetla. ? Esto presa? Ivanje ili pomeranje sa jednog mesta na drugo ne podnosi najbolje. Razmno? Ava se u prole? E reznicama. Voli jaku humusnu mešavinu zemlje sa dodatkom 15% peska. Presa? Uje se svake tre? E godine u malo ve? U saksiju. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     zajedni? Kim imenom mesnatice, tustike, odnosno sukulenti, obuhva? Ene su biljke koje su sposobne sa? Uvati u zadebljanim listovima ili zadebljanim delovima stabljike zalihe vode i na taj na? In pre? Iveti sušna razdoblja. Razlikujemo sukulente zadebljanih listova i sukulente zadebljanih stabljika kojima pripada i brojnim vrstama bogata porodica kaktusa. Gra? Om i na? Inom? Ivota sve su se ove biljke prilagodile klimi njihove postojbine za koju su karakteristi? Na razdoblja sa smanjenom koli? Inom vode, razdoblja suše i kiša što se smenjuju u nepravilnim ciklusima. .     svi kaktusi i euforbije pripadaju sukulentama zadebljane stabljike. Iako su pojedini sukulenti zadebljanog liš? A odoma? Eni u americi, najve? I deo ovih biljaka pripada afri? Koj flori. Botani? Ki gledano veoma je teško odrediti oštru granicu izme? U sukulenti zadebljanog liš? A i zadebljane stabljike. .     lisnatim sukulentnim biljkama, odoma? Enim u sad, domovina je uglavnom srednja i ju? Na amerika. Pripadaju brojnoj porodici crasulaceae. Zatim, mo? E se sresti i više od 300 vrsta agava (agavacea), a u savanama nalazimo i neke ananasovke (bromeliaceae), koje pripadaju sukulentima. Mnogi afri? Ki sukulenti odlikuju se neobi? Nim oblicima i fantasti? Nim, raskošnim cvetovima. Pripadaju mnogim porodicama i gotovo svi bez izuzetka, sukulentima zadebljanog liš? A. Zna? Ajne naseobine sukulenti nalazimo u ju? Noj africi gde se, pripadnici porodice? Upavica sa svojim prelepim cvetovima prostiru na ogromnim površinama. .     ovde se mo? E na? I i malo? Udo prirode - ''? Ivi kamen'' (lithops). Nešto severnije rastu bezbrojni primerci crassula-vrsta, glavo? Ika (compositae), ljiljana (liliaceae) i mnoštvo drugih, veoma zanimljivih biljaka, kao što su ceropegia i stapelia, obe predstavnice svilenica (asclepiadaceae). Osim toga, u gotovo svim sušnim podru? Jima afrike nailazimo na raznolike mle? Ike (eufhorbiaceae). Po gra? I su neobi? No sli? Ne kaktusima i isto tako? Udesno lepe. I na ostrvu madagaskaru tako? E se mo? E na? I veoma zanimljiva sukulentna flora sa mnogo endemskih vrsta, dakle biljaka koje ne rastu nigde drugde na svetu. .     sukulenti se mnogo lakše gaje nego kaktusi a i otpornije su od kaktusa. Neke od njih imaju cvetove izvanrednih boja. Sukulenti su veoma pogodne sobne biljke, jer je ve? Ina njih malog rasta, te ne zauzimaju mnogo mesta, a u prirodi su ve? Navikle na suv vazduh i malo vode, što drugim biljkama u stanu? Esto ne odgovara. Sukulenti vole rastresitu propusnu mešavinu zemlje u koju se doda malo peska. Presa? Uju se samo onda kada im je stvarno potrebna ve? A saksija. Obi? No se iz starih saksija površinski sloj zemlje iskopa, izvadi i popuni sve? Om mešavinom zemlje. Prilikom sa? Enja treba na dno saksije ili cvetne? Inijice staviti dovoljno šljunka ili peska radi dobrog odliva suvišne vode. Sa prihranjivanjem ne treba preterivati, jer mogu da izgube svoj karakreristi? An rast i oblik, u? Emu se i sastoji njihova lepota i vrednost. Zato je preporu? Ljivo da se ne prihranjuju bar u po? Etku, dok se ne stekne izvesno iskustvo. Zalivati ih treba ujutru, da bi se do mraka voda ocedila i isparila. Prezimljuju u svetloj nezagrejanoj prostoriji na temperaturi od 10 do 12°c. Tada se zaliva oprezno, jedanput u 15 dana, tek toliko da se zemlja u saksiji sasvim ne zasuši. Prilikom zalivanja mora se paziti da se ni leti ni zimi ne poliju listovi. Leti se mo? E izneti napolje, na balkon ili terasu, a samo neke osetljive vrste, kao što su havortije, treba zaštititi od jakog popodnevnog sunca. .     razmno? Avaju se u prole? E od izdanaka, delenjem listova ili reznicama. Od biljaka sa mesnatim liš? Em koje se ubrajaju u sukulente kod nas su najviše poznate: agave, aloje, krasule, gasterije, havortije, sempervirijum i stapelije. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     naziv kana poti? E od gr? Ke re? I canna = cev, valjak što se odnosi na oblik stabla. Rod kana obuhvata oko pedeset vrsta biljaka, a poreklom su iz tropskih i suptropskih predela amerike, gde slobodno rastu na sun? Anim polo? Ajima du? Reka i plavnih podru? Ja. Prve biljke preneli su španci oko 1570 godine. Prava proizvodnja po? Ela je tek 1840 godine i do kraja 19 veka proizvedeno je mnogo novih sorti. Taj rad se i danas nastavlja, ali prakti? Nu primenu ima samo oko 20 sorti, dok se od noviteta u praksi prihvataju samo one selekcije koje se bitno razlikuju od postoje? Ih po boji ili veli? Ini cveta, habitusa, uzrasta ili nekom drugom vrednom osobinom. .     biljke imaju rizom, a stablo naraste do jedan i po metar visine. Listovi su krupni do 50 cm du? Ine i do 20 cm širine. Cvetanje je veoma intezivno. Cvetovi su asimetri? Ni, crvene, roze,? Ute boje. Seme je crno i tvrdo, veli? Ine semena graška i nalazi se trodelnoj? Auri. .     kana predstavlja veoma va? An cvetni materijal. Naj? Eš? E se sadi na velikim površinama gde se? Ele dobiti sna? Ni efekti , kao na trgovima, du? Saobra? Ajnica na bulevarima, velikim cvetnim površinama. Me? Utim, niske sorte se odli? No uklapaju u ambijent ku? Nog vrta, gde se sade u gredice du? Staze, pored stepeništa ili terasa, zatim kao cvetni materijal u ve? Im? Ardinjerama i sandu? I? Ima du? Prozora. Zasa? Eni na sun? Anim mestima i obilno zalivani bi? E u cvetu do kasne jeseni. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .      ladole? Sa predivnim plavim cvetovima koji se otvaraju ujutro, okre? U njihove lepe plave glave prema suncu, oni uzdi? U i ukrašavaju skoro sve što posadite blizu njih. Za njih je misteriozno to što oni zatvaraju njihova lica u kasno popodne i naizgled idu da spavaju do slede? Eg jutra. .      postoji jedna legenda o njima koja ka? E; bila jednom jedna prelepa princeza koja je volela da sedi me? U cve? Em u njenoj bašti. Ona je bila veoma ne? Na i zbog toga je uvek trebala da se vrati u palatu pre nego što dan postane previše vreo i zbog toga ona nije nikada videla izvesne varijetete njenog baštenskog cve? A koje se nije otvaralo sve dok ga sunce ne obasja. Ovo je nju u? Inilo izuzetno tu? Nom, jer kao što je poznato princeze imaju vrlo prefinjena srca i ose? Anja, i tako jednoga dana kada se vratila u palatu ona je po? Ela da pla? E. Njene suze su padale po podu dok je ona hodala i svaka koja je dodirnula zemlju magi? No se pretvorila u malo seme. Nekoliko nedelja kasnije, kada je princeza šetala po njenoj bašti, rano jednog jutra, bila je veoma iznena? Ena kada je spazila prelepi novi cvet koji raste i uspinje se preko baštenskog zida uvijaju? I svoje ljupke vitice oko drve? A i lukova. Njeno srce je bilo ispunjeno sre? Om i od tada je ime "jutarnja lepota" dato tom ljupkom cve? U koje je poniklo od suza princezinih lepih plavih o? Iju, a opet joj je dalo toliko puno radosti u njenim jutarnjim šetnjama. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ovo je rod kuglastih kaktusa koji u starijoj dobi mogu postati i malo cilindri? Ni, ali uvek? E ostati proli? No mali. Poti? U iz? Ilea i severne argentine. Bodlje su veoma lepe; variraju u bojama, od bele preko? Ute i sme? E do crne. Cvetovi su ru? I? Asti i? Uti. Kaktusi neoporteria rastu sporo. Prija im toplo i sun? Ano mesto. Leti vole suv i topao vazduh, a zimi im prija temperatura od 6 do 8°c. Leti se zaliva redovno, pa se polako smanjuje da bi se zimi prestalo sa zalivanjem. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Medvedi? I, u? U? Kani u.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     markantna biljka krupnog liš? A i upe? Atljivog izgleda - njene stabljike? Esto su višestruko upletene. Ako je ne negujete izraš? E u malo drvo ali redovnim podkresivanjem mo? Ete ograni? Iti njen rast i u? Initi je izuzetno kompaktnom. Ovo je izdr? Ljiva biljka koja odli? No raste i u lošim uslovima, ali? E biti lepa i bujna ukoliko je redovno negujete. Iz njenih cvetova razvija se jestiv plod sa ukusom kestena (mada ne uvek, ukoliko se biljka uzgaja u ku? I). Premda je bujna, ova biljka mo? E se dr? Ati i u maloj saksiji visokoj svega 30 cm, a pogodna je i kao centralni ukras u staklenoj bašti ili dnevnoj sobi. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     iako još mnoge biljke koje su procvetale u poslednja dva meseca pru? Aju lepu sliku , ima tu nekoliko pridošlica. Najlepša je orhideja odontoglossum grande, koja je dobra biljka lon? Anica za ku? U. Cvetovi -? Uti sa sme? Im pegamai beli sa crvenim pegama - mogu biti dugi i 15 cm. Cvetanje? E se nastaviti do novembra. Grmolika jacobinea carnea donosi ru? I? Aste cvetove a ljubi? Asti cvetovi koji se pojavljuju u travolike liriope muscari mogu se pretvoriti u bobice. Penja? Ica campanula isophylla sa obiljem zvezdastih belih ili plavih cvetova posebno je efektna u vise? Oj košari. O? Ekuju? I cvetanje zimi, po? Nite u ovom mesecu saditi narcissus i nastavite u slede? Em mesecu. Posadite veltheimia viridifolia i presadite je svake druge godine. Posadite zantedeschia aethiopica (kala) i presa? Ujte je svake godine. Uzmite reznice hydrangea i euphorbia pulcherrima (poinzetija). Postrani izbojci gomoljastih vrsta begonia dobro se ukorenjuju u ovom mesecu, a vrste begonia sa vleknastim korenjem mogu se razmno? Iti izdancima iz osnove. Presadite u nove saksije presadnice calceolaris x herbeohybrida. Vreme je da se poseje seme eucalyptus globulus, koji predstavlja zanimljivu ku? Nu biljku dok je mlad. Mladoj biljci nikad ne dopustite da se osuši. Seme cyclamen persicum koje sada posejete cveta? E za otprilike petnaest meseci. Prestanite zalivati hippeastrum i pustite da se lukovica osuši, a kada po? Nu? Uteti listovi gloriosa rothschildiana, osušite je i dr? Ite na suvom do marta. Callistemon speciosum mora biti podrezana upravo ispod cvetnog grozda kada prestane cvetanje. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Mo? Emo na? I u svim toplijim delovima sveta, a pripada porodici moraceae. Budu? U da ta porodica sadr? I mnogobrojne va? Ne i omiljene sobne biljke,.     kao i ostale vrste sa malim listovima, mo? E u ku? I narasti i više od 5 metara. Listovi su svetlo zeleni, do 8 cm dugi i oko 2,5 cm široki. Imaju peteljke. Potrebno im je svetlo mesto da bi bujale, a osetljive su na promaju. Kao i druge vrste. Se nesme suviše zalivati jer listovi po? Ute i otpadnu. Zalivajte najviše dva puta nedeljno leti, a svakih sedam do deset dana zimi. Biljka ne sme stajati u vodi. . Vazduh: otporna je na razli? Ite uslove, osim na promaju. . Presa? Ivanje: jednom godišnje, uglavnom u prole? E. ? Inite to u prole? E, upravo kada po? Inje rasti i ne zaboravite zaprašiti rane drvenim ugljenom da bi se zaustavilo isticanj soka. Ficus benjamin razvija s godinama vazdušno korenje kao i filadendroni. Ono se nesme rezati. . ? Ivotni vek: traju veoma dugo. Ako biljka pre? Ivi prvu godinu, onda je jedina teško? A u prostoru. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     zumbul je dobio ime po hyakinthosu lepom mladi? U iz gr? Ke mitologije. U podno? Ju sredozemnog mora i male azije rasprostranjeno je oko 30 do 40 vrsti, od kojih je samo mali broj našao primenu u cve? Arstvu. .     za zumbule u evropi postoji podatak da su cvetali u botani? Koj bašti u padovi 1543 godine. Prvi zumbuli bili su niski i sa jednostavnim cvetovima,? Esto samo sa jednim ili dva cveta na dršci. Proizvodnjom zumbula prvi su se po? Eli baviti holan? Ani oko 1700 godine, da bi ve? 1793 godine holan? Anin g. Voorheim opisao 249 duplo cvetnih i 107 jednostavno cvetaju? Ih sorti. Do današnjih dana holandija je ne samo zadr? Ala proizvodnju lukovica zumbula ve? Je postala isklju? Ivi proizvo? A? Sa 816 hektara. Pokušaji proizvodnje u okolini berlina, kao i u sad su propali. .     zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja mo? E da? Ivi i do 20 godina. Lukovice su krupne, okruglog oblika, dno lukovice je udubljeno, dok je spoljni oblog nešto zadebljao sa naglašenim korenovim vencem. Koren je? Ili? Ast i ne grana se. Lako prodire u zemlju i optimalna du? Ina je oko 60 cm. Koren je veoma osetljiv te ako u toku presa? Ivanja ili transporta do? E do ošte? Enja ve? Razvijenih? Ila, one se ne? E regenerisati, pa? E do? I do zastoja u porastu, a kod ja? Ih ošte? Enja i do propadanja. .     h. Amethystinus, koja naraste do 20 cm, ima lepe svetloplave cvetove. Rasprostranjen je u pirinijeima, ju? Noj francuskoj i u ju? Nim delovima naše zemlje. . H. Dalmaticus, je patuljastog rasta, svetlo plavog cveta, rasprostranjena je u šumama dalmacije. . H. Leucophaeus, ima svetlo plav cvet koji se razvija u kasno prole? E. Rasprostranjena je prostoru od jadranskog - crnog mora. .  h. Orientalis raste u siriji, a i naša je nazna? Ajnija vrsta, jer je poslu? Ila kao polazni materijal za dobijanje svih danas gajenih krupno cvetnih zumbula. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     kleka (borovica, brinje) je? Bunast? Etinar iz porodice? Empresa. Uz najrašireniju vrstu, obi? Nu kleku, postoji još mnogo drugih vrsta. U našim krajevima najpoznatije su smreka, kle? Ica, gluha? Uša i somina. Listovi su igli? Asti, a cvetovi? Uti. Plodovi su bobice, koje rode samo na? Enskim? Bunovima. ? Bun naraste do 3m. Biljka je raširena po? Itavoj evropi, severnoj aziji, severnoj americi i severnoj africi. Zasadi kleke brojni su u ma? Arskoj. .     narodna tradicija puna je tajanstvenih i mitoliških predanja vezanih za kleku. Smatralo se da? E onoga ko bezobzirno pose? E klekino drvo neminovno sti? I nesre? A. Verovalo se, tako? E, da gran? Ica kleke na šeširu štiti od povreda. Kao za? In upotrebljavaju se sušene ili sve? E bobice. Bobicama je potrebno i do tri godine za dozrevanje, da od zelenih postanu braonljubi? Aste. Ubrane bobice se suše. Pomalo su smolaste, slatkastog, balsami? Nog mirisa. Ukus im je oštar i opor. Aroma je izrazitija kod biljaka koje rastu ju? Nije. .     kleka je va? An za? In u mnogim zemljama evrope, a naro? Ito u alpskom podru? Ju i u skandinaviji. Upotrebljavaju se cele i usitnjene bobice. Sa klekom se prave rakije travarice. Najpopularnije su u zemljama severne evrope. Dodaje se i u biljne likere. U skandinaviji sa njome se aromatizuje pivo. Kleka sadr? I 2-3% eteri? Nih ulja. Ima antibakterijsko delovanje. ? Aj od kleke umiruje bolne miši? E i reumu. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova otmena palma iz severne afrike mo? E se uzgojiti iz koštice obi? Ne kupovne datule. Ima krute listove sastavljene od malo naboranih zelenih listaka. U ku? I naraste do 180 cm. Sadi se tako što se koštica datule ostru? E brusnim papirom i posadi u prole? E u saksiju 15 cm obima u kome se nalazi kompost za lon? Anice. Klijanje u toploj prostoriji pri temperaturi od oko 18°c mo? E trajati tri meseca. U prole? E i leto zaliva se obilno. Prezimljuje pri temperaturi od 10 do 13°c i tada se zaliva oskudno. Od maja do septembra meseca prihranjuje se svake dve nedelje. Biljku treba dr? Ati na punoj svetlosti. Presa? Uje se svakog prole? A dok palma ne postigne visinu od 60 cm, a nakon toga presa? Uje se svake druge, tre? E godine. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .      ka? E se da su anti? Ki egip? Ani verovali da je lotosov cvet dao? Ivot faraonskom egiptu. Na po? Etku sveta, u tamnim vodama, lotosov cvet je plutao sa zatvorenim laticama. Latice su se otvorile i iz cveta se uzdigao ra , bog sunca, stvaraju? I svet. Uve? E sunce bi se vra? Alo u lotosov cvet da spava, da bi se uzdiglo slede? Eg dana. Mnoge mediteranske i azijske civilizacije su prenele simbol lotosa u indiju, vijetnam, kinu, laos, kambod? U i tajland. Lotos je tron na kojem buda sedi. Lotos mo? E biti obe? Anje uspešnog posla ili braka. U budizmu ljudi su pore? Eni sa lotosovim cve? Em podi? U? I se iz mulja dubokih voda, a cvetne faze ( pupoljak, cvet, seme ) predstavljaju prošlost, sadašnjost i budu? Nost. Budisti? Ki zapisi kazuju da lotos kombinuje miris,? Isto? U, milost i lepotu. Lotosi propadaju porodici nymphaceae i rodu nymphaea. Beli egipatski lotos, n. Lotus, je pravi lotos iz egipatske mitologije. Tragovi populacije lotosa se mogu prona? I u termalnim izvorima u evropi, na primer u rumuniji. Postoji tako? E plavi egipatski lotos, n. Caerulea, i indijski plavi lotos n. Stellata, nacionalni cvet cejlona. Indijski crveni lotos, n. Rubra, je uobi? Ajen u ju? Nojisto? Noj aziji. ? Uti lotos, n. Citrina, je uobi? Ajen u tropskoj africi. .      lotosi imaju velike rizome zabijene u mulj, debiljine ljudske ruke. Peteljke koje izrastaju nagore prema površini vode su isprepletene raznim vazdušnim kanalima, koji su lagani i? Vrsti. Lotosov plod je kupastog oblika sun? Erast i zelen kada je nezreo. Kada je zreo on se ne odvaja od peteljke, nego se stabljika savija dovode? I ga na dno vode. U tom momentu kroz male otvore, seme izlazi napolje i širi se. Svaki plod lotosa mo? E da proizvede više od 2000 semenki, koje ako bi se? Uvale na suvom mestu mogu da zadr? E njihovu mo? Klijanja više od jednog veka. Kineska narodna medicina koristi lotosovo seme, rizome, korenje i cve? E za izle? Enje mnogih bolesti. Semenke su bogate skrobom. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ovaj kaktus se vrlo? Esto uzgaja. Ako mu se obezbedi pravilna nega, cveta? E obilno. Jedan od najva? Nijih faktora na koji treba obratiti pa? Nju je ispravno osvetljenje. Izrazito crveni cvetovi chamaecereusa silvestrii zatvaraju se no? U, a ponovo otvaraju ujutru i to u razdoblju od nedelju dana. Biljka se razmno? Ava tako što se odlomi? Lanak, rana se osuši i reznica zasadi u peskovitu mešavinu. Reznice zakorenjuju prili? No lako. Presa? Ivanje je prili? No teško jer su izdanci veoma krhki. Patuljasti kaktus zahteva dobro osvetljenje, ali ne previše sunca. Prija mu umerena temperatura, zimi podnosi? Ak i mraz. Leti ga treba zalivati malo, ali redovno, a zimi ga ne treba zalivati. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ta se biljka odavno uzgaja, a nekad je pokazivala dokle je sezalo rimsko carstvo jer su je donosili legionari vra? Aju? I se ku? I iz tropskih krajeva. Nazvana je po antoniusu musa, lekaru oktaviana augusta, prvog rimskog cara. Pripada porodici musaceae, koja sadr? I? Etrdesetak vrsta rasprostranjenih u tropima. U prirodi su neka velika drveta sa ogrominim liš? Em i jestivim plodovima. U viktorijansko doba su se manji varijeteti uzgajali u tropskim vrtovima. .     danas se u ku? I uglavnom uzgaja vrsta musacavendishii, patuljasta banana, koja je iz kine prenešena 1829 god. Plodovi su jestivi i mnogo se komercijalno uzgaja na kanarskim ostvrvima i floridi. Taj se minijaturni varijetet mo? E uzgajati u ku? I na svetlom mestu. Mo? E se uzgajati i kao vodena kultura, ali tada je bolje premestiti odraslu biljku iz zemlje u vodu, nego je razmno? Avati direktno u vodi. .     kako plodovi musacavendishii nemaju seme, taj se varijetet mora razmno? Avati zakorenjenim izdancima. Biljka sposobna za samostalan rast mora biti barem šezdeset santimetara visoka pa je pril? No skupa. Manje sadnice, koje su uzgojene iz semena, verovatno pripadaju drugim varijetetima. Izaberite biljke sa novim izdancima, bez sme? Ih krugova na listovima i sa neošte? Enim listovima. . Veli? Ina: naraste izme? U 150 - 200 cm. Listovi mogu biti dugi do jedan metar, široki do 30 cm. . Voda: leti obilno zalivajte - dva ili tri puta nedeljno. Zimi je dr? Ite suvljom, zalivaju? I je svakih deset dana. . Presa? Ivanje: svakog prole? A. Kad biljka postane prevelika za presa? Ivanje, menjajte samo gornji sloj zemlje u prole? E. . Obrezivanje: nepotrebno, samo odstranite mrtve listove pri dnu biljke i stare stabljike koje su donele plod i propale. . ? Ivotni vek: 4 - 5 godina. Ako biljka donosi plod, stabljika? E normalno propasti, ali? E najpre isterati dva ili tri izdanka da je nadomeste. . Laka/teška: biljka dobro raste uz ku? U uz veoma malo pa? Nje. Nije teška za uzgajanje, ali joj treba dosta prostora. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u sad ovu biljku nazivaju ''biserna ogrlica''. Cvetovi se pojavljuju u prole? E ili rano leto. Podse? Aju na sitne male? Etkice i prijatnog su mirisa. Jako su sitni i jedva se prime? Uju. Listi? Polo? En u zemlju bujno se zakorenjuje i daje novu biljku. Sve vrste roda senecio veoma su osetljive na zalivanje. Od obilnog zalivanja lako mogu uginuti, te stoga oprezno zalivajte, naro? Ito zimi. U vegetacijskom razdoblju jednom mese? No prihranjujte te? Nim gnojivom za kaktuse. Najbolje je obesiti posudu sa biljkom na svetlo, sun? Ano mesto, na ju? Nom, isto? Nom ili zapadnom prozoru. Za prezimljavanje je najpogodnija temperatura izme? U 12 i 15°c. Prole? E je pravo vreme za presa? Ivanje. Upotrebite uobi? Ajenu zemlju za lon? Anice kojoj ste dodali najmanje jednu? Etvrtinu grubog peska. Starije biljke postaju vremenom neugledne, zbog toga je dobro na vreme uzgojiti mlade biljke. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     lovor (lorber, lovorika) je nisko drvo ili? Bun iz porodice lovora. Naraste do visine od 2 do 15 m. Listovi su ko? Asti, ovalni i zimzeleni. Tamnozeleni su. Cvetovi su zelenkasti i javljaju se svaka 3-4 meseca. Plod je tamnomodra koštunica. Poti? E iz male azije. Uspeva u sredozemlju. Najve? I proizvo? A? Lovora je turska. .     lovor je u gr? Koj bio posve? En bogu apolonu. Njegove sveštenice su u delfima pre proricanja u vizionarskom transu, izme? U ostalog, jele lovorove listove. Lovor je pomalo narkoti? An ako se jede u ve? Im koli? Inama. Krov apolonovog hrama u delfima bio je napravljen isklju? Ivo od lovora radi zaštite od ne? Eljenih vrad? Bina i bolesti. Verovalo se da štiti od bolesti i munja. Lovorov venac postao je grcima i rimljanima znak veli? Ine; vladarima, herojima, umetnicima i atleti? Arima bio je simbol mudrosti i slave. Od 776. Godine pre nove ere pobednici na olimpijskim igrama bili su oven? Ani lovorom. Lovor je bio posve? En i apolonom sinu eskulapu, bogu medicine. .     upotrebljava se u kulinarstvu i u narodnoj medicini. Lovor sadr? I eteri? Na ulja pinen i cineol. Ulje poma? E kod reumatskih tegoba. Svi lovor , osim vrste laurus nobilis, otrovni su. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     rod gladiola je veliki i obuhvata preko 250 divljih vrsta. Sve one nalaze se prirodno rasprostranjene isklju? Ivo u evropi, africi i aziji, dok u americi i australiji još nisu prona? Ene divlje vrste gladiola. .     divlje vrste gladiola bile su poznate još u starom veku. Njihov zna? Aj u to vreme vezivao se za sasvim druga svojstva i osobine gladiole. Tako theophrast (372 - 287. God. Pre naše ere, gr? Ki filozof i botani? Ar) navodi da su se kao korov izme? U? Ita nalazile gladiole (gladiolus segetum)? Iji su se gomolji jeli ispe? Eni sa brašnom. .     drugi podatak zabele? Io je plinius stariji (23 - 79. Posle n. E. , rimski pisac) koji u svom delu istorija prirode navodi da se lukovice vade iz zemlje, suše i koriste za le? Enje. .     u srednjem veku gomolje gladiola nosili su robovi i bezemljaši kao amajliju koja ih štiti od povreda i? Ini ih nepobedivim. O proizvodnji gladiola mo? E se govoriti tek od po? Etka 19 veka kada je engleski baštovan colville uspeo vešistrukim ukrštanjem da proizvede rano cvetaju? E hibride koji se još i danas pod nazivom g. X colvillei horst, sa uspehom gaje. .     zatim belgijski baštovan l. Van houtte iz grada genta uvodi 1841 godine krupno cvetne gladiole gladioulus x gandavensis,? Ime po? Inje i naglo širenje gladiola. .     1885 god uvezena je iz afrike gladiola primlus,? Ute boje, koja je ukrštanje sa gladiolom x gandavensis i sa gladiolom x lemoinei dala jednu sasvim novu grupu tzv. Primulinus sa novim bojama kao što su? Uta i narand? Asta. U daljem razvoju sortiment gladiola prolazi kroz razne faze i nije mogao biti pošte? En ni raznih modnih hirova. Tako su krajem 19 i po? Etkom 20 veka naro? Ito bile tra? Ene sorte sa reckavim obodom cveta. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bambusi ,? To donose sre.   .     nije baš u potpunosti ispravno svrstati vrstu passiflora caerulea me? U sobne biljke, jer joj je vek ograni? En ako raste stalno u uobi? Ajenim sobnim uslovima. To je zaista biljka za staklenik ili staklene verande, gde se lako mo? E posti? I porebna vla? Nost vazduha. U dobrim uslovima cveta a nekada donosi i plod. .     narodni naziv "gospodinova kruna" dali su joj misionari koji su je pronasli u tropskoj velikoj ju? Noj americi u 18 veku. Smatrali su da? Udan cvet oslikava raspe? E. Pet peludnica predstavlja pet isusovih rana na krstu, trodelni tu? Ak tri eksera a cvetište stub krsta. Resasti ven? I? Je kruna od trnja, a pet lapova i pet latica zajedno predstavljaju 10 apostola (osim petra i jude). .     postoji mnogo vrsta pasiflora, a sve poti? E iz ju? Ne amerike i pripadaju porodici passiflora ceae. Passiflora caerulea je jedina koja se uzgaja u stanu. Cveta plavkasto ljubi? Asto. Ponekad se vide ru? I? Aste ili crvene vrste. Najbolje je uzgajati pasifloru u saksiji, pa i ako je zakopana u zemlju u stakleniku, jer to ograni? Ava rast korenovog sistema i podsti? E obilnije cvetanje. Cvetovi su kratkog veka i svaki traje oko 24 sata. . Temperatura: u sun? Anim podru? Jima bez mraza mo? E se uzgajati napolju uz zašti? Eni zid. Ako se uzgaja unutra, dr? Ite je zimi pri temperaturi od 5°c da bi biljka mirovala. Ne odgovara joj topao i suv vazduh. Ako je leti unutra pri uobi? Ajenoj sobnoj temperaturi sobu dobro prozra? Ujte. Ne godi joj temperatura iznad 21°c. . Voda: prili? No je zalivajte, leti barem svaki drugi dan. Zimi je dr? Ite suvljom jer biljka miruje. Dovoljno ju je tada zalivati svakih 7 - 10 dana. . Vazduh: potreban joj je vla? An vazduh staklenika ili staklene verande, a ne godi joj suvo? A u ku? I. Odgovara joj dobro prozra? Ivanje. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Cve? Ara neven - novi sad › sadr? Aj › ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Sadr? Aj › ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Na dan vašeg ven? Anja vi zaslu? Ujete najbolje od svega. Cve? E je klju? Ni deo stvaranja ven? Anih uspomena koje? E trajati celog? Ivota. . Cvetni aran? Mani i cvetne dekoracije za ven? Anje su jedan od najva? Nijih elemenata vašeg velikog dana. Ne samo da pru? Aju boje, mirise, nego i simbolizuju? Ivot, rast i ponovno ro? Enje. Cve? E je tako? E dobra tema za konverzaciju tokom ven? Anja i osim hrane i ode? E jedna od stvari koje? E gosti najdu? E pamtiti. Lepota i mirisi cve? A u ven? Anom buketu mogu dodati romanti? Ni dodir svakom ven? Anju. . Mi dekorišemo mesto ceremonije i prijema. Kada do? E do ven? Anih dekoracija mi sve postavljamo, razvrstavamo i generalno vodimo ra? Una o svim sitnim detaljima osiguravaju? I da vaše ven? Anje bude doga? Aj koji ste imali kao viziju. Sve što treba da uradite je da u? Ivate u danu i sa? Uvate lepe uspomene. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Anemone , sasa -? Umaric.   .     cvetovi ove biljke su njena posebnost; nalik su malim svetilj? Icama. Kod svake vrste su druk? Ije gra? E, ali uvek posebni i zanimljivi. Rod ceropegija obuhvata više od stopedeset vrsta koje kao samonikle biljke rastu prvenstveno u aziji, zatim u tropskim podru? Jima afrike i madagaskara. Pojedine vrste se veoma razlikuju. Neke su puzaju? Eg rasta sa tankim stabljikama debljine jedva 1 mm. Druge naprotiv, rastu uspravno i granaju se. Njihove stabljike mogu izrasti do visine od 40 do 50 cm i biti? Ak deblje od 1 cm. Mesnati listi? I su veli? Ine izme? U pet i deset milimetara. I veli? Ina cvetova se tako? E meri milimetrima. Varira kod pojedinih vrsta izme? U 5 i 50 mm. Boja im je neupadljivo? Utozelena ili svetlosme? A. Oblik cvetova je neobi? An i potpuno razli? It od ostalih cvetova. Neke vrste ceropegija su sukulenti zadebljanog korena. Razvijaju izdanke iz podzemnih gomolja, koji odumiru nakon odre? Enog vegetacijskog razdoblja. Mnoge su vrste ceropegija pogodne za uzgoj kao vise? E biljke. .     najomiljenija od svih ceropegija je ceropegia woodii srcolikih, mramorastih listi? A sa metar dugim, poput niti vise? Ih stabljikama. Na korenu i u pazušcima listova razvijaju se gomolj? I? I kao spremnici vode. Osim toga, gomolj? I? I se vrlo dobro zakorenjuju, pa se? Esto koriste za razmno? Avanje. Ceropegija cveta tokom cele godine, ali ipak pravo razdoblje cvetanja je od ranog leta do jeseni. Preduga? Ke stabljike jednostavno se mogu skratiti. Ceropegija se mo? E razmno? Avati u zavisnosti od vrste, reznicama stabljike, vršnim reznicama ili gomolj? I? Ima. Ceropegiji odgovara umereno vla? Na zemlja, ali ne i mokra. Prezimljuje li na hladnijem mestu, smanjite zalivanje. Od aprila do kraja oktobra treba je prihranjivati vešta? Kim gnojivima za kaktuse. Ceropegiji odgovara svetlo mesto, podnosi i direktno sunce. Najpovoljnija temperatura za prezimljavanje je izme? U 10 i 12 °c. Presa? Uje se svake godine u prole? E u mešavinu uobi? Ajene zemlje za lon? Anice sa dodatkom oštrog peska i malo ilova? E. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     lokvanj je zajedni? Ko ime za varijetete dobijene ukrštanjem tropskih i zimzelenih vrsta. Rizom je u vodi, a cvet na uspravnoj stabljici du? Ine 20-130 cm, što zavisi od dubine vode, i pliva na njenoj površini. Listovi su okruglasti i tako? E plivaju na površini vode. Cvetovi su sastavljeni od više redova latica bele ili ru? I? Aste boje, te u raznim nijansama? Ute i crvene. Dugo, tokom celog leta, cvetaju iznad listova i to izuzetno raskošno. . Period cvetanja: juni, juli, avgust, septembar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     to je suptropska biljka kojoj je potrebno mnogo sunca pa se? Esto vidi kao samonikla biljka du? Mediteranskih obala. Nalazi se i u suptropskoj aziji i u japanu. Ime je staro-gr? Ko, kojim se koristio dioscorides, ali poznatiji je pod imenom vrste oleander. Pripada porodici apocynaceae, a donešen je u evropu 1956 godine. .     oleandri su prelepe biljke, sa cvetovima u ne? Nim bojama: beloj, ru? I? Astoj, purpurnoj i narand? Astoj. Neke forme imaju jednostruke a neke dvostruke cvetove. Vrboliko liš? E mo? E biti sasvim zeleno ili lepo prošarano. Listovi su duga? Ki i uski, pršljenasto nanizani du? Stabljike, me? Utim, biljka je vrlo otrovna i ako se liš? E jede, mo? E prouzrokovati smrt? Ivotinja i ljudi. I cvetovi su otrovni. Ipak, oleandar je omiljen jer nema mnogo sobnih biljaka koje tra? E samo svetlo, toplo i prozra? No mesto. Biljke se kupuju u fazi cvetanja od maja pa nadalje. Tada se mo? E izabrati? Eljena boja. Kao i muškatle, tako? E mediteranske biljke, oleandri se leti mogu posaditi vani. U umerenim podru? Jima bez mrazova mogu biti stalno posa? Eni napolju i uza zid okrenuti jugu. Zimi ako temperatura previše padne zaštitite ih plasti? Nom folijom. . Veli? Ina: izraste u veliki grm visok 2 - 5 metara, u obimu do 6 metara. Me? Utim u saksiji obi? No naraste do 46 cm. . Doba cvetanja: celog leta. Da bi se cvetovi otvorili potrebo im je mnogo svetla i topline, pa se pupoljci koji se otvaraju u jesen? Esto ne otvaraju ako im nije toplo. . Voda:? Esto zalivajte. Leti gotovo svakodnevno, zimi zalivajte jedanput u 10 dana, najbolje kišnicom. Najva? Nije je da voda bude topla, jer se mo? E dogoditi da se cvetovi ne otvore. . Razmno? Avanje: reznicama vrhova stabljika koje se uzimaju u prole? E. Mogu se zakoreniti u zemlji ili toploj vodi. Rastu br? E u toplom , a uzmu li se u rano prole? E cveta? E iste godine. Reznice se mogu zakoreniti i u julu i avgustu. Zakorenite ih pri 16 - 18°c. Seme se mo? E posejati u maju pri 18 - 21°c. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     stralica raste širom evrope i azije, visoka je 30-60 cm, razgranatog je rizoma i listova kopljastog oblika. Središte malih belih cvetova je? Ute boje. Cvetovi su slo? Eni u više slojeva latica. Japanska strelica je vredna trajnica, višestruko pimenjiva, jednako dekorativnih listova i cvetova. Mo? Emo da je sadimo i na rubne površine pored vode i u samu vodu. Izuzetno je trpeljiva i zahvalna biljka i prvenstveno je podesna kao dekor za prirodne bašte i obale, ali mo? Emo eksperimentisati njome tako što? Emo je posaditi u leju sa konstantno vla? Nim tlom. Listovi specifi? Nog oblika i kitnjasti izgled celokupne biljke pravi su izazov da se uz malo mašte napravi mnoštvo dekorativnih kombinacija sa drugim biljkama. . Period cvetanja: juni, juli, avgust. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova tipi? No sukulentna biljka je veoma skromna. Podnosi suvi vazduh zagrejane sobe, pod uslovom da je dr? Imo na svetlom mestu, zašti? Enom od jakog podnevnog sunca. Gasterije poti? U iz ju? Ne afrike. Pripadaju porodici ljiljana. Sukulenti, zadebljani listovi uglavnom rastu u paru, re? E stvaraju lisne rozete. ? Esto su posuti svetlim ta? Kama i bradavicama. Postoje razli? Ite vrste gasterija. Listovi onih najmanjih dugi su 5 do 6 cm, a ima i onih du? Ine do 30 cm. Gasteria verucosa ima 10 do 15 cm duge listove, uske i vrlo hrapave. Zbog toga je još zovu ''jelenji jezik''. Cvetovi su cevasti, u osnovi trbušasti, pa oblikom podse? Aju na malene amfore. Gasteria nitida ima 10 do 12 cm duge, mesnate listove postavljene u spiralnu rozetu. Pojedina? Ni listovi u preseku su gotovo trouglasti. Njihova gornja strana je sjajne zelene boje sa belim pegama. Gasterija stvara brojne postrane izboje, koji se mogu jednostavno odeliti i posaditi. Osim ovog na? Ina mo? E se uspešno razmno? Avati lisnim reznicama. Pre nego što se posade u mešavinu supstrata i peska ostave se nekoliko dana da se osuše. Gasteriju treba umereno zalivati. Ona? E pothraniti vodu u listovima, tako da mo? E uspešno prebroditi i razdoblja suše. Od aprila do septembra prihranjuje se svakih 14 dana. Gasteriji odgovara propusna humusna zemlja. Mlade biljke presadite svake godine, a starije svake druge godine. Korenov sistem je mesnat pa? E gasteriji više odgovarati prostrane, plitke posude, nego uske i duboke. Odumrle delove korena prilikom presa? Ivanja odre? Ite. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     hibridna vrsta visoka oko 30 cm, bokorastog rasta, uspravnih, razgranatih stabljika. Listovi astilbe su višestruko perasto deljeni, veoma dekorativni. Sitni ru? I? Asti cvetovi, koji se otvaraju u rastresitim metli? Astim cvastima, ostaju na biljci i tokom zime. Izvanredna je trajnica za rubne površine, isto tako je dekorativna i pored vode. Sadimo je u leje koje se nalaze u senci ili u polusenci. . Tlo: zahteva hranjivo, stalno vla? No kiselo zemljište. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     margareta raste autohtono na pirinejima. Visoka je 80-100 cm, bokorastog je rasta, uspravne stabljike i duguljastih kopljastih listova koji su po obodu nazubljeni. Gnezdasti cvetovi belih latica i? Ute sredine se otvaraju pojedina? No, na vrhu kratkih stabljika. Omiljeno je cve? E koje se sadi u leje sa trajnicama u grupi, u obliku malih ostrva. Dobro mo? E da se kombinuje sa drugim cve? Em, a bašta u kojoj raste odiše atmosferom seoskog vrta. . Zalivanje: dobro podnosi sušu, ne zahteva redovno zalivanje. . Tlo: predstavlja pravi ukras na podlozi bogatoj hranjivim materijama, izbalansiranog sastava i sa dobrom drena? Om. Ne odgovara joj previše rastresita ni previše kompaktna podloga. . Period cvetanja: juni, juli. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Labelo ru? E, ljiljani i.   .     kaktus euforbija preneta je u evropu iz kaplanda. Ova tipi? Na vrsta kaktusa je veoma omiljena i interesantna po njenom obliku rasta. Ovaj kaktus raste u vidu stuba na? Ijim? Vornatim uglovima su formirani nezgrapni zglavci obrasli kratkim crnim bodljicama. Na ovim? Vornatim? Lankovima za vreme vegetacije izrastu na starijim biljkama mali zeljasto-pljosnati tamno-zeleni listi? I kao na nekoj šibljici ili? Bun? I? U, koji u vremenu mirovanja po? Ute i otpadnu. Prezimi u prostoriji gde je sobna temperatura 10 do 12°c. Prema potrebi presa? Uje se u prole? E u laku i plodnu zemlju, izmešanu na ravne delove: listovke, treseta, klijališne zemlje sa dodatkom 15% peska i sasvim malo prašine od drvenog uglja. Ne tra? I velike saksije. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ovo je hibrid osnovnih vrsta? Ija je postojbina severna amerika. Srednje je visine, naraste 70-80 cm, uspravne i razgranate stabljike, lancetastih, po obodu nazubljenih listova. U sredini gnezdastog cveta plodnica se kupasto izdi? E i sme? E je boje, latice se prema svom vrhu šire i crvene su. Ovaj helenijum nije jako rasprostranjen u našim baštama, zapostavljen je iako pod odgovaraju? Im okolnostima mo? E da bude? Udesno lep cvet naših leja sa trajnicama. . Polo? Aj: sam naziv ukazuje da ova biljka jako voli sunce. U senci, cvetne stabljike se iskrive i izvale. . Tlo: helenijum voli humozno, hranjivo i vla? No zemljište. . Temperatura: zahteva toplotu, ali dobro podnosi našu klimu. . Period cvetanja: juli, avgust, septembar. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     bosiljak je osetljiva jednogodišnja biljka iz porodice usnatica. Poti? E iz indije a raširen je posvuda u umerenom klimatskom podru? Ju. Poznati su zasadi u kalifroniji. Slatki bosiljak raširen je kao saksijska biljka. Postoji više vrsta bosiljka, uklju? Uju? I? Bunasti bosiljak poreklom iz ju? Ne amerike i gr? Ki bosiljak visine do 20 cm. Indijci su verovali da je bosiljak natopljen bo? Anskom esencijom i bio je posve? En bogu. Sa bosiljkom se zaklinju na sudu. Nakon vaskrsn? A na grobu isusa hrista na? En je bosiljak, pa se u pravoslavnim crkvama upotrebljava za pripremu svete vodice, a posude sa bosiljkom dr? E se ispred oltara. Na haitiju je posve? En paganskoj boginji ljubavi erzuliji. U ruralnom meksiku ponekad ga nose u d? Epovima da privu? E novac. Ime mu dolazi od gr? Kog.    ? Esto se upotrebljava u kulinarstvu,? Est je za? In u azijskim kuhinjama. Azijske vrste boslijka prili? No se razlikuju od naših: neke vrste podse? Aju na anis, a druge na limetu. U farmaceutskoj praksi upotrebljava se cela biljka kao.     bosiljak ima sjajne, zelene listove smeštene na? Etvorobridnoj stabljici. Ne? Ni beli cvetovi otvaraju se u avgustu i treba ih odstraniti da bi se pospešio rast liš? A. Biljku treba negovati kao jednogodišnju i treba je dr? Ati na dasci ju? Nog prozora. Bosiljak posti? E visinu od 60 cm, ali se mo? E uzgojiti upola ni? I redovnim zakidanjem vršnih izbojaka. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Labelo ru? E, ljiljani i.   .     kroton je jedna od najšarenijih sobnih biljaka, pa je? Esto zovu "kaput svetog josipa". Codiaeum variegatum piscum, kako glasi njegovo puno botani? Ko ime, poti? E sa malaje i iz isto? Ne indije a pripada porodici euphorpiaceae. Narodni naziv poti? E od domoroda? Kog imena te biljke, kodibo. Prenešena je na zapad u prvoj polovini devetnaestog veka. Uzgojeno je mnogo varijeteta, neki su sli? Ni lovoru, neki su sa liš? Em sli? Nu hrastu. Svi imaju izrazite,? Ute rebraste šare, koje su me? Usobno spojene jarkim bojama. Poznati su pod imenom krotoni, iako je to zapravo ime drugog roda biljke. Ponekad se sre? E i ime croton - codieaum, dakle, kombinacija dva latinska imena. .     doskora se mislilo da je krotonima potrebna visoka temperatura da bi pre? Iveli i da su zbog toga prili? No nepogodni za unošenje u ku? U, osim na kratko vreme. Ipak on raste pri mnogo ni? Im temperaturama i postao je omiljena sobna biljka. Me? Utim zimi uvek gubi donje listove, pa ga neki smatraju kratkotrajnom biljkom. Klju? Uspeha je u odr? Avanju podjednake temperature u svako doba. .     kroton je jedna od retkih sobnih biljaka kome je potreban izrazito svetao polo? Aj. Odaberite ih prema lepoti listova. Biljka mora biti puna listova sve do dna, listovi ne smeju biti bledi i uveli. . Veli? Ina: u posudi pre? Nika 9 cm naraste do 20 cm i u posudi pre? Nika 13 cm naraste do 50 cm visine. Mo? E izrasti u veliki grm,? Esto jedan metar visok i isto toliko širok. . Svetlo: što je bolje svetlo, to je lepša boja listova. Mo? E stajati na direktnom suncu, ali tada ne prskajte listove jer? E izogerti. . Temperatura: temperatura ne sme znatnije kolebati. To je klju? Uspeha. Najpovoljnija zimska je 15°c, ali mo? E pasti i do 13°c ako se takva odr? Ava stalno. Mo? E podneti do 27°c. . Vla? Nost vazduha: leti? E i dobro do? I svakodnevno prskanje, ali ne? Inite to na direktnom sun? Evom svetlu. Umesto toga stavite biljku na mokre kamen? I? E. . Obrezivanje: biljke sa izdu? Enim i ogoljenom stabljike morate podrezati u prole? E, kad? E one iznova poterati. Rez zaprašite drvenim ugljenom da zaustavite isticanje soka. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     gloksinija poti? E iz ju? Ne amerike. Ima krupne, zvonaste cvetove, bele, crvene, roza, plave , violet ili šarene boje. Cvetno stablo visoko je 10 do 12 cm i nosi samo jedan uspravan cvet. Liš? E joj je jajasto, veliko, so? No i lako lomljivo. Raste u širinu i kad se potpuno razvije treba joj dosta prostora. Ima malu okruglu spljoštenu gomoljicu. Zasadi se u rano prole? E plitko u saksije veli? Ine 10 × 10 u mešavinu lake ali plodne zemlje sa dodatkom 15% peska. U po? Etku je treba sasvim malo zalivati, a postepeno sve više. Do cvetanja se mora još jednom presaditi u nešto ve? U saksiju. Kad precveta listovi po? Inju da joj venui? Ute. Tada treba umanjiti zalivanje dok se liš? E sasvim ne osuši i otpadne. Gomoljicu ne treba vaditi iz zemlje, ve? Je ostaviti u saksiji na umereno toplom i zaklonjenom mestu, gde ona miruje preko zime do idu? E godine bez ikakvog zalivanja. Gloksinija je veoma osetljiva biljka i sa njom se mora pa? Ljivo postupati, da bi cvetala što du? E - preko celog leta. Ne podnosi ni sunce ni promaju. Prilikom zalivanja mora se paziti da se liš? E ne nakvasi, a ne preporu? Uje se ni prskanje liš? A vodom, da ne bi istrulilo, pošto je jako osetljiva na preveliju vlagu. Preporu? Ljivo je da se po mogu? Stvu redovno zaliva kišnicom, jer ova biljka ne podnosi kre? U vodi. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     iako se paprika prvenstveno uzgaja kao povr? E, dve naj? Eš? E kultivisane sorte c. Annum-c. Annum acuminatum i c. Annum grossum- mogu se tako? E koristiti kao ukrasne sobne biljke zbog privla? Nih plodova. C. Annum tra? I obilje svetlosti, ali joj treba osigurati zasen? Eno mesto za vreme leta tokom vrelih sun? Anih dana. Treba je obilno zalivati, a kad biljka po? Ne cvetati prihranjuje se jednom nedeljno te? Nim gnojivom. Svakodnevno orošavanje veoma je korisno i prija biljci. .     da bi se podstakao grmolik rast, zakidaju se mladice tokom rasta biljke. Razmno? Ava se semenom u martu pri temperaturi od 16° do 18°c. Presadnice se sade pojedina? No u posude pre? Nika 8 cm. Kasnije se presa? Uju u saksije pre? Nika 13-15 cm. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     dvoglava metvulja je zeljasta trajna biljka sa crvenim, nalik na kand? E, cveti? Ima, koji se pojavljuju leti. Izvrsna je za oivi? Avanje na osun? Anom mestu i plodnom, vla? Nom zemljištu. Razmno? Ava se setvom semena u jesen ili u prole? E. Aromati? Ni listovi se koriste radi poja? Anja arome? Ajevima, letnjim pi? Ima i salatama. Atraktivni cvetovi se dodaju potpurijima. Koriste se u sve? Em obliku ili suvi. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Medvedi? I, u? U? Kani u.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     boje, mirisi, teksture, oblici oduvek su bili inspiracija mnogima a posebno umetnicima kojima mo? Emo zahvaliti što su u svojim delima na svoj na? In opisali kako je to izgledalo u davnim vremenima. .     u egiptu je kultura gajenja cve? A i ukrasnog bilja bila na vrlo visokom nivou. Biljke su se donosile sa brojnih putovanja a pri? A kazuje da je kraljica hatsepštu? Elela drvo mirte. Sa putovanja u zemlju punt dopremljeno je 31 stablo mirte. Stabla su posa? Ena na terasama kralji? Inog hrama i o tome verovatno ništa ne bi znali da ne? Ije vredne ruke taj doga? Aj nisu zapisale u obliku slika na zidovima istog hrama kao i mnoge druge prikaze na zidovima brojnih hramova piramida, grobnica. .     egip? Ani su koristili cve? E u mnogim sve? Anim prilikama, pazilo se na simboli? Ki jezik cve? A, bilo je bitno doba cvetanja, boja izgled i miris cve? A. Velike koli? Ine cve? A egipat je izvozio u gr? Ku i rim gde lepota cve? A i simboli? Ko zna? Enje dobijaju novi dimenziju: ukrašavali su se kipovi bo? Anstava bogatim cvetnim girlandama. Laticama cve? A zasipali su se oltari, ukrasne korpe punile su se cve? Em i vo? Em. Rimljani su uzgajali omiljene ru? E u posebno gra? Enim ru? I? Njacima kako bi cvetale kroz? Itavu godinu jer su svetkovine i slavlja bili nezamislivi bez ru? A i ru? Inih latica. .     kinezi su ponosni na ideju da su baš oni prvi koji su u posudu sa vodom slo? Ili cve? E. U 6 veku otvorene su škole aran? Iranja cve? A u kojima se uz tehnike slaganja cvetnih aran? Mana pou? Avalo o simboli? Kom zna? Enju svakog cveta. Japan preuzima deo tog znanja i usavršio ga je do stila koji je i danas poznat po svojim osnovnim principima sa naglaskom na elemente koji predstavljaju nebo,? Oveka i zemlju, do veštine aran? Iranja cve? A koju nazivamo ikebana. .     na prelazu iz antike u rano hriš? Anstvo u evropi je došlo do opiranja bogatoj simbolici jezika cve? A, pokušavalo se zaboraviti na vezu cve? A i bo? Anstava i anti? Kih junaka. Ali takav otpor nije dugo trajao, cve? E ponosno zauzima va? No mesto u umetnosti pa tako ru? A, ljiljan, vinova loza, smokva,? Ito, palma, maslina. Predstavljaju simbol duhovne lepote i ljubavi. U hriš? Anstvu npr. Cvet ljiljana je rajski cvet, simbol neprolazne lepote. .     dela velikih majstora 17 i 18 veka do? Aravaju nam kako se tada aran? Iralo cve? E: bili su to veliki raskošni aran? Mani od raznolikog cve? A sa mnoštvom boja. U to vreme uvoze se egzoti? Ne vrste cve? A koje se pokušavaju uzgajati u divnim evropskim vrtovima. Pravu cvetnu groznicu izazvali su tulipani krajem 16 veka kada su donešeni iz veli? Anstvenih carigradskih vrtova i vredeli su prava mala bogatstva. Trgova? Ki zapisi? Uvaju podatke kako su sakuplja? I bili spremni nekoliko lukovica platiti ku? Om u gradu pa je tulipan, postao simbolom bogatstva ali i oholosti i uobra? Enosti dok je u persiji iz koje poti? E bio simbol lepote, ljubavne uznesenosti i? E? Nje. Iz persije tulipan je došao u tursku gde je svake godine organizovan praznik tulipana. U vreme baroka cve? E je prisutno u svim sferama? Ivota i postaje neizostavan elemenat u stvaranju prijatne atmosfere dok dame cve? Em ukrašavaju ode? U, frizure i šešire. .     u drugoj polovini 18 veka cve? E se po? Inje slagati u jednostavnim simetri? Kim formama što je most od romanti? Ne opijenosti do impresionisti? Kog do? Ivljaja umetnika poput degasa, moneta, cezannea, van gogha, renoara. Cve? E na njihovim slikama deluje bogato, raskošno ali i vrlo, vrlo prirodno. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     za pravi bonsai upotrebljava se drve? E koje bi trebalo dr? Ati ve? Im delom godine izvan ku? E,iako ga je mogu? E uneti u ku? U na kra? E vreme. Na zapadu je umetnost bonsai proširena i na tropske biljke, koje se mogu uzgajati u stanu. Bonsai mo? E biti razli? Ite veli? Ine. Svaka biljka izme? U 45 i 56 cm slovi kao ''mala''. Iznad te visine bonsai je ''veliki''. Ono što je ispod 13 cm je minijaturno, ali iako se mali bonsai smatra lepim , ipak se u smanjivanju ide predaleko. .     ima više na? Ina uzgoja bonsai. Ako imate sre? U, na? I? Ete prirodno zakr? Ljalo drvo visoko u planini. Japanci smatraju da su ovako prirodno zakr? Ljali patuljci najbolji. Mo? Ete po? Eti i sa zakorenjivanjem reznica od odraslog drveta, ili kupiti mlado drvo u rasadniku. U svakom slu? Aju, uzgoj bonsai ne treba zapo? Eti pre nego što drvo ima dobru,? Vrstu stabljiku. Skup, ali brz na? In jeste da kupite potpuno oblikovano, lepo razvijeno drvo. Me? Utim, ako bonsai budete sami uzgajali iz semena, najpotpunije? Ete upravljati njegovim rastom. . Prva godina: u jesen se poseje seme u saksiju koja sadr? I semenski kompost. Premda uzgajate tropsku biljku, stavite saksiju napolje. Tlo odr? Avajte vla? No sve vreme. Presadite sadnice u saksiju promera 10 do 13 cm, koja sadr? I kompost za sadnju. . Druga godina: u jesen presadite biljku uzgojenu iz semena u saksiju promera 15 cm. Ukoliko ne? Elite uzgojiti uspravni bonsai, po? Nite bilj? Icu oblikovati. Da biste dobili nakrivljeni oblik, zabodite štap u kompost pod uglom od 45 stepeni i uza njega pri? Vrstite stabljiku. Da biste postigli oblik kakskade ili polukaskade, obavijte komad mekane? Ice oko stabljike. Savijte bilj? Icu dok vrh ne bude u visini tla, zatim pri? Vrstite vrh? Ice za komad uzice koja je vezana oko saksije. . ? Etvrta godina: u oktobru izvadite drvo iz saksije. Vide? Ete da je neko korenje debelo, a neko vlaknasto. Debelo, glavno korenje treba oštro obrezati. Presadite u saksiju promera 8 - 10 cm. Imaju? I pred o? Ima kona? Ni oblik, odre? Ite neke postrane grane. Ako je potrebno, obre? Ite one za koje ste odlu? Ili da ostanu. ? Vornati oblik dobi? Ete tako da oko postranih ogranaka omotate? Icu pa ih uvijete u? Eljeni oblik. Sve? Ite kraj? Ice za komadi? Uzice, koja je zavezana oko saksije. ? Ica se mo? E skinuti za godinu ili više dana. Kad drvo bonsai dostigne starost od pet godina, njegov je oblik gotov i to je vreme da se premesti u plitku bonsai posudu. .     va? An je izbor posude. Po tradiciji, drvo sa uspravnim deblom sadi se malo izvan središta? Etvorougaone ili ovalne posude, dok se drvo koje je uzgajano da raste pod uglom sadi u sredinu okrugle ili kvadratne posude. .     pre presa? Ivanja drveta bonsai, morate pripremiti posudu. Ukoliko niste izabrali uspravan stil, drvo? E trebati neki potporanj; provucite komad rafije ili tanke? Ice kroz komade pocinkovane mre? Ice koju treba staviti na otvore za drena? U na dnu posude. Kad se drvo presadi, rafija ili? Ica omota se oko grumena zemlje da bi stajalo? Vrsto. Prekrijte zatim dno posude drena? Nim materijalom, kao što je šljunak i naspite tanak sloj bonsai komposta ili odgovaraju? Eg komposta dobrog kvaliteta na bazi ilova? E. .     slede? I korak je da veoma pa? Ljivo izvadite drvo iz njegove posude. Onda iglom za pletenje ili štapi? Ima ne? No udarajte po grumenu zemlje kako biste odstranili što je više mogu? E komposta sa korenja. Kad ogolite korenje, sve veliko glavno korenje mora se odrezati do kraja. ? Upavo korenje treba obrezati na jednu tre? Inu du? Ine. Dr? Ite kraj sebe posudu sa vodom dok obrezujete. Uranjajte korenje redovno u vodu kako biste odr? Ali vla? Nost. Obrezano drvo presadite u bonsai posudu ispunjenu kompostom ili kompostom na bazi ilova? E. Da bi drvo izgledalo? Vornovato i staro, gornje korenje mo? Ete ostaviti iznad komposta. .     kasnije bonsai drvo treba presa? Ivati jednom godišnje u jesen ili zimi. Leti obre? Ite postrane izboje i odre? Ite rastu? I vrh. Kompost treba stalno odr? Avati vla? Nim; zapamtite da se kompost u plitkoj posudi suši veoma brzo. Kako se biljka presa? Uje svake godine , ne treba je prihranjivati. Mo? E pro? I pet do petnaest godina dok biljka ne stekne status bonsai. Koliko dugo? E? Iveti zavisi od vrste. ? Ivotni vek obi? Nog bonsai mo? E varirati od nekoliko decenija do nekoliko vekova, ali ne gajite previše nade ako uzgajate bonsai u stanu. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Obradujte svoje voljene, prijatelje, ro? Ake sa lepim e-? Estitkama sa portala cve? Are "neven". . .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     zelkova serrata je ljupko drvo iz kine i koreje, a ima vitke, zašiljene, zelene listove koji u jesen poprimaju bron? Anu ili crvenu boju. Ovo drvo treba dr? Ati na zašti? Enom dobro zra? Enom mestu. Leti ga treba uneti u ku? U, ali samo na nekoliko dana u jednom mahu. Kompost treba biti neprestano vla? An. Ako je mogu? E, zimi treba zatrpati cvetnu posudu u treset ili pesak , da bi se zaštitilo korenje od zime. Svake jeseni ili zime presa? Uje se u bonsai kompost ili bilo koji drugi dobar kompost na osnovi ilova? E. Kad se presa? Uje, treba obrezati korenje. Leti se podrezuju postrani izbojci i zakidaju vrhovi rasta kako bi se zadr? Ao zamišljen oblik drveta. Razmno? Ava se semenom u jesen. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     stara kineska poslovica ka? E da „nadmo? An? Ovek svoju okolinu prilago? Ava sebi“. U širim društvenim razmerama to mo? E izazvati teško? E ali u prostoru sopstvenog stana to mo? Ete sprovesti vrlo efektno. Bez obzira u kakvom prostoru stanujete, u seoskoj ku? I, gradskom stanu ili umetni? Kom potkrovlju, nemorate dozvoliti da vam bude nametnut stil ure? Enja. Osnovna strukturna obele? Ja, svakako, moraju da se uzmu u obzir i ako odgovaraju vašem ukusu mo? Ete ih? Ak naglasiti, ali na vama je da stvorite jedninstvenu sredinu koja? E biti izraz vaše li? Nosti. .     i u najneprivla? Nijim prostorijama, pravim nameštajem i ukrasima kao i odgovaraju? Im biljkama ostvari? Ete najrazli? Itija raspolo? Enja. Tako mo? Ete ili naglasiti postoje? I stil ili ga promeniti da dobijete nešto novo i druga? Ije. Mo? Da ste dobro odabrali boju zida, tapeta nameštaja i ukrasnih tkanina, ali? Esto samo neogovaraju? I izbor biljaka u? Inio je da stan deluje be? Ivotno. Depresivan klini? Ki izgled blešte? Eg stakla i metala, na primer, mo? Ete da izmenite velikim fikusom benjaminom, koji unosi? Ivot a ipak ne? E narušiti odmerenost glatkih linija. Na sli? An na? In da nije o? Ivljen tradicionalno prisutnim zelenim papratima, palmama ili aspidistrom, dostojanstveno namešten stan stilskim nameštajem izla? E se opasnosti da li? I na muzej. Te su biljke neodvojivo povezane sa 19-tim vekom, isto kao što nas sukulenti i kaktusi odmah podse? Aju na tridesete godine prošlog veka. Mo? Da? Ete po? Eleti da do? Arate predstavu? Itave kulture, a ne epohe – na primer enterijer koji se odlikuje isto? Nja? Kom jednostavnoš? U mo? Ete dobiti ako pa? Ljivo, savesno od razmeštaja, ukomponujete minijaturno stablo bonsai posa? Eno u posebnoj posudi. .     mo? Ete, dopustiti da vam postoje? I arhitektonski parametri nametnu izgled stana. Mo? Da imate sre? U da? Ivite u starinskoj ku? I sa ugra? Enim cvetnim prozorom ili staklenikom koji mo? E biti tako lep da? Ete njemu prilagoditi ostale dekorativne elemente. Stanovnici solitera mogu sa mnogo uspeha da gaje biljke na sun? Anoj prozorskoj dasci visoko iznad zaga? Enoj sloja uz tlo. Gradski su stanovi obi? No zimi pregrejani pa egzoti? No tropsko bilje? Esto uvene. .     ako arhitektonska obele? Ja nisu naro? Ito dopadljiva, mo? Ete ih prikriti biljkama. Mala potkrovlja u kojima je,? Ini se, nemogu? E posti? I sklad mo? Ete potpuno preobraziti uz pomo? Biljaka. Prednost mnogih potkrovlja je da zapravo, primaju mnogo sun? Anih zraka. Prizemlja su problem za sebe:? Esto su mra? Na. Sve to mo? Ete da popravite ispunivši prostor biljkama kojima odgovaraju tamna i senovita mesta. .     bez obzira u kakvom prostoru? Ivite zapamtite da mesto stanovanja mo? Ete biljem da prilagodite sopstvenom na? Inu? Ivota, ali ne zaboravite da i biljke imaju svoje potrebe. One su? Iva bi? A i ne mogu se uvek seliti od nemila nedraga u potrazi za mestom gde? E najbolje biti izlo? Ena pogledu. U vašem domu one moraju imati stalno mesto, hranu i uslove koji su im potrebni. Morate ostvariti sklad izme? U njihovog i svog? Ivota. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ovaj hibrid dobijen je ukrštanjem severnoameri? Kih osnovnih vrsta. Biljka je srednje visine, naraste 50-60 cm u visinu i 40 cm u širinu, formiraju? I rastresiti bokor, uspravnih stabljika. Listovi pri osnovi stabljike su perasto deljeni, listovi su na stabljici lancetasti, dlakavi. Gnezdasti cvetovi pre? Nika 6-8 cm tokom celog leta dugo se otvaraju i izuzetno su dekorativni. Kokarda se gaji u lejama sa trajnicama i u kamenitim baštama. Zahvalna je biljka koja zaslu? Uje ve? U pa? Nju od one koju joj trenutno poklanjamo. . Period cvetanja: juni, juli, avgust. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     cve? E i druge ukrasne biljke mogu se sa uspehom gajiti u stanu samo ako im se omogu? E povoljni? Ivotni uslovi, tj. Ako im se obezbedi u optimalnoj meri sve ono što im je neophodno za? Ivot: dovoljno sun? Ane svetlosti i toplote, vode, vazduha i zemlje odgovaraju? Ih hemijskih i fizi? Kih osobina. .     sun? Ana svetlost je najva? Niji? Ivotni faktor za svaku biljku. Ona uti? E na stvaranje hlorofila (biljnog zelenila). Ako svetlosti nema, dolazi do etioliranja biljke tj. Gubljenja zelenila. ? Ivotni proces hranjenja biljke, tj. Primanje rastvorenih hranjivih sastojaka iz zemlje i stvaranje skroba u liš? U uz pomo? Hlorofila, mo? E se odvijati samo u prisustvu svetla. Zato bez svetlosti biljka ne mo? E uspevati. U takvim uslovima biljka? E kroz nekoliko dana izgubiti svoju zelenu boju, po? Ute? E i na kraju uginuti. .     svetlo uti? E i na brzinu razvitka biljke. Da bi biljke u stanu bujno rasle i napredovale, treba ih smestiti na najsvetlije mesto u sobi, a po mogu? Stvu staviti uz sam prozor. Ali na? Alost to se ne mo? E uvek. .     toplota je vegetacioni faktor, od koga u velikoj meri zavisi intenzitet porasta i razvi? A biljaka i svi fiziološki procesi kao što su: klijanje, cvetanje, oplo? Enje, dozrevanje itd. Svaka promena toplote ima jak uticaj na biljku. Pri tome su podjednako štetne suviše niske kao i suviše visoke temperature. Ja? E zahla? Enje izaziva poreme? Aj u rastu i razvitku pa i uginu? E biljaka. Visoka temperatura, izaziva gubitak vode, pa se radi toga smanjuje pritisak (turgor) u? Elijama i biljka vene. Takva se biljka posle teško oporavlja, pa? Esto ugine. .     ukrasne biljke mogu se podeliti na dve ve? E grupe: na biljke koje treba dr? Ati u toplom (oko 18°c) i na one koje mogu podneti hladnije prostorije (oko +5°c do 8°c). Biljke se donekle mogu prilagoditi manjim promenama temperature, ako nije velika razlika izme? U najviše i najni? E i ako promene nisu prenagle. .     biljke u stanu zimi treba zaštititi od hladnog strujanja vazduha koji ulazi u prostoriju pri prozra? Ivanju, od promaje i ja? Eg rashla? Ivanja prostorija no? U. Razlike od nekoliko stepeni one bez štete podnose. Za ljubitelje cve? A va? No je da znaju, koje biljke treba dr? Ati u toploj, a koje mogu prezimiti i u nezagrejanoj prostoriji - pod uslovom da ni tu temperatura ne pada do ta? Ke mr? Njenja. .     voda je neophodna svakoj biljci. Ona je veoma va? An faktor u gajenju cve? A u stanu. Voda omogu? Ava biljkama da u vidu rastvora uzimaju iz zemlje sve neophodne mineralne materije. U vodi rastvorene mineralne soli, koje korenova mre? A usisava, di? U se kroz stabljiku do liš? A, u kom se od mineralnih sastojaka stvara organska hrana. .     voda tako? E omogu? Ava i kretanje sokova i prenošenje organskih materija stvorenih u liš? U u sve delove biljke. Voda snabdeva biljke i kiseonikom koji im je neophodan za izgra? Ivanje organskih materija i regulisanje toplote. Voda uslovljava klijanje i nicanje semena, a zatim omogu? Uje rast i razvi? E biljaka. .     biljke gajene u stanu obi? No se zalivaju vodom iz vodovoda. Me? Utim ta voda je mahom tvrda, jer u njoj ima dosta kre? A, koji ne prija mnogim biljkama, kao na primer , azalejama, hortenzijama, primulama i mnogim drugim. Zato ove biljke treba zalivati mekom vodom, najbolje kišnicom, a ako ovakve vode nemamo treba uzeti ustajalu vodu u kojoj se kre? Ve? Slegao. .     treba ista? I da je kišnica idealna za zalivanje cve? A, pa je treba ako je to ikako mogu? E, skupljati i? Uvati, najbolje u zamra? Enoj prostoriji da se u njo ne bi stvarale alge. Vazduh je biljkama tako? E neophodan za? Ivot. .     kao i svako? Ivo bi? E, biljka diše, a zato joj je neophodan kiseonik iz vazduha. Pored toga, biljka preko majušnih pora na liš? U uzima iz vazduha i ugljen-dioksid. Vlaga vazduha je isto tako zna? Ajan faktor za uspešno gajenje cve? A u stanu. Me? Utim biljkama u stanu nije uvek lako stvoriti vla? An vazduh, naro? Ito zimi u prostorijama koje se zagrevaju. .     ali ako se ove biljke ipak? Ele dr? Ati u toploj sobi potrebno je postupiti ovako: u nešto ve? U podlošku, u koju je stavljena saksija sa cve? Em, treba naliti vode. U podlošku sa vodom treba staviti manju tacnu obrnuto, tako da saksija ne stoji direktno u vodi. Voda se polagano isparava i stvara oko biljke uvek potrebnu vlagu. Pored toga, biljke treba po nekoliko puta dnevno orositi finim kapljicama ustajale vode. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova klasi? Na hibridna orhideja ima uspravne 45 do 60 cm duge cvetove sa belim, ru? I? Asto prošaranim cvetovima, koji se otvaraju u prole? E. Ovaj hibrid zahteva hladnu i prozra? Nu prostoriju. Zimska temperatura ne bi trebala biti ni? A od 7°c do 13°c. Biljku treba zaštititi od jakog letnjeg sunca, ali je po? Eljno izlo? Iti je jesenskom i zimskom. Leti se obilno zaliva , a oskudno zimi. Od aprila do avgusta redovno se prska vodom i prihranjuje svakih? Etrnaest dana razre? Enim ve? Ta? Kim te? Nim hranjivima. Presa? Uje se otprilike svake tre? E godine nakon cvetanja i to u jednake delove ilova? E i treseta. Razmno? Ava se deljenjem prilikom presa? Ivanja. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     e? En anri pol gogen (7. Jun 1848—9. Maj 1903), poreklom francuz, jedan je od tri slikara postimpresionizma. Gogen je imao svoj stil: slikao je pomo? U velikih površina oivi? Enih crnom linijom (sli? No vitra? U). Taj stil zvao se sintetizam i u njemu boja ne odre? Uje predmet. Gogen je prete? A fovizma. Na tahitiju je proveo drugi deo svog? Ivota i tamo se potpuno posvetio slikanju. Njegova dela su devojke sa tahitija nose cve? E, kuda idemo, gde smo i šta radimo. .     na tahiti odlazi prvi put 1891, a 1895. Definitivno odlazi u francusku polineziju, gde je umro u patnjama i gor? Ini. Njegove polinezijske teme svode se na prikazivanje animalne lepote? Enskog tela u šaroliko ornamentiranim tkanjima u gustom zelenilu tropske vegetacije. Svoje do? Ivljaje i ispovijesti objavio je u knjigama "noa noa" i "pre i posle". Uticao je na razvoj ekspresionizma i formiranje fovizma. .     ro? En u parizu, poreklom poti? E od španskih doseljenika u ju? Nu ameriku i vicekralja perua, i rano detinjstvo je proveo u limi. Unuk je flore tristan, osniva? Ice savremenog feminizma. Nakon školovanja u orleanu, francuska, gogen je narednih šest godina proveo plove? I širom sveta u trgova? Koj mornarici a kasnije i u francuskoj mornarici. Nakon povratka u francusku 1870. , zaposlio se kao pomo? Nik brokera. Njegov staratelj gistav aroza, uspešni poslovni? Ovek i kolekcionar umetni? Kih dela, upoznao je gogena sa kamijom pisaroom 1875. .     gogen je radnim danima bio uspešan berzanski broker, a odmore je provodio slikaju? I sa pisaroom i polom sezanom. Iako su mu prvi pokušaji bili nevešti, brzo je napredovao. Do 1884. Gogen se sa porodicom preselio u kopenhagen, gde je bezuspešno pokušao da se bavi biznisom. Primoran da se bavi slikarstvom da bi pre? Iveo, vra? A se u pariz 1885. , i ostavlja porodicu u danskoj. Bez dovoljno sredstava za? Ivot, njegova? Ena (met sofi gad) i njihovo petoro dece odlaze da? Ive sa njenom porodicom. Gogen je nad? Iveo dvoje od svoje dece. .     kao i njegov prijatelj vinsent van gog, sa kojim je proveo devet sedmica slikaju? I u arlu, pol gogen je do? Ivljavao napade depresije i jednom prilikom pokušao da sebi oduzme? Ivot. Razo? Aran impresionizmom, smatrao je da je tradicionalno evropsko slikarstvo postalo suviše imitativno, te da mu nedostaje simboli? Ka dubina. Nasuprot tome, umetnost afrike i azije? Inila mu se punom misti? Nih simbola i snage. .     u to doba je u evropi vladalo zanimanje za umetnoš? U drugih kultura, naro? Ito japana. Pozvan je da u? Estvuje na 1889 izlo? Bi koju su organizovali dvadesetorica. Pod uticajem narodne umetnosti i japanskih grafika, gogen je evoluirao u kloazonizam, stil kome je kriti? Ar eduar di? Arden dao ime po tehnici gle? Osanja koju je primenjivao emil bernar. Gogen je veoma cenio bernarov rad i odva? Nost da upotrebi stil koji je odgovarao gogenovom nastojanju da u svojoj umetnosti prika? E suštinu predmeta. .     u? Utom hristu (1889. ), koji se obi? No smatra najreprezentativnijim delom kloazonizma, slika je svedena na oblasti? Iste boje koje su odvojene teškim crnim konturama. U takvim delima gogen nije pridavao mnogo pa? Nje klasi? Noj perspektivi i smelo je ukinuo suptilne prelaze boje — na taj na? In oslobodivši se dna najkarakteristi? Nija principa postrenesansnog slikarstva. Njegovo slikarstvo je kasnije evoluiralo u pravcu "sintetizma" gde ni oblik ni boja ne preovla? Uju, ve? Oboje imaju jednaku va? Nost. .     tokom 1891. Gogen, isfrustriran nedostatkom uspeha kod ku? E i finansijski osiromašen, plovi u trope kako bi pobegao od evropske civilizacije i "svega što je vešta? Ko i konvencionalno. " (pre toga je u nekoliko navrata pokušavao da na? E tropski raj gde bi mogao da '? Ivi na ribi i vo? U' i slika svojim sve primitivnijim stilom, uklju? Uju? I kratke boravke na martiniku i kao radnik na panamskom kanalu). .     dok je? Iveo u selu matajea na tahitiju, naslikao je "fatata te miti" ("pored mora"), "la orana maria" (ave maria) i druge prikaze tahi? Anskog? Ivota. Preselio se u punauju 1897. , gde je naslikao svoje remek-delo "odakle dolazimo" i ostatak? Ivota proveo na markizovim ostrvima, samo jednom dolaze? I u francusku. .     njegovi radovi iz tog perioda su puni kvazi-religijskog simbolizma i egzoti? Nih prikaza stanovnika polinezije. U polineziji se? Esto sukobljavao sa kolonijalnom vlaš? U i katoli? Kom crkvom. Tokom ovog perioda je napisao i knjigu avant et après (pre i posle), koja predstavlja rascepkanu zbirku zapa? Anja o? Ivotu u polineziji, se? Anja, i komentare o knji? Evnosti i slikarstvu. Umro je 1903. Godine i sahranjen je na cimetière calvaire u atuoni, hiva oa, ostrva markiz, francuska polinezija. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     niska lukovi? Asta trajnica visoka svega 30-40 cm, koja cveta na kraju leta. Zahvaljuju? I cvetu neobi? Nog oblika, naziva se i pau? Inastim amarilisom - na vrhu korenovog stabla pojavljuje se više crvenih talasastih, uskih pricvetnih listova iz? Ijeg korena štr? E prašnici. Izuzetno uske latice skupljene u vazdušasti cvet ovu biljku? Ine privla? Nom i zanimljivom na prvi pogled. Ovaj amarilis predstavlja poseban ukras u kamenitim baštama, ali ga danas retko nalazimo u našim vrtovima. . Polo? Aj: dobro se ose? A na suncu, makar ono bilo prejako. . Tlo: malo? Vrš? E, hranjivo zemljište najviše odgovara ovoj biljci. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ven? Ani buket , ru? E i.   .      ljiljan je posve? En boginji heri, zevsovoj? Eni. Legenda ka? E da kada je zevs za? Eo herkulesa sa smrtnom? Enom alkemom, on je po? Eleo da njegov sin u ve? Em delu bude bo? Anstven. Da bi ovo sproveo on je doveo bebu kod here nakon što ju je drogama uspavao. On je postavio bebu na njene grudi i tako je herkules dojen. Hera se probudila u? Asnuta i iznena? Ena i odgurnula bebu od sebe. Pritom se malo njenog mleka prosulo po nebesima i oformilo mle? Ni put. Nekoliko kapljica je palo na zemlju i od tih kapljica su iznikli prvi ljiljani. .       rani ljiljani su prona? Eni u vrtovima amnisosa, na ostrvu krit, koji datiraju iz minojskog perioda, oko 1580 p. N. E. Ljiljani su bili minojsko sveto cve? E, posebni atribut velike minojske boginje britomartis ili diktine koja ima njeno poreklo iz neolitskog perioda. Ona je odr? Avala njenu nadmo? , superiornost na kritu, sve do misteriozne kataklizme koja se dogodila minojskoj civilizaciji sredinom 16 veka p. N. E. Kada je njen kult rapidno asimiliran u gr? Ku religiju i ona je postala prekursor gr? Ke boginje artemide. .      to je tako? E bio popularan cvet u anti? Koj jevrejskoj civilizaciji. Pomenut je u starom zavetu kao i u novom. Sa napretkom hriš? Anstva, ljiljan je postao simbol? Ednosti i vrline. Ljiljan je postao blisko asociran sa devicom marijom, jedna od mnogih primera gde jedan atribut paganskog bo? Anstva (afrodita, hera) je adaptiran od strane hristove majke. Premda je njegova asocijacija sa devi? Anstvom postala simbol devi? Anskih mu? Enika i brojnih svetaca. I u hriš? Anstvu i u popularnim paganskim tradicijama ljiljan je bio simbol plodnosti. Sveti antoni od padove, zaštitnik braka, je tako? E zaštitnik ra? Anja. U gr? Kim bra? Nim ceremonijama sveštenik je stavljao preko mladine glave krunu od ljiljana ukrašenu pšeni? Nim klasjem, kao simbol? Istote i izobilja. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     postojbina osnovne vrste ligularije je kina, gde naraste 100-120 cm u visinu i 50-60 cm u širinu, u obliku rastresitog bokora. Uspravne stabljike su sme? E boje. Njeni veliki trouglasti listovi su po obodu nazubljeni. ? Uti cvetovi se u velikim kitnjastim ven? I? Ima otvaraju tokom nekoliko nedelja. Ova trajnica deluje dekorativno pored vode, ispred grupa? Bunova ili drve? A, zatim kao rubna biljka, ili u pozadini leje sa trajnicama. . Tlo:ova biljka voli sve? E, hranjivo i humusom bogato zemljište. . Period cvetanja: juli, avgust. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     poreklom je iz japana ili kine. To je prelepa sobna biljka, koja zahteva posebnu negu. Veoma je osetljiva na toplotu. Njeno gajenje je prili? No teško i slo? Eno. .     ima duguljasto tamno zeleno liš? E, koje je na ivicama izreckano. Cveta od meseca decembra do maja, a cvet joj je prelep, krupan i raširen. Ima je više vrsta: sa belim, crvenim, krem, roza i narand? Astim jednostavnim i duplim cvetovima. .     ne škodi joj hladno? A do 2°c, ali joj nikako ne prija toplota ve? A od 8 do 10°c. Voli sve? Vazduh i dosta svetla ali se ne sme izlo? Iti direktnom jakom suncu. Zbog nagle promene temperature i menjanja mesta, kao i suvišnog zalivanja po? Uti i otpadne joj liš? E. Ne voli prevelike saksije, a uspeva u lakoj rastrestoj zemlji. .     kamelija se mo? E izneti napolje u baštu još u maju mesecu i ukopati sa saksijom, ali na mesto koje je izlo? Eno samo jutarnjem suncu. Zalivati je treba samo ustajalom kišnicom ili mekom vodom, a pupoljke povremeno orositi? Istom mlakom vodom pomo? U fine prskalice. Kad precveta i završi rast, što se mo? E videti po novim listovima i pupoljcima, dolazi period mirovanja, takozvanog zasušenja. Tada je treba re? E zalivati ali? Eš? E prskati. .     treba paziti da se prilikom zasušenja grumen zemlje u saksiji nikada sasvim ne osuši. Ovaj period zasušivanja traje otprilike 5 do 6 nedelja. Krajem septembra ili polovinom oktobra opet je treba uneti u sobu koja se zagrejava, to jest na umerenu temperaturu i staviti je uz prozor. .     kada se poka? U pupoljci mo? E se otpo? Eti sa zalivanjem. Pri dobroj nezi, pa? Ljivom zalivanju i na stalnom mestu da? E dobre rezultate prilikom cvetanja. Ako se na biljci poka? E? Uto i šareno liš? E to zna? I da je zalivanje bilo prekomerno i da? Ilice trule. Da bi se dalje? U? Enje liš? A i trulenje korena spre? Ilo, treba biljku presaditi u drugu saksiju i sve? U zemlju. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     muškatle su višegodišnje biljke, a postojbina im je ju? Na afrika. Kod nas su veoma poznate i omiljene ukrasne biljke koje uspevaju na sun? Anom polo? Aju, pa su zato naro? Ito pogodne za prozore, balkone i terase. Danas ih ima nekoliko stotina vrsta i svake godine strani odgajiva? I cve? A lansiraju po neku novu vrstu na tr? Ište. .     pelargonijum zonale - uspravna muškatla prilago? Ava se lako i u najlošijim uslovima. Uspeva u bilo kojoj vrsti zemlje, ali ipak voli nešto te? U zemlju (kompost izmešan sa peskom), naro? Ito zato što je izlo? Ena celo leto suncu. Danas ih ima razli? Itih boja - od bele do ljubi? Aste - a postoje sorte sa cvetovima jednostavnim i duplim. Duple su starije vrste i one ne cvetaju toliko bogato. Muškatla nije osetljiva i lako se gaji. Izlo? Ena suncu bujno raste i mnogo cveta (naro? Ito mla? E) od prole? A do kasne jeseni. Presa? Ivati je treba svakog prole? A i tada joj se malo? Ilice i gran? Ice skrate. Zimi se gran? Ice ne seku jer mogu lako da istrule. .     uspravne muškatle treba leti obilno zalivati i s vremena na vreme prihranjivati. Prilikom zalivanja treba paziti da se ne pokvase cvetovi i listovi. Zimi se vrlo retko zaliva. Muškatla lako prezimi u svetloj prostoriji koja je zašti? Ena od mraza, na temperaturi 5 do 8°c. Razmno? Ava se reznicama, a u? Ivljava se lako i brzo. .     pelargonijum peltatum - muškatla - lozica ili vise? A muškatla je veoma pogodna za terase, balkone, police i vise? E korpice. Pušta gran? Ice na ni? E, koje mogu da narstu do jednog metra du? Ine. Liš? E joj je svetlo, mesnato, krto, sasvim sli? No bršljanovim. Ima ih sa jednostavnim i duplim cvetovima, bele, roza, svetlo roza, crvene, tamno crvene i ru? I? Aste boje. Razmno? Ava se reznicama. .     pelargonijum grandiflorum - engleska ili veliko cvetna muškatla je mnogo ne? Nija i osetljivija od prethodne ali je njen cvet krupniji, veoma lep, sa prelepim šarama; cveta samo jednom godišnje kasno u prole? E. Liš? E joj je? Vrsto, kovrd? Avo a na ivici nareckano. Posle precvetavanja treba joj gran? Ice nešto skratiti-orezati. Voli mnogo svetlosti, pa je treba dr? Ati na sun? Anom prozoru. Za vreme velikih vru? Ina, leti, treba je malo zakloniti. Engleska muškatla tra? I nešto lakšu mešavinu zemlje: 3 dela klijališne, 2 dela listovke sa dodatkom peska. Zahteva tako? E dobru drena? U. Razmno? Ava se reznicama. Pelargonijum huy mome soleray - muškatla šarenolisna. Liš? E joj je obojeno belim, tamno-zelenim ili bakarno sme? Im šarama. Raste sporije od ostalih vrsta i niskog je rasta. Veoma je lepa i dekorativna sa svojim šarenim liš? Em. Cvet joj sitan, crven, neupadljiv. Gaji se samo zbog svog šarenog liš? A. Razmno? Ava se reznicama, a neguje kao i druge vrste. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ahimenes je poreklom iz ju? Ne amerike. Ima duguljastu krtolicu i pripada botani? Koj porodici gesneriaceae. Listovi su ovalni, naspramni, pri kraju oštro zašiljeni. Na kra? Oj cvetnoj stabljici raste lep cvet, u vidu levka, koji se pri dnu pretvorio u malu? Ašicu. Cvetni listi? I su zrakasto raspore? Eni i nejednaki, veoma lepi i krupni. Boje su prema vrsti tamno-plave,? Isto bele, crvene i roza. Gajenje i nega ove dekorativne biljke je veoma jednostavna. U rano prole? E stavi se po nekoliko krtolica u saksiju napunjenu mešavinom jednakoh delova klijališne, listovke i 15% re? Nog krupnijeg peska. Kad po? Ne da tera iznese se u drugoj polovini aprila napolje, na mesto zaklonjeno od jakog sunca, i postepeno se zaliva. Leti je treba smestiti negde na stalno mesto, gde se ne pomera i obilno je zalivati. Prija joj vla? An vazduh. Cveta neumorno preko celog leta od juna do septembra. Kad biljka na jesen procveta treba je sasvim malo zalivati, a kad se sasuši, zalivanje mora prestati. Preko zime stavlja se na mesto gde ne mrzne, najbolje u suvi podrum. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     sobne biljke na? I? Ete svuda, ne samo u predvorjima hotela, banaka i kancelarija ve? Se pojedine biljke pa? Ljivo uzgajaju i na kancelarijskim ormarima, prozorskim daskama, na policama u hodnicima mnogih ustanova. One pridonose sadr? Ajnosti našeg? Ivota i na tome im moramo biti zahvalni. .     zašto su one tako omiljene? Ima mnogo razloga. Gradski ljudi? Ive u svetu velike? Urbe, plastike i gotove zabave na televiziji. Biljke imaju neku postojanost:? Ive i rastu u svoje vreme i ne mo? Emo ih po? Urivati, mo? Emo samo podmiriti njihove osnovne potrebe. One su vrsta? Ivog nameštaja, ukras koji sobu? Ini ugodnijom, prisnijom, manje uko? Enom. Tu je i ose? Aj uspeha kada se pojave novi listovi ili biljka prvi put procveta. Ona mnogim ljudima predstavlja veliku dragocenost? Esto povezanu sa ne? Nim asocijacijama na prijatelje, neko mesto ili na dobijenu i uspešno uzgojenu reznicu. .     uzgoj biljaka u ku? I ili saksijama oko ku? E raširio se u novije vreme, ali prve zapise o sobnim biljkama nalazimo pre gotovo 5000 godina kod kineza, koji su u svojim palatama uzgajali biljke u ukrašenim , dekorativnim saksijama. Sa egipatskih bareljefa do 1400. G. Pre nove ere o? Ito je da su i egip? Ani skupljali biljke. Vise? I vrtovi vavilona sastojali su se od biljaka uzgajanih u saksijama na terasama. Ima podataka da su se i za vreme rimske i gr? Ke civilizacije biljke uzgajale u ku? I, a svakako i u starom i srednjem veku. Manastiri su mnogo unapredili taj obi? Aj, iako treba napomenuti da su biljke koje su se u njima uzgajale bile retke biljke, koje su se uglavnom primenjivale u medicini a ne kao ukras. .     devetnaesti vek je doba kada cveta skupljanje i ukrštanje biljaka. U to doba nicali su brojni staklenici. Plemstvo i bogataši takmi? Ili su se ko? E imati najegzoti? Nije i najre? E biljke i unosili su ih u ku? E da bi impresionirali svoje goste. Uzgajiva? I kao što su veitch i sandesr, slali su skuplja? E biljaka po celom svetu da na? U nove vrste i varijetete. Wardova putuju? A kutija koju je nathaniel ward izumeo 1834 g. Mnogo je pomogla pri prenošenju retkih biljaka. To je bio mali prenosivi staklenik , koji je osiguravao biljkama pogodnu atmosferu za vreme putovanja. .     u promenjivom svetu 20 veka velike privatne kolekcije su se raspale ili bile uništene. Moda i obi? Aji su se menjali i izme? U dva rata; dvadesetih i tridesetih godina, mnoge su biljke nestale. Ipak, nisu se sve izgubile jer je umetnost uzgajanja sobnog bilja bila još popularna u svim slojevima društva. Krajem pedesetih i po? Etkom šezdesetih godina klatno te mode ponovo se razmahalo i biljke su se u još ve? Em broju po? Ele pojavljivati u našim domovima, kancelarijama, bankama, restoranima, hotelima i drugim javnim ustanovama. Danas su prihva? Ene, voljene i o? Ekivani deo našeg? Ivota. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     1. Okopavanje, plevljenje i navodnjavanje (u slu? Aju suše). .     zemljište oko ru? A treba redovno okopavati i pleviti, kako ne bi bilo korova. Na ovaj na? In se? Uva i vlaga u zemljištu. Ru? E tako? E treba osloba? Ati precvetalih cvetova i suvih grana, gran? Ica i izbijaka. Izbojke koji nisu krenuli do kraja leta treba odse? I do osnove. U slu? Aju suše treba obaviti i zalivanje a posle svakog zalivanja (kad se zemlja prosuši) izvršiti okopavanje zemlje oko sadnica. .     kao i sve druge biljke i ru? E za svoje uspevanje tra? E dovoljno hranjivih materija. Me? Utim, kad se radi o prihranjivanju, mora se znati da je i preterivanje u ovom pogledu opasno. Ovo dolazi otuda što preterane koli? Ine hranjivih materija dovede do isuviše velike bujnosti a ova do drugih negativnih pojava, naro? Ito pojava bolesti. .     podse? Amo da smo pre sadnje u formi osnovnog? Ubrenja, dodali zemljištu organsko? Ubrivo (stajnjak) i osnovno (mineralno)? Ubrivo. To je dovoljno za ru? E u slede? E dve godine. U slu? Aju da je zemljište srednje plodnosti najbolje je u prvoj godini uzdr? Ati se od svake dalje intervencije prihranjivanjima. Za slu? Aj da je zemljište peskovito i siromašno, treba u maju, pošto su ru? E krenule, dodati pre navodnjavaja azot i to ravnomernim posipanjem po celoj površini. Neposredno na bokore ru? E ne sme se posipati, jer ih to mo? E oštetiti. Ovo prihranjivanje azotom dovoljno je za celu godinu. Sredinom jula treba obaviti jedno prskanje liš? A nekim folijarnim? Ubrivom. Ovo sredstvo pored osnovnih elemenata npk sadr? I i najva? Nije mikroelemente i biljne hormone koji poma? U biljkama da bolje usvajaju hranjivo iz zemljišta. .     kao i sve druge biljke, ru? A ima mnogo neprijatelja. Mnogi od njih mogu prouzrokovati i propadanje celog ru? Inog? Bunja. Bolesti ru? A u ve? Ini slu? Ajeva u ve? Ini slu? Ajeva izazivaju razne gljive. One napadaju gotovo isklju? Ivo nadzemne delove ru? A. Ako se pretera u upotrebi azotnih? Ubriva, ru? E postaju osetljive na gljivi? Ne infekcije, jer im je tkivo meko i ne? No. Zbog toga je va? No uravnote? Eno? Ubrenje. Vremenske prilike, tako? E mogu stvoriti uslove za razvoj mnogih gljivi? Nih obolenja. Pored gljivi? Nih bolesti postoje i virusni, odnosno bakterijski uzroci bolesti ru? A. Kod bakterijskih i virusnih bolesti nemamo zaštitna sredstva. Obolele jednike treba uništiti. .     postoje razne šteto? Ine koje napadaju koren, izbojke i listove ru? A. Uklanjanje šteto? Ina se vrši pomo? U raznih preparata koji se mogu pribaviti u poljoprivrednim apotekama. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     biljka kod nas poznata i kao vrbica ili vrbi? Ica, prirodno raste u umerenom pojasu severne hemisfere naše planete. Visoka je 70-100 cm, bokorastog rasta, uspravne? Etvorobridne stabljike i listova kopljastog oblika. Cvetovi skupljeni u klasaste cvasti jake su ciklama boje, otvaraju se od juna do septembra. S obzirom na to da je poto? Njak sa jedne strane nezahtevna i zahvalna biljka, a sa druge strane veoma dekorativna, njegova primena u bašti je višestruka. U odgovaraju? Im uslovima poto? Njak? E izni? I i iz semena. Zahvaljuju? I svojoj? Udesno? Ivoj boji, vitalnosti i otpornosti, jednako lep ukras predstavlja u dobro zalivenoj leji sa trajnicama, na površinama pored vode na kojima raste divlje cve? E i na vla? Nim travnjacima. Zbog svog divljeg izgleda preporu? Uje se prvenstveno za bašte u kojim avlada atmosfera prirode, ali mo? Emo i da eksperimentišemo njime u bilo kojoj leji? Ije podloga je vla? Na. . Period cvetanja: juni, juli, avgust. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ciperus je sa madagaskara i u svojoj postojbini raste u mo? Varnim predelima. Raste d? Bunasto do 75 cm visoko, a na vrhu drške izraste? Itava? Uba uzanih, linearno-kopljastih, po du? Ini zaoštrenih, 15 do 20 cm duga? Kih listi? A, što biljci daje lep tropski izgled. Kod stare biljke na vrhu te? Ube stvori se krug od sitnih cveti? A. Veoma je pogodna kao ukras za akvarijume. Ova skromna i dekorativna sobna biljka nije osetljiva i lako se gaji. Ciperus tra? I mnogo vlage, pa zato tacna ispod saksije treba da mu bude uvek puna vode. Leti ga mo? Emo dr? Ati napolju na terasi, u hladovini, gde nije izlo? En jakom suncu, dok zimi uspeva na svetlom mestu, na temperaturi od 10 do 18°c, a dobro prezimi i u nelo? Enoj sobi i u svetlom podrumu. Zemlju u saksiji treba prekopati, a posle redovnog zalivanja i prihranjivanja u vla? Noj toploj prostoriji ponovo? E se pojaviti mlado i lepo zeleno liš? E. Presa? Uje se u prole? E u nešto ve? U saksiju. Razmno? Ava se najjednostavnije delenjem korena od starih biljaka u prole? E reznicama. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     sakuplja? I biljaka donosili su biljke ku? I: tada su ih uzgajiva? I po? Eli menjati. Da bi zadovoljili? Elje kupaca za novim biljkama, mnogi rasadnici pomagali su finansiranje ekspedicija ili su slali svoje skuplja? E, ali njihova najva? Nija uloga bila je u "poboljšavanju" onoga što su doneli sakuplja? I biljaka. To je obi? No zna? Ilo uzgoj biljaka sa ve? Im i lepšim cvetovima i sa upadljivim liš? Em. Kao rezultat toga, mnoge današnje sobne (kao i vrtne) biljke jedva se mogu prepoznati kao potomci svojih divljih predaka. ? Ak i biljke koje su se uzgajale davno pre nego što ih je upoznao zapad - posebno u kini i japanu - pretrpele su velike promene. To se postizalo na dva na? Ina, od kojih su i jedan i drugi vrlo daleko od darwinove teorije prirodne selekcije. Jedna metoda, ona najranija, sastojala se u tome da se odaberu najatraktivnijesadnice izrasle iz semena izvorne biljke i da se iz njih dobije seme. Nakon toga sledi dalja selekcija. Druga je metoda bila da se proizvede hibridna biljka što je prakti? No zna? Ilo ukrštavanje razli? Itih vrsta istog roda. Me? Utim 1717 godine thomas fairchild, botani? Ar i vlasnik rasadnika u londonu proizveo je prvi hibrid izme? U karanfila i turskog klin? I? A. Taj uspeh ga je zabrinuo jer se kao pobo? An? Ovek bojao da se takmi? I sa stvoriteljem. .     slede? Ih godina izvedeni su daljnji eksperimenti sa hibridizacijom na povr? U, vo? U i na nekom cve? U, na primer, sa rodom pelargonium. Me? Utim tek u 19 veku uzgoj hibrida se proširio i ukoro je postao pomama. Bilo je mnogo materijala za obradu - bujica novog egzoti? Nog bilja nastavila je te? I i posao rasadnika je cvetao. Rad u rasadnicima postoji kao priznata struka od sredine 16 veka. Do kraja veka bilo je 15 ve? Ih rasadnika u londonu i dva ili mo? Da tri u provinciji, a za manje od 50 godina ve? Ih je bilo oko stotinu širom cele zemlje. Do 19 veka njihov broj se pove? Ao na 250. .     mnogi od tih rasadnika bili su bezna? Ajni, ali bilo je tu i velikih - najpoznatiji u engleskoj bio je rasadnik koji je vodilo 5 generacija porodice veitch: jedna grana delovala je iz chelsea, a druga iz exetera. John veitch, vrtlar iz škotske, osnovao ga je 1808 godine, ali njegov unuk john gould veitch bio je najpoznatiji? Lan porodice. 1860 godine bio je prvi istra? Iva? Koji je došao u japan, nakon što se ta zemlja otvorila za strance. Dr? E? I se tradicije sakuplja? A biljaka, do? Iveo je brodolom uz obale ceylona i izgubio svu imovinu. Kad je kona? No stigao u nagasaki, nije mu bilo dopušteno da istra? Uje zemlju, nego samo da pose? Uje rasadnike u okolini grada. Bio je u? Esnik jedne od prvih ekspedicija evropljana koje su se popele na svetu planinu fujijama. Taj doga? Aj proslavljen je uz šampanjac u hramu na vrhu brda i uz pevanje engleske himne. Na slede? U ekspediciju i u australiju i ostrva ju? Nih mora krenuo je radi biljaka za staklenike koje su tada bile u modi. U wardovim kutijama doneo je vrste pandanus veitchii, codiaeum, cordyline i dracaena. Uskoro se razboleo od tuberkuloze i umro u starosti od svega trideset jedne godine. Njegov ne? Ak peter (veitch iz exetera) lutao je svuda po svetu i doneo paprati, orhideje i meso? Dernu biljku saracenia, a njegov sin james dve godine je tra? Io biljke na dalekom istoku. .     me? U sakuplja? Ima koji su radili za veitcha bili su thomas lobb, koji je krstario dalekim istokom u potrazi za orhidejama i našao je vanda tricolor: charles maries, koji je doneo primula obconica i hydrangea macrophylla iz japana i kine: e. H. Wilson, koji je po njih otišao u kinu kad su mu bile svega dvadeset i dve godine. Richard pearce, vrtlar kod veitcha, doneo je iz ju? Ne amerike tri od pet otkrivenih veitchovih vrsta begonia. Od ovih, zajedno sa još jednom vrstom veitch je proizveo današnju vrstu begonia tuberosa - izvanrednu tvorevinu hibridizacije na koju bi svaki rasadnik sa pravom mogao biti ponosan. .     rochford je ime koje sada dominira britanskim uzgojem sobnih biljaka. Lozu je osnovao michael, koji je stigao u london iz irske pedeset godina nakon što je veitch došao iz škotske. Sagradio je rasadnik u tottenhamu. Iako mu je strast bila vinova loza, uzgajao je vrste roda dracaena, ficus, paprati i solanum za bo? I? No tr? Ište. Kad je umro 1883 godine, dva njegova sina, tom prvi i joseph, ve? Su napredovali sa vlastitim rasadnicima u lea valley: joseph se posvetio uzoju paradajza, a tom uzgoju ukrasnog bilja u saksijama. Nije prošlo mnogo vremena i tom je imao stotine staklenika sa palmama, uzgajao je stotine hiljada paprati i zapošljavao je 400 ljudi u svojim staklenicima. Velika ljubav bile su mu orhideje i ljiljani i kad je umro 1900 godine u svojoj 52 godini, radnici su mu znak zahvalnosti ispleli krst od orhideja visok skoro tri metra. Preduze? E je uspešno radilo još neko vreme nakon njegove smrti, ali prvi svetski rat i smrt toma drugog, kriza tridesetih godina i drugi svetski rat vratili su ga na sam po? Etak. Tom rochford tre? I spasio je preduze? E i razvio ga je u veliku organizaciju kakvo je i danas, koje se potpuno temelji na uzgoju sobnog bilja. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova trajnica poti? E sa kre? Nja? Kih stena i brdskih pašnjaka visokih planina srednje i ju? Ne evrope. Visoka je 10-15 cm, i širi se? Lankovitim korenjem obrazuju? I travnjak. Prizemnu lisnu rozetu sa? Injavaju okruglasti listovi, dok su listovi na stabljici duguljastog oblika. Zvonoliki cvetovi nagnutih glavica otvaraju se u malobrojnim cvastima i oni su boje lavande. Odgovaraju? I? Ivotni prostor za ovo nisko cve? E su kamenita bašta i fugne suvih zidova. . Period cvetanja: juni, juli. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Medvedi? I, u? U? Kani u.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     poznato je osam vrsta roda zantedeshija i sve poti? U iz afrike. Ve? Dugo poznata biljka, sobna biljka, sobna kala raste u vla? Nim, mo? Varnim podru? Jima, pokrajina kapland i natal, koja u letnjem razdoblju potpuno presušuje. Za nas je ova sobna biljka, poznatija pod imenom sobna kala, nešto posebno. U svojoj pra-domovini samoniklo, gotovo kao korov, naj? Eš? E se uzgaja, kao što pokazuje i njen nekadašnji naziv, kao sobna bijka, lon? Anica. Jednako je lepa i zanimljiva kao rezano cve? E zbog svojih posebnih cvetova na dugim stabljikama. Kao lon? Anica etiopski zmijanac? E izrasti u visinu jedva 50 cm. Nasuprot tome, cvetne stabljike biljke uzgajane za rezano cve? E, mogu dosti? I visinu od impozantnih 1,50 m. Kao kod svih razli? Itih pripadnika porodice kozlaca, cveti? I su sakupljni u? U? Kasti blistavi klip. Levkasti omota? Oko klipa zapravo je beli površni list? Iji je zadatak domamljivanje insekata radi oprašivanja. U stru? Noj terminologiji ovaj list se naziva "spatha". .     za ljubitelje cve? A zanimljiva je? Injenica da odnedavno postoji u ponudi i sorte za? Utim ili ru? I? Astim površnim listom, a osim toga mogu se sa uspehom uzgajati na otvorenim površinama. .     ime zantedeshija ova biljka ne nosi oduvek. Ranije je bila svrstana pod nazivom "kala", a u narodnom govoru je nazivana "zmijanac" - tako? E i nema? Ki naziv "zmijski koren" ukazuje prema predanjima na pokušaj le? Enja ujeda zmije, gomoljastim korenom otrovne, mo? Varne, doma? E kale. Kasnije? E naziv biti promenjen, i to u? Ast italijanskom fizi? Aru i botani? Aru francescu zantedeshiju, koji je? Iveo od 1773 - 1846 god, profesoru univerziteta u padovi. Danas, u opštoj upotrebi zadr? Ao se osnovni naziv roda i vrste zbog? Ega je ova biljka i dalje poznata pod imenom kala. .     kale su ve? Decenijama poznate kao veoma lepo i kvalitetno rezano ce? E. Naj? Eš? E se upotrebljava za pravljenje ven? Anih buketa, reprezentativnih aran? Mana, dok se forme manjeg rasta gaje kao saksijsko cve? E. .     kod gajenja saksijskih vrsta ulon? Avanje cvetastih gomolja obavlja se u avgustu ili septembru mesecu. Saksija za ulon? Avanje je pre? Nika 12 - 14 cm. Kale tra? E nešto te? U zemlju koja mora biti bogata humusom i hranjivim materijama. ? Esto se koristi mešavina baštenske zemlje, toplolejske zemlje i treseta. Biljkama najbolje odgovara neutralna reakcija zemljišta ali dobro rastu i u slabokiselim ili alkalnim zemljištima. Zahtevi za vodom su veoma veliki, pa zalivanje mora biti? Esto i obilno. Zahtevi za hranjivim materijama su isto tako veoma veliki. Dvonedeljno prihranjivanje je neophodno. Zbog veoma bujnog rasta potreba za azotom je tako? E velika. Kod rane avgustovsko - septembarske sadnje cvetanje? E po? Eti oktobra meseca, a najve? I intenzitet posti? I? E se u rano prole? E. Nakon prestanka cvetanja, krajem aprila i po? Etkom maja meseca, treba prekinuti sa zalivanjem jer tada dolazi period mirovanja posle kojeg opet cveta. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     hajdu? Ka trava je razgranata biljka visoka 50-60 cm, koja mo? E da naraste i do 100-150 cm, a poti? E iz oblasti kavkaza i male azije. U našim seoskim baštama je odavno rado gajena ukrasna vrsta. Uspravnih je stabljika, bokorastog rasta i perasto deljenih listova nazubljenih po obodu. Sitne? Ute cvetne glave skupljene su u ravne štitolike cvasti. Spada me? U ukrasne trajnice. Na vla? Nom i hranjivim materijama bogatom tlu cvetne stabljike hajdu? Ke trave? Esto polegnu. Najlepše raste u slabo humoznom zemljištu sa dobrom drena? Om. Mo? Emo da je gajimo na rubnim površinama, u pozadini leja sa trajnicama ili kao dominantnu biljku ali i kao soliter. Upotrebljava se i kao rezano cve? E. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Labelo ru? E, ljiljani i.   .     abutilon uspeva zimi pored prozora u sobi koja se zagreva do temperature 12°c, dok mu leti više odgovara otvoren i zaklonjen balkon ili terasa. S jeseni ga treba ranije uneti u sobu, jer ako ga uhvati hladno? A , zimi zaostaje u rastu i cvetanju. Pri pravilnoj nezi cveta neprekidno celo leto. Cvetovi su mu krupni, 5 do 6cm duga? Ki, zvonoliki, beli, crveni, narand? Asti,? Uti, šareni. Cvetovi su pore? Ani na duga? Kim, tankim drškama. Liš? E je krupno, srcasto, podeljeno na tri zup? Aste kriške i mo? E biti jednobojno, bledozeleno, belo ili? Uto sa pegama. .     poreklom je iz brazila. Razmno? Ava se reznicama u rano prole? E. Da bi se odgajile što lepše i u širinu razvijene biljke, treba ih pincirati (skratiti vrške) nekoliko puta. Presa? Uje se u prole? E u dobru klijališnu zemlju sa dodatkom re? Nog peska. Leti, za vreme naj? Ivlje vegetacije, abutilon treba obilnije zalivati i svakih osam dana prihranjivati te? Nim hranjivima i dr? Ati na sun? Anom mestu. Prilikom presa? Ivanja treba malo skratiti? Ilice, a staroj biljci i grane odrezati da bi se podmladila. Abutilon je u cvetu ili bez cveta uvek vrlo lepa ukrasna sobna biljka, naro? Ito vrste sa belim ili? Uto pegavim liš? Em. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ovaj izvanredni kultivisani varijetet razvio se od biljne vrste r. Simsii, koja raste u kini. Ima male, sjajne, tamno-zelene listove i tamnocrvene ili ciklama cvetove koji se otvaraju u maju. Satsuki azaleju treba dr? Ati na delimi? No zasenjenom mestu. U vreme cvetanja biljku treba uneti u ku? U. Ako je mogu? E, cvetnu posudu zimi treba zatrpati u pesak ili treset, da bi se korenje zaštitilo od zime. Kompost treba dr? Ati stalno vla? Nim. Svake jeseni ili zime treba obrezati korenje i presaditi u bonsai kompost ili kompost na bazi ilova? E. Leti treba podrezati postrane izbojke i zakidati vegetativne vrhove, da bi se odr? Ao dobar oblik. Razmno? Ava se reznicama leti. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u februaru po? Inje cvetati camellia japonica, ali lukovice su te koje donose prelepe boje cvetova u februaru. Me? U njima su: crocus, narcissus, hyacinthus i lachenalia aloides sa vise? Im? Utim i crvenim cvetovima. Ne? Na begonia boweri sa svojim malim belim i sedefasto-ru? I? Astim cvetovima pridru? Uje se drugim vrstama roda begonia u cvetanju, a popularna biljka pleione formosana sa ne? Nim ru? I? Astim i ljubi? Astim cvetovima sa mrljama boje cigle i grimiza, upadljiv je dodatak orhidejama. Primula malacoides bi? E podstaknuta na dalje cvetanje ake je svake nedelje prihranite te? Nim vešta? Kim hranjivima. To je vreme da se podstakne na rast fuchsia, koja miruje. Oštro je obre? Ite, stavite na toplo i kad po? Ne novi rast presadite je. Gomoljaste vrste begonia i hibiscus rosa-sinersis mogu se tako? E podstaknuti na rast ako ih dr? Ite na temperaturi od oko 16°c. Malo šta se mo? E razmno? Avati, ali reznice santpaulia ionatha mogu se zakoreniti u toploj sobi u kojoj temperatura ne pada ispod 16°c. U to vreme posejte seme jacaranda mimosifolia i browallia speciosa, ukoliko? Elite da vam cvetaju leti (mo? Ete sejati u vremenskim razmacima da imate cvetove u jesen). Odstranite uvele cvetove rhododendron simsii (azaleja), koja je cvetala krajem godine, lagano obre? Ite grane i ograni? Ite zalivanje. Kad bo? I? Ni kaktus završi cvetanje, dr? Ite ga suvim nekoliko nedelja. Obre? Ite biljku bougainvillea skrativši jake grane na tre? Inu, a sve slabe i tanke stabljike odstranite. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ime? Ur? Evak poti? E od latinske re? I canvallis što zna? I dolina, jer se ova biljka masovno pojavljuje u dolinama. Rod je zastupljen vrstom convallaria majalis, koja je široko rasprostranjena u celoj evropi, severnoj americi i aziji. .    ? Ur? Evak je višegodišnja biljka? Iji su cvetovi zvonastog oblika, bele boje, sna? Nog i prijatnog mirisa. Cveta u aprilu mesecu a plod je trodelna bobica crvene boje. .     zna? Aj? Ur? Evka kao veoma omiljenog rezanog ili saksijskoh cve? A bio je naro? Ito velik pre 100 i više godina, kada se u nema? Koj proizvodio u neverovatno velikim koli? Inama i predstavljao provorazredni eksportni artikal. U naše vreme potisnule su ga druge vrste rezanog cve? A, te mu je zna? Aj nešto opao. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     hortenzija je u ku? I ograni? Enog trajanja pa ipak predstavlja lep prole? Ni ili letnji poklon jer kad u ku? I pru? I najviše što mo? E, još godinama? Emo u? Ivati u njoj u vrtu. Ako je dok miruje ostavite na hladnom mestu mo? E ostati u saksiji i cvetati slede? E godine. .     neki smatraju da pripada porodici kamenika (caxifragaceae) a drugi da pripada porodici hydrangeaceae. Vrsta hydrangea macrophylla uzgaja se za ukrašavanje domova. Poti? E iz japana a donešena je u evropu 1790 godine. Cvetovi su prete? No sterilni i ne daju seme, ne daju seme ali stvaraju? Arobne razbarušene loptice koje svako obo? Ava. Vrlo je otporna, ali brzo vene bez vode. ? Im je zalijete, brzo se oporavi ali nemojte je? Esto ostavljati suvom jer je to iscrpljuje i jednom se mo? E dogoditi da se ne oporavi. .     cvetovi hortenzije su prirodno ru? I? Asti ali ako biljku zalivate, aluminijevim sulfatom, cvetovi poprimaju plave tonove. Me? Utim ako prestanete delovati tom supstancom, cvetovi opet dobijaju ru? I? Astu boju. Postoji i potpuno beli varijetet. Najlepši su varijeteti "lace cap", skroz beli. Oni imaju sploštenije cvetne grude na kojima su vanjski cveti? I otvoreni dok su unutrašnji još u pupoljku, što biljci daje prelep? Ipkast izgled. . Temperatura: dok cveta, uobi? Ajena sobna temperatura. Zimi, dok miruje morate je dr? Ati pri 7°c. U februaru kad biljka po? Ne rasti, povisite temperaturu na 13°c. Najviša ljetnja temperatura unutra mo? E biti 18°c. Dok raste i cveta, dobro je zalivajte. Ako u ku? I i pokazuje znake uvenu? A, dobro je da svaki drugi dan ili još? Eš? E uronite 10 - tak minuta celu saksiju u posudu sa vodom. Zimi, dok miruje, dr? Ite biljku suvljom (zalivaju? I svakih 10 dana). Plave varijetete morate zalivati vodom u kojoj nema kamenca. . Prehranjivanje: dok biljka raste i cveta, dodajte vodi te? No hranjivo jedanput nedeljno. . Presa? Ivanje: morate je presa? Ivati nakon cvetanja. Pazite da oce? Ivanje bude dobro , jer iako vole vodu , ne smeju stajati u vodi. Velikim biljkama u saksiji zamenjivati stalno površinski sloj zemlje. . Obrezivnje: bez obzira na to uzgaja li se u saksiji ili vrtu biljku morate nakon cvetanja obrezivati. Podre? Ite nove izdanke na dva para listova. Mladi izdanak je lako prepoznati, jer je zelen i pegav, a stari je drvenast. . Razmno? Avanje: gornjih deset - 15 cm obrezanog izdanka mo? E poslu? Iti kao reznica vrha stabljike. Zabodite ih oštri pesak pomešan sa malo treseta, dr? Ite vla? Nim i na temperaturi 13 - 16°c. . Laka/teška: ako postupate sa njom kao sa gostom u dnevnim sobama, a zatim je leti iznostite u vrt, biljka se lako odr? Ava. Nije je lako stalno odr? Avati u zatvorenom prostoru. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ven? Ani buket , ru? E i.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .      cve? E i razne biljke  koriš? Ene su u ven? Anjima od po? Etka civilizacije kao na? In da se iska? U ljubav i lepe? Elje. Prvo zabele? Eno koriš? Enje cve? A za ven? Anje datira iz anti? Ke gr? Ke. Cve? E i biljke su koriš? Ene da se od njih napravi kruna za mladu da je nosi tokom ceremonije ven? Anja i smatrala se darom prirode. Deveruše su pravile cvetne dekoracije koje su podrazumevale ukrase za vrata , svodove, mladin buket i korsa? E. ? Esto, deveruše su pravile i korsa? E za svakog gosta. .      kako je vreme prolazilo cve? E i njihovo zna? Enje su ostajali isti. Premda je bilje izgubilo svoje zna? Enje u ven? Anjima prete? No zapadnih kultura, neke kulture i religije još uvek mešaju bilje sa cve? Em u cilju proslave ven? Anja sa poklonima prirode. .      ven? Ani buketi su bivali formirani od ven? I? A i pletenica nošenih oko glave mlade i mlado? Enje. Ven? I? Je bio smatran simbolom ljubavi i sre? E. Ven? Ani buketi i pletenice su originalno bili pravljeni od glavica belog luka, raznog šarenog cve? A i zelenog bilja. Smatrano je da bilje i beli luk imaju magi? Nu mo? Da oteraju sve zle duhove koji mogu ugroziti njihovu budu? Nost. Razli? Ito bilje je imalo razli? Ito zna? Enje. Miro? Ija je biljka po? Ude. ? Alfija je biljka za mudrost. Kada se nosi sa belim lukom smatralo se da? E mlada ste? I veliku mudrost i nau? Iti bo? Anske stvari. šareno cve? E je bilo simbol radosti i veselja koje je trebalo da prati mledence u zajedni? Kom? Ivotu. .      nekada kada se bilje još uvek koristilo u ven? Anjima, ljubavni? Vor odnosno? Vor od poljubaca bio je pravljen od ruzmarina i ru? A isprepletenih zajedno. Ljubavni? Vor je bio iznad glava mlade i mlado? Enje a iznad glavnog stola na prijemu gde se odr? Avalo slavlje. Smatralo se da donosi dobru sre? U i puno ljubavi paru i svakome ko sedi za tim stolom. Mali cvetni buketi bili su postavljani pored svakog tanjira gostiju koji su prisustvovali ven? Anju. Cve? E ostavljeno za goste bilo je birano tako da gostima osigura sre? U i duge? Ivote. .      u nekim dr? Avama istorijat cve? A i njihova uloga u ven? Anjima je ostala sa njima i mnoge prakse se i dan danas koriste. U nema? Koj mlada i mlado? Enja bi dr? Ali sve? E sa cve? Em i ukrasnim trakama za sve vreme trajanja ceremonije. U indiji brat mlado? Enje bi posipao latice cvetova po mladoj i mlado? Enji na kraju ven? Ane ceremonije da bi se oterali bilo koji zli duhovi. U švedskoj deveruše bi nosile male bukete aromati? Nih biljaka i mlado? Enja bi nosio maj? Inu dušicu u njegovim d? Epovima dok bi njih dvoje hodali izme? U zvanica da bi oterali zle sile. U austriji mlade bi krunisale njihove velove sa? Ivopisnim cve? Em. U engleskoj mlada i njene deveruše bi šetale do crkve zajedno , mala devoj? Ica bi ih vodila do crkve dok bi posipala cvetne latice po stazi da bi mlada imala? Ivot ispunjen cve? Em i ljubavlju. Ova tradicija se nastavila i na modernim savremenim ven? Anjima. .      cve? E je oduvek bilo va? An element ven? Anja. Razli? Ite epohe i razli? Ite dr? Ave koristile su cve? E u njihovim ven? Anim ceremonijama iz razli? Itih razloga, ali upotreba cve? A postaje va? An aspekt ven? Anja i ven? Anih ceremonija. Ono oplemenjuje i oboga? Uje svaki prostor i? Ini da se taj sve? Ani dan pamti po lepoti mirisa i raskošnih oblika i boja. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     za ove malene mesnatice karakteristi? Ne su guste lisne rozete i mnogobrojni postrani izboji, kojima se lako mogu razmno? Avati. Zanimljiva je prvenstveno zbog posebno neobi? Nih listova, budu? I da su cvetovi gotovo neprimetni. Havortije su omiljene, poznate i stalno pobu? Uju zanimanje uzgajiva? A sukulenti. Rod je dobio ime u? Ast engleskog botani? Ara adriana hardya hawortha koji je? Iveo od 1767. Do 1833. U chelseau. Domovina havorcija je ju? Na afrika. Veoma su sli? Ne gasteriji što ukazuje na njihovo blisko srodstvo. Nasuprot gasterijama, havortije stvaraju lisne rozete. Gusto su zbijene i mnogobrojne. Ove postrane rozete, oblikovane od kratkih, zadebljanih listova zapravo su samostalne biljke, što zna? I da se putem njih havortija veoma jednostavno mo? E razmno? Avati. Dobro je, ipak, celu skupinu rozeta ostaviti u jednoj cvetnoj posudi, jer? E posebno lep utisak stvoriti u periodu cvetanja, tim više što pojedina? Ni cvet deluje prili? No neugledno. Zadebljani listovi havortije razli? Ito su oblikovani, u zavisnosti od vrste. Mnoge imaju zelenkaste ili bele ta? Ke nalik na bisere, dok druge imaju prozirne prozor? I? E kroz koje prodire svetlost od? Ivotne va? Nosti za biljku. Ovim su se sasvim prilagodile staništu u svojoj domovini, gde od biljke zatrpane peskom, proviruju samo vrhovi listova. Havortije umereno zalivajte. Leti bolje podnose sušu nego suviše vla? Nosti. U razdoblju od aprila do novembra pove? Avajte koli? Inu vode prilikom zalivanja, a zatim je smanjite. Od aprila do jula prihranjujte je jednom mese? No gnojivom za kaktuse. Havortija voli mesto sa puno svetlosti, ali nikako direktno? Arko sunce. Prezimljuje na temperaturi izme? U 10 do 15°c. U prole? E, svake ili svake druge godine, havortiju presadite u mešavinu zemlje za lin? Anice sa dodatkom peska. Prilikom presa? Ivanja morate prebujne biljke podeliti. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     krupno cvetna i duplo cvetna begonija je najviše tra? Ena i najlepša od svih gomoljastih begonija. Biljke narastu od 25 do 60 cm. Iz gomolja izbija jedna do? Etiri izbojka koji su so? Ni i lako lomljivi. Listovi su asimetri? Ni, koso crtasti sa oštrim vrhom i nazubljenim obodom. Cvetovi su krupni, narastu i do 16 cm u pre? Niku, a po gra? I mogu biti jednostavni ili dupli. Kako su begonije jednodomne biljke, u jednoj cvasti nalazimo više cvetova, obi? No tri, od kojih su dva cveta? Enska i jednostavna, dok je tre? I cvet muški, nešto krupniji veoma dekorativan i pun, sa mnogo kruni? Nih listi? A, jer se i jedan deo prašnika pretvorio u kruni? Ne listi? E. .     zbog ovakvog rasporeda cvetova, ove begonije? Esto se nazivaju i "gospodin sa dve dame". Ove forme krupno cvetnih i duplo cvetnih begonija nalaze se u prometu sa cvetovima bele,? Ute, oran? , roza i tamno crvene boje. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova stupolika biljka koja raste u kini, japanu i mongoliji ima plavo-zelene mlade, a sivo zelene odrasle listove. Na svom prirodnom staništu posti? E visinu od 6 metara. Kineska borovnica najbolje uspeva ako se dr? I vani u delimi? Noj seni. Mo? E se uneti u ku? U na kratko vreme u leto nakon što je po? Eo rast. Kompost treba stalno odr? Avati vla? Nim. Ako je mogu? E, cvetna posuda treba zimi biti zatrpana tresetom ili peskom kako bi se korenje zaštitilo od hladno? E. Treba je presaditi svake jeseni ili zime u bonsai kompost ili kompost na bazi ilova? E. Pri presa? Ivanju treba obrezati korenje. Leti treba zakidati vegetativne vrhove i podrezati postrane izbojke. Razmno? Ava se reznicama krajem leta. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ne? To staro, ne? To novo, ne? To pozajmljeno, ne? To plavo. . Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno, nešto plavo. .     svaki deo ven? Anja od veridbe do medenog meseca ima svoju bogatu istoriju. Kulturološki koreni, nasle? A i religiozna verovanja su oblikovala brak tokom hiljada godina. Navedeni opisi? E vam pribli? Iti kratak istorijat razli? Itih elemenata ven? Anja. .     najranija ven? Anja su bila veoma razli? Ita od današnje ideje o braku. Naši primitivni predhodnici su bivali zajedno zarad zaštite i opstanka pre nego zbog smislene i emotivne veze. S obzirom da se sigurnost zasnivala na brojnosti, primitivni ljudi su oformljavali plemena kojima su bili veoma lojalni. Neki istori? Ari veruju da su prvi brakovi u stvari bili grupna ven? Anja-brakovi sa plemenima. .     ne mnogo kasnije muškarci i? Ene su bivali zajedno u parovima i formirali su individualne familije. ? Ak i tada, brakovi nisu uvek bili sre? An doga? Aj. Usled plemenskog rivalstva,? Ene i deca su? Esto bivali zarobljeni ili otimani. Imaju? I u vidu da su mnoga plemena zabranjivala brakove unutar klana,? Ene su bivale kidnapovane i prisiljavane da se udaju za strance koji su ih zarobili. Istori? Ari? Esto pominju ovaj period kao period ''brak po otmici''. .     danas poznatija pod nazivom "mlado? Enjina zabava", ova proslava u? Ast mlado? Enje se originano zvala "mlado? Enjina ve? Era", ili "zabava ne? Enja". Kao mnoge druge ven? Ane tradicije obi? Aj je istrpeo test vremena. Prvi put se pojavljuje u 5 veku, u sparti, gde su ratni drugari gostili i nazdravljivali jedan drugome u no? I pred ven? Anje njihovog druga. ? Ak i danas mlado? Enjina zabava po obi? Aju biva odr? Ana poprili? No blizu samog dana ven? Anja. .     usled toga je postala poznata kao ''mlado? Enjin poslednji ose? Aj slobode''. Bez obzira što je rizi? Na zabava koja je asocirana sa ''zabavama ne? Enja'', mlado? Enjine zabave nisu uvek u svetlu ovog kontraverznog elementa. Premda grube i burne i bu? Ne, mlado? Enjine zabave su tradicionalno organizovane da omogu? E uzbu? Enom, nervoznom mlado? Enji i njegovim pratiocima na ven? Anju da se oslobode napetosti pre velikog dana. .     za vreme peroda "braka usled otmice'', bliski prijatelji mlado? Enje su asistirali dok je on kidnapovao mladu od njene porodice. Deveri i kum su bili kao mala armija bore? I se sa ljutim ro? Acima mlade dok bi mlado? Enja odjahao sa njom. .     pre nego što je po? Elo koriš? Enje cve? A u ven? Anom buketu,? Ene su nosile romanti? Ne ven? I? E lekovitih biljaka i? Ita da bi odagnale zle duhove na njihovom prolasku ka oltaru. Tokom vremena, ovo je zamenjeno cve? Em, koje simboliše plodnost i trajnu ljubav. Specifi? No cve? E ima vrlo posebno zna? Enje u mnogim kulturama. Na havajima mlada i mlado? Enja nose ven? I? E, girlande, a mladenci u indiji stavljaju cve? E u kosu. .     ven? Ane nošnje nisu oduvek bile tako razra? Ene, doterane kao što su danas. U 18 veku, siromašne mlade su se obla? Ile u jednostavne haljine. To je simboliziralo njihivim budu? Im mu? Evima da ona nije donela ništa sa sobom u brak i prema tome ga ne? E opterititi ni sa kakvim dugovima. Sve do sredine 19 veka nije bilo popularno da mlada bude u potpunosti obu? Ena u belo. Sve do tada mlade su jednostvno nosile njihovu najlepšu haljinu, bez obzira na boju. U 1840-oj godini,? Isto bela haljina kraljice viktorije je zapo? Ela trend koji mnoge? Ene prate danas. .     velovi su originalno nošeni od strane neudatih? Ena da uka? U njihovu skromnost. Tokom ranih dana ven? Anja muškarci su se cenjkali za? Ene sa? Eninim ocem. Za vreme ven? Ane ceremonije mlade su nosile veo kao simbol pod? Injenosti i obe? Anja da? E se pokoriti novom mu? U. Tek nakon ceremonije veo bi bio podignut da razotkrije mladinu pojavu mlado? Enji. Negde u 16 veku delikatni veo postaje pomodan,? Ipkasti velovi postaju popularni nakon ven? Anja krajice viktorije 1840 god. .     ven? Ani prsten je najstarija od svih bra? Nih tradicija. Skoro svaka civilizacija od egipta naovamo je koristila ven? Ani prsten kao simbol bra? Nog dogovora. U egipatskim hijeroglifima krug predstavlja ve? Nost, i prvo prstenje je bilo na? Injeno od pletene trave, sena, ko? E, kosti, i slonova? E. Kada su metali kona? No otkriveni, prvo metalno prstenje bilo je glomazno i nezgrapno. Danas, ven? Ano prstenje mo? E biti bilo šta od jeftinog jednostavnog prstenja do zamršene konstrukcije oki? Ene dragim kamenjem. Bez obzira da li osoba izabere da ne nosi njihov ven? Ani prsten, bra? Ana veza je kompletna jednom kada je zavet dat. .     nešto staro, nešto novo. . Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno, nešto plavo. (i srebrni nov? I? U njenoj cipeli.     ''nešto staro'' simboliše vezu sa mladinom porodicom u prošlosti. Porodi? No nasle? E, kao što je komad zlatnog nakita, biseri ili ven? Ana haljina? Lana porodice mo? E da predstavlja staru stvar. .     ''nešto pozajmljeno'' simboliše ljubav i podršku porodice i prijatelja u teškim vremenima. Pozajmljeni predmet mo? E biti uspomena od sre? No ven? Anih prijatelja, kao što je np? Ipka, gajtan ili maramica. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     akalifu gustom i? Bunastom? Ine listovi i paperjaste rese. Akalifa ima natubljene listove i crvene rese koje mogu biti duge do 40 cm i rastu tokom celog leta. Biljka mo? E da izraste do 1,5m, ali je mo? Ete potkresati u prole? E ili jesen da bi bila manja. . Zalivanje: odr? Avajte zemlju vla? Nom tokom perioda aktivnog rasta akalife. Tokom zimskih meseci nemojte? Esto da zalivate biljku, ali nemojte dozvoliti ni da se zemlja potpuno osuši. . Posebna nega: akalifi prija vla? Na klima. Posadite je sa još nekoliko akalifa ili drugih biljaka, kako bi se odr? Ao visok nivo vla? Nosti. Kada je pretoplo, vašim biljkama prija? E orošavanje listova vodom. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bidermajer sa ru? Ama, or.   .     afri? Ka lipa je veoma lepa i dekorativna biljka i mo? E da slu? I kao izvanredan dekor za balkone i terase, gde je zašti? Ena od promaje i? Arkog sunca. Ima je sa jednostavnim i divnim i duplim cvetovima. Stablo je veoma? Vrsto, a mo? E da izraste 2 do 3 metra visoko. Liš? E joj je veliko, svetlo, zeleno, tanko, prozra? No, ovalno, izreckano i posuto maljicama. Cvetovi su beli pore? Ani u grupice i mnogo li? E na cvet kruške, sa markantno crvenkasto sme? Im prašnicima. Latinsko ime je dobila po profesoru sparmann-u koji ju je doneo iz afrike u evropu, a pravo nau? No ime joj je polyandria monoginia, mada je pod ovim imenom slabo poznata me? U hortikulturnim stru? Njacima. .     presa? Uje se u prole? E, ali samo onda kad joj je saksija premalena. Zahteva jaku mešavinu zemlje: 1 deo tratinja? E, 1 deo komposta, 2 dela klijališne i dovoljno peska sa dodatkom malo strugotine od rogovine. Preko leta je treba dobro zalivati (jer joj zemlja ne sme biti suva) da joj liš? E ne bi po? Utelo, a preporu? Ljivo je da se i svakih 14 dana prihranjuje kompletnim vešta? Kim? Ubrivima. Leti je treba staviti na nešto zasenjeno ali svetlo mesto, a zimi je dr? Ati u svetlijoj prostoriji na temperaturi od 6 do 8°c. Kad biljka precveta zaliva se opreznije 4 do 5 nedelja, a sa prihranjivanjem se za to vreme sasvim prestane: dobro se ore? E da bi se podmladila i dobila nove lepše grane i ostala? Bunasta. Od tih odrezanih mladih vrhova mogu se napraviti reznice. Afri? Ku lipu treba? Uvati od kasnih preole? Nih i ranih jesenjih mrazeva, pa je potrebno na vreme uneti u sobu, jer je ona veoma osetljiva na hladno? U. .     na ve? Oj toploti od 12°c napadaju je razni paraziti a naj? Eš? E lisne vaši, pa se mora? Esto pregledati i? Istiti zaštitnim sredstvima. Ako afri? Ku lipu dr? Imo na pogodnom mestu cveta? E i zimi a ina? E redovno cveta od marta do juna. Razmno? Ava se reznicama u prole? E koje se lako i brzo u? Ile. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ven? Ani buket , ru? E i.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Medvedi? I, u? U? Kani u.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova lepa puzavica donešena je u evropu iz australije pre otprilike 100 godina. Ima lepo svetlo-zeleno liš? E sa nazup? Enom ivicom. Veoma je omiljena penja? Ica, koja izvanredno lepo odgovara sobnom nameštaju u modernim stanovima. Vrlo je otporna i lako se prilago? Ava. Dobro podnosi hladovinu kao i svetlo, samo ne i jako sun? Ana mesta. Prilago? Ava se i lošijoj zemlji, ali joj ipak najviše odgovara humusna ilova? A izmešana sa nešto peska. Na toplotu nije osetljiva, pa se zimi mo? E dr? Ati i u nezagrejanoj prostoriji na 3 do 6°c, a isto tako i u zagrejanoj na temperaturi od 16 do 18°c. Zalivati je treba umereno, u zagrejanoj sobi više, a u nezagrejanoj manje. Razmno? Ava se reznicama, zrelim izdancima. .     pored cissus-a antarctica ima i cissus incisa, zatim rhoi-cissus rhomboidea koja je veoma dekorativna. Ima nešto ja? E nazup? Eno liš? E, ali je otporna isto tako kao i cissus antarctica. Ima još nekoliko lepih varijeteta cissus-a kao: cissus discolor (ostrvo java), sa vrlo lepim obojenim liš? Em, odozgo sivo-crvenkasto sa srebrnim šarama a odozdo ljubi? Asto-crveno. Ova vrsta zahteva topao, vla? An vazduh i temperaturu od 20 do 25°c. Zimi, kad miruje, dovoljna je toplota od 10 do 14°c. Presa? Ivati je treba u prole? E u mešavinu zemlje: 60% listovke, 35% klijališne i ostalo peska. Za vreme vegetacije treba je? Eš? E prihranjivati vešta? Kim? Ubrivima. Ova vrsta je veoma osetljiva na promenu temperature kao i na suvi vazduh. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ova neobi? Na japanska palma? Esto se zove japanska sago palma. Ona sporo raste i ima praiskonski izgled biljke koja se nimalo nije promenila u poslednjih milion godina. Tamnozeleni meki listovi nalik su paprati, ali oni su u stvari? Vrsti i? Ilavi. Listovi se otvaraju u rozetu koja izgleda kao mali braon ananas. .     japanska palma mo? E da dostigne visinu do 2 metra, ali tako sporo raste da ako kupite biljku od 30 cm,? Ini? E vam se kao da nikada ne? E biti visoka. Potrebna joj je dobra svetlost tako da se najbolje razvija u staklenoj bašti. . Zalivanje: zemlja treba da bude vla? Na, na sobnoj temperaturi. Smanjite zalivanje tokom zime. Umereno je prihranjujte svake 2 nedelje, od prole? A do kasnog leta. . Posebna nega: podnosi nisku temperaturu, neredovno zalivanje i suvu atmosferu. Redovno je zalivajte i prihranjujte na visokoj temperaturi. Obilje svetlosti daje zdraviju biljku koja? E stvarati nove listove. Leti je mo? Ete dr? Ati napolju. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     osnovna vrsta ove biljke, koja osim što je dekorativna, spada i me? U cenjene lekovite biljke, poti? E sa travnatih prerija severne amerike. Visoka je 80 - 100 cm, sna? Ne krute uspravne stabljike i raste u obliku rastresitog grma. Listovi su hrapavi, kopljastog oblika. Jezi? Aste latice krupnih cvetova? Iji je pre? Nik 10 - 12 cm, tamno su ru? I? Aste boje, a središte im je sme? E. Ehinaceja je izuzetno dekorativna biljka? Ija je posebna vrednost u tome što cveta relativno kasno i dugo, pa se prilikom uobli? Avanja leje sa trajnicama planira kao vrsta koja cveta u leto. Dekorativna je kao pozadinska biljka, sadi se u obliku ve? Ih ostrva ili u malim grupama ili uzimaju? I u obzir njeno poreklo, specifi? An prizor predstavlja u kombinaciji sa ukrasnim travama. . Polo? Aj: sadimo je na sunce, iako podnosi i bla? U senku. Ipak na suncu najlepše cveta. . Tlo: najlepše se razvija i raste na sve? Em zemljištu bogatom hranjivim materijama, sa dobrom drena? Om. U protivnom brzo propada. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .      delfinijum je dobio svoje ime u anti? Koj gr? Koj zbog sli? Nosti svojih pupoljuka sa glavom delfina. Gr? Ke legende nam kazuju da je jednom davno me? U anti? Kim helenima? Iveo talentovani mladi? Ovek. On je po se? Anju napravio skulpturu svoje voljene i udahnuvši dušu u nju skulptura je o? Ivela. Me? Utim bogovi su ga pretvorili u delfina zbog takve ne? Uvene drskosti. Delfin je plivao do obale svake no? I do koje je dolazila i devojka koju je on podigao iz mrtvih, me? Utim njih dvoje se nisu mogli sresti. Jednom je delfin uo? Io problem; u svojim ustima je dr? Ao ne? Ni cvet koji je sijao azurnom svetloš? U. Delfin se graciozno pribli? Io obali i stavio je cvet pred noge njegove voljene. Cvet je bio sli? An delfinovoj glavi. .      vrste i sorte ovoga cve? A su zadivljuju? E. Cve? E mo? E biti plavo, tamnoplavo, azurno, ljubi? Asto, lila , belo i u kombinaciji sa crnom, belom, sivom i krem bojom daje ovim biljkama neodoljivi šarm. Ovaj cvet koji voli sunce ne podnosi bilo koju vrstu senke, premda u vrelim danima preferira malo hladovine i boji se da ne bude ope? En vrelim sun? Evim zracima. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     u nazivu roda nalazi se latinska re? Fritillus = dr? A? ,? Aša za kockanje, što se odnosi na sli? Nost sa oblikom cvetova. Ovaj rod obuhvata oko 100 vrsta rasprostranjenih na severnoj polulopti uglavnom u maloj i srednjoj aziji, zatim u srednjoj i zapadnoj evropi kao i u zapadnim regionima severne amerike. Kod nas je poznata samo vrsta fritillaria imperialis. .     fritillaria imperialis ima lukovice veli? Ine pesnice, belo? U? Kaste boje, delimi? No prekrivene ljuspama. Na vrhu je nešto spljoštena i sa jasno vidljivim udubljenjima u središnjem delu, što poti? E od ostataka prošlogodišnjeg izbojka lukovice. Izbojak je sna? An, dosti? E i do 100 cm visine. Listovi su u donjem delu izdu? Eno zelene boje i sjajni. Vrh izbojka završava se u jednom vencu gusto nabijenih listova. Iz pazuha listova razvijaju se 6-8 krupnih zvonastih cvetova nadole okrenutih,? Ute do narand? Aste boje. .     vreme cvetanja je: mart, april. U osnovama cvetnih latica nalaze se crno ta? Kaste kao biser nanizane medne? Lezde. Plod je? Aura sa krilcima. Ova ukrasna biljka se veoma rado gaji. Naro? Ito je? Esto vi? Amo po seoskim baštama, gde se zbog veoma skromnih zahteva u pogledu nege i odr? Avanja sama obnavlja desetak i više godina, cvetaju? I iz godine u godinu. .     ukoliko se odlu? Imo za sadnju, lukovice se sade na sun? Anim mestima i lako rastresitoj zemlji. Va? Na je dubina sadnje koja po pravilu, treba da bude izme? U 20-30 cm. Vreme sadnje je jula-avgusta meseca, tj. ? Im biljka po precvetavanju završi sa vegetacijom. .     jednom zasa? Ene lukovice mogu, uz minimalnu negu, da ostanu na istom mestu 3-5 godina. Za to vreme one? E se razviti i razmno? Iti. Kod presa? Ivanja takvih lukovica treba prethodno odvojiti podmladak, zatim ih ponovo posaditi obavezno na novo mesto. .     pogodna mesta za sadnju carske krune su du? Staze ili uli? Ne strane ograde, zatim se mogu saditi kao soliteri u travnjaku, ispred grupa ukrasnog šiblja ili drugog bilja koje cveta u prole? E. Mora se obratiti pa? Nja da se uvek posadi najmanje 5 do 10 lukovica, jer se sa manjim grupama ne posti? U o? Ekivani efekti. .     razmno? Ava se deljenjem lukovica ili setvom semena. Kako se cvetovi zbog vise? Eg polo? Aja teško oprašuju, da bi se došlo do semena, potrebno je izvršiti vešta? Ko oprašivanje. Seme se seje odmah posle sazrevanja. Da bi nam biljka iz semena procvetala, potrebno je 4-5 godina nege. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Obradujte svoje voljene, prijatelje, ro? Ake sa lepim e-? Estitkama sa portala cve? Are "neven". . .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     koriš? Enje cve? A je bilo tradicionalno u anti? Koj egipatskoj kulturi. Cve? E je koriš? Eno za darivanje hramovima i dekorisanje gozbenih trpeza i povremeno za ven? I? E i pletenice za goste. Lotos, akacija, ru? E, ljiljani, ljubi? Ice, narcis i jasmin su bili cve? E koje je koriš? Eno. Koriš? Enje vo? A i liš? A je takode bilo popularno. Karakteristike egipatskog dizajna su jasno? A, red i jednostavnost i ponavljanje kao specifi? Ni stil. Tipi? Ni dizajn sastojao se od jednog cveta sa jednim pupoljkom ili listom na svakoj strani, koji se kao takav ponavljao. Drugi tipovi segmenata mogli su se sastojati od naizmeni? Nih kratkih i dugih peteljki, ili plavih i zelenih boja. Brojni tipovi cve? Arskih posuda su koriš? Eni da dr? E cve? E. .     umesto najceš? Eg postavljanja cve? A u posude kao što su to radili egip? Ani, anti? Ki grci su prevashodno koristili cve? E za ki? Enje. Biljke su? Esto koriš? Ene zajedno sa cve? Em. Kao dodatak kontinuiranoj upotrebi ven? I? A i pletenica, cvetovi su? Esto bili jednostavno posuti po zemlji. Premda su klasi? Ni grci retko koristili ili postavljali cve? E u posude kao egip? Ani, oni su izmislili ''rog izobilja''. Naj? Eš? E su aran? Mani bili trouglasti i simetri? Ni,? Esto u samo jednoj ili u ograni? Enom broju boja. Bela je bila naj? Eš? A, ozna? Avaju? I? Isto? U. Ru? E, ljiljani, irisi, narcisi, ljubi? Ice, kao i gro?? E, biljke i zrnevlje se tako? E koristilo u dekoraciji. .     rimljani su nastavili obi? Aje grka. Ven? I? I, pletenice i krune su bile razra? Enije, doteranije nego one kod grka. Krune i ven? I? I su bili koni? Ni. Cve? E je ponekad bivalo aran? Irano u korpe, ali dizajn nije bio tako elegantan kao kod grka. Cve? E se koristilo i za pravljenje mirisa. .     ovaj period predstavlja nastavak grckih i rimskih stilova, u kome se cve? E i vo? E dekorisalo zajedno prilikom izrade ven? I? A i girlanda. Stilizovano granje u posudama se postavljalo simetri? No sa liš? Em i cve? Em u velike korpe, pehare ili niske posude. Sve ovo je bilo visokostilizovano i koriš? Ene su srodne boje, kao zelena, plavozelena, plava i ljubi? Asta sa komplementarnim akcentima crvene, crveno-narand? Aste, narand? Aste i? Ute. .     malo se zna o umetnosti aran? Iranja cve? A ovog perioda i koje god informacije postoje zasnovane su na persijskim slikama,? Ilimima i tapiserijama iz 14 veka. Orjentalni uticaj je vidljiv i brojni tipovi cve? Arskih posuda su se koristili. Cve? E je korišteno za religiozne obrede. .     renesansni period predstavlja kontinuitet nekih karakteristika gr? Kih i rimskih stilova. Masivni, simetri? Ni, opušteni, vazdušasti aran? Mani sa? Injeni od svetlih boja, naspram kontrasta sa sivim pozadinama. Vo? E i liš? E masline, bršljana i lovora su? Esto bivali aran? Irani zajedno sa cve? Em. Cve? E koje se koristilo je karanfili, margareta, ljiljani, ljubi? Ice, ru? E, jagor? Evina, iris i anemone. Posude su bile razli? Ite. Bo? I? Ni ven? I? I su izmišljeni tokom ovog perioda. U ovom razdoblju mnogo je? Eš? A upotreba cve? A u nereligioznim ceremonijama nego tokom ranijih perioda. Dizajn je bio prirodniji po? Etkom ovog perioda naro? Ito u italiji, a postao je ukrašeniji tokom kasne renesanse. .     barokni period je direktan nastavak renesanse. Stilovi su inspirisani radovima mikelan? Ela u italiji , ali su bili i adaptirani od strane dizajnera u holandiji i belgiji. Rani barokni stilovi su bili simetri? Ni, ali su kasniji barokni aran? Mani postali više asimeri? Ni. Tokom baroknog perioda, engleski slikar, william hogardh je predstavio takozvanu hogartovu krivu ili "s - krivu", koja je popularna do današnjih dana. Velike cve? Arske posude su sadr? Avale blistave aran? Mane koji su se opet sastojali od razli? Itih vrsta cve? A, kao što je iris, ljiljan, bo? Ur, kana, narcis, vrtni slez i ru? E, kao i što se mo? E videti na delima tadašnjih slikara. Dekorativni elementi su? Esto bili objedinjeni u tim aran? Manima. . 1. Francuski barok (17 vek) u ovom periodu su predstavljeni simetri? Ni dizajni bez fokusne ta? Ke. Nasuprot stilu odevanja tog perioda, dizajn u aran? Iranju cve? A je bio neformalan, krhak i delikatan. . 2. Francuski rokoko (18 vek) dizajn je formalniji nego oni u baroknom periodu, naglašeno lu? Nog i oblika polumeseca, delikatni i vazdušasti. . 3. Luj xvi (kasni 18 vek) delikatne, hladne boje pre francuske revolucije i preporod klasi? Nog perioda koji nastaje nakon francuske revolucije. . 4. Imperijalni period (1804 do 1814)pod uticajem napoleona, dizajni cvetnih aran? Mana su bili veliki, ali kompaktni nego oni iz ranijih francuskih perioda. Vojni simbolizam je? Esto koriš? En u aran? Manima i koriš? Ene su figurice i simboli asocirani sa imperatorom. Naj? Eš? E su dizajni bili jednostavnog i trouglastog oblika. .     tokom 15 i 16 veka kolektivne tvr? Ave engleske su se sa? Injavale od manjih ku? A, u koje je cve? E donošeno zbog njihove krhkosti pre no zbog lepote, s obzirom da je to bio period zaraza, bolesti i kuge. Aran? Mani tokom prve polovine ovog perioda sastojali su se od cve? A jednostavno slo? Enih u velike posude, sa malo ili potpuno bez dekoracije i dizajna. Ali tokom kasnijeg perioda ovog veka aran? Mani sa ve? Im smislom za dizajn su postali uobi? Ajeniji. Neke od posuda iz tog perioda su bile napravljene specijalno za cve? E, sa rupama ili otvorima da pridr? Avaju cvetne peteljke pod odre? Enim uglovima. U ovom periodu se tako? E pojavio buket cve? A ili kako se zvao u engleskoj ''tussy mussy''. Omiljeno cve? E u velikoj britaniji su bile ru? E, pa su prema tome ru? E bile koriš? Ene u izobilju za cvetne aran? Mane. .     tokom ovog perioda, velika britanija i njeno veliko carstvo je imalo zna? Ajan uticaj na sve forme umetnosti, uklju? Uju? I arhitekturu, odevanje i dizajn enterijera. Postojale su tendencije ka distanciranju od klasicizma, sa pomakom napred prema romantizmu i ugodnom, komfornom individualizmu. Cvetni aran? Mani su postali pre-raskošni do ta? Ke preterivanja. Cve? Arske posude koje su? Esto koriš? Ene bile su blještave vaze ili posude od alabastera, porcelana, srebra ili kalaja. Trouglasti ili kru? Ni aran? Mani, skoro su uvek sadr? Avali ru? E i bili su uobi? Ajeni tokom ovog perioda. Cve? E kao što su tulipani, ljiljani, anemone, dalije, lepe kate, i drugo baštensko cve? E je koriš? Eno u posudama zajedno sa ru? Ama. Cve? E je? Esto stajalo vrlo nisko u posudama jer su peteljke bile niske. Lisni ukrasi i dekorativne travke su koriš? Ene radi kontrasta i teksture. Tokom ovog perioda napravljeni su prvi pokušaji da se uspostave jednostavna pravila za aran? Iranje cve? A. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     danas još jedva poznata i kod nas u ukrasnom vrtlarstvu malo primenjivana biljka poti? E iz toplih krajeva teksasa. Visoka je 100-120 cm, razgranatog rizoma, raste? Bunasto. Beli cvetovi koji su skupljeni u grozdaste cvasti i koji su posuti ru? I? Astim pegama, jedni za drugima se otvaraju tokom? Itavog leta. Listovi gaure su sitni, jajastog oblika, gotovo neprimetni pod gustim velom od cvetova. Kada je re? O cvetovima, biljka ne razvija svu svoju lepotu prve godine po sadnji, ali po? Ev od druge godine, ona bogato i raskošno cveta. Kao rezano cve? E je dekorativna i dugoga veka. U mešovitim lejama sa trajnicama veoma je dekorativna ako se sadi u pozadinu, gaura isto tako lepo izgleda i kada se u manjim grupama sadi na travnjaku ili ako se upotrebi kao? Iva ograda. Zahvaljuju? I wsvom ukupnom habitusu, boji i mnoštvu cvetova, izvanredna je protivte? A upadljivim bojama susednih cvetova i zato je pogodna i za leje sa jednogodišnjim cve? Em. . Tlo: ni u pogledu tla nema posebnih zahteva, opstaje na svakoj vrsti siromašnog i rastresitog zemljišta koje se brzo zagreva. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     jedan od osniva? A impresionizma, renoar, pose? Uju? I sezana, 1882 godine na jugu francuske, zavoleo je svetlost i boje sredozemlja. Kasnije, u šezdesetoj godini, oboleo od reumatizma u toploj klimi azurne obale tra? I spas. Privu? En mestom, kupuje teren u kanju na kome podi? E, za to doba - po? Etak 20 veka, modernu ku? U. U njoj? E, podignutoj nasuprot srednjevekovnom zamku na obli? Njem brdašcu i moru na drugoj, provesti sa suprugom i tri sina svoje poslednje godine? Ivota, od 1907 do smrti 3. Decembra 1919. Radi u blistavoj sredini prepunoj boja, u velikom zastakljenom ateljeu u maslinjaku - vrtu svoje ku? E. .     njegova platna iz tog perioda su inspirisana jednostavnim stvarima koje ga okru? Uju: vo? Em i mediteranskim povr? Em svih boja, ru? Ama koje gaji alin, njegova supruga, maslinama, buketima cve? A. Davno je re? Eno za njegove slike da su "himna radosti i lepoti". Ostale su zabele? Ene nadasve ljudske re? I: "umetnost u fraku, bilo da se radi o slikarstu, muzici ili knji? Evnosti? E uvek zadiviti. Ali za mene slika treba da bude prijatna, vesela i lepa, da lepa! Ima toliko neprijatnih stvari u? Ivotu pa nije potrebno da mi pravimo dodatne. ".     prikovan za pokretnu stolicu, ruku skrhanih boleš? U, neumorno stvara izjavljuju? I u svojim kasnim sedamdesetim godinama:" po? Injem da umem da slikam". ? Esti gosti na imanju "kolet" su matis, bonar, roden, modiljani, ali i trgovci slikama. Od ne? Ega treba? Iveti. .     pred kraj? Ivota, od 1913 po? Inje da se bavi i vajarstvom. U tom naumu mu poma? E rišar gijo, u? Enik? Uvenog, prvo slikara potom skulptora aristida majoa. Ipak treba re? I da slikar prevazilazi skulptora. .     renoarovu ku? U "kolet" opština kanja je otkupila 1960 godine i otvorila u njoj muzej posve? En slikaru u kome se? Uvaju jedanaest njegovih platna, nekoliko skulptura i originalan nameštaj. Slikao je s' neuporedivim ose? Anjem za ljupka lica, sre? An? Ivot i prefinjen kolorit i razvio izraz karakteristi? An po svetlo ru? I? Astim i modrim tonovima. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Medvedi? I, u? U? Kani u.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     naziv hosta, biljka je dobila po imenu austrijskog prirodnjaka i lekara n. T. Hostija. Rod je ranije bio poznat pod imenom funkija. Biljka ima mesnate, kratke i razgranate rizome koji se nalaze plitko na površini zemlje. Listovi su jajastog ili srcastog oblika, krupni i do 20 cm dugi, a 10 cm široki. Cvetovi se nalaze na nerazgranatoj cvetnoj dršci duga? Koj 40 - 45 cm i uglavnom su bele ili svetloplava boje, veoma mirisni, nalik na ljiljane. Cveta u julu i avgustu. .     rod obuhvata oko 40 vrsta, od kojih su zna? Ajne: h. Plantaginea. Poreklom je iz japana. Listovi su lancerasti do jajasti, ne? No ljubi? Asti ili beli. Cveta u toku leta. Cvet se otvara danju. Poznat je i varijetet h. Lancifojia var. Undulata sa belo zelenim listovima. H. Coerulea. Lisna masa naraste do 50 cm, a cvetno stablo i do 100 cm. Cvetovi su ne? Noplavoljubi? Asti u krupnim grozdovima. Hosta je veoma raširena vrsta u ku? Nim vrtovima, gde ispunjava u masi poluzasen? Ene površine. Najbolje podnosi duboka umereno vla? Na humozna zemljišta, zatim zasen? Ene i plu zasen? Ene polo? Aje, a mo? E da raste i na sun? Anim terenima. U praksi se razmno? Ava deljenjem rizoma u toku jeseni i prole? A. Odrasle biljke se povade i razdele na više manjih delova. Ovo deljenje ne ide teško, va? No je samo da na svakom rizomu ostane deo korena i za? Etak novog izbojka. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     edgar dega (fr. Hilare germain edgar degas) ro? En je 19. Jula 1834. U parizu a umro je 27. Septembra 1917 u parizu. Bio je francuski slikar, grafi? Ar i vajar. Smatra se jednim od istaknutih predstavnika francuskog impresionizma, iako sam sebe nikada nije uvrstavao u impresionisti? Ki pokret. Zaokupljen urbanim prizorima, balerinama, prizorima sa trka konja, dega ne raskida nikada u potpunosti sa majstorima realizma, kao što su engr i delakroa, stvara ve? Inu svojih dela u ateljeu, ali i pored toga ve? Ina istori? Ara umetnosti se sla? E da je njegovo mesto u okviru impresionizma. .     dega je bio sin bankara italijanskog porekla i kreolke iz nju orleansa (sad), koja je umrla kada je edgar imao 13 godina. 1853. Godine po? Eo je studije prava, ali se 1855. Godine prijavio na akademiju lepih umetnosti. Zatim dega putuje u rim. 1866. Godine se vra? A iz rima u pariz oboga? En iskustvima koje je sakupio. U po? Etku je slikao istorijske teme i portrete po ugledu na engrea, a za razliku od engra - samo portrete svojih prijatelja, samo u ulju a 70- tih godina je zavoleo i po? Eo da slika u pastelu i temperi. Pod uticajem italijanskog slikarstva, zabavljen uglavnom koloritom i koloritnom stranom pojave slikao je pored portreta i pojave iz svakodnevnog? Ivota i uglavnom scene iz pozorišta - balerine i konji? Kih trka. Zahvatao je u svojim slikama sa izra? Enom skra? Enicom i lepršavim pokretom trenutna raspolo? Enja a njegovo duboko ose? Anje karaktera ljudi daje te? Inu? Ak i naizgled slu? Ajnim prizorima. I kada je prišao inpresionizmu on nije napustio svoju sklonost ka crtanju i crte? U i njegova najlepša dela su nastala u tehnici pastela. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Endy worhol - cve? E , pl.   .     ovo neobi? No cve? E poti? E iz severne amerike, visoko je 60-80 cm, sa uspravnim korenovim stablom gusto posutim vlaknastim listovima. Tamnoru? I? Asti cvetovi se otvaraju odozgo nadole, u gustim ven? Astim cvastima. Egzoti? Nog je izgleda. Lijatris je naro? Ito dekorativan ako se u manjim grupama sadi u leje sa trajnicama, kao i ispred drve? A i grmova. Ne treba se plašiti eksperimenata u kombinovanju sa raznim drugim biljkama, ovo cve? E ih naprosto tra? I. . Temperatura: voli toplotu, zato ga sadimo na zašti? Eno mesto. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bidermajer sa ru? Ama, or.   . Anemone , sasa -? Umaric.   .     koprivica je doneta iz isto? Ne indije u evropu. Dobro je poznata i omiljena sobna biljka. Mnogo se koristi za dekoraciju i za javne parkove. Gaji se samo zbog svog lepog i šarenog liš? A. Ima je mnogo vrsta, sa jednobojnim, pegavim ili šarenim liš? Em. Naro? Ito su lepe one vrste? Ije liš? E ima bakarni sjaj. .     cvet im je neprivla? An pa ga treba otkidati da ne iscrpljuje biljku. Koprivica ne podnosi hladno? U pa je treba zimi smestiti u prostoriju u kojoj ima dovoljno toplote, 12 do 15°c i vla? Nog vazduha. Njena nega je jednostavna. Treba je samo redovno, a za vreme letnjih vru? Ina i po dva do tri puta dnevno zalivati, po mogu? Stvu kišnicom ili mekom vodom, jer ona ne podnosi kre?. Grumen zemlje u saksiji ne sme biti suv. .     ako je izlo? Ena dnevnom suncu, njene šare i boje su intenzivnije i tada je mnogo lepša. U hladovini je ne treba dr? Ati. Tra? I plodu, ali ne tešku zemlju. Razmno? Ava se semenom ili reznicama. Veoma je pogodna za cvetne? Inijice u kombinaciji sa drugim cvetaju? Im ukrasnim biljkama. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .      u prole? E 401 god pre hrista mnoštvo grka je pošlo putem planine colchis da prona? E zlatno runo. Ratoborno lokalno pleme je napalo osvaja? E ali svi njihovi napadi su bili osu? Eni na propast. I grcima je bilo drago zbog toga jer im je sre? A bila veoma promenjiva. Me? Utim, iznenada, nesre? A se desila u glavnoj atinskoj vojsci. Neki vojnici su pronašli veliki p? Elinjak i odmah su podelili sa? E me? U sobom. Me? Utim? Im su okusili med oni su pali bez svesti na zemlju. Xynofont, komandant armije, opisao je taj doga? Aj na slede? I na? In; "u po? Etku ništa nije bilo sumnjivo, me? Utim bilo je puno p? Elinjaka naokolo. A svi vojnici koji su probali med, momentalno su izgubili svest. Bilo je toliko puno bolesnih vijnika kao što to biva nakon velike bitke. Me? Utim niko nije umro narednog dana, po? Eli su da dolaze svesti. A nakon tre? Eg ili? Etvrtog dana svi su se opet uspravili na njihove noge". Kasnije se saznalo da su gr? Ki ratnici jeli puno meda iz cve? A divljeg rododendrona, dalekog ro? Aka današnje azaleje. .      u današnje vreme naj? Uvenije iz porodice azaleja su indijske azaleje. Njihovi cvetovi su puni nektara, me? Utim njihov med ima neke veoma specifi? Ne osobine i sadr? I neke opasne alkaloide. U bukvalnom prevodu sa gr? Kog re? Azaleja zna? I suvo. I to zapravo i jeste tako jer azaleja predstavlja suvonjavo grmlje sa malim tršavim listovima pre nego što cvetovi procvetaju. Azalejini pupoljci zadugo ostaju napola zatvoreni kao da? Ele da skriju svoju lepotu od ljudskih o? Iju, i onda odjednom procvetaju jakim bojama. Na jednom grmu mo? A biti? Ak i do pet stotina cvetova i svaki cvet se rascveta nakon osamnaest dana. Sve cve? E? E cvetati dva i po meseca. Svako ko je ikada video ven? I? Sne? No belih, roza, crevenih ili purpurnih cvetova ne mo? E biti ravnodušan prema njima. Ponekad su ovi cvetovi talasasti a ponekad dvostruki kao balerinina haljina, ili pak otvoreni kao pehar. Cvetovi miluju pogled i uveseljavaju srce. Mimo taga neke sorte azaleja, na primer indijske, se bude samo van sezone drugog cve? A i zato donose puno sre? E. Ako pose? Ete rascvetalo cve? E azaleje i stavite ih u vodu oni? E blistati još dve nedelje. Azaleje pripadaju podvrsti rodendrona kojoj pripadaju samo drve? E i grmovi. Naj? Uvenije od njijove sorte se koriste u ure? Ivanju vrtova u japanu i kini. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Bambusi ,? To donose sre.   .     ven? Ani buket neizostavan je ukras svake mlade na dan ven? Anja. Obi? Aj slaganja i nošenja ven? Anog buketa dolazi iz arapske tradicije gde su mirisni, beli cvetovi narand? E simbolizovali unutratrašnju duhovnu lepotu, ljubav i plodnost. Bili su deo raskošnih ven? Anih buketa koji su ujedno simbolizovali? Enu u punoj lepoti i zrelosti. Dolaskom arapa od 7 do 9 veka na siciliju obi? Aj nošenja ven? Anog buketa postaje va? An deo i zapadne kulture. Ven? Ano cve? E dobija nova zna? Enja kroz istoriju, menjaju se oblici ven? Anih buketa, ali uvek prisutni trendovi daju prednost nekoj boji ili nekom cvetu. Ali lepota cveta i njegovo zna? Enje uvek ostaju ti koji su najbitniji kako bi svojom lepotom doprineli lepoti mlade na dan njenog ven? Anja. .     zato danas nije toliko bitno od koje vrste cve? A? Elite ven? Ani buket i dekoracije, bitno je da vaš odabir opisuje vas te da bude ponosni pratilac vaših sve? Anih trenutaka. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     biljke u saksijama su u 18 veku bile povlastica i raskoš aristokratske elite. Nakon otkri? A vardove kutije 1834 godine koja je omogu? Ila da se osetljive vrste biljaka, sigurno i u savršenom stanju prenose na vrlo velike udaljenosti po raznim kontinentima. Mnoge egzoti? Ne biljke postale su pristupa? Ne i manje imu? Nom stanovništvu. .     egzoti? Ne paprati, orhideje, dracene, palme, krotoni postali su vrlo tra? Eni u evropi. Da udovolje toj potra? Nji, mnogi neustrašivi traga? I za biljkama pošli su na opasna istra? Ivanja u nepoznate krajeve da prona? U nove vrste. .     orhideja je bila najve? I zgoditak a kako je prirodno stanište tog cveta visoko u granju stabala,? Itave su šume stabala pose? Ene u potrazi za novim podvstama. Oduševljenje orhidejom u? Inilo je da se razvije unosan posao. Istra? Iva? I, botani? Ari i trgovci u to doba sticali su silna bogatstva. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Ven? Ani buket , ru? E i.   .     lekovita kadulja je otporan, zimzeleni grm koji izraste do visine od 60 cm. Mekani sivo-zeleni listovi upotrebljavaju se za sosove i kao za? In za sir. .     atraktivni, cevasti, crveni cvetovi otvaraju se leti. U martu se poseje seme u vla? Ni kompost za setvu. Tada se stavi da klija u hladnu prostoriju u kojoj se ne smrzava. Kad su presadnice dovoljno velike za rukovanje, treba ih presaditi svaku pojedina? No u posudu od 8 cm, u kompost za lon? Anice i dr? Ati ih na sun? Anoj vanjskoj prozorskoj dasci. Kasnije se presa? Uju u posudu od 13 do 15 cm. Sve vreme treba zemlju odr? Avati vla? Nom. Sa obrezivanjem se po? Inje onda kada stabljike narastu najmanje 15 cm. Visoko. Svakog prole? A biljka se presa? Uje, a razmno? Ava se reznicama leti i u jesen. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     to je najlepša od onih biljaka koje cvetaju zimi, i najve? E je zadovoljstvo za onoga ko je uspe odr? Ati. Ipak pokušaj mnogima ne uspe, jer biljka nao? Igled propadne. Tajna uspeha je u prilago? Avanju biljke na uslove u vašem domu. Kao prvo, dr? Ite je stalno u hladnoj sobi, odr? Avaju? I visok stepen vla? Nosti vazduha tako da stoji na podlozi sa mokrim peskom ili da saksija bude oblo? Ena vla? Nim tresetom. što je na hladnijem, to? E biljka du? E trajati. .     ciklama koju kupujete je cyclamen persicum, jedna od biljaka iz porodice 16 poznatih vrsta koje poti? U prete? No iz sredozemnog podru? Ja. Cyclamen persicum poti? E iz male azije, gde je prona? Ena 1731 godine. Ime je dobila od gr? Ke re? I kyklos, što zna? I kru? No jer se cvetna stapka, dok se stvara plod, smota kao spirala. Izvorne vrste imaju male, ne? Ne cvetove i uglavnom celo liš? E zeleno. Savremeni varijeteti imaju široki spektar boja. Od bele preko svetlo roza, tamno roza, narand? Aste do ciklama i tamno crvene. Listovi su srebrno prošarani. Ti novi varijeteti? Esto se lakše uzgajaju u ku? I nego stariji tipovi jer su dobijeni pa? Ljivom selekcijom i ukrštajem biljaka pogodnih osobina. . Veli? Ina: najve? A veli? Ina je 30 - 38 cm, uklju? Uju? I i cvetove. . Temperatura: najbolje je da je danju dr? Ite 7 - 15°c, a no? U otprilike 5°c. Zato je bolje da bude smeštena u hodniku ili spava? Oj sobi nego u toploj dnevnoj sobi. Leti se mo? E posaditi i u dvorište. . Voda: zemlja mora biti vla? Na, ali ne sme stajati u vodi. Uvek zalivajte odozdo da se ne vla? I gomolj. Dok biljka raste i cveta, zalivajte je dvaput nedeljno. Kad biljka uvene, pustite je da miruje na hladnom mestu, ali gde se ne smrzava. Re? E zalivajte ali ne dopustite da zemlja sasvim isuši. Kad se po? Nu pojavljivati novi listovi, po? Nite opet? Eš? E zalivati i dr? Ite je na hladnom i prozra? Nom mestu. . Presa? Ivanje: presa? Ujte nakon cvetanja, kad ve? Stari listovi propadnu a novi se po? Nu pojavljivati. Pa? Ljivo odstranite uvele cvetove i listove. Ne stavljate je u velike sksije jer ciklama bolje cveta u malim. . Razmno? Avanje: iz semena, koje morate dr? Ati pri temperaturi 13 - 16°c. ? Ivotni vek u dobrim uslovima traje nekoliko godina. što je biljka starija, cvetovi su sve manji. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     alokasije nije jednostavno gajiti zato što su im neophodni vlaga i puno toplote. Ako uspete da je odgajite, ima? Ete fantasti? Nu biljku sa krupnim, rebrastim i upadljivo prošaranim listovima. Dobro uzgajana biljka mo? E da dostigne visinu od 50cm. U hladnim uslovima listovi mogu da otpadnu, ali? Im otopli, za dan-dva izraš? E novi listovi iz podzemnog korena (rizoma). . Sobna temperatura: zimi odr? Avajte minimalnu temperaturu od 15 do 18°c, dok je idealna letnja temperatura 20-25°c. . Zalivanje: redovno zalivajte tokom letnjih meseci, odr? Avaju? I zemlju vla? Nom. Smanjite zalivanje tokom zime. . Posebna nega: alokasiju prihranjujte jednom nedeljno dok raste, ali prekinite prihranjivanje tokom zime. Neophodno je odr? Avati visok nivo vlage, što? Ete posti? I redovnim orošavanjem i dr? Anjem biljke na tanjiru sa kamen? I? Ima. Koristite ustajalu vodu za orošavanje biljke kako biste izbegli ru? Ne bele tragove na listovima. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     vriseja pripada zajednici sobnih biljaka. Gaji se u saksiji zbog veoma lepog liš? A. Listovi su 20 cm duga? Ki, 4 do 5 cm široki, debeli i tvrdi, jezi? Asti, pravilno i veoma lepo povijeni, plavi? Asto-zeleni posuti srebrnastim pepeljkom, sa belim trakama popreko i tako pore? Ani stavaraju veliku rozetu i levak, iz kojeg izbija oko 30 cm visoko cvetno stablo. Cvet je krupan, u obliku zagasitog, crvenog ili? Utog klasa, sa zelenim vrhom. Cvet mo? E i više meseci da se odr? I. .     razmno? Avanje ove biljke je veoma teško, jer tra? I posebne uslove, pa je bolje i jednostavnije kupiti gotovu biljku i dalje je negovati. Najbolje uspeva i dobro se dr? I u propusnoj rastresitoj mešavini zemlje. Zalivati je treba umereno, a povremeno i prihranjivati. Za vreme toplih dana leti i zimi u toploj prostoriji tako? E je treba? Eš? E orositi? Istom, mlakom vodom. Od promaje je treba naro? Ito? Uvati. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ime dalija biljke su dobile po švedskom botani? Aru dr. Andeasu dahlu (1751 - 1789). Dalije su prirodno rasprostranjene na visokim planinama srednje amerike. Rod obuhvata 18 vrsta. Za nas ove prirodne vrste imaju samo istorijski zna? Aj, jer su sve kod nas poznate dalije rezultat ukrštanja i selekcije. U evropi prvi primerci procvetali su 1790 godine u botani? Koj bašti u madridu i bile su proizvedene iz semena. Tadašnji direktor madridske botni? Ke bašte prozvao ju je dalija u? Ast dr. Andreasa dahla. .     pošto su pojedine vrste pokazivale veoma veliku promenjivost boje i oblika cveta, proširen je naziv dalije na dahlija varijabilis. Me? Utim, 1803 godine k. L. Weiidenow direktor botani? Ke bašte u berlinu dao je, po botani? Aru dr. J. G. Georgiju, nov naziv: georgina. .     dalije se sade krajem aprila ili po? Etkom maja. Sa sadnjom ne treba? Uriti, jer su izbojci veoma osetljivi na hladno? U. Zahtevi dalija u pogledu strukture i plodnosti nisu velike. Najbolja su neutralna zemljišta. Voli sun? Ane polo? Aje. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. . Labelo ru? E, ljiljani i.   . Anemone , sasa -? Umaric.   .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     i u drevnoj gr? Koj ru? E su bile poznate i omiljene. Prvi javni vrt u atini osnovao je 306. Godine pre naše ere epikur, jer je? Eleo da svakog dana ubere cvet ru? E. .     postanak crvene ru? E, po mitologiji vezan je za smrt adonisa , lepog mladi? A-pastira u koga se zaljubila afrodita. On je po predanju, bio smrtno ranjen od divljeg vepra i afrodita mu je pritekla u pomo?. Me? Utim boginja je morala da se provu? E kroz gust zasad ru? A i tada je iz njenog izranavljenog tela šiknula krv i obojila u crveno sve okolne bele ru? E. .     u rimskom carstvu kult ru? A doveden je na najviši nivo. Cvetni ven? I? Od ru? A koristio se u svim prilikama. Njime su ki? Ene vojskovo? E, mladi? I su odlazili u rat sa ven? I? Em na glavi, ru? In cvet se darivao pobedniku, cvetom se posve? Ivalo pobedni? Ko oru? Je. .     kasnije je cvet ru? A postao simbol radosti , zadovoljstva i ljubavi. Zaljubljeni mladi? I su slali svojim devojkama cvetove ru? A, a za vreme gozbi i mladi i stari, muzikanti i sluge podjednako su nosili na glavi ven? I? E ru? A. .     padom rimske imperije i kult ru? A naglo opada. Ru? A se kroz vreme jedva odr? Ava u dvorištima manastira, gde se od plodova pravila hrana i lekovi. Veliki pohodi u vreme krstaških ratova i proširenja otomanskog carstva potpomogli su širenju ru? A jer su vitezi i veziri posle svakog pohoda donosili u svoje zamkove po koju novu vrstu ru? A ili drugog cve? A. .     krupan doprinos u gajenju ru? A daje carica? Ozefina, napoleonova? Ena, osnivanjem svog? Uvenog ru? I? Njaka 1804. Godine nedaleko od pariza, u dvorcu malmezon. U njenom vrtu mogle su se na? I sve do tada poznate vrste i sorte ru? A u svetu. .     postoje podaci iz kojih se vidi da su i za vreme rata vrtlari carice? Ozefine imali slobodne vize za ulazak u zara? Ene zemlje, kao i da su se pošiljke semena i ru? A sa zarobljenih francuskih brodova odmah slale dalje i isporu? Ivale bez obzira na postoje? E ratno stanje. Cari? In dvor postaje stecište istaknutih botani? Ara , odgajiva? A i umetnika. .     po? Ev od 19 veka interesovanje za ru? E u evropi stalno raste. Sistematskim radom na ukrštanju i odabiranju dobijaju se sve lepši i bogatiji oblici, sorte i varijeteti. .  ven? Anje, bidermajeri, cvetni aran? Mani. .     ananas je vrlo pogodna sobna biljka, a posebno su lepi šareni varijeteti. Pripada porodici bromelijacea, a poti? E iz brazila, odakle je donešen u evropu krajem 17 veka. Nekih tridesetak godina posle uzgajao se u staklenicima u engleskoj zajedno sa grejpom i pomorand? Ama i davao plodove koji su bili poslastica za bogataše. .     knjige o uzgoju cve? A iz 19 veka davale su iscrpna uputstva o uspešnom uzgoju ananasa i dobijanju plodova, ali pred kraj 1860 godine zapo? Et je planta? Ni uzgoj na azorima pa privatni uzgoj opada. Danas se uzgajaju samo kao ukrasne biljke, a ako se i pojavi mali plod, to je samo atrakcija. Cvetovi su sitni i neugledni, ali morate ih ostaviti na biljci ako? Elite da se pojavi plod. .     za razliku od drugih bromelijacea, ananas raste na zemlji i upija vodu i hranu iz tla na uobi? Ajeni na? In. Kada biljku obra? Ujete morate biti vrlo oprezni jer su listovi oštro nazubljeni pa mogu poderati i ode? U i ko? U. .     u ku? I se uzgajaju tri varijeteta. Ananas comosus ima zelene i uske listove i obilno stvara plodove, ananas comosus "variegatus" ima manje, šire listove, koji su upadljivo prugasti i stvaraju savršenu rozetu. Mnogo re? E donosi plod. Ananas bracteatus "triatus" mnogo je ve? A biljka nego prethodne dve, tako? E sa prošaranim listovima. ? Esto donosi poluru? I? Aste plodove, koji se lepo isti? U naspram? Utih i zelenih listova. .     pri kupovini nove biljke treba paziti da listovi budu jasne boje, sna? Nog rasta i da nema sme? Ih vrhova. Velika biljka koja stvara mladice ve? Je precvetala i više ne? E cvetati, ali iste te mladice se posle mogu presaditi. . Veli? Ina: ananas comosus je mala biljka, u obimu najviše 25 - 30cm. Ananas bracteatus "triatus" mnogo je ve? A, ponekad i ve? A od jednog metra u obimu. . Doba cvetanja: cvetovi su mali i neugledni, plodovi su vrlo primamljivi. Obi? No se pojave u prole? E. . Voda: leti biljku morate zalivati jedamput ili dvaput nedeljno, zavisno od temperature. Pustite da se zemlja isuši izme? U zalivanja. Zimi je dr? Ite suvljom i zalivajte najviše jedamput nedeljno. . Presa? Ivanje: presadite rastu? U biljku dva puta pre nego što postigne punu veli? Inu, prvi put tri meseca nakon odvajanja mladice, a drugi put nakon godinu dana. Uvek navucite rukavice - kao igle oštri listovi mogu vas povrediti. Saksija ne sme biti velika, ali mora imati dobro oce? Ivanje. Ne pritiš? Ite zemlju suviše? Vrsto. . Razmno? Avanje: najlakše se razmno? Ava mladicama. Ako ih nakon sadnje dr? Ite u toplom (24°c) br? E? E rasti. Biljke se ponekad mogu uzgajati iz sve? E odrezanog ananasa, ali on mora imati celokupni? Uperak listova. Vrh treba posaditi u treset i pesak i dr? Ai pri temperaturi 24°c. To je mnogo sporiji na? In nego sa mladicama. Biljke se mogu uzgojiti i iz semenki. . Biljke pratilice: lepo izgledaju u mešanim nasadima zbog boje listova, druga? Ije nego kod ve? Ine sobnih biljaka. . .
See more: http://www.cvecara-neven.com

GEO STAT [2] Analizing pages
Hibiskus100
Cvecara93.0057
Sobno Cvece92.2216
Sobno Cveće91.4504
Ciklama91.2792
Šeflera91.2396
Filadendron90.9793
Kalanhoja90.8816
Gardenija90.2586
Cvecara Neven90.1345

GEO STAT [2] Number Statistics
cvecara neven5.64%
ciklama5.59%
klivija3.57%
stefanotis3.35%
nega cveća u stanu2.74%
filadendron2.68%
nega cveća calathea2.18%

GEO STAT [2] Percents of pages
cvecara neven5.64%
ciklama5.59%
klivija3.57%
stefanotis3.35%
nega cveća u stanu2.74%
filadendron2.68%
nega cveća calathea2.18%
cvecara2.05%
kala cvece1.63%
cvecare1.61%

GEO STAT [2] Number Positive
cvecare 1.61%
cvecare novi sad 1.11%
cvećara neven 1.09%
dalija 0.87%
hoja cveće 0.75%
šeflera 0.75%
cvecem u poeziji 0.62%
cvijet kala 0.62%
cvece u poeziji 0.61%
neven 0.51%

GEO STAT [2] Number Negatives
cvecare 1.33%
hortenzija 1.23%
difenbahija 0.99%
cvecara 0.90%
stefanotis 0.87%
ciklama 0.78%
negovanje cveca 0.69%
seflera 0.64%
neven cvecara 0.57%
sobno cvece 0.56%



Collapse all

Related Tags

Posted on 23rd October, 2014 by

Latest searches: